|
|
Broj 1971
Suo~avaju}i se sa problemima koji su prisutni u eparhiji mile{evskoj, sa kojima su ranije upoznati crkveni velikodostojnici,
a u ciqu wihovog prevazila`ewa i re{avawa formiran je Odbor za o~uvawe pravoslavqa i svetiwa eparhije mile{evske. Radi spre~avawa duhovnog i moralnog propadawa, koje je izgleda do{lo do krajnih granica, du`ni smo ukazati na slede}e:
Na{a Crkva, koja je odolela svim napadima spoqa,sada se razara iznutra i to sa mesta gde smo se najmawe nadali. [to je jo{ stra{nije izvor razdora je na episkopskom mestu, oli~en u liku i delu vladike Filareta. Nave{}emo samo neke primere u ~emu se sveo pastirski rad vladike Filareta, {to nas navodi na prethodne zakqu~ke: progoni se i terori{e mona{tvo i sve{tenstvo, verni se dele po patriotskoj osnovi na podobne i nepodobne za u~e{}e u `ivotu i radu Crkve, pusto{e se manastiri i crkve eparhijskim nametima i otima~inama, misionarski rad zamewen je skupqawem novca i materijalnih dobara, a isti se nemilice tro{e i rasipaju na ovozemaqska u`ivawa, u eparhiju se dovode sve{tenici otpu{teni iz drugih eparhija kojima je zabraweno sve{teno dejstvo, iskreno verni narod se omalova`ava i poni`ava dok pojedinim istro{enim politi~arima zvone zvona kad dolaze u manastire.
Ako su navedena dela vladike Filareta svojstvena pravoslavnom Crkvenom predawu obra}amo se Saboru Srpske pravoslavne crkve, kao merodavnom, da ih uvrsti u sastavni deo Crkvenog predawa i u~ewa, te da ih kao takve objavi u javnostu, a ako nisu da ih izobli~i kao jeres.
U pisanoj formi dostavi}emo Saboru i Sinodu SPC sve aktivnosti vladike Filareta za protekli period koja su suprotna kanonima i dogmama,
Zbog svega navedenog Odbor je pokrenuo potpisivawe peticije za smenewivawe vladike Filareta sa mesta episkopa mile{evskog, a u ciqu o~uvawa pravoslavqa i svetiwa eparhije mile{evske.
Peticija }e biti upu}ena Sinodu i Saboru SPC. Potpisi se skupqaju u svim op{tinama eparhije mile{evske.Odbor }e o svim svojim aktivnostima blagovremeno obave{tavati javnost.
Odbor za o~uvawe pravoslavqa i svetiwa eparhije mile{evske
MA[INA ZA MLEVEWE MESA
Bilo je stra{no te{ko biti mlad devedesetih na ovim prostorima jer je jedina preostala varijanta bila - biti na izvol'te za upotrebu...
Da, tu re~enicu je mogao da ka`e bilo koji psiholog ili sociolog jer je bilo te{ko `eleti, nadati se, imati uzore, ru{iti la`ne idole, ostati deo sveta i mladosti koja je trajala na nekim drugim prostorima - bezbri`no.
Bilo je te{ko biti mlad, ali kao i prethodnih decenija, mladost je ta kojom se manipuli{e, ra~una se na wenu energiju, wenu bezazlenost, wenu potrebu da mewa sve oko sebe. Te su odlike bile idealne da se mladosti na ovim prostorima desi gotovo sve {to je imalo da se desi, a da nosi znak devijacije: ratovi, beda, izmena sistema vrednosti, nezaposlenost, stvarawe la`nih slika o `ivotu, kriminal, prostitucija, {ovinizam, izbegli{tvo, odlazak u svet, devalvirawe {kole i obrazovawa, ru{ewe stabilne porodi~ne slike i sigurnosti.
Da po~nemo od onog osnovnog - a to je bila stabilnost prose~ne, patrijarhalne porodice. Prvi uzori deteta su roditeqi. On prema wima gradi sliku sveta. I `ivota. Trasira sebi neki put, neki ciq da bi time odu{evio roditeqe ali i prevazi{ao ih. Me|utim, oni koji su imali tu nezgodu da odrastaju u posledwih petnaestak godina, i u ovom gradu, i na ovim prostorima, uglavnom su izgubili idole. Psiholozi ka`u: u nekim slu~ajevima ~ak do te mere da su roditeqi postali jedno tu`no podse}awe na sve od ~ega traba - be`ati. Sa ovakvim saznawem, javqao se i prezir prema vrednostima roditeqa i wihovih istomi{qenika ili sapatnika jer mnogi }e ostati bez posla, tavoriti po la`nim bolovawima, prinudnim, pla}enim ili nepla}enim odmorima. U porodice }e u}i nesigurnost, beda, strah, nemo}, sva|e. Mnogi roditeqi posta}e u~esnici u jednom sramnom lancu poni`ewa kakav je nametnula "siva ekonomija" ili batrgawe u raqama {verca, ma koje vrste, i pod ma kojim uslovima. Slika idola postala je sve plasti~nija dok se nije sasvim istopila! Tako je na ovim prostorima porodica postala tegobno podse}awe, iz jutra u jutro - kakav ne treba biti! A ~esto se to tuma~ilo pojednostavqeno: ne treba biti lojalan, po{ten, odgovoran, radan, principijelan, gra|anski moralan. ^inilo se ili je bivalo ~esto i o~igledno da od toga nema nikakve koristi. Mladi svet, kome ni{ta nije nu|eno, samo je pred wim ru{eno, sve je to proglasio pogre{nim vrednostima koje su izmislile neke "komuware".
Time je po~elo urnisawe svih vrednosti jednog dru{tva, koje, istina, nije nikada uspelo da se jasno izdiferencira, ni u vreme povr{nog "blagostawa". Mladi svet koji je uspevao da koliko - toliko sa~uva normalan put, stigao je do ta~ke gde se krug zatvara. Ako je neko i mario {kolu, stigao je da mu neki bilmez izjavi, onako nadmeno, da posla nema. Tako su se, recimo, u Prijepoqu, mogli na}i na ~ekawu posla: elektroin`eweri, gra|evinski in`eweri, ekonomisti, profesori i struktura visoko{kolaca koju bi svako, a ne ova turobno nerazvijena i nepismena sredina, samo po`elela. Ali, crvoto~ina je nagrizla ve} odavno sistem zapo{qavawa, deca iz rodbine, onako pomalo zatijasta, zapo{qavaju se preko raznoraznih uglednika po gradu i direktora kojima je nekakav zakon ostavio {iroka prava da sve to, u skladu sa mentalitetom i mentalnim sklopom, do bahatosti zloupotrebqavaju.
Problem nezaposlenosti postao je goru}i problem mladih ali ne i za dru{tvo jer je bez posla ostala gotovo cela, jedva nekako formirana, nekada{wa radni~ka klasa. Za mlade qude ostale su samo dve mogu}nosti: da odu iz ovog grada i ove zemqe ili da se bave kakvom rabotom i nekim biznisom, koji su svugde sumwivi ali na koji je dr`ava gledala blagonaklono jer su glavne i velike ribe uzimale najve}i deo plena.
Tako je mladost po~ela da u gomilama odlazi u inostranstvo. Na~ini su bili mu~ni - tra`io se bilo koji put ili kanal da se stigne do obe}ane zemqe u Zapadnoj Evropi, gde je po~iwao ilegalni `ivot i rad na crno, bez papira i bilo kakve sigurnosti. Verovatno bi malo ozbiqnija analiza pokazala da u gradu i bli`oj okolini gotovo da i nema ku}e u kojoj neko nije bio ili nije jo{ u nekom inostranstvu na privremenom radu. Uostalom, pri~e o redovima ispred ambasada postale su za{titni znak jednog nesre}nog vremena. O `ivotu "tamo negde", snala`ewu, i svemu {to uz to ide - neki drugi put. Ima, naravno, i drugih odnosa prema inostranstvu - uvu}i se u kriminalni lanac, biti sezonski lopov, odraditi "poslove" i vra}ati se, s vremena na vreme u zemqu, da bi svoj blistavi lik u novom odelu i novom autu promovisao po gradu i pred qudima.
U me|uvremenu, doma}e novine su se anga`ovale na afirmaciji sasvim novog lika omladinca. Po najtira`nijim dnevnim novinama po~eli su javno da se slikaju i pri~aju svoje "biografije" mladi qudi sa policijskim dosijeima. Od uli~ara do dilera drogom, pla}enih ubica, reketa{a, makroa, lopova. I, odjednom, gle, umesto da to dru{tvo smatra rak-ranom koja ga uni{tava, ti likovi, mahom socijalno i vaspitno retardirani i mentalno zaostali, postaju idoli. Mladi svet koji odrasta, u wima vidi modele sopstvenog puta. Tako }e mnogi od wih biti regrutovani za "pse rata" u okru`ewu, a da nisu bili ni svesni u {ta se upu{taju. Manipulisalo se wihovim godinama i wihovim nedostatkom izbora.
Flagrantno ru{ewe svih vrednosti, siroma{ewe i obogaqivawe dru{tva najrazli~itijim {ovinisti~kim i nacionalisti~kim sme}em, zavijenim ~ak i u kvaziintelektualnu oblandu mudros(ernos)ti, primalo se posebno na mladi svet. Biografija obi~nog lopova sa poternice Interpola smatra}e se primernom i juna~kom i patriotskom u borbi protiv zapadnog hegemonizma. Pa kad ne mo`e{ pame}u - mo`e{ pqa~kawem robnih ku}a. @ivot kao na filmu za hiqade mladih sa ovih prostora se ubrzavao. Tako }e nastati i jedan tu`ni slogan - Ne br`e od `ivota! Ne}e tu biti mesta za emocije. Samo divqe, brzo, hiperaktivno. Drugarice iz {kole ili ulice bi}e ubacivane u ceo taj film sa retko glavnim ulogama ali sa vrlo zapa`enim epizodama. Tako }e se zauvek u o~ima de~aka srozati drugarice i potencijalne devojke za prvu qubav. Dobi}e sramnu etiketu - sponzoru{e. Dakle, jednom re~ju - mo`e sve i mo`e svako ali samo sa parama. Slika mladosti po~ela je da se razmazuje pred o~ima nemo}nih roditeqa, psihologa, vaspita~a, sociologa. O budu}nosti taj mladi svet vi{e nije hteo ni da govori. Samo bi se svakom ko je pomene cerio u lice...
Zaista je te{ko bilo biti mlad na ovim prostorima jer si ose}ao da si sam. Sport je bilo retko mesto gde se moglo pobe}i od sudbine dokonog i bezvrednog. Ali u ono {to je zabava miliona, u{ao je iskrivqeni, pateti~ni, propagirani "patriotizam", tako da se sport politizovao, a posle i kriminalizovao. Me|u vo|e navija~a ubacivani su talentovani huligani. Tako su navija~i dobili neku novu dru{tvenu dimenziju. Odjednom su se kolone besposli~ara uspalile. Ipak, sport je bio jo{ jedino mesto za nadu da se barem talentom mo`e do}i do nekih para, uspeha i popularnosti.
Nasuprot su stajali mladi qudi koji su isto to `eleli - pare i popularnost ali nisu smatrali da je talenat neophodan. Bili su to estradni putevi. A estrada je postala vodenica za mlevewe svega, a pre svega - svakog dostojanstva. Mlado meso se ubacivalo kao u ma{ine u mesarama, mlelo, oblikovalo po `eqi raznih manijaka, `vakalo onako sirovo, a onda ispquvavalo po gastarbajterskim kafan~inama. To su kafane u kojima je mlado meso, sa mirisom rodne grude, bilo na izvol'te za nekoliko stotina maraka. Koreografija mladog mesa je identi~na: vrt-vrt guzom, drm-drm onim {ta ko ima u nabildovanim grudwacima. A to izmleveno meso mladosti, prodato jeftino, postalo je uzor hiqadama devoj~ica i wihovih mama. Niko vi{e za ono u glavi nije davao ni prebijene pare. Tako su peva~ice i kobajagi manekenke postale uzori za sve {to se `enskom mo`e smatrati. Sve je to zna~ilo gubitak svake emancipacije, svakog mesta u dru{tvu, pristajawe na ulogu robqa. A tu ulogu prihvatili su i `ene i mu{karci. Da budu na izvol'te za upotrebu u ma{ini za mlevewe mesa.
Modu su, tako|e, po~ela da diktiraju gore navedena bi}a. Odjednom su na{e ulice postale prepune tela koja {aqu poruku svuda jasnu - upotrebi me! Devoj~ice su preko no}i postajale animir dame, ne shvataju}i da bi svuda na Zapadu, tako odevene, tako na{minkane i sa takvim pona{awem bile svrstane u kategoriju jeftinijih prostitutki. Na `alost, drugih modela pona{awa na ovim prostorima nije bilo jer je televizija bila ta koja je spomenute estradne uzore pu{tala da ponude ono {to su imali, a to su "projekti" i re~nik sveden na nekoliko mucavih ali {qa{te}ih : "suuupeeer", "fantaasti~nooo", "ono kaooo", "znaa{". Ovaj maloumni re~nik postao je i re~nik mladosti. Uostalom, i {ta je trebalo govoriti u vremenu koje se razgolitilo u svoj svojoj bedi po svima nama na najbolniji na~in?! Mladost je tra`ila, a nudilo joj se najru`nije, najla`nije i najopasnije. A opasnost je za mladost uvek izazov. Uostalom, ko se jo{ i mogao pojaviti kao uzor? Roditeqi bez posla, koji krmeqaju po vozovima {vercerskih linija i glasaju iznova da im bude isto? Profesori srozani do nivoa neprepoznatqivosti ili do nivoa svojih plata? Nau~nici, kwi`evnici, slikari? Pa zar se ta koterija nije odli~no prodala i postala koterija pla}enika za potrebe vlasti? Najugledniji mislioci prodavali su se prosipaju}i najsmrdqivije misli u koje je vaqalo poverovati kao u zvezde vodiqe.
I tako se slika mladosti devedesetih izo{trava pred nama, kao na video bimu na nekom trgu. Sve je to emitovano pred o~ima onih koji su za{ti}eni u svojoj malogra}anskoj udobnosti zadriglo, s vremena na vreme, na kakvom sastan~i}u kakve sli~ne mentalne strukture, ponavqali ko kakvi blesavi papagaji: "Pokvari{e nam kafi}i omladinu"!!! Isti ti sedeli su po kafan~inama, {qokali po kancelarijama od ranog jutra, uvo{teni od smrada. A u stvari - sve je postalo otu`no i zatvoreno za mladost osim tih kafi}a. Uni{tena su sva mesta za pri~u o kolektivnoj iluziji. Uni{tena su sva mesta gde bi se mladost kreativno okupqala - sekcije, ansambli, grupe. Prijepoqe je vaqda nadrasti~niji primer takvog uni{tavawa. Dok je osamdesetih Dom revolucije bio sredi{te svakog `ivota mladih jer je bila tu i diskoteka, i likovna sekcija, i pozori{te, i muzi~ka sekcija, i hor, i folklor, i kwi`evni klub, i bioskop - devedesete su u~inile, pod pritiskom politi~kih gnoma, da se svako takvo spontano i sveobuhvatno dru`ewe onemogu}i, da se razbije i obesmisli. Rezultat je na po~etku novog veka vidqiv, sumoran, tu`an. Grad je postao grad staraca u koji povremeno i privremeno `ivi neki mladi svet, preziru}i duboko ovaj grad.
osma godi{wica zlo~ina u {trpcima
]utawe kao te`wa zaboravu
Ovih dana (27. 02.) proteklo je osam godina od tragi~ne otmice devetnaest putnika iz voza na pruzi Beograd - Bar, u `eqezni~koj stanici [trpci, me|u kojima je bilo i devet gra|ana muslimanske nacionalnosti iz op{tine Prijepoqe.
Sva dosada{wa nastojawa porodica i rodbine otetih gra|ana, ~ija je jedina krivica za kidnapovawe bila wihova nacionalna pripadnost, da saznaju pravu istinu o ovom zlo~inu ostala je bezuspe{na. Brojna obe}awa nadle`nih u Srbiji i SRJ, ~ak i ~elnih funkcionera, koji su, prilikom prijema porodica kidnapovanih nagla{avali da }e sve u~initi da ovaj tragi~an slu~aj rasvetle, ostala su i do dana{wih dana bez ikakvih rezultata. Niti je otmica rasvetqena, niti su po~inioci ka`weni.
Zbog zlo~ina u [trpcima, kao i zbog zata{kavawa zlo~ina po~iwenih u Bukovici i Pqevqima, pre nedequ dana otvorenim pismom Milu \ukanovi}u, predsedniku Republike Crne Gore, objavqenom u dnevnom listu "Danas" obaratio se [efko Alomerovi}, predsednik Helsin{kog odbora za qudska prava Sanxaka u kome, pored ostalog, ka`e "da vi{egodi{we bezo~ne medijske i politi~ke manipulacije sa su|ewem Neboj{i Ranisavqevi}u, jednom od u~esnika otmice devetnaest gra|ana u `eqezni~koj stanici [trpci same po sebi otvaraju mnoga pitawa u vezi sa naredbodavcima, organizatorima i izvr{iocima otmice, a istovremeno predstavqaju produ`eno vr{ewe zlo~ina od strane legalnih organa vlasti nad `rtvama i wihovom rodbinom" i zakqu~uje "da se takvom tehnologijom ide kona~nom ishodu, kada }e se dovesti u pitawe i sama ~iwenica da je zlo~in izvr{en ili }e se, kao u slu~aju otmice u Bukovici, Sjeverinu i drugim mjestima, zata{kati do te mjere da za wih vi{e i niko ne}e znati niti ih pomiwati, {to, zapravo, razotkriva tehnologiju pretvarawa javnog zlo~ina u "savr{en zlo~in".
I.Krije{torac
peta sednica skup{tine op{tine prijepoqe
Usvojen zavr{ni ra~un buxeta
Ukupni prihodi buxeta op{tine Prijepoqe u 2000. godini iznosili 39.632.500 dinara i ve}i su od planiranih za 3,2% a rashodi tako|e ve}i ali za 1,5% SO donela Program svog rada u teku}oj godini Prijepoqskom zdravstvu potrebna pomo} {ire dru{tvene zajednice Imenovani organi upravqawa u preduze}ima i ustanovama ~iji je osniva~ SO U izgradwi vodovoda u Brodarevu najve}i teret aktivnosti treba da podnese Mesna zajednica
Odbornici SO Prijepoqe , na sednici koja je odr`ana 27. februara (predsedavao Stevan Puri} , predsednik SO ) doneli su Program svog rada u teku}oj godini i Odluku o zavr{nom ra~unu op{tinskog buxeta. Najvi{e pa`we na sednici , koja je trajala oko {est ~asova , bilo je posve}eno pitawu stawa u oblasti zdravstva na podru~ju op{tine a zatim i problemu vodosnabdevawa u Brodarevu.
Bez ve}eg interesovawa odbornika i bez rasprave na sednici su, na predlog IO SO doneta re{ewa za izmenu osniva~kih akata javnih preduze}a i ustanova ~iji je osniva~ SO , imenovani organi upravqawa u wima kao i direktori De~ijeg vrti}a "Mi{a Cvijovi}" i Doma revolucije. Doneta su i re{ewa o sastavu radnih skup{tinskih tela (odbora) , a imenovan je i novi Upravni odbor Fonda za stipendirawe u~enika - mladih talenata sredwih {kola op{tine Prijepoqe.
Prilikom utvr|ivawa dnevnog reda skup{tinska ve}ina (koju ~ine odbornici SPS ) nije prihvatila predlog da se odlo`i razmatrawe pitawa Odluke o zavr{nom buxetskom ra~unu, zbog, kako je re~eno neprisustvovawa sednici Svetislavke Kokovi} , na~elnika Odelewa za privredu i Dragana Svi~evi}a , samostalnog stru~nog saradnika u Op{tinskoj upravi koji su sa~inili izve{taj o buxetskoj potro{wi i koji su najmerodavniji da daju odgovore na pitawa odbornika. Ovaj predlog , pre glasawa,Stevan Puri} , predsednik SO je prokomentarisao re~ima "da su pomenuti radnici Op{tinske uprave namerno sada oti{li na bolovawe" ali da je li~no spreman da obrazla`e Predlog odluke o zavr{nom ra~unu buxeta i da odgovara na sva postavqena pitawa. Tako|e nije prihva}en ni predlog da se uvrsti u dnevni red sednice pitawe vra}awe na posao radnika koji su u vreme bombardovawa na{e zemqe, zbog odsustvovawa sa radnog mesta, ostali bez posla.
- Buxetska 2000. godina bila je uspe{na sa aspekta ostvarivawa planiranog obima prihoda i rashoda utvr|enih Odlukom o buxetu op{tine Prijepoqe za 2000. godinu kao i Odlukom o izmenama i dopunama Odluke usvojenoj na ovoj Skup{tini krajem pro{le godine, rekao je u uvodnim napomenama Milutin Drobwak, predsednik IO SO-e prilikom razmatrawa Predloga odluke o zavr{enom ra~unu op{tinskog buxeta i zatim dodao da se "uspe{nost buxetske godine ocewuje, pre svega, ostvarivawem plana prihoda buxeta ali i strukturom i nivoom ostvarewa buxetskih rashoda". Ina~e, ukupni prihod op{tinskog buxeta u pro{loj godini iznosio je 39 miliona 632 hiqade dinara i bio je ve}i od planiranog za 3,2 odsto. Uz samo jednu kra}u diskusiju odbornika Aziza Haxifejzovi}a, u kojoj je pohvalio anga`ovawe predsednika SO u vezi dobijawa odgovaraju}e materijalne pomo}i od strane Republike za dve sredwo{kolske ustanove i koji se zalo`io za ravnomernost u raspodeli buxetskih sredstava, doneta je odluka o zavr{nom op{tinskom ra~unu.
U nastavku sednice pred odbornicima se na{la Informacija o stawu zdravstva na podru~ju op{tine Prijepoqe. Uvodne napomene na ovu temu dali su doktori Zulkefil Sadovi} i Dragoqub Paunovi}, direktori Op{te bolnice i Doma zdravqa u Prijepoqu, kao i Moma Arsenijevi}, generalni direktor Zdravstvenog centra U`ice. Zatra`eno je da se sa nivoa Skup{tine pre zakqu~ivawa Sporazuma o finansirawu pojedinih delatnosti bitnih za razvoj op{tine Prijepoqe u narednom petogodi{wem periodu, razmotri mogu}nost obezbe|ivawa dela sredstava za finansirawe zdravstvene za{tite, a da se pred nadale`nim republi~kim organima ponovo pokrene inicijativa za izdvajawe para radi re{avawe stambenih potreba najdeficitarnijih kadrova u prijepoqskim zdravstenim ustanovama. Ukazano je i na potrebu nastavqawa zapo~etih aktivnosti u vezi finansirawa nove prosekture u krugu bolnice u Prijepoqu, kao i da se razmotri mogu}nost utvr|ivawe povla{}enih cena komunalnih usluga za zdravstvenu delatnost.
Bez diskusije doneta su re{ewa za 11 radnih tela (odbora) SO-e, imenovani organi upravqawa (upravni i nadzorni odbori) u JKP "Lim", Mati~noj biblioteci "Vuk Karaxi}", Domu revolucije, Muzeju i De~jem vrti}u "Mi{a Cvijovi}". Za direktore De~jeg vrti}a i Doma revolucije, ponovo su imenovani Sretko Radulovi} i Milan Rvovi}. Doneta su i re{ewa za izmenu osniva~kih akata javnih preduze}a i ustanova ~iji je osniva~ SO-e Prijepoqe i imenovan je novi Upravni odbor Fonda za stipendirawe u~enika - mladih talenata sredwih {kola op{tine Prijepoqe.
Na sednici je razmotren Izve{taj o aktivnostima za izgradwu vodovoda u Mesnoj zajednici Brodarevo kada su i podr`ani zakqu~ci Izvr{nog odbora SO-e u kojima je konstatovano da ova investicija predstavqa jedno od najzna~ajnijih pitawa ovog podru~ja u op{tini. Konstatovano je da dosada{wi izvedeni radovi (prva faza) nisu u skladu sa izdatim odobrewem za izgradwu, odnosno da odstupaju od projektno-tehni~ke dokumentacije i da na ~elne qude u mesnoj zajednici pada najve}i teret odgovornosti i aktivnosti za realizaciju ove investicije od vitalnog zna~aja za Brodarevo kao jedno od najve}ih naseqa u op{tini Prijepoqe, koje godinama nema re{eno pitawe vodosnabdevawa.
Izet Krije{torac
mobilni
I u prijepoqsku Skup{tinu uselila se moda sa "vi{eg" nivoa. Prijepoqski odbornici postali su - mobilni. Tokom {est sati trajawa sednice SO-e bez prestanka su zvonili mobilni telefoni. Mo`da je zato izostala diskusija za govornicom?
O bontonu niko ni{ta nije rekao.
K.
ko je potpredsednik so
Doktor Faruk Taso izabran je na konstitutivnoj sednici SO-e Prijepoqe, 5. oktobra za potpredsednika Skup{tine. Pomenuti odbornik nije prisustvovao ovoj sednici. Do sada, nije prisustvovao ni jednoj od pet odr`anih sednica prijepoqske Skup{tine. Odbornik Taso, ina~e, dao je ostavku pred "{irokim narodnim masama" okupqenim na platou Doma revolucije u vreme protesta zbog izborne kra|e. Ali odbornik do sada nije dao i ostavku u pisanoj formi tako da je i daqe odbornik, samo {to ne prisustvuje sednicama. Ali - na mestu potpredsednik sedi i daqe drugi doktor, to jest Milan Mati}, ina~e potpredsednik SO-e u pro{lom sazivu.
K.
}utawe
Sednica SO-e trajala je {est sati. Bez pauze. Radno. Odbornici opozicije dali su sebi malo odu{ka da popiju kaficu (ili {ta ko voli jer je u sali bilo izuzetno hladno). I dok se s nogu popi ne{to za zagrevawe - skup{tinska ve}ina usvojila je bez re~i "paket" koji sadr`i pregr{t imena ~lanova upravnih i nadzornih odbora u preduze}ima i ustanovama ~iji je osniva~ SO-e. Re~ je, ina~e, o "proverenih" pedesetak imena, plus dva ve} svima poznata direktora.
I, ba{ kad se po ovim imenima opozicija htela da oglasi i da ih prodiskutuje, kafica s nogu i - bi sve zavr{eno a da niko ni re~ ne progovori.
K.
.C.
___________________________________
.C.
Nekoliko op{tina zlatiborkog okruga progla{ene podru~jima zara`enim besnilom
Sprovode se mere za{tite
Uprijepoqskoj op{tini nije zabele`en ni jedan slu~aj besnila kod lisica me|utim u toku su akcije na spre~avawu pojave ove zarazne bolesti
<
Op{tine Ariqe, Kosijeri}, Po`ega, ^ajetina i Priboj progla{ene su podru~jima zara`enim besnilom. Zbog dijagnostikovawa ove zarazne bolesti kod lisica, tokom januara i februara teku}e godine, na podru~jima svih op{tina Zlatiborskog okruga preduzete su, zakonom predvi|ene, mere na spre~avawu {irewa i suzbijawa besnila kod lisica i drugih `ivotiwa.
U skladu sa ovim merama, krajem pro{le sedmice odr`an je zajedni~ki sastanak predstavnika SO Prijepoqe, Veterinarske stanice, Republi~ke sanitarne inspekcije i Doma zdravqa na kom su dogovorene smernice za rad na spre~avawu {irewa zaraze na podru~je na{e op{tine. Formiran je krizni {tab koji }e koordinirati svim aktivnostima koje su predvi|ene kako bi se spre~ila pojava besnila.
Na sastanku je dogovoreno da se najpre , preko mesnih zajednica, izvr{i popis svih pasa, kao potencijalnih prenosilaca bolesti, i da se obavi vakcinisawe registrovanih doma}ih qubimaca. Akcijom brobe protiv besnila predvi|eno je uni{tavawe pasa lutalica i wihovo uklawawe na na~in predvi|en propisima. U sklopu ovih aktivnosti zna~ajna uloga pripala je lovcima kojima je nalo`eno da intenziviraju hajke na lisice i vukove koji bi, u slu~aju zaraze, mogli da nanesu velike {tete seoskim doma}instvima. Merama za suzbijawe besnila kod lisica, koje su donete na nivou Zlatiborskog okruga, predvi|eno je ubijawe svih `ivotiwa koje su bile u kontaktu sa zara`enim lisicama, psima ili vukovima.
S obzirom na opasnost koju sa sobom nosi besnilo kao neizle~iva zarazna bolest `ivotiwa i qudi bi}e distribuirani leci i drugi informativni materijal na podru~ju svih op{tina Zlatiborskog okruga koji bli`e upoznaju gra|ane sa opasnostima besnila. U tom smislu posebna pa`wa posveti}e se edukaciji u~enika u vaspitno obrazovnim ustanovama.
M.C, <
Sopotnica pod za{titom
Re{ewem Zavoda za za{titu prirode Srbije podru~je izvori{ta reke Sopotnice stavqeno pod za{titu kao prirodno dobro od op{teg interesa
Dugogodi{wa nastojawa qubiteqa prirode, ~lanova Dru{tva "Prijateqi Sopotnice", Budimira Te{evi}a, odbornika Skup{tine op{tine Prijepoqe koji je u dva mandata tra`io da se Sopotnica sa svojim vodopadima stavi pod za{titu i rukovodstva Mesne zajednice Sopotnica, kona~no su urodila plodom.
U Slu`benom glasniku Republike Srbije broj 11 od 15. februara 2001. godine objavqeno je Re{ewe Zavoda za za{titu prirode Srbije o prethodnoj za{titi podru~ja izvori{ta Sopotnice.
Prethodnom za{titom je obuhva}eno podru~je izvori{ta reke Sopotnice zapadno do potoka iza ku}a Vuka{inovi}a, severno do puta iznad {kole koji vodi za Milo{ev Do, isto~no za{ti}eno podru~je obuhvata zemqi{te u svojini Srbija{uma a koje preseca put za Dowe Strawane i ju`no do ku}a Mom~ila i Jova Vuka{inovi}a.
U za{ti}enoj zoni se nalazi jedna tre}ina toka reke Sopotnice, po~ev od izvori{ta, prostor oko Osnovne {kole "Du{an Aleksi}" i Planinarskog doma, sve vodenice na reci kao i ku}a doktora Dragi{e Zari}a, zatim ku}e Desimira i Qubinka Jawu{evi}a, Qubinka Tmu{i}a, Du{anke Vuka{inovi}, Milijane Mileki}, Radojka i Staje Quji}.
Na podru~ju pod prethodnom za{titom zabrawuje se gradwa, rekonstrukcija i dogradwa objekata, razgradwa , prepravka i preme{tawe vodenica i drugih objekata koji po svom arhitektonsko - gra|evinskim odlikama, vremenu nastanka i funkcijama, predstavqaju spomenike narodnog graditeqstva, kao i gra|ewe novih objekata na mestima nekada{wih vodenica. Tako|e, zabrawuje se eksploatacija sige i kamena, gradwa puteva, postavqawe vazdu{nih elektroenergetskih i telefonskih vodova, preoravawe livada, kr~ewe, se~a i kresawe {uma, kaptirawe izvora i odvo|ewe voda.
Zavod za za{titu prirode Srbije }e obele`iti podru~je pod prethodnom za{titom odgovaraju}im oznakama, obavestiti vlasnike i korisnike zemqi{ta i drugih nepokretnina o uspostavqenim merama za{tite i uslovima obavqawa radova koji nisu zabraweni. U roku od godinu dana Zavod za za{titu prirode je du`an da pripremi predlog za stavqawe izvori{ta Sopotnice pod trajnu za{titu kao prirodnog dobra.
M.Male{i}
Pomo}
za socijalno ugro`ene
Preko Centra za socijalni rad u Prijepoqu, tokom protekle nedeqe raspodeqivana je humanitarna pomo} korisnicima socijalne pomo}i iz na{e op{tine. Deqena je pomo} UNICEF-a, Engleske humanitarne organizacije "Pomo} deci" i CRS-a Katoli~ke slu`be pomo}i.
Za korisnike materijalnog obezbe|ewa i tu|e nege UNICEF je obezbedio 205 jakni i isto toliko pari cipela za decu uzrasta od sedam do 15 godina starosti. Za decu do 18 godina Engleska humanitarna organizacija "Pomo} deci" obezbedila je po 330 paketa hrane, higijenskih i zdravstvenih paketa.
Tokom protekle nedeqe stigla je i pomo} CRS-a Katoli~ke slu`be pomo}i koja se ogledala u hiqadu i po kubika drva a namewena je tako|e, korisnicima materijalnog obezbe|ewa, jednom broju penzionera sa najni`im penzijama i jednom broju slepih lica iz na{e op{tine.Po tri metra drva dobilo je 500 lica iz op{tine Prijepoqe.
M.M.
Radnici
bez plata a direktorima dobro
^lanovi Sindikata "Nezavisnost" Zemqoradni~ke zadruge "Poqoprodukt"tra`e od inspekcije, tu`ila{tva i finansijske policije da ispitaju poslovawe zadruge i zaustave rasprodaju imovine i zemqi{ta zadrugara.
Sporazumom o preuzimawu 92 radnika Trgovinskog preduze}a "Ineks Sokolica", zakqu~enim izme|u Sokolice i Zemqoradni~ke zadruge "Poqoprodukt" februara 1995. godine po~ela su potucawa i {ikanirawa ve}ine preuzetih radnika. Iako je sporazumom precizirano da svi radnici budu raspore|eni na odgovaraju}e poslove i zadatke, ve}ina je ostala neraspore|ena. Direktor koji je potpisao sporazum ubrzo napu{ta Zadrugu ali je nepla}ene obaveze prema radnicima ostavio iako je u me|uvremenu prodao zemqi{te na Kolovratu i otu|io kapital u Podgorici i Natalincima.
U martu mesecu 1997. godine za direktora ZZ "Poqoprodukt" dolazi Velisav Pejovi} koji nastavqa politiku svog prethodnika. Prodaje kapital, radnike {aqe na Zavod za nezaposlene, 30 radnika na pla}eno odsustvo od 1. novembra 1998. do 31.decembra 2001. godine. Radnicima ni jedan li~ni dohodak nije ispla}en u novcu. Ispisivao je do maja 2000. godine papire sa robom kao {to su bra{no, mleko, sto~no bra{no, poqoprivredno seme...Radnici "Poqoprodukta" od 1990. godine nisu primili zarade u novcu. Pa ko voli nek izvoli. Direktor, me|utim, i wegovi istomi{qenici su uzimali novac.
Za pomo} smo se obra}ali svim institucijama. Pisali smo 9. novembra 1998. godine predsedniku SO, Stevanu Puri}u. Nije ni poku{ao da nam pomogne. Obra}ali smo se za pomo} Op{tinskom sindikatu, Sindikatu firme, Skup{tini zadrugara. Uzalud.
Sindikat "Nezavisnost" Zemqoradni~ke zadruge "Poqoprodukt" na sastanku, odr`anom 7. decembra pro{le godine doneo je odluku da od nadle`nih institucija zatra`i preispitivawe poslovawa i rada odgovornih qudi u "Poqoproduktu".
^etiri dana kasnije,11. decembra 2000. godine zahtevi su upu}eni svim nadle`nim organima: finansijskoj policiji, inspekciji za privredni kriminal i tu`ila{tvu.
Radnici tra`e ispitivawe i utvr|ivawe deobnog bilansa od 1995. godine kako bi se radnici koji su do{li u "Poqoprodukt " obe{tetili jer su ostali bez ikakvih prava.
Tako|e, tra`e da se utvrdi opravdanost prodaje osnovnih sredstava: nekretnina, zgrada, zemqi{ta, auta, poslovnih prostorija, poqoprivrednih ma{ina(kombajna, traktora...) pretvarawe poslovnih prostorija u stambene prostore... Kako su i za{ta tro{eni krediti dobijeni od Sto~ar banke i Jugobanke i drugih poslovnih banaka... Kako je vr{en otkup biqa i gra|e i kako je i na osnovu ~ega vr{en otpis kleke i gra|e...
Radnici tra`e da im se isplate zarade i uplate doprinosi za penziono i invalidsko osigurawe za proteklih {est godina, radnicima koji su oti{li u penziju da se isplate otpremnine.
O nemoralnim i kriminalnim radwama u "Poqoproduktu " poput ispla}ene dnevnice za put do Sarajeva u iznosu od 6.600 dinara ili hotelskog ra~una iz Beograda , prispelog 8. februara 2001. godine na iznos od 40.000 dinara mogu se napisati stranice i stranice teksta.
^lanovi Sindikata "Nezavisnost" apeluju na nadle`ne organe da stanu na put rasprodaji imovine "Poqoprodukta" i pomognu golim i bosim radnicima da povrate sopstveno dostojanstvo i dostojanstvo firmi koja ima sve predispozicije da uspe{no radi i posluje. Potrebni su nam samo po{teni qudi na ~elu Zadruge koji }e uvesti red i rad.
Poverenik Sindikata "Nezavisnost" ZZ "Poqoprodukt"
Stoja
Mini}
primena odluke o uspostavqawu carinskih punktova
Granica koja to (ni)je
Posle prvih nekoliko "udarnih" dana, primena Odluke Savezne uprave carina o uspostavqawu kontrolnih punktova na administrativnoj granici Srbije i Crne Gore nije vi{e "medijska tema dana"
Me|u odlukama, uredbama i drugim aktima koja, "pre~icom" dobijaju snagu zakonskog propisa, najnovija Odluka savezne uprave carina o uspostavqawu kontrolnih punktova na administrativnoj granici Srbije sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom izazvala je veliku buku u medijima. Ta Odluka doneta u vreme izvesnosti vanrednih izbora i referenduma o budu}im odnosima Crne Gore i Srbije, sama po sebi je postala magnet pa je Prijepoqe, odnosno Brodarevo i Jabuku sredinom februara posetilo vi{e novinarskih ekipa nego {to su " namr{teni" carinici tih dana zaustavili kamiona sa uvoznom robom na uspostavqenom punktu. No, po{to se videlo da to nije nikakav "carinski rat", po{to su zvani~nici Beograda i Podgorice izneli svoje - dabome prili~no udaqene - stavove po tom pitawu, buka se sti{ala. Ostala je Odluka, ostali su punktovi, cariwewe, nervoza me|u onima koji se sa time svakodnevno susre}u - trgovcima, voza~ima, obi~nim svetom...
TROSTRUKI OBRU^ NA "BRATSKOJ ME\I"
Odluka savezne uprave carina vrlo detaqno obrazla`e postupak kontrole. Naime, radi se o kontroli prometa i cariwewu robe koja je preko Crne Gore "u{la" na teritoriju SRJ i namewena je robnom prometu u Srbiji. Drugim re~ima, roba doma}eg porekla se nesmetano transportuje, ali to ne zna~i da nema kontrole, zaustavqawa na punktovima koji su, po pravilu, sada trostruki obru~ jer se, pored carinika, tu u stalnom de`urstvu sa preciznim zadacima nalaze pripadnici MUP-a i Finansijske policije.
Prvog dana primene ove Odluke u Prijepoqu je zaustavqen konvoj sa oko 200 tona banana. Verovatno iz neobave{tenosti ili, pak, u o~ekivawu da se Odluka ne}e tako rigorozno primewivati od prvog dana, voza~ima su izdati nalozi za "brzi transport". Me|utim, kontrola je bila i rigorozna i pravovremena, pa su parking prostori izme|u Prijepoqa i Brodareva bili "prebukirani", kao i prostor Preduze}a "IDI" gde se, kako je {tampa objavila, dan parkirawa napla}uje 1.300 dinara.
"Lopta" je, rekosmo, umirena samo nekoliko dana kasnije. Direktor Savezne uprave carina Vladimir Begovi} je objasnio, na vrlo pose}enoj konferenciji za {tampu, da se, u skladu sa va`e}im zakonima, na robu uvoznog porekla moraju pla}ati carine i taj prihod upla}ivati u savezni buxet. Savezna uprava carina je obavezna da sprovodi savezne propise i omogu}i ostvarivawe fiskalne i za{titne funkcije carine, {to je i jedini smisao uvo|ewa carinskih punktova. Sporna je, naime, samo roba stranog porekla ocariwena u Crnoj Gori koja se upu}uje u Srbiju kao roba u unutra{wem prometu. Kako se ta roba carini u Crnoj Gori po ~etvorostruko ni`im carinski stopama, a taj prihod se upla}uje u savezni buxet, na{a je obaveza da po{tujemo savezne propise, rekao je Begovi} .
S druge strane, iz Podgorice je stiglo vi{e nego "neutralno" tuma~ewe Miodraga Radusinovi}a, direktora Uprave carina Crne Gore: - Crna Gora ne o~ekuje velike gubitke zbog novih mjera, jer mi nismo za to da da`bine namjewene Srbiji idu u na{u republi~ku kasu"...
U stvari, problem je u drasti~no razli~itim carinskmim stoipama u dve republike (jo{ uvek) ~lanice Savezne Republike Jugoslavije. U Crnoj Gori je prose~na carinska stopa mawa od 5 % a u Srbiji je ona 15,46 %. Najvi{a carinska sotpa u Crnoj Gori je za neke proizvode do 15% a u Srbiji oko 40%. Problem je tu, odnosno problem je u buxetskim sredstvima koja, na ovako razli~it na~in svode saveznu dr`avu i savezno zakonodavstvo na sinonim za republi~ki buxet i propise kad je Srbija u pitawu, i, ne{to sasvim neobavezuju}e - gotovo strano - kad je re~ o Crnoj Gori. To je, za sada, tako, svi|alo se to nekome ili ne. I onda takva situacija jednima daje apsolutnu privla~nost da uvoze a drugima apsolutnu zavist {to se uvoznim carinama puni samo jedan buxet, daleko od kontrole "saveznih o~iju". Pa ovi drugi, onda, uvode carinske punktove jer pare nisu nikome vi{ak, ~ak {ta vi{e...
Zbog toga je i gotovo svaki promet, odnosno trgovina koja kre}e iz Crne Gore ka Srbiji, u "saveznim o~ima" obi~an {verc koga treba spre~iti. To se potkrepquje i podacima da Srbija mese~no uvozi oko 15.000 tona banana i za tu koli~inu, po saveznim propisima, treba platiti oko 67 miliona maraka carine. Ili, {leper stranih cigareta sredwe klase po saveznim propisima treba da unese u buxet oko 150.000 maraka. U Srbiju se mese~no uvozi oko hiqadu tona cigareta a procewuje se da oko 70 odsto toga otpada na {verc.
Na administrativnoj granici prema Crnoj Gori uvedeno je vi{e carinskih punktova. To su Brodarevo za pravac Bijelo Poqe - Prijepoqe, zatim Jabuka za pravaca Pqevqa - Prijepoqe, onda Godovo na pravcu Ro`aje - Godovo - Tutin - Novi Pazar - Kraqevo, kod Mehovog kr{a za pravac Ro`aje - Ribari}i - Novi Pazar - Kraqevo i u U`icu za `elezni~ki pravac Beograd - Bar.
Geografija ( ili - savremena kartografija) je u celu ovu pri~u udenula i Prijepoqe, odnosno Brodarevo. Carinske formalnosti se, ina~e, obavqaju u Carinskoj ispostavi sme{tenoj u nekada{wem poslovnom prostoru PP " Unija trejd " na Kolovratu. Carina je, o~ito, ve} imala "projekciju" doga|aja pa je blagovremeno iz maweg i te`e "pristupa~nog" iznajmqenog poslovnog prostora u centru grada pre{la u ve}i, komforniji i sme{ten uz samu magistralu. No, bez obzira na to, informacije te{ko "cure" u javnost pa su novinari koji su opsedali Prijepoqe, Brodarevo i Jabuku, uglavnom plasirali nervozne i (a)politi~ne pri~e voza~a koji su jedini bili radi da se "u pero" ili "mikrofon" po`ale na vlasti i u Beogradu i Podgorici koji, kako su naj~e{}e govorili, "zarad pet-{est foteqa u Beogradu sve ovo i sprovode..."
Bilo kako bilo, posle dva dana je saop{teno da je na kontrolnim punktovima prema Crnoj Gori u savezni buxet "uterano" dva miliona dinara. Milion dnevno - i nije tako malo za nikad punu federalnu (i republi~ku) kasu. Sada, saznajemo u Ispostavi carinske uprave u Prijepoqu, dnevno se carini desetak kamiona, uglavnom sa ju`nim vo}em. Ne ~eka se mnogo i ne remeti ostali saobra}aj. A, kako je najavqeno, ve} u martu se o~ekuje usvajawe paketa novih saveznih propisa o prometu robe i carinama koji bi, veruje se, trebalo da spuste prose~ne carine na "crnogorskih" pet odsto. Ako je to tako, onda je logi~no pitawe da li je sva ova buka trebala za samo mesec-dva dana. Ali, ako se zna da se u martu, aprilu, maju i junu o~ekuje i "play-off" beogradsko-opodgori~ke politi~ke utakmice, onda je jasno za{to je sve ovo ura|eno. Ko zna, mo`da u nekoj fazi te "utakmice" i fakti~ko stawe bude zatrebalo.
Trostruki obru~ na "bratskoj me|i" u Brodarevu po svemu li~i ve} na grani~ni prelaz. Istina, prili~no improvizovan, ali, bo`e moj, ko to jo{ pamti grani~ne prelaze. Pamte se prelasci (odlasci)! Na ovom improvizovanom "grani~nom prelazu" jo{ ne tra`e paso{e. Osim kad se zafrkavaju. A to ~ine vrlo retko. Za sada. Situacija je daleko od zafrkancije...
Jedino je Lim vrlo blizu novoj proveri osnovanosti pretpostavqenog latinskog korena u wegovom imenu: Limmes - granica!?
M. M. Mutabxija
Nepla}eno - odli~no napla}eno
Vrhu{ka op{tinske vlasti vi{e ne iznena|uje, ona se samo potvr|uje - i posl;e decembarskih izbora na kojima je, kao pripadnica "leve koalicije", do`ivela katastrofalan poraz, obavqa poslove lokalne samouprave u korist - sopstvene koristi
Dok su Kladovo i Ra{ka na nogama, ne mire}i se vi{e sa tim da nose teret rezultata lokalnih izbora u septembru pro{le godine, u Prijepoqu koje pripada ovoj grupici op{tina u kojima je pobedila "leva koalicija", naizgled sve je mirno. Izgleda, me|utim, samo mirno.
Aktuelna op{tinska vlast predano radi svoj posao i posle decembarskih izbora na kojima je katastrofalno izgubila poverewe u narodu. Ova vlast vi{e ne iznena|uje, ona se samo potvr|uje. Obavqa poslove lokalne samouprave u korist - sopstvene koristi. Vrhu{ka ove vlasti oli~ena u dva-tri ~oveka koji ve} desetak godina simuliraju legalitet i legitimitet povla~i poteze kojima ho}e javnosti da daju do znawa da su jaki, svemogu}ni i nepromenqivi makar jo{ naredne ~etiri godine.
Odluka da se direktori pojednih javnih preduze}a i ustanova, ~iji je osniva~ SO-e Prijepoqe, vi{e ne biraju putem javnog konkursa, ve} imenuju (mo`e i preko no}i) u kadrovskoj radionici SPS-a najsve`iji je primer. Op{tinski parlament, koji se parlamentom u stvari ne mo`e nazvati, izabrao je ovih dana nove upravne odbore pojedinih javnih ustanova (o imenima ne treba raspravqati) i overio na jo{ ~etiri godine mandate direktorima De~jeg vrti}a i Doma revolucije. To {to je za "~ika direktora" ponovo izabran Sretko Radulovi} nije nikakva vest. Po funkciji koju obavqa (predesdnik OO SPS) "zaslu`eno" mu pripada i radno mesto koje `eli. Ostao bi, uz svoju saglasnost, direktor "vrti}a" i da nije po pred{kolskim ustanovama lepio predizborne plakate SPS-a i Slobodana Milo{evi}a i da nisu vaspita~ice sa mali{anima iz vrti}a na platou Doma revolucije pevali "patriotske" pesme i klicali "Slobo-slobodo". (Ko re~e iz SPS-a pro{le jeseni da su prijepoqski sredwo{kolci svojim {etwama politi~ki zloupotrebqeni?). Vest je, dakle, i za u na{u zbiqu najneupu}enije SPS-ovce, to {to je Milan Rvovi}, ~lan SPS-a, ostao direktor ustanove koja se u osnivawu zvala "ku}om kulture". Dom revolucije je u protekle ~etiri godine tako radio kao da mu je direktor bio na nepla}enom odsustvu. Me|utim, ono {to ne va`i za Radulovi}a, va`i za Rvovi}a. Ako nije radio u Domu kulture, radio je ispred wega. Ne zaboravqa se tako lako Rvovi}evo obra}awe praznom platou Doma revolucije u ve~e 24. septembra 2000. i saop{tavawe rezultata izbora - o jo{ jednoj "veli~anstvenoj pobedi Slobodana Milo{evi}a". "Nepla}eno odsustvo" kulturnih sadr`aja iz Doma, Rvovi} je politi~kim govorom pred Domom pretvorio u odli~no pla}en posao - novi mandat na staroj funkciji.
Brojni su primeri specijaliteta ovda{we lokalne vlast i, i onih koji su uz wen bok (ne blok) da "nepla}eno" odli~no plate ili naplate.
"Samoproklamovana grupa kulturnih radnika", kako u svom saop{tewu OO DSS naziva ~lanove Inicijativnog odbora za izradu bibliografskog leksikona op{tine Prijepoqe, nije vi{e "samoproklamovana" ve} i od op{tin ske vlade potvr|ena kao merodavna i kvalifikovana za jedan ovako ozbiqan i osetqiv posao. Po{to u reagovawu na saop{tewe OO DSS i ~lanovi Redakcionog odbora za leksikon isti~u da su se prihvatili jednog "volonterskog i po{tenog rada", ne rade dakle za "pare i slavu" kako im se pri{iva, to je i odlkuka IO SO-e "razumqiva". Prihva}en je sastav i dobra voqa "samoproklamovane grupe", jer se radi o starim i proverenim qudima, patriotama koje su odra|ivale brojene poslove u interesu dru{tva, op{tine i- vlasti. Po{teno i volonterski. A znamo iz iskustva da su nas ovakvi i sli~ni "nepla}eni" poslovi uglavnom uvek skupo ko{tali.
U otkucavawu vremena koje narod ovde meri sa vi{e {toperica, op{tinski mozaik "nepla}eno-odli~no napla}eno" popuwava se i slede}im kockicama.
"Pozajmqena" na jedan mandat kao kadar (a ovde je kadar onaj ko je "kadar") sekretar (ica) op{tine, pravnica Dragana Golubovi} vratila se u "bazu" ponev{i kadro iz Op{tine, kao i svoji predhodnici, dvosobni stan.
Po izboru u novi saziv SO-e Prijepoqe, odbornik GG, diplomirani ekonomista Rade Aksentijevi}, slu`benik u Organima uprave, uzeo je, kako mu i pripada, godinu dana nepla}enog odsustva. Ne malo potom, op{tinska vlast je honorarno anga`ovala Aksentijevi}a za poslove kontirawa u Organima uprave koji su, ina~e, bili wegov redovni referat. Za te usluge, obavqene za desetak dana, op{tinska vlast je Aksentijevi}u isplatila 25.000 dinara {to iznosi wegovih {est prose~nih plata!
JIP "Polimqe", na drugoj strani, nije anga`ovalo, pa ne}e ni da plati honorar "svom saradniku". Qubomir Matovi}, dugogodi{wi novinar "Polimqa" tra`i, naime, ovih dana da mu "Polimqe" za tekstove objavqene u ovom Listu tokom pro{le godine, plati honorar u iznosu od 7.800 dinara. Ako se uplata ne izvr{i na dostavqeni `iro ra~un, posla }e imati - Sud. Vrli saradnik u svim projektima op{tinske vlasti i predstavnik SPS-a u biv{em Upravnom odboru JIP "Polimqe" (u dva mandata) nije, izgleda, pravilno razumeo saradwu sa svojom biv{om mati~nom ku}om. Privremeni poslovodni odbor JIP "Polimqe" nije od Matovi}a nameravao da tra`i da i on participira u tro{kovima {tampawa Lista. Kao dugogodi{wem novinaru "Polimqa" besplatno mu je ustupan prostor za tekstove kada je on to `eleo, tra`io ili su to od wega drugi (van Redakcije) zahtevali. Te pru`ene mu usluge sad ho}e i da naplati pridr`avaju}i se, tako, pravila koja va`e za one koji su pod okriqem op{tinske vlasti.
No, da ovaj op{tinski mozaik ne bude samo u sivilu jednopartijske boje koju spravqa koalicija S(tevan)P(etri}) S(retko), pobrinula se i prijepoqska koalicija DOS. Narod je ovde u rascepu dvovla{}a, legaliteta i legitimiteta. DOS je sebi uzeo fiktivnu vlast i ne dira u fakti~ku vlast koju i daqe osiono dr`i SPS. Mada ima puni legitimitet verifikovan kroz septembarsko-oktobarske promene u Srbiji i rezultate decembarskih izbora u Prijepoqu, DOS ne ~ini ni{ta na oduzimawu i preuzimawu legaliteta op{tinskoj vlasti. U DOS-u se vi{e bave drugim pitawima. Prave se kadrovske liste, sastavqaju se spiskovi strana~kih i li~nih `eqa a da se jo{ posao u svom ataru zavr{io nije. Za sav nenapla}eni trud ispoqen kroz "ulogu svoje stranke i svoje porodice u oktobarskoj revoluciji" u prijepoqskom DOS-u ra~une za naplatu ho}e da, kroz kadrovawa, pripreme pre nego {to se i osvoji kqu~ i kasa op{tinske blagajne. O ozbiqnim promenama niko i ne govori.
Na kraju re~i upozorewa. Izgovorio ih je Neboj{a Popov, glavni i odgovorni urednik lista "Republika", glasila gra|anskog samoosloba|awa:
"Jedina ozbiqna promena jeste shvatawe da je qudski `ivot vrednost i da je sve u funkciji za{tite `ivota. Ako se umesto toga sve svede na 'kadrovske' smene, reprodukuje se shvatawe da je vlast najvi{a vrednost".
Milan R. Cmiqanovi}
Saop[teweodborni~kogklubasocijalisti~kepartijeSrbije
Ne}emo
vratiti mandate
Od buldo`er revolucije i u Prijepoqu su od grupacije DOS-a po~ele hajke, pritisci i ucene na odbornike koji su na septembarskim izborima dobili poverewe bira~a, da vrate odborni~ke manate. Taj politi~ki teror sa ulice prenet je i u lokalna sredstva informisawa. Radio i List "Polimqe" ~esto objavquju saop{tewa razli~itih politi~kih grupa iz DOS-a koji neargumentovano, tendenciozno i zlonamerno optu`uju lokalnu vlast i prozivaju odbornike SPS-a da daju ostavke. Posledwi takvi primeri objavqeni su u "Polimqu" br. 1968 od 19. 01. 2001. godine i u "Polimqu" br. 1970 od 16. 02. 2001. godione.
Apsurdno je da vra}awe mandata tra`e stranke koje su u~estvovale na pro{lim izborima i osvojile samo jedno odborni~ko mesto (Demokratska stranka Srbije) ili {to je jo{ ve}i apsurd prozivku vr{e stranke osnovane posle ovih izbora (Socijal demokratija) koja broji pet-{est ~lanova koji su uglavnom bili odborni~ki kandidati ispred grupe gra|ana i ~ije su sujete povre|ene jer nisu dobili poverewe bira~a u svojim sredinama.
Na septembarskim izborima za odbornike u SO bilo je preko 200 kandidata, za 61 odborbni~ko mesto. Dakle, u proseku po 4 kandidata po odborni~kom mestu, {to zna~i da su bira~i imali mogu}nost da demokratski izaberu najboqe. Nivo kadrovskog potencijala omogu}io je SPS-u da ima najboqe kandidate: stru~ne, ~asne i ugledne qude u sredinama u kojima su izabrani. Demokratija podrazumeva po{tovawe izborne voqe gra|ana a i obavezu izabranih odbornika da po{tuju one koji su ih birali i da realizuju programe u svojim sredinama u granicama objektivnih mogu}nosti. Razumemo da pojedinci, koji se nazivaju demokrate, `ele da do|u na vlast ali je neophodno da shvate da se na vlast dolazi izborima i da u Srbiji lokalnu vlast ne mo`e imati samo DOS. Totalitarizam nije demokratija. U prethodnom izbornom periodu u Srbiji je opozicuja imala vlast u ve}em broju op{tina {to je prihva}eno kao normalno i nad odbornicima u tim sredinama nije vr{en teror, pretwe, ucene i fizi~ki napadi kako to ~ine Dosovci u mnogim op{tinama gde SPS ima vlast. (SPS ima lokalnu vlast u 54 op{trine u Srbiji).
Potpuno je neta~no da Prijepoqe trpi posledice zbog lokalne vlasti. Naprotiv, Prijepoqe je jedna od najstabilnijih op{tina u Srbiji po mnogo ~emu a i po me|unacionalnim, me|uqudskim i politi~kim odnosima. U op{tini gde lokalnu vlast ima DOS mesecima ve} traju smene i progoni qudi, sukobi me|u ~elnicima i pripadnicima DOS-a zbog kadrovskih name{tawa i razme{tawa.
Op{tinska vlast u PRrjepoqu re{ava uspe{no sva pitawa iz nadle`nosti lokalne samouprave: obezbe|eno je gotovo najjeftinije grejawe u Srbiji, svi materijalni tro{kovi {kola i drugih ustanova, funkcioni{e prevoz, cene komunalija i drugih javnih usluga su me|u najni`im u Srbiji. Nemamo ~ega da se pla{imo i stidimo.
Dosovska vlast na nivou zemqe kr{i zakonske i ustavne norme. Donose se sramni zakoni kojima se amnestiraju teroristi i ubice, osloba|aju krivce i dezertere. Na drugoj strani patriote se progla{avaju krivcima i montiraju politi~ki procesi. Nepo{tuju se qudsko dostojanstvo, patriotizam i rodoqubqe. Zlo~inac Solana se do~ekuje ra{irenih ruku u Beogradu, opra{taju se zlo~ini i ratna {teta, a najvi{em dr`avnom rukovodstvu preti se Ha{kim tribunalom. Zna se samo za nasiqe, lin~ i hajke. Ugro`ena je dr`avna teritorija, haos je na tr`i{rtu, proizvodwa je stala, `ivotni standard je svakodnevno u padu.
Pozivawe na decembarske rezultate izbora je potpuno besmisleno. Oni su odr`ani u nedopustivo nenormalnim uslovima, medijskih pritisaka, pretwi, straha i ucena. Brojne posmatra~ke misije dosovskih pojedinaca i organizacije vr{ile su pravu torturu na bira~kim mestima. Zbog toga polovina bira~a u na{oj sredini nije iza{la na izbore.
Raspisivawe novih lokalnih izbora nije u nadle`nosti Skup{tine op{tine. Dosovska ve}ina mo`e u Skup{tini Srbije doneti odluku o novim izborima na svim nivoima, {to bi svakako bilo dobro za Srbiju, jer svaki dan wihove vlasti ru{i sve {to je sa~uvano, ru{e Jugoslaviju i jedinstvo Srbije.
Mandate ne}emo vratiti, bez obzira na sve ucene i pretwe jer ne}emo izneveriti bira~e koji su nama dali poverewe i `elimo da Prijepoqe sa~uvamo kao oazu mira, politi~ke i gra|anske stabilnosti.
Odborni~ki klub SPS
Podr{ka inicijativi za povratak mosi
Igre ve} ovog leta
Inicijativa da se, posle desetogodi{we pauze, na sportsku scenu ponovo vrate MOSI, dobija sve vi{e pristalica. U ovom trenutku devet op{tina je potvrdilo u~e{}e svojih sportista na ovoj manifestaciji: Pqevqa, Kola{in, Bijelo Poqe, Rudo, Srbiwe (Fo~a), Kosjeri}, Priboj, Nova Varo{ i Prijepoqe.
Na posledwoj sednici Inicijativnog odbora koja je odr`ana u Prijepoqu odlu~eno je da se Konferencija MOSI odr`i 5. marta, tako|e u Prijepoqu, i tada }e biti poznate sve pojedinosti vezane za ovu manifestaciju.
Bi}e odlu~eno gde i kada }e se odr`ati Igre, koliko }e trajati i koje }e discipline biti zastupqene. U me|uvremenu o~ekuje se odgovor iz ostalih op{tina oko u~e{}a wihovih sportista.
^lanovi Inicijativnog odbora, u ~ijem radu su u~estvovali predstavnici sportskih saveza Rudog, Srbiwa (Fo~e), Kola{ina i Pqevaqa predlo`ili su da se ovogodi{we Igre odr`e u mawem broju disciplina i da traju tri dana kako bi bili smaweni tro{kovi i u~esnika i organizatora. Ina~e, sve op{tine koje su potvrdile svoje u~e{}e predlo`ile su da se ovogodi{we Igre odr`e u Prijepoqu. Sportski radnici Prijepoqa }e sa zadovoqstvom prihvatiti tu ulogu ali tek po{to o ovom pitawu mi{qewe daju odbornici Skup{tine op{tine. Ima, me|utim, nagove{taja da su jo{ neke op{tine, poput Nove Varo{i i Bajine Ba{te, zainteresovane za organizaciju ove manifestacije. Ipak, sve }e biti jasno posle sednice Konferencije MOSI.
S.M.