|
|
Broj 1975
pismo
~italaca
"Ne br`e od @ivota"
30.
marta ove godine, Prijepoqe je bilo svedok jezive saobra}ajne nesre}e. Nesre}a
koja, po svom u`asu, posledicama, stvarnom i mogu}em scenariju (moglo je biti
prolaznika, dece, mogla se zadesiti ne~ija porodica u kolima), ovaj grad nije,
i ne sme ostaviti ravnodu{nim. U u`asnoj tragediji, stradala su dva mlada ~oveka,
a druga dva te{ko povre|ena. Fizi~ke i (ili) mentalne posledice doga|aja bi}e
breme pre`ivelih, wihovih porodica i porodica nastradalih. Ali i nas, wihove
sugra|ane, jer se svi moramo zapitati: "Koliko smo svedoci, a koliko sau~esnici
tragedije"?
Ova tragedija je bila pitawe trenutka kada }e se dogoditi! Logi~na je posledica
jednog stawa koje traje dovoqno dugo, a koje mo`emo nazvati "saobra}ajnom
nekulturom", iako je mnogo vi{e od toga. Da li je mogu}e da smo se navikli
na nepo{tovawe svih normi civilizovanog dru{tva, da nam je normalna bahatost,
nemo}, "niska cena `ivota"? Besomu~na jurwava ~ak i ulicama punim pe{aka,
prolazak "kroz crveno", preticawe tamo gde je zabraweno i van zdravog
razuma, postalo je normalna pojava. Ovo su ekstremi, tako da no}na {kripa guma,
besomu~no svirawe u kasnim no}nim satima, stajawe da se "ne{to va`no"
popri~a sa nekim dok kolona ~eka, nelogi~no spora vo`wa u popodnevnom {picu,
nepo{tovawe pe{aka na prelazima i parkirawe "svuda", itd. su postale "sitnice
koje ne zavre|uju pa`wu".
Da li kao urbana, i treba da je tako, civilizovana sredina mo`emo uraditi ne{to,
da ne budemo svedoci i sau~esnici novih tragedija? Mo`emo. Evo i jednog primera.
Tzv. "le`e}i policajci" su se pokazali u praksi kao delotvorni. Tamo gde
su postavqeni, broj udesa je eliminisan ili sveden na minimum. Razlog - smawena
brzina. Ulica Mile{evska (tu se dogodila tragedija), Valterova, N. Musabegovi}a,
Q. Miodragovi}a kroz Kaldrmu i Suvodo i Sestara Cvijovi} u [arampovu su, ~esto,
trkali{ta, (ima ih jo{ sigurno) i ni{ta nije pomoglo da se stawe promeni. Mo`da
bi (a verujem da je tako) "le`e}i policajci" pomogli. Postoje zakonske
prepreke kada su u pitawu magistralni putevi. Ali, na Kolovratu, u Vakufu, Lukama
- to su gradske ulice i ako wih i grad ne mo`emo (a ne mo`emo) izmestiti, mo`e
se primeniti zakon. Bar delimi~no. Tragedija koja se dogodila je vaqda dovoqno
jak argumenat da se razmi{qa u tom pravcu. Mogu}ih re{ewa ima jo{.
Kada je broj tragedija postao u`asavaju}i u Crnoj Gori je pokrenuta akcija "Ne
br`e od `ivota". Rezultat je dostojan po{tovawa. Mo`emo li i mi ne{to sli~no?
"Polimqe", kao medij dostupan velikom broju qudi, mo`e pokrenuti i nositi
akciju koja ima plemenit ciq - da se sa~uvaju `ivoti qudi, da {to mawe bude
unesre}enih. A u ovom grad, sre}om, kao i van wega, postoje i pojedinci i institucije
sposobne da, zajedno, promene stawe dovedeno do apsurda. Nemojmo ~ekati nove
`rtve.
S
po{tovawem, Zoran Raji}, arhitekta
reagovawe
strah nas je od boga da ne pogre{imo
(Povodom teksta SUBNOR-a u pro{lom broju "Polimqa")
[to
se ti~e partizana u Prijepoqu, za vreme Drugog svetskog rata, oni skoro nisu
ni postojali, osim nekoliko pozadinskih radnika, sve dok Nemci ne napadnu Sovjetski
Savez. Kasnije po direktivi poku{avaju da formiraju nekakvu jedinicu i to im
uspeva tek 10. oktobra 1941. godine u Babinama i ta im jedinica broji svega
13 qudi. Prva akcija koju oni izvode jeste ubijawe kalu|era mile{evskog Nestora
Trkuqu, posle toga pale op{tinsku zgradu i uni{tavaju arhivu u Ivawu, @upi,
Babinama, Mileve{evi, Strawanima i Seqa{nici. Posle toga po~iwu i sa napadima
na regularnu Jugoslovensku vojsku u otaxbini, a prvi sukob je bio u Bran~i}ima
gde ubijaju Mom~ila Slovi}a, koji je ujedno i prva komunisti~ka `rtva.
Na teritoriji op{tine dolazi s vremena na vreme i do sukoba izme|u Muslimanske
milicije i JvuO, ali te sukobe izazivaju pripadnici ovih jedinica sa strane,
a lokalno stanovni{tvo maksimalno poku{ava da spre~i ve}e me|usobne sukobe,
{to i uspeva.
Prva i jedina, prava borba protiv okupatora bila je 11. septembra 1943. godine,
kada dva korpusa JvuO ulaze u Prijepoqe i osloba|aju ovu op{tinu od Nemaca.
Me|utim, dogovorom velikih sila i dekretom od 1. decembra 1943. godine koji
potpisuje ^er~il, podr`ava se Broz i Jugoslavije se prepu{ta Staqinu i komunisti~koj
sekti. Od tog momenta, pa do dana{wih dana, po~iwu nevi|eni zlo~ini i zverstva
crvenih zlikovaca. Jedan od takvih zlo~ina je i ubijawe petorice ro|ene bra}e
Rakowaca iz Grobnica kod Brodareva.
O razmerama wihovih zlo~ina govore i podaci iz wihovih izvora. Od oko 1700 QUDI
KOJI SU POGINULI ZA VREME I POSLE GRA\ANSKOG RATA, NEMCI SU UBILI 354, MUSLIMANSKA
MILICIJA 169, ITALIJANI 130 I JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTAXBINI 183, postavqa
se pitawe {ta je sa ostalih 900 gra|ana. E, tu je problem, wih su pobili komunisti.
Me|u tih 900 ima i Srba i Muslimana, a ima ~ak i partizana.
Zato ne treba da dozvolimo da jedna grupica preostalih boraca (ve}ina wih je
tada imala po 7 - 10 godina) da nas zavadi. Mi i jedni i drugi u Boga verujemo
i strah nas je od Boga da ne pogre{imo. [to se ti~e komunista, ta sekta niti
ima obraza, niti ima straha od Boga, zato }emo ih kona~no nau~iti, da bar zakone
po{tiju. S tim u vezi Op{tinski odbor Nove Srbije Prijepoqe podne}e krivi~nu
prijavu sudu u Prijepoqu protiv lica koja poku{avaju da zavade Srbe i Muslimane
na ovim prostorima, isto tako {to {ire mr`wu me|u nama, kao i za prikrivawe
zlo~ina koje su po~inili za vreme wihovog trajawa.
Op{tinski odbor Nove Srbije Prijepoqe
U
posledwih nekoliko brojeva lista "Polimqe" informi{ete ~itaoce o aktivnostima
na organizovawu Me|urepubli~kih omladinskih sportskih igara u Prijepoqu, po~etkom
jula ove godine. Inspirisan tim tekstovima a i li~no "prozvan" od strane
Organizacionog odbora, molim Vas da na stranicama cewenog Lista objavite moje
skromno mi{qewe o tome.
Vidim, iz nekoliko dopisa koje uporno {aqu na moju adresu, da je posao organizacije
(sada) Me|uop{tinskih omladinskih sportskih igara poveren gotovo nepromewenom
"timu" politi~kih i sportskih radnika koji su, da li je potrebno i podse}ati
~itaoce "Polimqa", direktno doprineli strmoglavu prijepoqskog sporta u
posledwoj deceniji. Pri tom je posebno drasti~no nazadovao fudbal o ~emu sam,
kao generalni sponzor FK "Polimqa" izme|u 1992 - 1997. godine, kompetentan
da govorim.
Ta garnitura sportsko-politi~kih radnika, posebno ovih drugih, jer su sportski
radnici obi~no samo izvr{ioci naloga politi~ara, doprineli su da se prema tada{wem
FK "Polimqe Vo}ar Lutka"- uzornom drugoliga{u, ne poka`e ni minimum razumevawa,
nego su, prakti~no, u~inili sve da i mene oteraju iz Kluba kao generalnog sponzoara,
bez obzira {to je ~etiri i po godine Klub egzistirao iskqu~ivo zahvaquju}i sredstvima
koja sam izdvajao. Epilog je poznat: mene je ta garnitura udaqila iz Kluba a
Klub je, od stabilnog drugoliga{a dospeo do - Moravi~ke zone!!! Politi~ari i
izvr{ioci wihovih naloga i daqe su na starim funkcijama i oni bi, eto, tu|im
parama (ponovo) da pokupe jo{ neki poen i da organizuju, posle vi{egodi{weg
prekida, MOSI. Primewuje se klasika: "reketiraju" se dru{tvena, javna
i privatna preduze}a, sve u, ko bajagi, interesu grada, a u stvari radi se o
li~noj (politi~koj) promociji!
Kako druga~ije nego kao vid savremenog reketirawa protuma~iti dopise Organizacionog
odbora MOSI (bez broja i datuma) sa potpisom Stevana Puri}a, predsednika Organizacionog
odbora MOSI, u kome se od DOO "Vo}ar Lutka" ~iji sam vlasnik i direktor
tra`i (imperativno zahteva) gotov novac re~ima..."u odnosu na te{ko}e i snagu
Va{eg kolektiva cenimo da bi trebali izdvojiti za ovu namenu najmawe 50.000
dinara...".
Eto, nekada{wi apeli su zameweni "savremenijim" metodama: imperativi,
nare|ewa, procene... koliko bi ko trebalo para da izdvoji da bi se poeni slili
na konto onih koji bi za ne~iwewe i pogre{no ~iwewe u sportu u posledwih deset
godina trebali da odgovaraju a ne da tu|im parama organizuju MOSI. Svakako,
dopisi iste sadr`ine su upu}eni i drugim preduze}ima i pravnim subjektima. Neki
}e mirno prihvatiti "procenu" i izdvojiti tra`enu (ili ve}u) sumu novca.
Ja ne}u. Ne zato to ne `elim da pomognem sport: uostalom, {ta sam drugo radio
u pomenutom periodu kao generalni sponzor FK "Polimqe", nego zato {to
u tome vidim i ovoga puta prqavu igru koja se svodi: da se gotovim novcem finansira
ne~ije "osloba|awe dr`avnih da`bina" a sve zajedno da se podr`i hvatawe
za slam~icu spasa grupe politi~kih gubitnika okupqenih u sportsko-politi~koj
ekipi organizatora Igara.
Preduze}e "Vo}ar Lutka", dakle, nema para da finansira ne~ije li~ne politi~ke
promocije. Posebno ne onih koji su ~iwewem u praksi posledwih deset godina zaslu`ili
ne{to sasvim drugo u odnosu na reafirmaciju sportskih igara omladine na ovim
prostorima biv{e Jugoslavije. "Poveravawe" (od koga) organizovawa Igara
ekipi koja bi da "zaba{uri" krvavu deceniju rata na Balkanu u, kako se
u {tampi najavquje prili~no okrwenom sastavu, zna~i da nismo nau~ili osnovnu
poruku promena u Srbiji: neka novi qudi, spremni da pra{taju i grade nove odnose
uzmu te i sli~ne poslove u svoje ruke, a ne oni kojima je mesto pre u zatvoru
nego na ~elu raznih Odbora... Zato me i ~udi {ta }e u wihovom dru{tvu pojedini
~asni privrednici i sportski radnici. Nije vaqda da su opet "naseli" na
la`na obe}awa? Svojim pristankom na takve poslove samo poma`u jedno propalo
dru{tvo da se jo{ koji dan odr`i na vlasti!
Zahvaqujem
se na prostoru i pa`wi
Bahrija Beganovi}, direktor DOO "Vo}ar Lutka"
film
u prijepoqu
"Pritajeni tigar, skriveni zmaj"
Nije
pro{lo ni mesec dana od dodele "Oskara", a prijepoqska filmska publika
imala je priliku da vidi jedan od najboqih filmova u pro{logodi{woj svetskoj
produkciji. Rediteq Ang Li napravio je film "Pritajeni tigar, skriveni zmaj"
koji je osvojio presti`ne svetske nagrade. Dobitnik je ~etiri "Oskara",
a bio je nominovan ~ak u 10 kategorija {to je najvi{e u istoriji dodele ove
nagrade, kada je re~ o filmu van engleskog govornog podu~ja. Tako|e je dobio
i 9 "Zlatnih kowa", {to je kineski ekvivalent za "Oskara", a nagra|en
je i sa 2 "Zlatna globusa". Pripala mu je i nagrada za najboqi film i
re`iju u konkurenciji "Indipendent spirit" (nezavisni "Oskar").
Prijepoqska publika je bila malobrojna (na `alost), a preporuka filma da se
`anrovski radi o "akciji" dovela je u bioskop mahom decu.
"Pritajeni tigar, skriveni zmaj" je, u stvari, maestralno delo ili kako
je neko napisao "milenijumska sinteza najboqih filmova, pri~a i opera hongkon{ke
tradicije". Ang Li je o`iveo drevne pri~e o hrabrim ratnicima, koji se bore
protiv svakog zla i koji su bili obu~avani u kineskim manastirima. Takve pri~e,
pune tajanstva, zauzimaju centralno mesto u Pekin{koj operi u 19. veku. Tu se
beskrajno koristi scenski pokret i borba.
Ve} 1920. godine, u eri nemog filma, nastaju prva filmska ostvarewa, zasnovana
na operama i romanima koji su bili tradicionalno popularni u Kini. Posle 1949.
godine, dr`ava "propisuje" filmsku politiku i pri~e o drevnim herojima
s ma~em bivaju zabrawene ali se sele u slobodni Hongkong. Tu }e, naravno, biti
snimqeno na stotine filmova sli~nog sadr`aja, koji }e borila~ke ve{tine Dalekog
Istoka u~initi popularnim u svetu. Svetsku slavu ste}i }e osamdesetih glumac
i majstor borila~kih ve{tina Brus Li ili Mali Zmaj, koji je postao istinska
legenda.
No, Ang Li je napravio ne{to posebno. Tradicionalnu pri~u (neko bi rekao da
podse}a pomalo i na pri~e o Xems Bondu), obogatio je veli~anstvenom scenografijom
i muzikom, tako da qubav, strast i osveta i ~udno postavqeno pitawe emancipacije
`ene, ostvaqaju fascinantan utisak. Koreograf scena borbi, koje postaju nadrealne,
je Vu Ping, majstor borila~kih ve{tina i izvrstan poznavalac Pekin{ke opere
i filmskih trikova, koji ~ini da raste adrenalin, {to je uostalom u~inio i u
holivudskom spektaklu "Matriks".
Na `alost, bioskopska publika i poznavaoci filma napustili su odavno prijepoqski
bioskop. [teta. A mo`da se ne{to (samo malo) mo`e nadoknaditi i na ku}nom videu.
I.H.
Kad
se smesti u kontekst uvek goru}ih i nestabilnih dru{tvenih, odnosno politi~kih
i ekonomskih prilika na jugoslovenskom prostoru, 50 godina kontinuiteta i upornosti
jedne Fabrike ve} je za respekt.
Da bi se procenio wen su{tinski zna~aj, potrebno je poznavati prilike u jednoj
sredini koja je po svojoj istoriji, naj~e{}e, nazivana vilajet. Na `alost, to
nije pe`orativni naziv, ve} odraz ekonomskog i svakog drugog siroma{tva, pa
i kaskawa za dostignu}ima u nekim drugim sredinama koje su imale vi{e "istorijske"
sre}e.
Govoriti o Tekstilnom kombinatu "Qubi{a Miodragovi}" zna~i ispri~ati jednu
pri~u o nastanku i razvoju, ne samo ove Fabrike, ve} celog prijepoqskog kraja
u toku tih 50 godina.
Fabrika je za ovaj kraj zna~ila sveop{tu emancipaciju, a ona je najboqe merqiva
kroz poznavawe ~iwenica da ovaj kraj do pre 50 godina nije imao ni jedan privredni
objekat, ni jednog industrijskog radnika, a slika fabrike za wega je bila maglovita.
Otvoriti ovde fabriku, pa jo{ tekstilnu, koja tra`i zapo{qavawe i `ena - bilo
je ravno industrijskoj revoluciji. Zato }e prve hrabre devojke dobiti podugqivu
etiketu "fabriku{e". Sa istim otporom kojim je "kasaba" prihvatala
svaku promenu, `ive}i svojim patrijarhalnim i ustaqenim `ivotom, sa strogo propisanim
"nepisanim" navikama i odnosima, pokazan je i otpor i ono palana~ko gun|awe
kad su mladi qudi toga posleratnog poletnog vremena, krenuli da se izbore za
sebe, svoj radni~ki hleb i Fabriku.
Mnogi }e re}i da je bilo te{ko. U~ilo se uz ma{ine, spavalo na nogama, mrznulo
se i stezali su se zubi od umora i pe{a~ewa po mraku, blatu, snegu, ki{i ali
se i{lo napred jer se verovalo da se zaista kora~a tempom za koji se vredi `rtvovati
i pravcem koji izvesno vodi napred.
Tekstilni kombinat je pro{ao sve jugoslovenske pri~e o uzletima, ambicijama,
entuzijazmu, isku{ewima, zabludama i proma{ajima. Svoju sudbinu "tekstilca"
on je izneo mo`da i zavidno uspravno, kroz sve uspele i neuspele reforme, kroz
privredne utopije, kroz politi~ki voluntarizam, lokalnu samodovoqnost, devalvacije,
inflacije i ratove. Pa, ipak, on je bio ta fabrika koja je, barem u jednom produ`enom
trenutku, stvorila radnika koji je verovao u svoj rad. Upredalo se srce grada
i ovaj kraj u ritmu tka~kih razboja, kad je bilo najte`e.
Te{ko je objasniti {ta je Fabrika zna~ila i {ta jo{ zna~i, bez obzira na sve
ono {to je tekstilcima doneo kraj veka na ovim prostorima. 50 godina Fabrike
je su{tinska pri~a o pola veka u koji su stale nemerqive godine jedne sredine
koja je nau~ila da sporo meri vreme, sitnim merama. Fabrika je donela pojam
- krupne mere.
Mo`da obja{wewe treba tra`iti u tome {to i danas, posle 50 godina, kad qudi
ovog kraja pri~aju, za wih je i daqe sinonim Kombinat jer sve staje u re~ -
Fabrika. I posle 50 godina dovoqno je re}i Fabrika, pa da svi znaju da se misli
samo na Tekstilni kombinat Qubi{a Miodragovi}".
Indira
Haxagi}
moj
svet: Nikola Kosovac
Ja sam @iveo za tekstilnu struku
Moj
sagovornik je legendarni direktor Tekstilnog kombinata. Sreli smo se u Beogradu
i razgovarali punih {est sati. Bila sam iskreno fasicinirana pam}ewem mog sagovornika,
otmeno{}u wegove osobe, wegovim {armom, wegovim pogledima na sve {to se dogodilo
u privredi i dru{tvu, a posebno wegovom voqom. Se}a se svih svojih saradnika,
svojih najboqih radnika, Prijepoqaca, iako je iz grada oti{ao pre vi{e od tri
decenije. I ovo je prvi put da govori o tom vremenu...
Setiti se Prijepoqa, zna~i setiti se svoga `ivota. Da po~nem od Like, gde sam
ro|en 1919. godine i gde smo umesto hleba naj~e{}e jeli krompir? Ne, pri~a mo`e
da po~ne sa Dobrotvornim dru{tvom koje je {kolovalo siroma{nu decu u to vreme,
pa sam i ja upu}en 1931. godine da izu~avam zanat u Osijeku. Prvo me primio
majstor za izradu ~etki, pa sam po~eo da izu~avam ~etkarski zanat. Nije mi se
to dopalo. Sre}om, na|eno mi je ubrzo mesto u Lanenoj tekstilnoj industriji.
Tako sam zavr{io tekstilni zanat 1935. godine. Uporedo sam i{ao i u {kolu, bio
sam dobar |ak, pa me profesor uputio i godinu dana na Trgova~ku akademiju.
Dobio sam diplomu kvalifikovanog radnika tekstilne struke op{teg smera trgova~ko-predioni~arskog
i pletarskog. Radio sam u Lanenoj industriji u Osijeku. Jednog dana su reducirali
broj radnika zbog krize i jedan me Ratko nagovori da idemo u - frenc - u drugo
mesto, da tra`imo posao. Tako stignemo u tka~nicu u Ba~koj Palanci.
1939. godine stigao sam u Zemun. Bila je te{ka ekonomska kriza, recesija. Zaposlim
se kod nekog Jevreja, u tka~nicu. Imala je 30 radnika. Potom pre|em u malu fabriku
u To{inom Bunaru. To su dr`ali ortaci Bradi}, Popovi}, Antonovi} i Mihailovi}.
Pred rat, krene mobilizacija i gazde mi, onako mladom, daju da budem {ef. To
me upla{i jer su tu radili radnici po vi{e decenija, pa ~ak i rodbina. Ali gazde
su videle neku moju energiju i sposobnost. Voleo sam ma{instvo, pa sam se bavio
i pode{avawem ma{ina. Rat me zatekao u tvornici rosara, plastike, krimera i
pli{a. Oni nisu hteli da rade za Nemce, pa su zatvorili fabriku. Ali, meni su
dali kqu~ i mali stan u blizini da nadgledam fabriku. Nau~io sam tada da vozim
i auto, {to je bila prava retkost.
Voleo sam muziku i pesmu, pa sam pre rata poha|ao KUD "Abra{evi}". Imao
sam dobar tenor i bio sam aktivan ~lan. Tu sam i saznao o socijalizmu, komunizmu.
U ratu sam bio ilegalac u Beogradu. Nisu mi dali da idem u {umu jer sam bio
tekstilac i poznavao sam mnogo tekstilnih radnika, a Zemun je bio veoma razvijen
centar tekstilne industrije.
Posle oslobo|ewa, pozvan sam kao stru~an, da radim poslove komesara fabrike.
Odbio sam. Bilo mi je neugodno jer sam znao sve predratne vlasnike, a oni su
me voleli. Biti komesar zna~ilo je ne{to kao Udba{ u preduze}u, a ja sam hteo
da organizujem proizvodwu! Tako }e i biti. Prvo sam organizovao proizvodwu u
"Plarusu", pa u Miti}u". Tako su se spajala preduze}a. Bio sam stru~ni,
tehni~ki direktor. Imao sam puno uspeha. Spojili smo tri preduze}a i nastao
je "Stevan Duki}". I Vunarski kombinat. Komesari su postali - direktori.
Ja nisam voleo sastanke, ni politiku. Samo rad, rad i rad.
1949. godine Ministarstvo industrije Srbije osnuje {kolu za osposobqavawe stru~nog
kadra (direktora, kwigovo|a, planera...). Bio je to privredni kadar Republike.
Mene odredila Partija i morao sam i}i u tu {kolu. Zavr{io sam je 1950. godine.
Jednog dana mi narede da do|em jer se, vele, tekstilne fabrike dislociraju i
mene odredelili da idem u Sanxak. Nisam znao ni gde je. Na|em na karti Prijepoqe.
Ho}e da mi daju ko`ni mantil, onaj udba{ki. Nisam hteo jer sam kao tekstilac
polagao na odela. Imao sam "grombi" kaput, 5-6 odela i "ibesciger".
Stigao sam u Prijepoqe jednim "borgvardom" koji je vozio Juso [ehovi}.
Jo{ se se}am odmora u Rankinoj kafani u Bistrici.
Spavao sam u hotelu "Polimqe". Konobar je bio sjajan. Zvao se Adem Kratovi}.
Oti{ao sam tamo gde }e biti fabrika. A trebalo je da stigne, u stvari, fabrika
iz Nema~ke, na ra~un ratne {tete. Ne{to je tu zapelo, pa je odlu~eno da se na
Kolovrat prebaci "Koru{ka" iz Zemuna. Se}am se kako je sve to izgledalo.
Tu je bio deo zgrade namewen Preduze}u za eksploataciju {ume. I sada je to sredi{wi
deo fabrike. Prijepoqe je imalo samo gra|evinske radnike. Bile su me|u wima
i `ene. Se}am se Ai{e Hukeqi} i [erife [endeq. Ta mi se [erifa pela na dimwak
visok 52 metra. Heroj `ena. Posle su pre{le da rade u fabriku.
[ta je mene najvi{e zadr`alo u Prijepoqu? Poslu{nost qudi, dobro}udnost. To
je bilo neverovatno. Nisu mnogo znali ali su rado u~ili i bili po{teni do kraja!!!
Se}am se kako smo struju dobijali iz agregata. Tada je Sklenar imao centralu
za grad. Taj Josif je bio odli~an majstor i stru~an ~ovek. Bio je kasnije i
glavni ma{inista u fabrici.
Od ma{ina, najpre su do{li razboji. Poznata je ta pri~a da su neki bili stari
i ceo vek i izba~eni iz upotrebe ali smo ih mi osposobili za rad.
Prijepoqe je imao dobrih {najdera i abaxija. Sve smo ih zaposlili. Sa "Koru{kom"
su do{li i neki weni radnici iz Zemuna ali nisu imali gde da stanuju. Pravili
smo prve dve stambene zgrade tamo preko vise}eg mosta ali nam uzela posle op{tinska
vlast za svoje potrebe i neke druge kadrove.
[ta smo mi imali? Od sirovina smo imali samo golu radnu snagu i pqevaqski ugaq!
I dobru voqu!!!
Mnogo se radilo. Mnogo se odricalo. Od plate, od ~ega drugog?! Insistirao sam:
ako ho}emo da opstanemo, da idemo u korak sa vremenom, mi moramo da imamo sopstvenu
predionicu! Uh, to je bilo nezamislivo! Kada sam to rekao u Beogradu, to je
izgledalo kao iluzija. Ipak sam uspeo da ih ubedim.
O, bilo je otpora u gradu prema fabrici i radnicima. Neki, koji su stigli, bili
su i pomalo"izvikani", pa devojke nisu htele u fabriku. A posle nismo
mogli da ih se otarasimo.
Ja sam imao lozinku: ako ho}e{ da ti radnici dobro rade, mora{ ti da radi{.
Ako ho}e{ da ne kasne - nemoj ti da kasni{. Ako ho}e{ da te po{tuju - mora{
ti da ih po{tuje{. Ako ho}e{ da te vole - mora{ ti radnike da voli{!
Bio sam osetqiv na ka{wewe. Kosta Joksovi} je vodio "kadrovsku" i ka`e
da qudi kasne. Nemaju, veli, satove. Onda ja naredim da se napravi spisak svih
koji ho}e da im se nabavi budilnik, naru~imo satove od INSE iz Zemuna, pa da
vidmo {ta }e sad biti razlog! Ka`em im - Kad mene vidite da kasnim i vi zakasnite!
Ja sam, zaista, imao razumevawe za radanike ali i za grad. Uzimao sam kamion
pod utovarom da vozim hitne slu~ajeve u bolnicu jer nije bilo ambulantnih kola.
Pomagao sam u izgradwi ku}a. Sve za radnike! I, zaista, da sam mojim radnicima
rekao: "U vodu - u vodu! U vatru - u vatru!! U kre~ - u kre~!!!
Se}am se dobrih majstora kakav je bio neki Geza, pa Albin Kri`nik ili Johan
Nadler, folksdoj~er. Vanredno be{e stru~an, a i `ena mu Milica odli~na radnica.
Lo`a~i su uvek bili va`ni za fabriku. Drago Krpovi}, Tafir \ur|evi}, Hasan Zuli},
Arif Kuhiwa i najboqi - [aban Danovi}. Za struju je jako bio stru~an Prijepoqac
Mika Cvijovi}. On je obu~io mnoge elektri~are. August Meri{l je bio dobar majstor,
a Laci (Ladislav Baumgartner) je bio sjajan. On je bio pravi poliglota.
Moja vizija fabrike je bila da se razvija do te mere da zadovoqi sve potrebe
JNA i civilne potrebe i da se osposobi za izvoz. @eleo sam da se radi tehni~ka
tkanina za gumarsku industriju ali je to ostalo neostvareno. Mimoi{li smo se
posle u fabrici. Govorilo se da sam previ{e ambiciozan, da previ{e zakidam radnicima.
Mogu}e da sam malo preterivao. Vidim sada da je to i{lo na {tetu qudi ali ja
nisam ni sebe {tedeo. Jer, kako bi smo stvarali fondove za u~e{}e na osnovu
kojih su se dobijali krediti?! Znao sam da se mora i}i na sinteti~ke tkanine
i da je to budu}nost. Nisam to ostvario. Moji naslednici nisu tome pridavali
va`nosti i to je uzela da radi Suva Reka.
Ulagali smo u predionicu i kad je ponestalo para, usudio sam se da napravim
~ak i jedan prekr{aj sa porezima, kako bi nam ostalo vi{e para i zbog toga umalo
da zavr{im u zatvoru nekoliko godina. Ali predionica je morala da se zavr{i
jer je to bio sre}an trenutak za fabriku, jer se na predivu najvi{e zara|ivalo.
Nudili su mi da budem predsednik op{tine. Odbio sam. Ja sama tekstilac i `eleo
sama da razvijam fabriku. Odbio sam da budem i poslanik {to se prvi put desilo,
pa sam morao da potpi{em izjavu. Moj interes je bila fabrika i wen rad.
Oti{am sam 1966. godine iz Prijepoqa jer su po~eli nesporazumi, a politika se
ume{ala u moj privatni `ivot. To nisam mogao da dozvolim, niti da prihvatim
ucene. Nikad nisam dozvolio ni da mi se politika me{a u fabriku. Bio sam ~ovek
nevelike konstrukcije, ali stra{ne voqe i snage. Ni{ta me nije pokolebalo kad
su u pitawu bili rad, uspeh i zalagawe. To me je izvodilo na povr{inu gde god
sam radio. Nisam hteo da budem skutono{a. Nikada i nikome. Nisu me ispratili
iz Prijepoqa na najboqi na~in. Ja nisam hteo ni{ta da tra`im, ~ak ni otpremninu
jer sam bio previ{e ponosan. Oti{ao sam svojom voqom. Posle su mi radnici poslali
na poklon televizor!
Kad sam do{ao u Beograd, nisam imao posla! Odbio sam da budem direktor "Stevana
Duki}a" jer sam sebi rekao - nikad vi{e direktor! Politi~ki kadar uvek ho}e
da se me{a u poslove, a ja sam tvrdoglav i imam neke principe i to nisam mogao
da dozvolim. Odbio sam da budem i direktor Pamu~nog kombinata u Titogradu jer
je to bila politi~ka fabrika i ja joj nisam video budu}nost ali sam prihvato
da budem savetnik. Iz Prijepoqa sam oti{ao sa platom od 130.000 dinara, a tu
sam dobio 250.000 i kola na kori{}ewe. Bio sam posle komercijalni direktor u
Kombinatu "Dunav" u ^elarevu i predstavnik karlova~kog "Konteksa"
u Beogradu, do penzije.
Istina je da nije bilo sastanka tekstilaca na nivou Srbije ili onda{we Jugoslavije
a da nisam bio pozvan. Bio sam evidentno cewen kao sposoban. Da, mo`ete re}i
da sam bio jedan od vode}ih qudi u tekstilnoj industriji Jugoslavije i ja sam
`iveo za tu struku i posao! I znam da su ~iwene strate{ke gre{ke u toj grani.
Najkrupnija - {to su se uvozili zastareli kapaciteti. Bila je to posledica politi~kih
procena ali i neznawa jer mi smo pre rata imali malo kadrova, mahom Jevreja
i na{a se tekstilna industrija osposobqavala u hodu. Previ{e se sve usitwavalo,
previ{e se forsirala prera|iva~ka industrija za koju trebaju uvozne sirovine.
To su lon poslovi, crna~ki, za {aku pirin~a! Bilo je pamenije da smo razvijali
agrar, puteve, turizam, umesto {to smo pokupli silnu snagu sa sela koja nije
bila ni seqak ni proleter. ^inilo se da je najjeftinije zapo{qavati te qude
u industriju. Velika gre{ka.
Budu}nost je samo u pra}ewu tehni~kih dostignu}a. Nikakva pro{irewa. Smawivati
kapacitete u korist modernih ma{ina. Gre{ka je bilo veliko zapo{qavawe. Pa,
ovaj broj tekstilnih preduze}a mo`e da podmiri potrebe 10 ovakvih Jugoslavija!
Tu su jo{ zastareli pogoni, neznawe, korupcija. Sve to mnogo optere}uje.
Ja sam uvek bio dobronameran i to {to `elim sebi, `elim i sredini i narodu.
Nisam naconalista i te{ko mi je {to se zlo doga|alo. Mislim da bi trebalo da
bude vi{e ovakvih qudi. Radnih, dobronamernih i ni malo pakosnih i samo`ivih.
Ali ne treba ni{ta veli~ati jer mi je nesimpati~an kult li~nosti.
Pozdrav radnicima Kombinata?@elim da su zdravi i da samo rade i dobro ~ine i
da vaspitaju mlade da se `ivot i lepota sastoje ne samo u automobilima i novcu,
nego i u zadovoqstvu rada i stvarawa.
Pribele`ila:
Indira Haxagi}