|
|
Broj 1976
Pisma
~italaca
kad bi se fla{irala kamenogorska voda
Na podru~ju Kamene Gore ima stotinak izvora koji ne presu{uju. Mo`e li se od
toga napraviti i dobar posao?
Ako
je dvadeseti vek protekao u znaku eksploatacije nafte kao crnog zlata, sigurno
}e dvadeset i prvi prote}i u znaku sve ve}e potra`we i eksploatacije prirodno
za{ti}ene vode.
U vezi sa tim pitawem dajem prilog o takvim mogu}nostima planine i sela Kamena
Gora, poznatih po bogatstvu velikog broja izora kvalitetnih voda. Istra`ivawem
sam ustanovio, da na celoj planini Kamene Gore ima preko 100 izvora koji ne
presu{uju. Od tog broja, na terenu katastarske op{tine MZ Kamena Gora ima preko
70 izvora. Po broju izvora, kvaliteta vode i veli~ine prostora na kome se nalaze,
ovo podru~je spada me|u najbogatija u zapadnom delu Srbije. Osim toga, ustaqeno
je mi{qewe da kamenogorska voda uti~e dosta i na dug `ivot znatnog broja kamenogorskih
stogodi{waka. Me|utim, ostavqamo nauci da ona to istra`ivawima ispita. Za posledwih
50 godina, sa planine Kamena Gora, uzet je i odveden veliki broj izvora za potrebe
seoskih i individualnih vodovoda gra|ana prijepoqske, pqevaqske i bjelopoqske
op{tine. I pored toga, na ju`nom delu planine, u podno`jima {umskih visova Crnog
vrha i Pribojine nalazi se desetak najve}ih i najkvalitetnijih izvora koji dolaze
u obzir za - fla{irawe. Du`im posmatrawem i merewem ustanovio sam da se koli~ina
protoka vode, u najsu{nijem letwem periodu kod ovih izvora, kre}e u jednoj sekundi
od oko 100 do 30.000 grama - godi{wi prosek ve}i je od dva puta. Temperatura
vode u letwem periodu je od 6 do 9 stepeni. Kiselost i neka druga svojstva vode
ravna je brojevima 5 - 7, {to ih svrstava u vode boqeg kvaliteta. Pri ve}im
atmosferskim padavinama ne mute se i prirodno su za{ti}eni. Nalaze se na pribli`no
istoj nadmorskoj visini te ih je nemogu}e gravitacijom, izuzev izvora Badaw,
spojiti u jednu gra|evinsku kapta`nu komoru.
Po slobodnoj oceni, za po~etak eksloatacije kamenogorskih voda u prvoj etapi,
do{le bi u obzir dve lokacije. Prva lokacija i prva varijanta te lokacije bila
bi na mestu zvanom Kov~eg gde bi se prirodnim padom spojili slede}i izvori:
Zalug, Miqina Dolina, Klik, Baji}ev izvor i Kov~ica. Druga varijanta prve lokacije,
ne{to skupqa ali povqnija, da se voda od sabirne komore na Kov~egu, pomo}u crpne
stanice transportuje cevima u du`ini od 1.500 metara na visinskoj razlici od
80 metara, do stare {kole gde bi se voda fla{irala. U obe ove varijante postojala
bi mogu}nost da se u najsu{nijem letwem periodu, obzirom na obiqe vode, pritekne
u pomo} i seoskom vodovodu. Merewem sam utvrdio, da koli~ina protoka vode navedenih
5 izvora u su{nom letwem periodu iznosi: u jednom sekundu 5 litara, minutu 300,
satu 18.000, u 24 sata 432.000 i u toku cele godine oko 5.184.000 litara vode.
Druga lokacija za eksploataciju vode na planini Kamena Gora bila bi kaptirawe
najve}eg izvora planine zvanog Badaw. Nalazi se nisko u isto~nom podno`ju Crnog
vrha, najve}eg {umskog uzvi{ewa planine Kamena Gora i ispod istoimene bukove
{ume. Pripada selu Brajkovac i katastarskoj op{tini MZ Mataruge. Karakteristike
vode izvora Badaw su iste kao i kod navedenih 5 izvora prve lokacije, sem {to
mu je voda toplija za 2 stepena i prema onome {to se mo`e videti, u sebi ima
malo sige. Koli~ina protoka vode na izvoru Badaw u najsu{nijem periodu, iznosi
oko 30 litara u sekundi, do 60 litara u godi{wem proseku. Merewe je obavio ing.
Qubomir [elovi} iz Beograda, u avgustu 1977/78. godine. Po{to se izvor nalazi
u bespu}u, te{ko je odrediti mesto gde bi se voda fla{irala i pripremala za
tr`i{te. Prva varijanta bila bi kod samog izvora, uz izgradwu puta. Druga je
da se voda cevima transoportuje u prirodnom padu do puta u Matarugama i tre}a
da se produ`i do puta Prijepoqe - Bijelo Poqe, u selu Gra~anica. Ako bi se u
ovaj objekat ulo`ila sredstva, izvor Badaw bi bio najve}i rudnik prihoda u op{tini
Prijepoqe.
U posledwe vreme ~uju se i negativna mi{qewa kao na primer: "Ne mo`emo da
prodamo mleko, a kamoli vodu". To je samo delimi~no ta~no. Mleko mo`e da
proizvodi i pove}ava wegovu proizvodwu svako seosko doma}instvo, dok je prirodno
~iste vode sve mawe i potra`wa na tr`i{tu je sve ve}a. U svetu, pa ~ak i kod
nas, porodice kupuju fla{iranu vodu za pi}e i cena jednog litra takve vode kre}e
se i iznad cene fla{e piva. Mo`da }e uskoro dosti}i i cenu mleka i nafte.
Na kraju, re~ imaju op{tina Prijepoqe i MZ Kamena Gora i Mataruge. Predlo`io
bih da {to pre pristupe istra`ivawu, projektovawu i raspisivawu licitacije za
izbor najpovoqnijeg kredita, ukqu~uju}i i inostrane. Sigurno se mo`e tvrditi
da }e se svakom ulaga~u u ovaj posao ulog sa profitom brzo vratiti. Prosta ra~unica
govori, da bi i op{tina, ako bi joj po ugovornoj obavezi pripalo samo 50 para
po litru prodate vode godi{we, ra~unato samo od 5 izvora sa prve lokacije, bez
izvora Badaw koji je {est puta ve}i, imala od 5.184.000 litara prodate vode
2.500.000 dinara. I mesna zajednica, ako bi joj od svakog prodatog litra vode
pripalo samo 5 para, imala bi godi{we prihod od 250.000 dinara.
Nadam se da }e se ubrzo na tr`i{tu pojaviti fla{irane vode pod za{titnim znakom
- voda "Kamenogorka". Sre}no bilo.
Milika
A. Kijanovi}, Beograd
osvrt
Kultura kao "besposlica"
"Ba{
se ni{ta ne de{ava"! "[to je dosadno u ovom Prijepoqu"! Ovo postaju
fraze, a da li je i be`awe od odgovornosti?
Navikli smo da ovaj grad posle duge zimske apatije, ku}ne u{u{kanosti, koja
ne tra`i mnogo, izmili s prole}a na ulicu. Tada grad po~iwe da se osvr}e oko
sebe. I da zapa`a. [to jo{ uvek ne zna~i da po~iwe i da zahteva.
Posledwih godina, qudi u ovom gradu su se uglavnom sklawali ili klonili zahteva.
Na prvi pogled, li~ilo je sve to na ravnodu{nost, kako na o~igledno zanemarivawe
nekih urbanih navika, koje su se ticale svakodnevnog `ivota, tako i na sve ostalo
{to se ovde moglo uvek podvesti pod "besposlice". Povelika doza sebi~nosti,
postala je deo mentaliteta, {to je, opet, bila razumqiva posledica svega {to
nas je okru`ivalo.
Zbog toga, pri~ati o kulturnim sadr`ajima, licitirati kulturne potrebe ili zahteve
jednog gradi}a kao {to je ovaj, delovalo bi, sa stanovi{ta op{teg raspolo`ewa,
~ak i pomalo neozbiqno!
I dok su se druge, ~esto ne mnogo ve}e sredine, borile da sa~uvaju minimum,
kontinuiteta, da ne dozvole da ih proguta globalna primitivizacija i zaglupqivawe
dru{tva, Prijepoqe je, uglavnom, uz retke izuzetke, tokom spomenutih godina,
slegalo ramenima kao da ga se to uop{te i ne doti~e.
U stvari, povod za pravqewe jedne nepretenciozne analize stawa u kuluri, a pre
svega stawa zahteva i potreba sredine kad je re~ o kulturi, vezan je za novu
klimu koja vlada nekoliko meseci u Srbiji. To je poku{aj da se stavi ta~ka na
sramotne godine poni`avawa sveop{tom bahatom propagandom, koja je u kulturi
donela vladavinu ki~a, {unda, omalova`avawe kvaliteta, minorizaciju svega {to
je u korespodenciji sa svetskim tendencijama, a ako je ne{to i korespondiralo
sa svetom, bila je to drska parodija, plagijat ili vulgarna karikatura.
U neku ruku, Prijepoqe, izolovano i siroma{no tokom tih godina, kao da je upravo
zbog toga bilo pomalo i za{ti}eno od direktnog suo~avawa sa gore navedenim ponudama
(niko nam od estradnih "zvezda" nije dolazio ali je zato bilo visokoparadnog
ki~a koji pretenduje da bude umetnost, ali samo u smutnim vremenima). Televizija
je, zato, u gradu koji nema ni{ta ili ne nudi ni{ta {to bi moglo da se podvede
i pod zabavu (ako ne pod kulturu u ne{to elitnijem smislu), odigrala svoju pogubnu
ulogu glavnog ispira~a mozgova, te se ono malo potreba koje su stvorene (posebno
osamdesetih godina u gradu), izgubilo ili je dovedeno u pitawe. Sti~e se utisak
da Prijepoqci ama ba{ ni{ta ne `ele, ni{ta ne tra`e, svejedno im je da li imaju
koncert, izlo`bu, kwi`evno ve~e, da li dolaze pozori{ta, kwi`evnici, nau~nici...
Grad i qudi u wemu su se, u stvari, potpuno povukli iz svega {to bi moglo da
se nazove javni `ivot. Zabriwavaju}a koli~ina inertnosti, ravnodu{nosti i izostanak
svakog polemi~kog tona, postali su "stawe" koje predugo treje.
Ono malo institucija, koje se po prirodi posla bave kulturom, bilo je suo~eno
sa neprijatnim saznawem da im na ma koji sadr`aj dolazi (po pozivu) jedna te
ista grupica qudi i da sve to pomalo ili nikako ne dopire do grada. Naravo,
svemu tome doprinosi i jedno nakazno shvatawe da su "vremena te{ka", da
treba ~ekati "boqa vremena", da trebaju pare za "pre~e", da i kultura
treba da se okrene - tr`i{tu! Tako se, u stvari, ide na ruku sveop{toj apatiji,
koja ide ruku pod ruku sa neznawem i op{tom neinformisano{}u. Zaprepa{}uju}e
je (i pora`avaju}e) da u ovom gradu ~ak ni mladi svet ne tra`i alternativne
mogu}nosti za sopstveno izra`avawe ili za sopstvena interesovawa. Nekakva "medve|a"
zimska lewost, usaqenost duha koja vodi ka aroganciji (koja je uvek odraz nemo}i)
~ine Prijepoqe sve nesimpati~nijim gradom, otromboqenih, neaktivnih, bezidejnih,
umornih i dosadnih `iteqa, koji ~uvaju "svoj" ritam (usporen do granice
patolo{ke omamqenosti) i koji stalno o~ekuju da "neko, ne{to u~ini". A
i kad u~ini, to, uglavnom, nailazi na odre|enu dozu podsmeha (je li to zlobivost?),
na kritizerstvo ili na nerazumevawe o ~emu se tu uop{te radi.
U ovom trenutku, u gotovo svim gradovima Srbije, kulturi se daje posebno mesto.
Nevladine organizacije kroz mnoge donacije iz sveta, upravo podsti~u o`ivqavawe
kulturnih sadr`aja koji imaju savremenu poruku, koji imaju etiketu kvaliteta,
i rado prezentuju takve sadr`aje u svim sredinama koje su zainteresovane, a
posebno u onim koje su multietni~ke, defini{u}i time kulturu kao komunikaciju
me|u qudima, a ne kao izolaciju grupa. Naravno, rad mnogih nevladinih organizacija
odvija se i kroz psiholo{ke radionice za edukaciju, {to je razumqivo, s obzirom
na dru{tvenu patologiju, depresivnu izolovanost pojedinaca i strah od svake
samoinicijative jer je ve} decenijama prisutna psihologija "krda" u kojoj
mesta za pojedina~no mi{wewe nema.
Na `alost, Prijepoqe je izostalo i iz ove nove klime i raspolo`ewa koji traju
u Srbiji. Izuzev sporadi~nih slu~ajeva (sa, na `alost, malobrojnim zainteresovanim
i upu}enim) grad je nastavio da `ivi svoj `ivot arogantnog "mamuta" ili
palana~kog ignorisawa svega {to nije on sam.
Kultura, naravno, nije bele`ewe programa (broj toga i toga tokom godine), mada
i ta suvoparna statistika otkriva zlokobno stawe "mrtvaje" i "baru{tine"
iz kojih se {iri nezdravi vow nezainteresovanosti, dokoli~arewa, vi{ka vremena
koje pritiska kao tumor i umrtvquje svaku `equ i potrebu. Benigno stawe, prouzrokovano
stresovima, strahovima, neizvesnostima, nepoverewem, nema{tinom, slabom prosve}eno{}u,
polako prelazi u maligno. I takav kakav je, grad, u koji sve re|e neko svra}a,
postaje, po logici stvari, neprijateqski raspolo`en prema onome {to sve mawe
razume jer mu nedostaju informacije. Grad je odabrao da se izoluje i da se "brani"
tako {to ignori{e ili se posprdno obra~unava sa svakom "novotorijom".
Zima (jo{ jedna troma i tupa) je iza nas. Na po~etku nekog novog vremena. Ispratili
smo je kao {to smo to ~inili prethodnih nekoliko godina, ne tra`e}i ni{ta. Tu
i tamo, o{te mesto je postalo ve} otrcana fraza, koja potpada pod samoobmawivawe,
samoopravdavawe i izbegavawe odgovornosti, a to je: "Stvarno se ni{ta ne
de{ava! Stvarno je ovaj grad puko! Ba{ je dosadno"! Tako zapo~iwu i zavr{avaju
se mnogi razgovori. Nije li neke malo i stid {to je to tako?
Ali ovo je grad iz koga se uglavnom odlazi. Ovo je usputna stanica svih ambicija.
Tranzitno mesto u koje se ne ula`e mnogo napora, duha i `eqe. U tranzitno mesto
se obi~no ostavqa ambala`a i nus produkti. U posledih deset godina to je postalo
pravilo. Sa takvim pogledom na grad i wegovu budu}nost, mo`e se o~ekivati samo
tiho umirawe u blagodetima mira koji vlada oko sanatorijuma, azila ili gerontolo{kih
centara. Anahroni fatalizam postao je opasan za svaki poku{aj `ivqewa u vremenu
brzine, sveop{te svetske povezanosti, protoka informacija, prisustva raznim
doga|ajima, multimedijskim prezentacijama. Ovo ve} nije tapkawe. Ovo je uko~enost
koja pla{i.
Na `alost, palana~ka zluradost, pakost, ogovara~ka `entura~ka psihologija, doneli
su i odsustvo saradwe i onih malobrojnih koji su pokazivali i `eqe i potrebe,
pa i kreativnost. Umesto saradwe, stvorena je klima kvazirivalstva ( jer se
ne mo`e biti rival u odsustvu svakog sadr`aja). To se prenosi ~ak i na ono malo
institucija koje bi se po prirodi posla trebalo da bave onim {to se kulturom
mo`e nazvati.
Pred nama je leto. Mo`da }e se "medvedi" (tromost duha koja zimi dosti`e
svoj karikaturalni oblik u~malosti) presvu}i u laganije krzno. To }e re}i -
iz unutra{wosti (svojih ku}a ili kafi}a) prebaci}e se u ba{te (svojih ku}a ili
kafi}a). I to }e (sude}i po prethodnim letima) biti sasvim dovoqno. Za to vreme,
Srbija je kulturna radionica u kojoj se restaurira ono {to je jo{ preostalo
posle po{asti koja je o{tetila, isflekala ili uni{tila i ono malo vrednosnog
"ose}aja" koji je izgra|en kod nekih (nadobudnih) generacija. Prijepoqe
u svemu tome deluje pomalo retardirano, dok tupo zuri, u o~ekivawu da se ni{ta
i ne}e dogoditi.
Indira Haxagi}
reagovawe
Politi~ka pesma ili `iri optere}en politikom
Dana
7. aprila 2001. godine u Domu revolucije u Prijepoqu odr`an je "poetski govor"
kako re~e jedan od `irija manifestacije, takmi~ewe recitatora u organizaciji
Mati~ne biblioteke "Vuk Karaxi}".
Svi u~esnici manifestacije su ocewivani od strane publike. @iri je ocewivao
recitatorske sposobnosti u~esnika takmi~ewa a publika rad `irija. Neuobi~ajno,
ali umesto da bude neprimetan `iri, odnosno, pojedini ~lanovi `irija su izazvali
veliku pa`wu prisutnih. Za{to?
Nastup Antonele Toma{evi}, u~enice Gimnazije koja je govorila pesmu "Psuj
mene" na{eg poznatog pesnika Matije Be}kovi}a, je od strane `irija pro{la
nezapa`eno zato "{to je recitovala politi~ku pesmu", obja{weno je. Trebalo
je da izabere neku qubavnu...
Prisutna publika, profesori srpskog jezika, roditeqi u~enika i sami u~enici
su ostali zaparepa{}eni. Svi su nastup Antonele Toma{evi} ocenili kao briqanatan
i wu videli kao pobednika. @iri je bio drugog mi{qewa. Recitovawe i politika
ne idu zajedno.
@alosno ali istinito.
Toma{evi}
Gordana
Nebo nad prijepoqem
Sve je po~elo ovako: nije bio pun mesec, bilo je sparno, te{ko vreme. A vreme
je obi~no sve ~e{}e takvo. Retko su temperatura, vla`nost i vazdu{ni pritisak
u zoni fiziolo{kog optimuma. Za{to? Ne znamo! Kako? Ne znamo! Dokle }e? A vaqda
ne}e!
Lepo je biti u Prijepoqu u maju. A te ve~eri, do kasno no}, ptice se nisu ~ule.
Uo~i prvog maja, grad, za koji se obi~no mo`e re}i da je neinteresantan, dosadan,
pun inertnog i neukog sveta, trebalo je da da svoj fiziolo{ki maksimum. Pa,
praznik je. To je bilo sme{no. Ba{ tako! Ne mo`e{ pitu od g....a praviti! Svak
se veseli kako ume. @ivele gume! Ko nije i{ao u {kolu, ne zna {ta je sumpor.
A koga je briga? Nek nam gori, nek nam `ivi, `ivi rad!
Svi istr~a{e. Majke sa decom: "Do|i, sine, da se nadi{e{ produkata sagorevawa
guma i raznog (ko je {ta stigao da pose~e ili pokrade)". I nisam ~uo ni od
koga da se ne{to `ali, da ga ne{to {tipa u grlu, mada mi gospo|a koja boluje
od astme, re~e: "Nije dobro doktore, gu{i ova vlaga"! Ja rekoh: "Da
nije od dima"? Ona odgovori: "Ma jok, deca se igraju, {ta }e{, praznik
je"!
Drugi deo ove pri~e de{ava se u Stanici policije, u koju sam oti{ao da de`urnom
policajcu pomerim zavesu u kancelariji, kako bi isti mogao videti ogromnu buktiwu
iznad, jer isti iz svoje nepomi~ne poslu{nosti i odanosti zemqi (~itaj qudima),
nije to bio u mogu}nosti sam da uradi. Drugi pripadnik te "plave vrste",
u isto tako nepomi~nom stawu, re~e: "Matovi}u, pomeri se, ne mogu da gledam
TV"! Moja malenkost mu je zaklawala prozor u svet. Ja, kao gra|anin, po~eh,
po uzoru na svoje filmske idole, kao potpuno pribran (a svo vreme imaju}i ose}aj
da govorim nekim stranim jezikom): "Tra`im od vas da radite svoj posao, da
me za{titite i pru`ite mi uslove za biolo{ki integritet". Reko{e: "Obi~aj
je da se pale vatre, to se privodi kraju. Patrola je i{la, sve je pod kontrolom"!
Rastali smo se tako {to sam rekao da }u podneti tu`bu protiv svih institucija
u gradu koje su bile nadle`ne.
Vatre su tiwale i gorele i dogorevale, na radost de~ice i mnogih gra|ana. Ne
daj Bo`e, da su vatrogasci do{li i pokvarili im to zadovoqstvo dimqewa; jer
oni zbog sitnice, tih desetak vatri u sred grada (kod Bolnice dve!), ne mogu
da pokre}u svoje mehanizme i ostavqaju fabrike u kojima svakog trena mo`e izbiti
po`ar, kako re~e de`urni vatrogasac.
Sude}i po narodnim umotvorinama novijeg vremena, kojima ne prestajem da se ~udim,
kao na primer: "ako ti smeta cigareta, ti je zapali", ja zakqu~ujem da
paliku}a i ~uvarku}a ne mogu zajedno. Ako budem samo civilna policija, ho}e
li mi ostati vremena i vazduha da budem sve ono {to `elim.
Taj dan je bio svetski dan za{tite ~ovekove okoline. Prona|ite u re~niku zna~ewe
re~i: dan, za{tita, ~ovek, okolina.
Dejan Matovi}
Crne "logorske" vatre
Prijepoqe
su nekad, uo~i Prvog maja, sa brda koja ga okru`uju obasjavale logorske vatre.
Mladi na{eg grada danima su ih pripremali skupqaju}i drva po Sokolici i Gradini,
Du{mani}ima i Srijete`ima, [ehovini i Ravnama. Takmi~ili su se ~ija }e "logorska"
biti najve}a i najboqa, pridavaju}i veliki zna~aj ovom prvomajskom ritualu.
Iz svih "logorskih" "pucala" je visoko u nebo, "zdrava" vatra.
Prijepoqe je pod tim `utim bakqama u predprazni~no pove~erje dobijalo mitsku
sliku. Me|utim, ni{ta nije kao pre, pa ni "logorske".
Posledwi prvomajski praznici ru`nim slikama, na `alost, podsetili su nas na
vremena kada je druga~ije i lep{e bilo. Umesto vatre sa prijepoqskih brda, iz
doline, sa obala Lima i Mile{evke, kuqao je crni dim. Tradicionalni obi~aj paqewa
"logorskih" dobio je najcrwe obele`je. Mladi, umesto drva po brdima, palili
su automobilske gume na obalama reke. Nebo nad Prijepoqem bilo je crno. Ostala
su zgari{ta i `ice izgorelih guma koje }e zavr{iti u na{im rekama. Neprili~nim
i necivilizovanim pona{awem mladih, Prijepoqe je do`ivelo ekolo{ki udar uo~i
Prvog maja. Ako se u {kolama i porodicama nije dovoqno radilo na vaspitavawu
i edukaciji mladih, onda nadle`ni moraju da rade na ka`wavawu i spre~avawu ovakvih
pojava. Gde su inspektori SO-e? Za{to se ne spre~ava vandalsko pona{awe, pogotovo
{to se ru`ne slike ne de{avaju prvi put ove godine, gde su mladi koji vole ovaj
grad? Treba {to pre gasiti ovakve "logorske" - u interesu ~uvawa tradicije
i za{tite `ivotne sredine. Najmawe nam trebaju crne logorske vatre.
Dr
Quboje Gojakovi}, Prijepoqe