|
|
Broj 1976
25. Maj 2001.
U NAPADU ALBANSKIH EKSTREMISTA NA PRIPADNIKE VJ
U pro{lu
subotu, na grobqu u Ratajskoj, sahrawen je kapetan prve klase Veli{a Kijanovi},
koji je 17. maja poginuo u napadu albanskih ekstremista na pripadnike Vojske
Jugoslavije kod kote Sveti Ilija, {est kilometara od Vrawa.
U prisustvu porodice, velikog broja gra|ana op{tine Prijepoqe, predstavnika
Vojske Jugoslavije, Skup{tine op{tine Prijepoqe i Pqevqa, ispred porodi~ne ku}e
na Kolovratu od poginulog oficira Vojske Jugoslavije oprostili su se Dragi{a
Bakovi} i Jovo Kijanovi}.
Na grobqu u Ratajskoj, na kojem je sahrawen poginuli kapetan prve klase Veli{a
Kijanovi}, posledwe re~i opro{taja izgovorili su, u ime Skup{tine op{tine Prijepoqe
Stevan Puri}, predsednik SO, zatim Reqa Golubovi}, sekretar Skup{tine op{tine
Pqevqa i pukovnik Milo{ Kalini}, predstavnik Vojske Jugoslavije.
Porodici poginulog oficira Vojske Jugoslavije Veli{e Kijanovi}a, pored brojnih
drugih dr`avnih i vojnih zvani~nika, telegrame sa izrazima dubokog sau~e{}a
uputili su Milan Milutinovi}, predsednik Republike Srbije i general-pukovnik
Neboj{a Pavkovi}, na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije.
I.K.
Povodom ~etvrt veka pruge Beograd - Bar
Ka`u
da je ideja o izgradwi pruge nastala osamdesetih godina 19. veka. To je bila
austrijsko-srpska varijanta koja je trebalo da pove`e Beograd sa Metkovi}ima
i Gru`om, preko ^a~ka, U`ica i Vi{egrada. Ka`u da je posle bilo jo{ razli~itih
ideja. 1909. godine na me|unarodnoj konferenciji u Parizu, zakqu~eno je da bi
London preko Pariza, Rima, Barija, Andrijevice, Prokupqa, Ni{a, Bukure{ta i
Kijeva mogao biti povezan sa Moskvom. Nasta}e elaborati, studije, nekoliko doktorskih
disertacija. 31. marta 1940. godine ozvani~ena je definitivno trasa ove pruge
od Beograda do Tivta, du`ine 550 kilometara. Radove je prekinuo rat. Posle rata,
trasa pruge je skrenuta za Bar, izgradwa je po~ela 1953. godine ali je prekinuta
jer nije bilo para. Petnaestak godina kasnije - po~e}e velika pri~a o velikoj
pruzi, jednoj od najzna~ajnijih u tada{woj Jugoslaviji. Limska dolina je sto
godina sawala prugu. Istina, tamo niz Lim, ne{to se i znalo o vozovima. 1885.
godine po~ela je da se gradi isto~no-bosanska `eleznica koja je 1911. godine
do{la do Uvca. 1927. godine ova pruga je produ`ena do Priboja. Bi}e to do pruge
Beograd - Bar jedina pruga u ovom kraju. Nema kraja koji se ne ponosi pri~om
o vozovima. Kao da sa vozovima i po~iwe svaka pri~a o tim varo{ima kroz koje
bi pro{lo "gvozdeno" ~udo. Tako je i prijepoqski kraj sawao, `eleo
i ~ekao... Pruga Beograd - Bar gra|ena je i du`e i te`e nego {to se o~ekivalo.
Prvi voz hiqade Prijepoqaca do~ekalo je na ki{i 28. maja 1976. godine. Grad
je do~ekao san. Pre ~etvrt veka svi su znali du`inu pruge. 476 kilometara. Kroz
utrobu zemqe pruga prolazi 114.500 metara. Najdu`i tunel je Sozina (6000 metara).
Najvi{e muka zadao je tunel Mili, "najtvr|i" i posledwi graditeqski
objekat na celoj pruzi. Na pruzi su 234 mosta, 54 `elezni~ke stanice... [ta
je pruga zna~ila pre 25 godina? Pa, zna~ila je isto kao ono kad za`murite, tiho
i uzbu|eno sawate i `elite, a kad otvorite o~i, kao nekom ~arolijom, sve je
tu, pred vama. Sijale su o~i provincijalaca tada. Pruga je podse}ala na veliku
pri~u. Na otmenost. Prevozilo se godi{we po milion putnika. Prevo`eno je na
hiqade tona tereta. Prijepoqsku `elezni~ku stanicu nazivali su "lepotica",
a teretna na Kolovratu je bila jedna od najfrekventnijih. Sve je izgledalo bli`e.
Svetla velegrada i veliko plavetnilo... Pruga je bila simbol te dr`ave. Devedesetih
godina 20. veka pruga je postala tu`na slika dr`ave. I propadawa. To je postala
pri~a o izgubqenom (nepotrebnom) vremenu. Od nekada{we pri~e o ta~nosti i udobnosti,
stiglo se do pri~e o ruiniranosti, zapu{tenosti, ka{wewu i sve ~e{}em stajawu.
Vozovi koji su nekada "skakutali" dolinom i pewali se liticama negostoqubivog
kr{a, tromo su se i sumorno vukli. Nisu vi{e bili vozovi zadovoqstva, ve} vozovi
ru`ne nu`de... Pro{lo je 25 godina od kako se radovalo tog ki{nog majskog dana.
I dugo dana posle. Radovalo se vozovima. Vozovi... Eno, ovih dana qudi iz tog
kraja, raduju se {to je "~udo" u [arganu opet "zapiskutalo".
Opet ide {arganski "}ira" uskim kolosekom. Sada kao turisti~ka atrakcija.
Ka`u da su vozovi i uski koloseci sa "muzejskim" vagonima turisti~ki
hit u svetu. Kroz [argan pruga je pro{la 1925. godine i povezivala je Beograd
sa Sarajevom. A onda je uski kolosek "ukinut" u zemqi koja je pretendovala
samo na "{iroki". Nestalo je sredinom sedamdesetih "~udo"
iz [argana i zavladala ti{ina. Zaborav. Sada, eto, ponovo, na po~etku novog
veka "}ira" pravi osmicu, tamo gde je bilo "~udo"... Ta
pri~a o "}iri" dugo je bila jedina pri~a i u ovom kraju. Kad se ono
"garavilo" na putu od Priboja do Sarajeva, kad se presedalo u Me|e|i.
Posle je za}utalo. Nastala je ti{ina. Zatravweno se}awe... Vozovi su velika
metafora. Pri~a o putovawima koja traju u ritmu koji je stalan (mo`da monoton)
ali je ritam `ivota. Ve}ina qudi ~uva svoje male uspomene na putovawa vozom.
Neko je prvi put iz "}ire" ugledao grad koji mu se ~inio da blista
kao Pariz. Neko je tamo, gore, u ravnici brojao suncokrete iz voza. Neko je
prvi put video more. No}na putovawa vozovima {to su vodili na letovawa u ritmu
gitare. Romanti~na se}awa... Svet se na po~etku novog veka pomamio za se}awima.
Evo po neke pri~e... Gle~er ekspres kroz Alpe. Tom prugom od Sent Morica putovao
je Tomas Man koji je u Davosu smestio radwu "^arobnog brega". Gle~er
ekspres prolazi kroz najdu`i tunel (15 kilometara) na uskoj pruzi na svetu.
Pruga koja vijuga Alpima privla~i turiste celog sveta, jo{ od 1930. kada je
sagra|ena. I sada, uskom prugom kojom prolazi najsporiji ekspres na svetu, ~arolija
traje sa pogledom na alpske gle~ere. Tako traje i san. Vozovi su ~e`wa. Ne samo
za putovawima. I u svetu su hit vozovi koji sporo putuju predelima iz ma{te.
Jedan od takvih je i Andaluzija ekspres. 14 vagona putuje ~etiri dana od Andaluzije,
preko Seviqe, Kordobe, Malage do Granade. Sve uz {panska vina i u ambijentu
iz tridesetih godina pro{log veka. Jo{ jedan san... Na{a pri~a, o na{oj pruzi
je mrvqewe sna. Kao da su u vetar oti{li rasuti snovi, male `eqe, ma{tawa o
putovawima, saznawa o vremenu i male nade za budu}nost... ^etvrt veka klaparaju
vagoni. Sve umornije, prugom koja je nekada bila ponos jedne zemqe, wenih qudi
i malih gradova kroz koje je vijugala i povezivala gradi}e u veliku pri~u. Sawali
smo, ka`u, san sto godina. I san se (be{e li to ~udo?) ostvario. Onda smo 25
godina sve ~inili da obesmislimo sve svoje snove (pa i taj koji je velika metafora).
Nije nam ostalo mnogo za metafore jer se "pquva~kom metafore ne lepe".
Vozovi su ponovo u modi. U vremenu kad se svet okre}e u vrtlogu brzine. Tamo
gde vozovi svakodnevice ne kasne. Zato se u predahu, mo`da, tra`i zaboravqeni,
spori ritam se}awa. Neki vozovi koji tajanstveno miri{u na te{ke parfeme i {ampawac
u Orijent ekspresu. Ili neki vozovi koji ispu{taju paru u dalekoj stanici u
koju upravo ulazi Ana Karewina... Nema u nama mesta za romanti~na se}awa u vagonima
deklasiranim, prqavim, zakrpqenim, bez po{tovawa i bez voznog reda. Klaparaju
vozovi bez voznog reda. Vozovi za dve bitange (bez {arma Li Marvina)... ^etvrt
veka pruge ili pri~a o nekada na|enom, pa izgubqenom vremenu...
Indira Haxagi}
Ameri~ka agencija USAID investira}e sredstva za 1000 razli~itih projekata na teritoriji 300 op{tina u celoj zemqi
Zamenik
{efa Misije Ameri~ke ambasade, Robert Norman i direktor programa agencije USAID,
Mark Piket, posetili su u utorak prijepoqsku op{tinu kako je, na okruglom stolu
, koji je odr`an u organizaciji Saveznog ministarstva za nacionalne i etni~ke
zajednice, i najavqeno. Sastanak je odr`an u Brodarevu a predstavnici Ameri~ke
ambasade upoznali su se sa problemima sa kojima se susre}u me{tani, sa ciqem
da ustanove mogu}nosti vlastitog ulagawa u razvoj ovog kraja. Predstavnici Ameri~ke
ambasade istakli su da se delatnost Ambasade zasniva uglavnom na projektima
na jugu Srbije ali su podvukli i ~iwenicu da je savezni ministar Qaji} skrenuo
wihovu pa`wu i na region Sanxaka, {to su oni sa zadovoqstvom prihvatili. Naglasili
su, tako|e , da ne}e odmah donositi odluku o svojim ulagawima ve} da su wihove
posete istra`iva~kog karaktera i da }e tek nakon ispitivawa potreba u op{tinama
koje su obi{li , doneti kona~nu odluku o tome koje }e projekte i u kojim sredinama
prihvatiti. Ina~e, agencija Ameri~ke ambasade USAID , ima nameru da na teritoriji
cele zemqe investira sredstva u 300 razli~itih op{tina i to za oko 1000 razli~itih
projekata koji se ti~u unapre|ewa `ivota u lokalnoj zajednici, za{tite `ivotne
sredine, zapo{qavawa stanovni{tva, civilnog osve{}ivawa gra|ana i sli~no. Agencija
USAID radi po principu formirawa Saveta mesnih zajednica koji su sastavqeni
od najuglednijih qudi iz odre|ene sredine, razli~itih nacionalnih , verskih
i politi~kih opredeqewa. Obavezno je, podvukli su predstavnici Ameri~ke ambasade,
da se u sastavu Saveta nalaze `ene. Istakli su,tako|e, da je jedan od uslova
za ulagawe u bilo koji projekat da me{tani u~estvuju svojim sredstvima ili radnom
snagom sa 25 odsto u~e{}a od vrednosti investicije. Safet Mujezinovi}, predsednik
Mesne zajednice Brodarevo, Bajram [ehovi}, predstavnik SDP i drugi aktivisti
MZ Brodarevo upoznali su donatore sa svojim problemima, posebno podvla~e}i vi{egodi{we
stawe sa vodosnabdevawem. Istakli su tako|e da nemaju re{eno ni pitawe kanalizacione
mre`e, da je stawe sa putnom mre`om izuzetno te{ko, naveli probleme sa deponovawem
sme}a, naglasili da u Brodarevu ne postoje prostorije za okupqawe i rad omladine,
da u ovom kraju me{tani nisu ve} 20 godina videli ni jedan film, da je lo{e
stawe u osnovnim {kolama i da godinama lokalna vlast nije ulo`ila ni jedan dinar
u objekte komunalne infrastrukture. Pored toga Brodarevci su nabrojali nekoliko
programa koji bi u ovom kraju mogli zaposliti omladinu a ti~u se osnivawa malih
preduze}a za proizvodwu mleka, dugotrajnih sireva, prikupqawe {umskih plodova
i gajewe jagodi~astog vo}a. Nisu zaboravili ni podatak da je, pre vi{e godina,
Prijepoqe dobilo status specijalno nerazvijene op{tine, ba{ zahvaquju}i zaostalosti
brodarevskog kraja. Na kraju sastanka predstavnici agencije Ameri~ke ambasade
USAID, naglasili su da su dobili veoma upe~atqivu, ~ak potresnu sliku, situacije
ne samo u Brodarevu, ve} u celoj regiji, koja }e im pomo}i da donesu kona~an
sud o svojim budu}im ulagawima. Nakon posete Brodarevu, savezni ministar za
nacionalne i etni~ke zajednice, Rasim Qaji}, i ameri~ki donatori, oti{li su
u posetu pribojskoj op{tini. Tokom dana sli~ne posete oranizovane su u op{tinama
Novi Pazar, Sjenica i Nova Varo{, gde su se, tako|e, upoznali sa sli~nim problemima
u ovim sredinama.
M. Cmiqanovi}
ODBOJKA[ICE POBEDILE U KVALIFIKACIJAMA
Prijepoqske odbojka{ice pobedile sve protivnike
Ako
je suditi po igri i rezultatimaa koje su ostvarile odbojka{ice Puteva u kvalifikacijama
za popunu druge savezne lige za seniorke koje su odr`ane u Subotici, onda je
sigurno da ova generacija odbojka{ica ima dosta izgleda da se na|e na putu stare
slave kada su prijepoqske odbojka{ice stigle do prve B lige. Naime, posle ubedqivog
trijumfa u republi~koj ligi bez i jedne izgubqene utakmice u kvalifikacijama
za Drugu ligu, gde su,zpored Puteva u~estvovali timovi iz velikih odbojka{kih
centara kao {to su Beograd, Subotica i Kragujevac, Putevi su zabele`ili sve
pobede.Tako su Sever i @elezni~ar savladani rezultatom 3:2, a Radni~ki 3:1.
Svi susreti protekli su u izuzetno kvalitetnoj i dinami~noj igri, a odbojka{ica
Puteva Mirela Bali}evac progla{ena je za najuspe{niju odbojka{icu na kvalifikacionom
turniru. Veliki uspeh ove generacije mladih odbojka{ica, koje su u ve}ini jo{
sredwo{kolke, rezultat je upornog rada i trenirawa odbojka{ica ali i stru~nog
{taba koji predvodi Denijel Mezilxi} sa trenerima Okovi}em i Memovi}em.Tu, svako,
ne treba zaboraviti ni novoformiranu upravu kluba koja od po~etka ove godine
brine o finansirawu i organizaciji u klubu. U OK "Putevi" tako|e isti~u
da, bez obzira na dobre rezultate postignute na parketu, malo bi mogli {ta uraditi
da obaveze finansijskog sponzorstva ne izvr{ava generalni sponzor Preduze}e
za puteve iz Prijepoqa, kao i da povremenu finansijsku pomo} ne pru`aju i druga
dru{tvena i privatna preduze}a.Uz to, ne treba zaboraviti finansijsku i pomo}
u obezbe|ivawu prevoza Sportskog saveza op{tine.
I.A.
POTPREDSEDNIK VLADE MOM^ILO PERI[I] POSETIO PRIJEPOQE
Republi~ka vlada u~ini}e sve da me|unacionalno- verski odnosi u Srbiji budu {to boqi,rekao je potpredsednik vlade Mom~ilo Peri{i}, izra`avaju}i zadovoqstvo {to su u op{tini Prijepoqe o~uvani dobri me|unacionalni odnosi.
Potpredsednik
vlade Srbije, Mom~ilo Peri{i}, boravio je sa ministrom gra|evina i urbanizma
Dragoslavom [umarcem, 16. maja, u poseti op{tini Prijepoqe. Sastanku kod predsednika
SO Prijepoqe Stevana Puri}a, prisustvovali su pored predstvnika lokalne vlasti
i predstavnici verskih zajednica, MUP- a, Zavoda za urbanizam i op{tinskih odbora
SPS i DS. Poseta je uprili~ena povodom prvih 100 dana vlade i radi upoznavawa
sa stawem i problemima u na{oj op{tini. - ^etiri su osnovne oblasti delovawa
saveznog i republi~kog rukovodstva. To su odnosi sa svetom, odnosi u Federaciji,
Kosovo i Metohija i poboq{awe `ivotnog standarda stanovni{tva, rekao je na po~etku
svog izlagawa potpredsednik republi~ke vlade Mom~ilo Peri{i}. - Posle oktobarskih
doga|aja svet se brzo otvorio prema Srbiji i Jugoslaviji, ne zato {to nas voli
ve} da ubla`i gri`u sopstvene savesti za ono {to je uradio na{im gra|anima,
da se opravda pred sopstvenim javnim mwewem i da stvori uslove za realizaciju
svojih ciqeva koje nije realizovao bombama. Mada svet stalno postavqa nove uslove,
promene su omogu}ile da se u svetu mewa slika o na{im gra|anima kao i da se
mnoge stvari, koje su re{avane silom, sada re{avaju mirnim putem. Dokaz za to
je priznawe me|unarodne zajednice da na Kosovu i Metohiji vlada albanski terorizam
i dozvola na{im snagama da se vrate u kopnenu zonu bezbednosti.Ako se tako nastavi
postoji mogu}nost da se poni{te izuzetni kontraprodukti prethodne vlasti koja
je, ne cene}i svetska kretawa, gurala gra|ane i narod u propast, a to je uvek
rezultiralo gubitkom teritorija, qudskih `ivota i nacionalnih dobara, naglasio
je Peri{i}. - Svet se mewa u pozitivnom, sporo, ali se mewa. Jo{ uvek postoji
presija od strane Haga. Da pojasnim: oni ne uslovqavaju donatorstvo izru~ewem
nekoga Hagu ve} da se po~ne sa saradwom. Donatorska konferencija je odlo`ena
za kraj juna da bi se nama stvorili uslovi za dono{ewe Zakona o saradwi sa Ha{kim
tribunalom i kako bi na toj Konferenciji u~estvovala glavna sila NATO pakta,
SAD. Moj li~ni stav je da je glupo bilo koga isporu~iti u Hag jer svi predsednici
republika u biv{oj Jugoslaviji su najve}i zlo~inci prema sopstvenom narodu i
oni treba da odgovaraju pred sudom sopstvenog naroda, rekao je Peri{i}. - Odnosi
u Federaciji su u krizi od formirawa SRJ jer su dva ~oveka na ~elu dve partije
dimenzionirali Ustav prema sopstvenoj meri, a ne po meri gra|ana, ~ak ni po
meri sopstvenih partija, rekao je Peri{i} uz uverewe da }e do}i do pozitivnog
raspleta odnosa u Federaciji i nagla{avaju}i: - Najve}i gubitnici u slu~aju
izdvajawa Crne Gore iz Jugoslavije bili bi Srbi i Muslimani na ovim prostorima
gde vi `ivite. Muslimani i vi{e jer bi bili podeqeni u Crnoj Gori i Srbiji a
vi znate, ukoliko ne izna|emo zajedni~ki jezik, me|unarodna zajednica bi inicirala
na tom raskolu. [to se ti~e Kosova i Metohijke ono je, na`alost, istrgnuto iz
teritorijalnog integriteta Jugoslavije uz ogroman trud me|unarodne zajednice
i uz pomo} prethodnih predstavnika dr`ave. Po prestanku NATO agresije rukovodstvo
Srbije i Jugoslavije bilo je iskqu~eno iz re{avawa pitawa za Kosovo i Metohiju.
Sada ukqu~ewe ide sporo i bojim se da ne}e dati re{ewe kakvo `elimo. Bojim se
da }e ostanak me|unarodnih snaga, a posebno NATO pakta, biti dug a {to du`e
budu boravili to je nepovoqnije za nas, rekao je Peri{i}. - ^etvrta, centralna
oblast kojom se bavi rukovodstvo Srbije jeste stvarawe uslova za poboq{awe `ivotnog
standarda stanovni{tva. Bitno je shvatiti da }emo sve uraditi da me|unacionalno-
verski odnosi u Srbiji budu {to boqi jer oni su u stvari bili su{tina rata u
Bosni i Hercegovini. Tako|e, dok preti opasnost od mogu}ih sukoba stranih ulagawa
u na{u privredu ne}e biti a bez wih nema wenog oporavka, istakao je potpredsednik
republi~ke vlade Mom~ilo Peri{i} izra`avaju}i zadovoqstvo {to su u prijepoqskoj
op{tini o~uvani dobri me|unacionalni odnosi. Ina~e, na po~etku ovog sastanka
predstvnike vlade predsednik SO Stevan Puri} upoznao je sa li~nom kartom op{tine,
a direktor Zavoda za urbanizam Zoran Raji}, predstavnik Islamske verske zajednice
Sabahudin Fazli} i predstavnik Srpske pravoslavne crkve Rajko Srdi} ukazali
su na odre|ene probleme u radu ovih institucija. Predsednik OO SPS, Sretko Radulovi},
je istakao da je politi~ko stawe u op{tini stabilno a me|unacionalni i me|uqudski
odnosi dobri ali da je stawe u privredi te{ko, da }e novim zakonskim re{ewima
od juna biti jo{ te`e, {to se odra`ava na `ivotni standard gra|ana. Zatra`io
je i isti tretman ove op{ine, u kojoj je na vlasti SPS, sa drugim op{tinama
u republici. Predsednik OO DS, Milenko Toma{evi}, tako|e, je ukazao na probleme
u privredi, zatra`io pomo} dr`ave u wihovom re{avawu i stvarawu stabilnih uslova
privre|ivawa kao uslov saradwe sa inostranim partnerima. Zbog provejavawa sumwe
predstvnika SPS da postoje tendencije smewivawa op{tinskih vlasti gde vlada
ova politi~ka partija, Mom~ilo Peri{i} je preneo stav vlade da ona po{tuje svaku
lokalnu vlast legalno izabranu na izborima sve dok je u funkciji interesa svih
gra|ana i dok se ne ogre{i o Zakon o lokalnoj samoupravi. Izneo je i stav da
iz Prijepoqa odlazi sa nepotpunom slikom o problemima i bitnim pitawima razvoja
ove op{tine. Ministar Dragoslav [umarac je govore}i o pitawima iz oblasti gra|evine
i urbanizma ukazao da }e uskoro biti donet zakon kojim }e bespravna gradwa biti
zaustavqena a urbanisti podstaknuti na a`urirawe svih planova. Tako|e, da se
u vremenu decentralizacije sve sredine moraju vi{e oslawati na sopstvene snage
i da je vreme kada se pomo} u re{avawu svih problema tra`ila od republike pro{lo.
M. Te{evi}
SPORTSKO PRIVREDNA DELEGACIJA PRIJEPOQA BORAVILA U GORA@DU
Posle skoro deceniju od rata u BiH predstavnici na{e op{tine ostvarili prvi kontakt sa gradom iz Federcije. Postoje dobri izgledi za privrednu i sportsku saradwu. Mladi rukometa{i Prijepoqa odigrali utakmicu sa rukometa{ima Gora`da
U
sredu 9. maja u Kantonu Gora`de koji se nalazi u Federaciji BiH boravila je
privredno sportska delegacija iz Prijepoqa. Ovaj susret privrednika, sportskih
radnika i sportista, koji je ujedno bio i prvi kontakt izme|u predstavnika dva
grada posle skoro decenije, u funkciji je priprema za predstoje}e MOSI.Tako|e,
ovi susreti su i prvi korak na planu uspostavqawa pokidanih veza izme|u ove
dve op{tine. Ideja je potekla od sportskih radnika iz Prijepoqa i prihva}ena
od ~lanova i uprave rukometnog kluba Prijepoqe i privrednika. Ovaj predlog podr`an
je i od sportskih radnika iz Gora`da i posle nekoliko obavqenih telefonskih
razgovora i poslatih faks poruka, do susreta izme|u predstavnika dva grada je
do{lo. Pored sportskih radnika i ~lanova organizacionog odbora predstoje}ih
MOSI, u delegaciji na{e op{tine bili su pojedini direktori dru{tvenih i privatnih
preduze}a, ~lanovi Uprave i kadetska ekipa rukometnog kluba Prijepqe. Upravo
ovaj klub i wegovi ~lanovi u~inili su dosta da do|e do ovih susreta. Posle polaska
iz Prijepoqa u jutarwim ~asovima i minimalnog zadr`avawa na grani~nim rampama
sa o obe strane granice na Uvcu, po{to se radilo o organizovanoj delegaciji,
na{li smo se u Bosni. Autobusom Polimqetransa, kojim je upravqao iskusni i predusretqivi
voza~ Rifat, do Gora`da smo relativno brzo stigli, uz nimalo prijatne slike
poru{ene Me|e|e, Ustipra~e i drugih mawih naseqa sa obe strane Drine i Lima.
U centru Gora`da, na platou ispred sportske dvorane, uz srda~an stisak ruke
i osmeh, delegaciju na{eg grada do~ekali su sportski radnici, sportisti, privrednici,
predstavnici Kantona i Op{tine. Nakon toga, u Centru za kulturu re~i dobrodo{lice
prvi je uputio Mensur Pleho, predsednik Sportskog saveza Bosansko-Podrinskog
kantona, a zatim i Ferid Rahman, kantonalni ministar za obrazovawe, nauku, kulturu
i sport. Zahvaquju}i se doma}inima na dobrodo{lici, pozdrave Prijepoqa Gora`du
i wegovim `iteqima preneo je Xemail Iglica, predsednik Sportskog saveza op{tine
Prijepoqe. -@elim da izrazim veliko zadovoqstvo {to smo posle punih deset godina
ponovo zajedno. Nadam se da izra`avam ponos svih nas {to smo u prilici da ba{
mi po~iwemo da spajamo veze koje je neko mimo na{e `eqe pokidao. Sport je jo{
jednom pokazao da je najzdraviji segment dru{tva, sposoban da i u najte`im prilikama
gradi mostove me|u qudima, da razgra|uje ograde, da ve`e pokidano, da miri zava|ene.
^ekali smo punu deceniju da neke druge dru{tvene strukture isprave sopstvene
gre{ke i poku{aju da pove`u niti koje su sami pokidali. Sportiste i sportske
radnike, kao qude zdravog duha i zdrave glave , o~igledno je izdalo strpqewe
pa su sami krenuli u realizaciju plemenite ideje. Slede}i tu plemenitu ideju,
evo nas ponovo me|u na{im prijateqima, da obnovimo staro prijateqstvo, da ga
u~vrstimo uvereni da ga vi{e nikada niko ne}e uspeti da sru{i. Slede}i tu plemenitu
ideju ove godine obnavqamo MOSI igre, nekada najve}u manifestaciju sporta, mladosti
i dru`ewa na prostorima biv{e nam zajedni~ke domovine. Okupi}emo se ove godine
u Prijepoqu, uvereni da ni jedna od 27 op{tina ne}e na}i ni jedan van sportski
razlog da eventualno ne u~estvuje na Igrama, rekao Xemail Iglica, izme|u ostalog,
zahvaquju}i se doma}inima na srda~noj dobrodo{lici. Delegacija Prijepoqa obi{la
je preduze}e "Bektointernacional" izuzetno uspe{an privredni kolektiv,
a zatim su se gosti i doma}ini na{li na zajedni~kom ru~ku. Odmah potom do{lo
je do odvojenih susreta sportskih radnika i privrednika. Na zajedni~kom sastanku
~lanova predsedni{tva Sportskog saveza Bosansko-Podrinskog kantona i Organizacionog
komiteta MOSI igara iz Prijepoqa, sportski radnici na{eg grada istakli su da
}e sve u~initi da se sportisti Gora`da, ukoliko do|u u Prijepolqe na MOSI igre
ose}aju kao kod svoje ku}e. Izra`avaju}i veliko zadovoqstvo {to je do{lo do
ovakvih susreta, sportski radnici Gora`da su rekli da bi oni svakako `eleli
u~estvovati na predstoje}im igrama, ali da je zato potrebna saglasnost federalnog
ministarstva, obezbe|ewe sopstvenih finansijskih sredstava, bezbednosne garancije,
kao i jedinstven vizni re`im i za sportiste iz Federacije i RS. Istovremeno
sportski radnici Prijepoqa ponudili su pomo} za re{avawe pomenutih spornih pitawa,
a da li |e u~estvovati na MOSI igrama Sportski savez Gora`da done}e odluku do
kraja ovog meseca. Na odvojenom sastanku privrednici Prijepoqa i Gora`da razgovarali
su o mogu}nostima saradwe na tom poqu i po mi{qewu Hilma Popovi}a, pomo}nika
ministra za privredu Bosansko-Podrinskog kantona, postoje mogu}nosti za saradwu
preduze}a izme|u dva grada, pogotovo u oblasti agrara i drugih proizvoda koje
bi preduze}a iz Gora`da mogla plasirati {irom Bosne. Uz to, on je, tako|e, izrazio
veliko zadovoqstvo {to je do{lo do ovih prvih susreta predstavnika dva grada.
Re~i pohvale, {to je do{lo do uspostavqawa kontakata izme|u dva grada, izneo
je i Bo`o Trm~i}, direktor Irisa, koji se nalazio u delegaciji, Jusuf Mu{ki},
potpredsednik SO i vlasnik "Grafokartona", i drugi privrednici iz
Prijepolqa i Gora`da. Nakon zavr{etka ovih razgovora, odr`ana je i prijateqska
utakmica izme|u kadetskih ekipa rukometa{a Prijepoqa i Gora`da gde su se mladi
rukometa{i, pored sportskog nadmetawa i dru`ili i pozvali svoje vr{wake da do|u
u Prijepoqe 26. maja. Tako je posle skoro deceniju ponovo uspostavqewa saradwa
izme|u dva grada. Ali, nakon svega, kod mnogih od nas, koji smo se po prvi put
susreli sa ovim gradom na Drini nakon rata, ostaje opori utisak ratnih razararawa
koje je pretrpeo ovaj grad, gde je sru{eno 2000 ku}a i stradalo na hiqade gra|ana
i gde se sada te{ko i siroma{no `ivi. Pre rata, Gora`de je imalo izuzetno visok
standard gra|ana i ova op{tina bila je, za nepoverovati, na drugom mestu u staroj
Jugoslaviji po broju vozila u odnosu na broj stanovnika.
OKRUGLI STO U ORGANIZACIJI SAVEZNOG MINISTARSTVA NACIONALNIH I ETNI^KIH ZAJEDNICA
Novoj vlasti veoma je va`no da napravi takve odnose u zemqi koji }e osigurati po{tovawe prava mawina a dr`avi osigurati stabilnost i teritorijalni integritet, naglasio Rasim Qaji}, savezni ministar nacionalnih i etni~kih zajednica
Savezno
ministarstvo nacionalnih i etni~kih zajednica, pod pokroviteqstvom Konrad Adenauer
fondacije, organizovalo je pro{log petka u Prijepoqu okrugli sto na temu "Uloga
lokalnih zajednica u izgradwi me|uetni~kog poverewa" sa ciqem da se pospe{i
dijalog i saradwa izme|u saveznih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, nevladinih
organizacija i organizacija koje okupqaju mawinske zajednica. Istovremeno, namera
Saveznog ministarstva nacionalnih i etni~kih zajednica bila je da putem okruglih
stolova {iru javnost informi{e o dosada{wim rezultatima ministarstva i wegovim
budu}im akcijama. Na okrugli sto pozvani su predstavnici lokalne vlasti, politi~kih
partija i nevladinih organizacija iz Prijepoqa, Priboja i Nove Varo{i koji su
izneli svoje stavove i vi|ewa `ivota u lokalnim zajednicama. Okrugli sto bila
je i prilika da se razgovara i o problemima u ovim sredinama, kao {to su obrazovawe,
informisawe, kultura, lokalna samouprava i drugim pitawima od vitalnog interesa
za `ivot i o~uvawe identiteta nacionalnih mawina. Savezni ministar nacionalnih
i etni~kih zajednica, Rasim Qaji}, upoznao je prisutne , u najkra}em, o nacrtu
Zakona koji }e regulisati osteqivo pitawe nacionalnih mawina u na{oj zemqi i
istakao da je novoj vlasti veoma va`no da naprave takve odnose u zemqi, u kojoj
}e, s jedna strane, osigurati po{tovawe prava pripadnicima mawina a, s druge
strane, obezbediti dr`avi stabilnost i teritorijalni integritet. Qaji} je naglasio
da dr`ava, daju}i ustupke mawinama, samo doprinosi svojoj stabilnosti i ne dovodi
gra|ane u dilemu da li je lojalnost prema dr`avi u sukobu sa lojalnosti prema
vlastitoj naciji. On je tako|e, istakao da je prednacrt Zakona dobio veoma dobre
ocene kod predstavnika Saveta Evrope, Visokog komesarijata za mawine OEBS-a,
profesora prava iz Francuske, [vajcarske, Nema~ke i Austrije i da je okvalifikovan
kao veoma liberalan jer su u wega ugra|eni najvi{i evropski standardi po{tovawa
prava mawina. U~e{}e u diskusijama uzeli su i predstavnici razli~itih politi~kih
partija iz tri op{tine. Govorilo se o izgradwi civilnog dru{tva kao preduslovu
za zajedni~ki `ivot, o neophodnosti decentralizacije vlasti, davawu ve}ih ovla{}ewa
lokalnim zajednicama, o potrebi ja~awa privrede i standarda gra|ana. Skladni
me|unacionalni odnosi zasluga naroda Lutvija ]atovi}, govorio je da je biv{i
re`im svojim postupcima, doveo do nepoverewa me|u gra|anima Prijepoqa. Kao primer
naveo je lo{u kadrovsku politiku kojom su pripadnici Bo{wa~kog naroda bili diskriminisani,
ako nisu pripadali partiji socijalista. ]atovi} je pomenuo i mobilizaciju za
vreme NATO bombardovawa koja je obuhvatila samo Srbe i pomenuo da je oko 600
gra|ana ostalo bez posla u to vreme. On je insistirao kod ministra da preduzme
mere kod najvi{ih dr`avnih organa da se ovaj problem razre{i jer op{tinska vlast
nije pokazala ni minimum razumevawa, ni `equ da ~ak razgovara na ovu temu u
op{tinskoj skup{tini. Stevan Puri}, predsednik SO Prijepoqe istakao je da je
ponosan {to u na{oj op{tini nije nikada do{lo do me|unacionalnih sukoba i da
za to zasluge, u najve}oj meri, pripadaju lokalnim vlastima. Puri} je naglasio
da je lokalna vlast uspostavila dobru saradwu sa drugim partijama i po pitawu
[trbaca, da je odlu~no reagovala kada su rezervisti pucali u xamiju u [arampovu,
kada je bilo Nato bombardovawe i u drugim prilikama. Tako|e je naglasio da vode
ra~una o tome da u organima vlasti budu zastupqene obe nacionalnosti i da je
i sada potpredsednik SO Musliman kao i direktor jedne sredwe {kole. Govore}i
o diskriminaciji, Vukosav Toma{evi}, narodni poslanik u republi~kom parlamentu,
istakao je da nije sporno da su pripadnici muslimanskog naroda bili diskriminisani
po brojnim pitawima ali je naglasio da je i srpski narod jo{ vi{e bio predmet
diskriminacije biv{e vlasti na svim nivoima. On je podsetio na sve ono {to je
biv{i re`im radio nezavisnim medijima, studentima, intelektualnoj eliti, akademicima,
opoziciji i svima koji nisu bili socijalisti, i napomenuo da se odnos prema
novinarima u na{oj sredini jo{ uvek nije promenio. [to se ti~e saradwe lokalnih
vlasti sa drugim strankama, Toma{evi} je podvukao da je ona postojala, ali samo
kada je to socijalistima bilo potrebno i podsetio prisutne socijaliste na pona{awe
u pro{lom op{tinskom sazivu, kada je opoziciji otvoreno re~eno da ni{ta {to
oni predlo`e ne}e biti prihva}eno. On je upozorio da se aktuelna vlast i sada
pona{a kao da se u dr`avi ni{ta nije desilo i da nastavqaju sa svojom praksom
u smislu odsustva svih dobrih namera prema svemu, osim prema svojoj vlasti.
Lokalne vlasti, istakao je Toma{evi}, jo{ uvek nisu re{ile pitawe prostorija
za rad republi~kih poslanika DOS-a i istakao da takve probleme nema poslanik
iz redova socijalista, Radojko Petri}. Nada Konatar se slo`ila sa konstatacijom
da je Prijepoqe sredina koja je sa~uvala skladne me|unacionalne odnose ali ne
i sa time da je za to zaslu`na lokalna vlast. Naprotiv, jedina zasluga za to
pripada narodu. Mobilizaciju za vreme NATO bombardovawa gospo|a Konatar nazvala
je sramnom, isti~u}i da za jednonacionalnu mobilizaciju nisu krivi pripadnici
ni jednog naroda ve} iskqu~ivo vlast. Nada Konatar tra`ila je od novih vlasti
da po`uri sa ka`wavawem svih onih koji su se na bilo koji na~in ogre{ili o zakone
i pravdu jer se sa svakim odugovla~eqem prosipa pepeo preko nedela, mahinacija
i malverzacija pripadnika biv{eg re`ima. Su|ewa bi, po mi{qewu Nade Konatar,
trebalo da se organizuju pred na{im pravosudnim organima a tamo gde je to potrebno
neka interveni{e i me|unarodni sud. Ona je istakla potrebu identifikacije nacionalista
i krivaca za zlodela me|u svim narodima i naglasila da su Srbi to ve} uradili
i da su na potezu i drugi narodi. Dolazak ministra Rasima Qaji}a u Prijepoqe
bio je povod da se razgovara i o problemima u lokalnim sredinama koji postoje
u razli~itim oblastima, me|utim, skoro da niko od diskutanata nije iskoristio
priliku da uka`e na brojne, nagomilane probleme koji su prisutni a iz nadle`nosti
su lokalne samouprave. Ovo je ~udno s obzirom na ~iwenicu da je ministar Qaji}
nagovestio skori dolazak delegacije ameri~kih donatora koji su zainteresovani
da finansiraju 1000 projekata iz oblasti komunalne infrastrukture, u vi{e od
300 op{tina u Srbiji. Donatori }e, istakao je Qaji}, obi}i i prostor Prijepoqa,
Priboja, Nove Varo{i i Sjenice da bi se upoznali sa mogu}nostima za pru`awe
pomo}i ovim op{tinama, {to je povod da se lokalne vlasti pojave sa svojim projektima
i ubede donatore u neophodnost da svoja sredstva ulo`e ba{ ovde. Sve diskusije
uglavnom su bile bazirane na onome {ta se desilo i skoro da niko, osim predstavnika
iz Priboja, koji je pomenuo projekat agrokompleksa Limske doline, nije imao
`equ da se okrene sutra{wici.
M. Cmiqanovi}