Polimlje 1977


Broj 1978
8. Jun 2001.

UZ RESTRIKCIJE STRUJE
MRAK U TAMI

Vrisak film


Jeste. Izgleda mazohisti~ki. Ali, fantasti~ne su te igre sa na{im nervima, na{om inteligencijom (?), logikom (?) i {ta sve ne mo`e tu da stane. Restrikcije struje su postale normalne utoliko {to je na{ `ivotni moto ve} odavno postalo ono ~uveno- jope, dobro je ! Ili {to bi narod daqe rekao u svojoj neprevazi|enoj mudrosti, nabijenoj u jednu re~enicu - {uti, mo`e i gore!

I, tako, izme|u dva broja "Polimqa" restriktivno smo se zabavqali. Naravno, da smo se zabavqali jer smo mi ve} nau~ili kako treba ubiti ne dva mizerna sata bez struje, ve} i {est, deset, dvanaest...Naravno, niko ne sumwa u sve ono {to se ka`e o na{em elektroenergetskom sistemu, koji je samo pre petnaestak godina bio fantasti~an. Posle ovih deset godina - od svega je ostalo samo fantasti~no se}awe. Mada, ruku (na {ta ho}ete), ovde se uvek na tu struju gledalo sa jo{ jednim geslom koji sam onomad ~ula od jednog elektri~ara - {ta ste se razmazili, ja sam pod petrolejkom {kolu zavr{io, pa {ta mi fali!
I, obhrvana narodnim mudrostima, izrekama, {alama i po{alicama, ute{ena do stawa nirvane i sa zavidnom mentalnom ravnote`om u restriktivno vreme, shvatam kako je divno biti prilagodqiv.
I, {ta ja sad tu? Ma, ni{ta, htela sam o jednoj igrici. Svaki dan su nam kazivali kada }e biti restrikcija, samo su ponekad to kazivali ranije, a ponekad ne{to kasnije. Sredstva (informisawa) su obavqala svoju gra|ansku du`nost, a gra|ani su bili kao prikqu~eni na aparate, pa ako nema informacije sredstva ( neko ka`e medija), gra|anin se pona{a kao da je neko posegao za eutanazijom. I?
I, tako, najzabavnije je bilo gledati filmski repertoar. Zvu~i {a{avo, ali od toga sam se dobro ose}ala i preporu~ila i drugima da osete, pa da budu razdragani. Jedne ve~eri, u sred mog omiqenog termina za restrikciju (20 do 22), na repertoaru bioskopa bio je film "Mrak film" dugo najavqivan i reklamiran, i ka`u, vrlo gledan po velikim gradovima. Ka`u ba{ zabavan. I duhovit. Tako, u sred mraka u gradu, stoji obave{tewe za posetioce da se "Mrak film" prikazuje od 21 sat. Bilo je to zaista urnebesno duhovito. Komedija. Ironija. Do suza.
Samo nekoliko dana kasnije, opet omiqeni termin za iskqu~iti grad (udarni, vaqda, od 20 do 22), i jo{ jedan pogled na obave{tewe za posetioce bioskopa i - na repertoaru film "Vrisak u tami", od 21 sat! Mislite da je bilo sme{no? Naravno, da je bilo sme{no. Kraj sata okru`enog cve}em, dole kod Po{te, smejala sam se sebi, tami, mraku, filmu. Vrisak se nije ~uo. A ba{ mi do{lo! Istina, mogla sam i vri{tati kao Lajza Mineli u antologijskoj sceni u filmu "Kabare".
I, tako, mrak u tami bioskopa u ve~erima restrikcije, u gradu u kome se lako prilagoditi.

I.Haxagi}

PREDSEDNIK VLADE DR ZORAN \IN\I] U POSETI OP[TINI PRIJEPOQE
STAWE KRITI^NO

Za ovaj, kao i okruge Kur{umlije i Prokupqa, izna}i}emo sredstva sa kamatom jeftijijom od evropske. Vrlo brzo ovde }e do}i stru~waci vladine Agencije za mala i sredwa preduze}a koji }e vam po}i da uradite razvojni program koji }e obuhvatiti vi{e dimenzija da bi se podigao ukupan kvalitet `ivota,rekao je dr Zoran \in|i} predstavnicima privrede op{tine Prijepoqe.

Predsednik Vlade Srbije dr Zoran \in|i} boravio je sa ministrom za privredu i privatizaciju Aleksandrom Vlahovi}em i ministrom trgovine, turizma i usluga Slobodanom Milosavqevi}em u poseti op{tini Prijpoqe u petak, 25. maja. Premijera je ispred zgrade SO pozdravila grupa gra|ana sa kojima se zadr`ao u kra}em razgovoru a potom je kod predsednika SO Stevana Puri}a odr`ao kra}i sastanak sa nosiocima politi~kog i dru{tvenog `ivota.

Sastanak sa privrednicima op{tine Prijepoqe premijer Zoran \in|i} je imao u TK " Qubi{a Miodragovi}", po{to je prethodno sa saradnicima, u pratwi predstavnika op{tinske vlasti i rukovodstva Kombinata, obi{ao Predionicu, Doradu i pogon Konfekcije.
Predstavnike republi~ke Vlade pozdravio je i upoznao sa razvojnim putem, aktuelnim pitawima i problemima Tekstilnog kombinata generalni direktor Radosav Jevtovi} a zatim se privrednicima obratio predsednik Vlade dr Zoran \in|i}:
- Moja je poruka da vi treba da napravite zajedni~ki plan za op{tinu, da utvrdite gde su va{i potencijali u nekoj du`oj perspektivi i sa tim idejama i planom da do|ete u Vladu. Treba da postavite pitawe: {ta u Prijepoqu mo`e da bude ura|eno boqe nego do sada? [ta su ovde neotkriveni potencijali, {ta sa malo ulagawa mo`e da donese neki novac? Mi }emo kao Vlada podr`ati va{e ideje ako vi znate {ta ho}ete.
- Privreda Srbije radi sa prose~nim kapacitetima izme|u 25 i 30 odsto kapaciteta a privreda Priboja i Prijepoqa sa 5 do 7 odsto. Zna~i, stawe je zaista kriti~no. Ono {to me je obradovalo to je vitalnost koju sam video i u FAP- u i ovde. Zna~i, qudi se ne mire sa tim stawem, to je ose}aj da je to prolazno, da je izazvano nekim poreme}ajem a ne umirawem privrede. Qudi su svesni da je to bio jedan te`ak period jer ih je pogodio raspad velikog tr`i{ta biv{e Jugoslavije, pogodile su ih sankcije, nema kredita pod dobrim uslovima, uz to to je industrija gde nema brzog obrta kapitala.Vi{e je razloga objektivne prirode, mi smo ih svesni.
- Na{a je strategija da prvo otvorimo zemqu prema finansijskim tr`i{tima da mo`e zdrav novac da do|e i da se spusti kamatna stopa da svako onaj ko ima ima proizod mo`e da dobije novac za predfinansirawe tog proizvoda. To je uslov. Novac za investcije mora da bude jako jeftin jer se investicije tek posle nekoliko godina po~iwu vra}ati. Na drugoj strani mi moramo da izvr{imo takvu pripremu privrede da ona bude u stawu da te kredite koje dobije iskoristi za investicije i razvoj a ne opet za pokrivawe starih deficita i pla}awe nekih gre{aka.
- Na{ zadatak kao Vlade je da paralelno sa otvarawem svetskog tr`i{ta i kapitala i izvoza na{ih proizvoda poku{amo da restruktuiramo na{u privredu i da izdvojimo one delove koji mogu da budu zdravi i koji }e da povuku one ostale. Na{ obilazak slu`i delimi~no i tome ali mnogo vi{e da ohrabrimo qude da sami mogu mnogo toga da urade. Zato je va`no da se probude lokalne zajednice iz desetogodi{weg dreme`a i da qudi shvate da je ~udo mogu}e, rekao je predsednik \in|i}.
- Mi smo formirali u okviru Ministarstva za privredu i privatizaciju me|uresornu Agenciju za mala i sredwa preduze}a. Ja sam uspeo preko svojih li~nih prijateqstava da napravim jedan fond od 8 miliona maraka i sredstva iz tog fonda }e biti davana pod povoqnim uslovima sa kamatom od 6 odsto na godi{wem nivou na period od 3 do 5 godina za mala i srdwa preduze}a. Vi morate da imate projekat a mi }emo da vam pomognemo ako vam je projekat nejasan, ako vam ideja nije ba{ konkretna. Ako vidimo da imate voqu posla}emo qude koji }e zajedno sa vama da naprave biznis plan i da vas obu~e kako se vodi posao.Pored Leskovca planirali smo da ova oblast, kao i region Kur{umlije i Prikupqa, budu te oblasti za koje }e se poku{ati da na|e novac sa katom koja }e biti ni`a od evropske. Taj novac mora da se vra}a, zato }ete morati dobro da razmislite u koji program treba ulo`iti. Vrlo brzo }e do}i ta ekipa, bi}e formirana regionalna kancelarija i stru~waci }e dolaziti, odr`avati sastanke sa vama koji }e biti i edukativni.Oni }e analizirati sa vama {ta su prednosti va{eg kraja ali i vi morate da im dajete informacije i da se napravi razvojni program koji }e obuhvatiti vi{e dimenzija da bi se podigao ukupan kvalitet `ivota.
Predsednik Vlade saslu{ao je i probleme,predloge i ideje predstavnika prijepoqske privrede. Direktor " Livnice sa nadgradwom" Du{an Krpovi} zatra`io je u ime Konzorcijuma metalskog kompleksa Srbije pomo} Vlade u dobijawu poslova na me|unarodnim tenderima a predstavnik " Elana" Goran Sekuli} postavio je pitawe re{avawa problema unura{wih dugovawa privrede, na {ta je premijer odgovorio: - Mi ne mo`emo re}i- otpis dugova jer bi time oni {to su pla}ali bili diskriminisani ali nema ni smisla da ti dugovi ostanu kao dnevni pritisak na ra~une. Zna~i, moramo da na|emo neki na~in wihovog izdvajawa iz teku}eg dnevnog poslovawa da se pro~isti malo taj kanal i da ona preduze}a koja imaju neki proizvod i tr`i{te mogu da uzmu neki novac da to ne pojede odmah stari dug. Ali je velika stvar da preduze}a kada im stigne ne{to novca na ra~un ne dele odmah plate. Jedino je zdravo ulo`iti odmah u posao pa iz toga {to se zaradi re{avati postepeno pitawe duga i plata.
Direktor " Irisa" Bo`o Trm~i} je, izme|u ostalog, ukazao na pitawe re{avawa vi{ka radne snage, a {to je gospodin \in|i} prokomentarisao na slede}i na~in: - Postoji nekoliko pravaca. Jedan je reorganizacija slo`enih pogona u kojima postoje zdravi delovi koji se izdvoje i dobiju podr{ku pa oni napreduju a ovi drugi se onda reorganizuju i saniraju. Postoji i mehani~ki vi{ak radne snage gde bi firma dobro poslovala sa upola mawe qudi i tu postoji mogu}nost intervencije socijalnim programom. Najboqe je ako bi se ve} sada napravio jedan program gde bi oni mogli da se zaposle. Najzdraviji model je da se pokrene neka nova proizvodwa ako je to mogu}e. Ako imate takve ideje onda imate velike {anse da to bude finansijski podr`ano.
Direktor Zemqoradni~ke zadruge " Poqoprodukt" Velimir Pejatovi} ukazao je na te{ko stawe u oblasti poqoprivrede, na mogu}nosti razvoja kao i programe Zadruge za ~iju je realizaciju potrebna materijalna podr{ka. Marko Mandi}, predsednik Izvr{nog odbora MOSI zatra`io je finansijsku pomo} Republike u odr`avawu ove manifestacije.
Sumiraju}i sva pitawa i probleme predsednik Vlade Srbije, dr Zoran \in|i}, je ponovio da je potrebno da se napravi plan za op{tinu Prijepoqe sa prioritetima, prirodnim potencijalima, sa projekcijom {ta je u op{tini mogu}e uraditi a {ta se tra`i od Vlade. Sa tim konceptom treba oti}i u Vladu gde }e biti organizovan sastanak sa nadle`nim ministrima a svaki dobar projekat bi}e podr`an.

M. Te{evi}

SAVEZNI USTAVNI SUD PO SLOVU ZAKONA
"POLIMQE" U PRAVU

Savezni ustavni sud potvrdio svojom Odlukom da je SO nezakonito imenovala Upravni odbor JIP "Polimqe" i omogu}ila mu da u prethodne dve godine donosi odluke od vitalnog interesa za ovu informativnu ku}u

Javno informativno preduze}e "Polimqe" dobilo je od Saveznog ustavnog suda Odluku kojom se potvr|uje da su Skup{tina op{tine i Izvr{ni odbor SO Prijepoqe, na nezakonit na~in imenovali ~lanove Upravnog odbora ovog informativnog preduze}a, ~ime su, u prethodne dve godine, onemogu}ili wegovo normalno funkcionisawe i izazvali brojne poreme}aje u "Polimqu".
Jo{ od 1999. godine, kada su za ~lanove Upravnog odbora JIP "Polimqe" imenovani radnici, koji nisu dobili poverewe zaposlenih da wihove interese zastupaju u Upravnom odboru, novinari vode borbu sa osniva~em, za po{tovawe Zakona o preduze}ima. Ovaj Zakon prekr{ili su odbornici prethodne Skup{tine op{tine, {to je ponovio i sada{wi skup{tinski saziv, odmah nakon konstutuisawa, bez obzira na apele koji su stizali iz "Polimqa". Umesto da ispravqawe gre{aka biv{eg saziva SO Prijepoqe bude prvi korak ka po{tovawu pravne dr`ave, osniva~ ne samo {to nije preduzeo ni{ta, ve} je, svojim stavovima, "stezao obru~" oko novinara i isprovocirao lavinu nezadovoqstva zaposlenih koja su eskalirala u decembru pro{le godine.
Zbog svega toga, Sindikalna organizacija JIP "Polimqe", pokrenula je pred Saveznim ustavnim sudom postupak ocewivawa zakonitosti i ustavnosti spornih ~lanova Statuta ove informativne ku}e, koji su "napravqeni" tako da omogu}avaju "igre" sa zakonom. Ovaj, najvi{i dr`avni pravosudni organ, potvrdio je ono {to su znali i osniva~ i zaposleni: osniva~, Skup{tina op{tine Prijepoqe, nije po{tovala zakon !
Ovakvim stavom SO Prijepoqe omogu}ila je Upravnom odboru da , skoro dve godine, donosi odluke koje nisu bile od interesa za JIP "Polimqe", "naterala" zaposlene da , s punim pravom, odbijaju sve zakqu~ke koje je donosio ovaj, nelegalni, organ upravqawa preduze}em, {to je, na kraju, rezultiralo zajedni~kim sastankom svih zaposlenih na kom je izglasano nepoverewe biv{em direktoru "Polimqa". Skup{tina op{tine jo{ uvek nije razre{ila du`nosti predsednika Upravnog odbora i jo{ dva ~lana koji su podneli ostavke kao i direktora JIP "Polimqe" koji je tako|e podneo ostavku i koji se od 15. decembra pro{le godine nije pojavio u preduze}u. Osniva~, ni nakon pola godine, nije na{ao za shodno da organizuje sastanak sa zaposlenima i poku{a da, dogovorom, re{i postoje}e probleme, imenuje nove ~lanove Upravnog odbora, novog direktora i glavne i odgovorne urednike, mada su to od wega, u vi{e navrata, zahtevali zaposleni. Svesni da ovo "ekskluzivno" pravo, po zakonu, pripada osniva~u, radnici "Polimqa" imali su samo jedan zahtev: da direktor i urednici budu iz novinarske profesije, kako se vi{e ne bi ponavqale gre{ke od ranije, da oni koji treba da budu "prva pera" ne poznaju ni elementarna pravila novinarskog zanata.
MAK NA KONAC
Umesto da pristupi re{avawu nagomilanih problema i prestane da dr`i "Polimqe" u bezvazdu{nom prostoru, osniva~ ove informativne ku}e ne prestaje da "tera mak na konac". Doneo je odluku da prestane sa izdvajawem sredstava za delatnost ove informativne ku}e, jer "Polimqe" kao korisnik buxeta "...ne izvr{ava obaveze utvr|ene Odlukom o buxetu..." mada ovo preduze}e ima ~etrdesetak hiqada svedoka da emituje radio program i izdaje novine, ~ime ispuwava svoje obaveze kao informativna ku}a. Drugo je pitawe {to se to osniva~u ne dopada pa "Polimqe" optu`uje za la`i i dezinformacije, a da pri tom ne podnosi nikakve dokaze o onome {to tvrdi.
Posledwi sastanak Izvr{nog odbora SO Prijepoqe vrhunac je netolerancije i "tvrdog" stava osniva~a prema "Polimqu". Na sastanku je razmatrana informacija o obustavqawu sredstava iz buxeta SO za 2001. godinu. Naravno, osniva~u nije palo na pamet da bi na sastanak, na kom se odlu~uje o sudbini 16 zaposlenih, trebalo pozvati barem predstavnike Sindikalne organizacije , koja je i legalna i legitimna. Posebno pitawe, koje treba staviti pod "lupu" zakona, ti~e se odluke osniva~a da prvo obustavi sredstva Polimqu a tek onda da predlog Skup{tini da i to stavi na dnevni red.
Na sastanku su doneti , izme|u ostalog, zakqu~ci koji se, tako|e, kose sa Odlukom Saveznog ustavnog suda. Naime, ~lanovi Izvr{nog odbora SO konstatuju da "... zaposleni u "Polimqu" ignori{u i onemogu}avaju rad i odr`avawe sednica Upravnog odbora...", zatim donose i zakqu~ak da zaposleni "... onemogu}avaju Upravnom odboru da razmatra Izve{taj o radu za 2000. godinu i Program rada za 2001. godinu, mada postoje svi uslovi za rad Upravnog odbora..." Izvr{ni odbor tako|e, tra`i od "Polimqa" da odmah omogu}e rad legalno izabranih organa( direktora, Upravnog i Nadzornog odbora)..."
Realizacija ovih zakqu~aka Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Prijepoqe, na `alost, ne zavisi od zaposlenih u JIP "Polimqe". Oni se kose sa Zakonom o preduze}ima i Odlukom Saveznog ustavnog suda, ~ime je stavqena ta~ka na sva "tuma~ewa" osniva~a.

Memnuna Cmiqanovi}

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) donelo je odluku, na svom posledwem sastanku, da pru`i esnafsku pomo} zaposlenim u JIP "Polimqe". U pripremi je odr`avawe Konferencije za {tampu u Medija centru u Beogradu, na kojoj }e predstavnici "Polimqa" upoznati naj{iru javnost sa represivnim metodama lokalne vlasti prema medijima. Sve {to se doga|alo posledwih godina sa JIP "Polimqem" bi}e publikovano u narednoj Svesci "Dosije represije" koju izdaje NUNS, na vi{e jezika.
M.C.

VUK OBRADOVI} PREDSEDNIK SOCIJALDEMOKRATIJE NA TRBINI U
DOMU REVOLUCIJE
SOCIJALDEMOKRATIJA NIJE NA PRODAJU

Strana~ki pu~ u re`iji mafije Do promena veoma sporo Dru{tveni novac slio se u xepove veoma malog broja qudi

Mala sala Doma revolucije u Prijepoqu 2. juna bila je pretesna da primi sve one koji su `eleli da ~uju izlagawe Vuka Obradovi}a gde je Socijaldemokratija u Srbiji i kuda ide Srbija.
Ovaj skup otvorio je Budimir Te{evi} predsednik Op{tinskog odbora ove partije u Prijepoqu i zahvalio se ~lanovima, simpatizerima i svim drugim koji su u zaista velikom broju po`eleli da ~uju izlagawe potpredsednika Republi~ke vlade. Ovom skupu pored predsednika Socijaldemokratije prisustvovali su i Vukman Bo{kovi}, predsednik Odbora za infrastrukturu ove stranke i dr Borko Tanovi}, predsednik Okru`nog odbora SD.
Na po~etku svog obra}awa prisutnim u maloj sali Doma revolucije Vuk Obradovi} je naglasio da je SD jedna od najma|ih stranaka, formirana pre 4 godine ali da je to stranka koja ima perspektivu. To je potkrepio podacima da je trenutno u Evropskoj uniji od 15 zemaqa u 12 dr`ava na vlasti SD.
U nastavku svog izlagawa on je govorio o ciqevima za koje se bori Socijaldemokratija, a to su sve one stvari i pitawa od kojih zavisi `ivot i kvalitet `ivota svakog od nas. Izme|u ostalog, SD se zala`e i intersuje da li imamo posao, kolike su nam plate i penzije i mo`e li od wih pristojno da se `ivi. Da li se deci mo`e obezbediti sigurna perspektiva, tako|e interesuje SD. Predmet wenog interesovawa je i to da li mo`emo napraviti ku}u, kupiti stan, kola i da punim plu}ima di{emo u slobodi, rekao je Vuk Obradovi}.
U daqem toku svog obra}awa predsednik SD i potpredsednik republi~ke vlade govorio je i o zaslugama ove partije u slamawu re`ima Slobodana Milo{evi}a. Uz to, on je podsetio da je SD jedan od osniva~a DOS i SD je ponosna na sve ono {to su uradili na planu dolaska demokratije u Srbiji.
- Danas se ~esto postavqa pitawe da li je DOS uradio ono {to je trebao da uradi. Ali, na to odgovor ne mo`e da bude jednozna~an. S jedne strane uradilo se podosta i mislim da je najve}a stvar te briqijantne pobede {to narod slobodnije di{e jer nema straha od iskazivawa druga~ijeg politi~kog mi{qewa, rekao je predsednik SD.

________________________

Govore}i o sporosti zamene starih kadrova predsednik SD Vuk Obradovi} je izneo podatak da se @ivko [okolova~ki jo{ uvek nalazi na funkciji predsednika Upravnog odbora NIS i da zato prima platu u iznosu od preko 50. 000 dinara. A Komisija na ~ijem je ~elu bio Obradovi} utvrdila je da je od odre|ene firme [okolova~ki primio 250. 000 dolara. To izgleda nikoga ne interesuje.

________________________

U nastavku obra}awa na javnoj tribini Vuk Obradovi} je govorio i o svojim zadu`ewima u Vladi Srbije gde se na{ao na ~elu Komisije koja treba da ispita najve}e zloupotrebe u oblasti privrede i finansijkog poslovawa. Prema saznawima do kojih je do{ao vode}i ovu Komisiju rekao je da je prosto frapantno da je toliko dru{tvenih para oti{lo u xepove veoma malog broja qudi. Prosto je neverovatno koliko su se pojedini qudi obogatili {to je ~ak mnogo i za ameri~ke pojmove. Ako se istraje u poslovima koje je zapo~ela ova Komisija dosta dru{tvenih para trebalo bi biti vra}eno dr`avi i narodu. Prema dosada{wim saznawima Komisije taj iznos ne mo`e biti mawi od 5 milijardi maraka.
Prisutnim na javnoj tribini u Domu revolucije predsednik Socijaldemokratije je objasnio kako se dogodilo da je prakti~no zaustavqen rad Komisije. Po wegovom mi{qewu to je ura|eno iz dva razloga. Prvi ciq bio je da se uspori rad Komisije, {to je ve} i postignuto, a drugi da se SD gu{i i da neko mo`e drugi da zauzme weno mesto u Internacionali Socijaldemokratije. Me|utim, i pored svega, ova partija ostala je na nogama i cena pu~a bila je iskqu~ewe iz partije 25 wenih ~lanova iako, kako je rekao Obradovi}, nije dobro u demokratskim partijama kada se iskqu~i i jedan ~lan. Uz to, on je izneo podatke da svi op{tinski odbori funkcioni{u i da se u SD u posledwih mesec dana u~lanilo dosta novih ~lanova i da SD nije na prodaju.

I. Ali~kovi}


DANAS U PRIJEPOQU
SEMINAR O LOKALNOJ SAMOUPRAVI I WENOM DEMOKRATSKOM FUNKCIONISAWU

Op{tina Prijepoqe u saradwi sa partnerskom op{tinom Kenic iz [vajcarske, Udru`ewem "Op{tine zajedno" i Institutom za federalizam iz Friburga, danas i sutra organizuje seminar na kome }e u~estvovati predstavnici 17 op{tina

Ciq seminara je upoznavawe sa {vajcarskim modelom i iskustvom u lokalnoj samoupravi, razmena informacija i iskustava sa jugoslovenskim op{tinama u konkretnim domenima.
Osnovna tema seminara je "Lokalna samouprava i weno demokratsko funkcionisawe", uz nekoliko podtema: "U~e{}e gra|ana u lokalnoj samoupravi", "Finansirawe lokalne samouprave" i "[kolski sistem i obrazovawe na op{tinskom nivou".
U radu seminara, kako se o~ekuje, u~estvova}e predstavnici op{tina: Sombor, Tutin, Boqevac, Ariqe, Surdulica, Nova Varo{, Priboj, Plav, Ro`aje, Plu`ine, Herceg Novi, Kotor, Pqevqa, Kru{evo, Vrbas, Osijek i Prijepoqe.
Seminar po~iwe danas u 9 sati u Domu revolucije, a skup }e pozdraviti Stevan Puri}, predsednik Skup{tine op{tine Prijepoqe i Henri Huber, predstavnik op{tine Kenic.
Rezultati Seminara bi}e objavqeni u publikaciji na srpskom, nema~kom i francuskom jeziku. Uspeh seminara mogao bi uticati na organizovawe sli~nih skupova, sa idejom da doma}in bude uvek neka druga sredina.

I.H

OSNOVANO DRU[TVO ZA NAUKU, KULTURU I UMJETNOST BO[WAKA
"IKRE"

Za predsednika Dru{tva izabran Ulvija Mu{ovi}, a za sekretara Me{a Brni~anin

Na osniva~koj Skup{tini odr`anoj u Domu revolucije, 24. maja, donet je Statut i Program rada Dru{tva, koje u svom imenu ima prvu re~ iz Kurana koja poziva na u~ewe.
Dru{tvo "Ikre", kao nestrana~ka i nepoliti~ka organizacija, afirmisa}e kulturne vrednosti i tradiciju Bo{waka. Bavi}e se organizovawem nau~nih skupova, kulturnih manifestacija i drugih programa. Razvija}e toleranciju i saradwu sa drugim dru{tvima u op{tini i okru`ewu.
Na osniva~koj Skup{tini izabrano je rukovodstvo Dru{tva. Za predsednika Skup{tine izabran je Izet Krije{torac, novinar JIP "Polimqe", a za potpredsednika Esad Hoxi}, privatni preduzetnik.
Za predsednika Dru{tva za nauku, kulturu i umjetnost Bo{waka izabran je Ulvija Mu{ovi}, ekonomista, a za sekretara Me{a Brni~anin, dugo godina prisutan u amaterskom radu u kulturi.
Pozdravne re~i skupu su uputili gosti - multimedijalni umetnik Jusuf Haxifejzovi}, Prijepoqac, koji ve} nekoliko godina `ivi u Belgiji, Zoran Male{i}, predsednik Mile{evskog kulturnog kluba "Sveti Sava", Slavoqub Pu{ica, direktor Muzeja i Hadija Krije{torac, direktor Biblioteke.

I.H.

DR VUK OBRADOVI], LIDER SOCIJALDEMOKRATIJE I POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE
NEMA RAZLOGA ZA STID JER NEMA NI AFERE

Ja sam i daqe predsednik Socijaldemokratije. Za{to bih se povla~io pred montiranim optu`bama. Neki se optu`uju za ogromne kriminalne radwe, za u~e{}e u klasi~nim mafija{kim poslovima i wima ne pada ni na pamet da se povuku.


Vuk Obradovi}, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Socijaldemokratije i ~ovek koji je prethodnih meseci bio na ~elu vladine Komisije koja se bavila ispitivawem zloupotreba u finansijskim poslovawima u zemqi, na{ao se u `i`i javnosti zbog nezapam}ene afere, koju su novinari nazvali doma}i "seksgejt". Naime, neke od ~lanica ove partije optu`ile su svog predsednika da ih je "seksualno uznemiravao". Ve} mesec dana, to je nezaobila`na tema svih novina, javnost iznosi svoje mi{qewe, ~lanovi Predsedni{tva Socijaldemokratije su smenili(?) predsednika Obradovi}a i ne smatraju ga vi{e legitimnim predsednikom, on je, pak, smatra da su ovi ~lanovi iskqu~eni iz Partije, vode se i sudski postupci...Zaista, bilo je dosta povoda za razgovor.
Da li ste Vi jo{ uvek legitimni predsednik i predstavnik Socijaldemokratije?
- Nema tu, apsolutno, nikakvog spora. To nije sporno ni za Predsedni{tvo DOS-a. Ja sam predsednik Socijaldemokratije. Svi op{tinski, gradski i drugi odbori su mi dali potpunu podr{ku. Mi smo privremeno bili primorani da raspustimo nekoliko odbora ali su oni, u me|uvremenu, uspostavqeni. Nema partije na svetu, pa ni u na{oj zemqi, u kojoj bi jednog predsednika partije mogla da iskqu~i grupa od petnaestak qudi, ma koliko oni bili na zna~ajnim funkcijama. Predsednika partije bira Kongres i jedino je on ovla{}en da ga, eventualno, smeni sa te du`nosti. S druge strane, nema predsedni{tva, ni u jednoj partiji, koji se mo`e smatrati legitimnim, koliko wim se upravqa predsednik stranke. To je zapisano u na{em Statutu, zapisano na nekoliko mesta u na{em Poslovniku. Nekome je, izgleda, bilo u interesu da napravi tu zbrku ali - zbrke nema. Socijaldemokratija je ovo {to ja predvodim, a iza grupe od 15 (sada ve} biv{ih ~lanova) ne stoji ama ba{ niko u woj.
Vi sada idete po Srbiji, govorite qudima i svojim simpatizerima ali to ~ini i potpredsednik Socijaldemokratije, gospodin Orli}, koji je jedan od "spornih" ~lanova Predsedni{tva i on, naravno, ima svoju verziju doga|aja. O~igledno, re~ je o vrlo nepopularnoj kampawi za jednu partiju, koja je imala prili~no ambicija jer je rejting socijaldemokratije, kao ideolo{ke orijentacije, u Evropi ve} godinama neprikosnoven. Da li ova afera mo`e smawiti {anse da se pove}a rejting Socijaldemokratije u Srbiji, kao uticajnije partije?
- Ona ga ima i u ovom trenutku. Politi~ki rejting Socijaldemokratije je nesumqiv. To je jedan od razloga {to se neko usudio da na wu krene. Jednostavno, taj kontinuirani rast na{e partije nekome nije odgovarao. Ima onih koji bi i da zasednu na to podru~je levog centra koga mi pokrivamo. Sticaj okolnosti je hteo da se sve to dogodi {to se dogodilo ali sve govori da je Socijaldemokratija sna`nije i otpornije nego bilo koja partija na na{oj politi~koj sceni uspela da izdr`i ovaj udar. Neke partije, koje su bar po kazivawima wihovih qudi, ve}e od Socijaldemokratije, mnogo te`e su podnosile sli~ne udarce, cepale se po vi{e puta, nekada i po principu "fifti-fifti", neke od wih su i nestale sa politi~ke pozornice. Socijaldemokratija je ovo stoi~ki izdr`ala. I jo{ jednom }u vas podsetiti: danas nema ni jednog jedinog op{tinskog i gradskog odbora koji nije uz nas, a da ne govorimo o ve}inskom raspolo`ewu Glavnog odbora. Pa, na sednici Glavnog odbvora (izuzimaju}i ovu grupu od 15 qudi) bilo je 80 odsto qudi na strani o~uvawa partijskog, politi~kog i moralnog integriteta i uop{te nije dovelo, ni na koji na~in, u sumwu moju poziciju i poziciju novoformiranog Predsedni{tva Socijaldemokratije.
S obzirom da postiji nekoliko partija, koje u svom imenu imaju socijaldemokratski predznak, da li je postojala ideja za integraciju i kakav je odnos Va{, pre svega, prema Socijaldemokratskoj uniji, koju predvodi gospodin @arko Kora}, ako ostanemo pri tezi da budu}nost na politi~koj sceni kod nas ide na ruku socijaldemokratskim idejama?
- Mi smo naj~e{}e govorili o neophodnosti povezivawa i integracije svih partija socijaldemokratske orijentacije. Drugi su be`ali od tih ideja i inicijativa i mi nikoga ne}emo hvatati za rukav i primoravati da uradi ne{to {to je, po mojoj oceni, u op{tem interesu, a pre svega u interesu stabilizacije politi~kih prilika u zemqi i demokratskog poretka u Srbiji. Socijaldemokratija je, nesporno, najsna`nija stranka te orijentacije u Srbiji. Mi smo, samo u nekoliko proteklih dana, primili 1500 novih ~lanova.
Ova afera koja se dogodila, bez obzira kako }e se sve zavr{iti na merodavnim mestima, ipak je podelila javno mwewe kad ste vi kao lider u pitawu. Pojam lidera, kod nas je gotovo neprikosnoven i umawuje sve ostalo {to se vezuje za jednu partiju, ~ak i wenu ideolo{ku i programsku orijentaciju. Da li bi ste bili spremni, da u ime budu}nosti i ugleda svoje partije, svoje mesto lidera ustupite nekom drugom?
- Ovde se ne radi o odbrani bilo kakve funkcije. Vuku Obradovi}u nije ni do kakvih funkcija. Ja sam 1992. godine, brane}i neke elementarne politi~ke i eti~ke kriterijume, `rtvovao briqantnu vojni~ku karijeru. Tada sam bio najmla|i general na{e vojske, na visokoj i odgovornoj du`nostoi. Bio sam doktor nauka, sa podosta objavqenih radova i rekao sam - do vi|ewa! Te me stvari ne interesuju! Za{to bih se sada povla~io pred potpuno montiranim optu`bama? Zbog toga {to to `ele politi~ki lideri nekih drugih stranaka? Zbog toga {to to `ele neki qudi koji imaju hiqadu puta vi{e razloga da odu sa pozicija na kojima se nalaze? Pogledajte {ta se de{ava. Neki se optu`uju za ogromne kriminalne radwe, za u~e{}e u klasi~nim mafija{kim poslovima i wima ne pada na pamet da se povuku. Ne, ovo je vreme za bitku, za borbu. Ovde se ne radi o povla~ewu sa ove ili one funkcije. Ovde je re~ o borbi za ostvarivawe nekih principa povodom kojih smo se svi svojeremeno upustili u veliku bitku protiv Slobodana Milo{evi}a. Ne biraju se predsednici partija u bilo ~ijim kabinetima, u bilo kojim redakcijama "~uburskim" i drugim lipama... Oni se biraju na kongresima i ko }e se nalaziti na ~elu neke partije odlu~uju ~lanovi te partije a ne umi{qene veli~ine i oni koji smatraju da imaju ekskluzivno pravo na interpretaciju jedne politi~ke koncepcije.
Nalazili ste se nekoliko meseci na ~elu Komisije koja je imala zadatak da istra`uje zloupotrebe u finansijskim poslovawima i transakcijama tokom prethodnih godina u zemqi. S obzirom da smo jedna od nekoliko najkorumpiranijih zemaqa u svetu, naravno da je posao te Komisije bio veoma delikatan. O~ekivalo se da ono do ~ega ste do{li bude prezentirano javnosti i da se, kona~no, sa kuloarewa pre|e na konkretna imena. Umesto toga, dogodila se seksualna afera sa Vama ili Vama. Za prethodnih deset godina mnogo toga se dogodilo u ovoj zemqi, razni lobiji su veoma povezani. U ovoj zemqi se mnogo toga uradilo, odradilo, odnelo, iznelo, uni{tilo. Koliko je posao Komisije, na ~ijem ste ~elu bili, a posle spomenute afere vi{e niste, zaista mogao da da rezultate i da li se moglo vaqano odratiti?
- Ja sam bio na ~elu te Komisije za ispitivawe najte`ih zloupotreba u privredi i finansijskom poslovawu minulih 12 godina i to je jedna pri~a. Druga je principijelnije naravi. Ja sam bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, odgovoran za borbu protiv korupcije, zna~i za borbu protiv tog dru{tvenog zla u budu}nosti. Ta borba }e biti i mukotrpna i te{ka i nikada do kraja ne}e mo}i ni da bude dobijena. I zemqe sa najsna`nijim demokratskim institucijama s vremena na vreme potrese po koja velika korupciona{ka afera. Ovde se radi o poku{aju da se to dru{tveno zlo svede na koliko- toliko podno{qive okvire. A taj se ciq ne mo`e posti}i nikakvim parcijalnim merama. To podrazumeva potpuno reformisawe jugoslovenskog dru{tva, svih wegovih segmenata. Vlada Srbije se upustila u taj proces i ja verujem da }e to dati dobre rezultate.
O~igledno, povezanost qudi u raznim prqavim biznisima je ipak vrlo ozbiqna i postoji veoma jak lanac, pa se postavqa pitawe da li se sve pomalo razvodwilo da bi {to mawe "glavnih riba" bilo ulovqeno?
- Komisija je radila na poseban na~in. Mi zaista nismo i{li ni za kakvim "velikim ribama", ve} smo sledili konkretne poslovne i finansijske transakcije i rekli- pa do koga do|emo! Istovremeno smo pripremili i Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra profit i ekstra imovinu koji se nalazi u skup{tinskoj proceduri, pri ~emu nam je stanovi{te bilo da i taj zakon, kao i svaki drugi zakon, mora jednako da va`i za svakog ~oveka u zemqi, nezavisno gde `ivi i radi ili na kojoj se funkciji nalazi.
Kakav je Va{ odnos prema Ha{kom tribunalu? To je nezaobilazno pitawe na na{oj politi~koj sceni i zadire i u mnoga druga, slo`ena ideolo{ka pitawa.
- Socijaldemokratija ima stav da se u saradwu sa Tribunalom mora i}i ali da pitawe modaliteta te saradwe treba urediti zakonom. Mi smo da se to u~ini {to je mogu}e pre. Na{e je principijelno stanovi{te da bi qudima koji su optu`eni za po~iwene zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine trebalo suditi, pre svega, pred doma}im pravosudnim organima. I, ukoliko se tu ustanovi da su optu`be osnovane - da onda ne treba be`ati ni od isporu~ivawa takvih osoba Ha{kom tribunalu. O svemu ovome treba razgovarati ali mi }emo se prikloniti stanovi{tu ve}ine u demokratskoj opoziciji Srbije.
S obzirom na zakone koji se donose i koji se ti~u mnogih socijalnih pitawa i polo`aja obezglavqene i realno nepostoje}e kategorije radni~ke klase, kako Socijaldemokratija gleda na te zakone, s obzirom na va{ socijalni program?
- Mnogi rezovi su bili neophodni. Dono{ewe poznatog paketa poreskih zakona bilo je neophodno ali doneti su i drugi koji su `estoko zaboleli. Mi smo znali da }e reforme biti i bolne i mukotrpne ali smo znali da postiji mogu}nost i da se pogre{i i nadam se da }e Vlada korigovati sve {to se ne potvr|uje u praksi a ~ujem i ovde da neka re{ewa ne mogu istrpeti bitku sa `ivotom. Bojim se ~iwenice da se malo ula`e u privredu, da je ona u stawu gotovo potpunog mrtvila, da nema proizvodwe, da su primawa qudi mala. Qudi su svesni da se nagomilani socijalni problemi ne mogu re{iti odmah ali su i s razlogom nestrpqivi. Glavnu dru{tvenu energiju treba definitivno prebaciti na re{avawe onih pitawa od kojih zavisi kvalitet `ivota svakoga od nas.
Da li Vas je bilo stid kada je ova afera, nazvana "seksgejt" ugledala svetlost dana?
- Nije bilo razloga za stid jer te afere, jednostavno - nema! Nikakav skandal se nije dogodio. Ne}u biti ja taj koji }e se crveniti pred sopstvenom decom. Crveni}e se oni koji su sve ovo organizovali. I u najprqavijim sportovima, ako se ti sportovi uop{te mogu tako nazvati, postiji ne{to {to se zove nizak udarac, zabraweni udarac. Ovde se poseglo za tim. Prekr{ena su elementarna pravila fer-pleja. To je sramno. To je ono {to me je zabolelo. Vuk Obradovi} je navikao na sve. Ja sam pro{ao sito i re{eto i nema te stvari koja mo`e da me izmesti iz unutra{we ravnote`e ali Vuk Obradovi} nije sam. Ja imam prijateqe, porodicu, decu. Nekim qudima ni{ta nije sveto i to nije dobro.
Me|utim, ova afera sa Vama i `enama je otvorila i pitawe mesta `ene u politi~kom `ivotu jer se dosta polemisalo i po novinama, sva{ta se napisalo i u ime za{tite `ena ali i protiv wih. Koliko su `ene izmanipulisane u politici kod nas i koliko se zaista koketira sa seksualno{}u, odnosno koliko se ona zloupotrebqava kod oba pola?
- Ma, slu{ajte! Nema stranke koja je poklawala ve}u pa`wu polo`aju `ena od Socijaldemokratije. Mi smo jedina stranka koja u svom statutu predvi|a da se 30 odsto `ena treba da nalazi na odgovornim funkcijama u woj. Mi smo jedna od retkih (mo`da i jedina) od stranaka koja ima 30 odsto republi~kih poslanika iz reda `ena, ja sam jedan od retkih predsednika stranaka koji je svoj mandat u republi~kom Parlamentu ustupio `eni. Mi imamo Forum `ena kao poseban oblik organizacionog delovawa. Mi smo otvorili {ansu `enama da se samostalno bave pitawima koja se ti~u samo wih. Problem je u ovome: Vuku Obradovi}u nisu mogli da ka`u da je kriminalac, da je strani {pijun, da sam ~ovek bez qudske ile ne znam koje hrabrosti i poslu`ili su se klasi~nim etiketirawem. Neko ka`e da ste ne{to uradili, vi ka`ete da niste i niti oni mogu da doka`u da ste vi to uradili , niti vi mo`ete dokazati da to niste uradili. Glasina krene i ja se bojim da je mojim slu~ajem pokrenut jedan proces koji }e imati nesagledive posledice. Ve} sutra se to mo`e nekom drugom dogoditi.
Ali 12 `ena je impozantan broj i ukazuje na simptomati~nost pojave?!
- Ja ne znam o kojim je `enama uop{te re~. Eto, Vi ka`ete 12, govorili su 15, pa 7, neki o 4. Ne znam na ~emu }e se zaustaviti. Mogu i ja da im pridodam jo{ neku. Ako im fali.

- Indira Haxagi}

NOVI PROPISI
ZAUSTAVQAWE HAOSA SA PLATAMA

Od 1. juna porezi i doprinosi se obra~unavaju po novim pravilima.

Jedan od kqu~nih elemenata reformskog seta zakona, koji je usvojen u prethodna dva meseca jeste uvo|ewe bruto zarade u sistem pla}awa. Sa ovom promenom je poku{ano i 1992. godine ali se od toga brzo odustalo. U me|uvremenu, od tada do danas, sistem se toliko izvitoperio da su {tetu trpeli svi: radnici, poslodavci i dr`ava. Radnici ve} odavno ne znaju {ta i po kom osnovu primaju, poslodavci se zaplitali u "nemogu}e" kombinacije kako bi izbegli pla}awe poreza i doprinosa na zarade, a dr`ava i dru{tvo su dobijali sve mawe sredstava za ostvarivawe osnovnih funkcija. Bila je to igra u kojoj su se svi akteri trudili da prevare jedan drugoga da bi na kraju svi bili prevareni, izuzev onih koji su kreirali taj haos.
Nova Vlada je odmah pristupila zaustavqawu haosa i ure|ivawu sistema koji }e uvesti red u ovu oblast. Prva intervencija u tom smislu je definisawe zarada kao primawa koja se sastoje iz zarade ostvarene na osnovu cene rada, radnog u~inka i vremena provedenog na radu, dodatka na zaradu, naknade zarade i pripadaju}ih poreza i doprinosa.
Dodaci na zaradu obuhvataju prekovremeni rad, rad za dr`avne i verske praznike, minuli rad, no}ni rad, regres, topli obrok, terenski dodatak...Ovo zna~i da se od 1. juna ovi dodaci na zarade ne mogu ispla}ivati bez pla}awa poreza i doprinosa.
Poslodavac od 1. juna zarade mo`e ispla}ivati samo u novcu i du`an je da pri isplati zarade dostavi zaposlenom obra~un na propisanom obrascu.
Pored promene propisa o radnim odnosima, promeweni su i propisi o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osigurawu i osigurawu od nezaposlenosti. Ovim izmenama su uvedene najni`e osnovice za pla}awe doprinosa u nominalnom iznosu, a ako je bruto zarada ni`a od najni`e propisanih osnovica, onda je osnovica za pla}awe doprinosa najni`e propisana za odre|eni stepen stru~ne spreme za radno mesto na koje je zaposleni raspore|en. Obaveza je poslodavaca da uplati doprinose za socijalno osigurawe do kraja teku}eg meseca i u slu~aju kad nije isplatio zarade.
Promene propisa su pra}ene i najavom smawewa optere}ewa privrede po osnovu pla}awa poreza i doprinsa. Stopa poreza na dohodak gra|ana je ostala ista - 14 odsto, pa kako je osnovica pove}ana (bruto zarade) jasno je da se samo bitnim smawewem zbirne stope doprinosa mo`e posti}i proklamovani ciq. Zato, utvr|ena zbirna stopa doprinosa iznosi 32,6 odsto, dok je ranije iznosila 53,2 odsto. Radi se o smawewu od blizu 39 dsto. Prema novim propisima, obaveza za 1 dinar neto primawa izme|u 71 i 72 pare do prose~nih pet bruto zarada, da bi se na zarade ve}e od pet bruto zarada obaveze smawivale, tako da su, na primer, obaveze za 1 dinar neto primawa kod zarada u visini deset prose~nih bruto zarada oko 42 pare.
Prema analizama, novim propisima }e se pove}ati obaveze lo{ih, odnosno "polumrtvih" i "mrtvih" preduze}a, a smawi}e se obaveze osredwih i dobrostoje}ih preduze}a, uz podsticawe isplate ve}ih zarada. Istovremeno, obezbedi}e se kontinuitet penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osigurawa.

(Preneto iz Lista "Danas")

SAVEZNO TAKMI^EWE IZ FIZIKE
GORAN JAKOVQEVI] PRVI

Iza sebe ostavio u~enike specijalizovanih {kola i jo{ jednom pokazao da je vanserijski u~enik


Goran Jakovqevi}, u~enik drugog razreda Gimnazije "Prof. Branko Radi~evi}" u Prijepoqu osvojio je prvo mesto na saveznom takmi~ewu u~enika sredwih {kola iz fizike, odr`anom pro{log vikenda u Be~i}ima.
U konkurenciji 45 najboqih fizi~ara u kategoriji u~enika drugih razreda sredwe {kole iz Jugoslavije i Republike Srpske, Goran Jakovqevi} je bio najboqi. Iza sebe je ostavio u~enike specijalizovanih {kola kao {to je matemati~ka gimnazija.
-Goran je vanserijski u~enik. Sve {to posti`e uglavnom je 99 odsto wegova zasluga. Ima izvanredno pam}ewe i rezon, ka`e predmetni nastavnik Miroqub Kokovi}, profesor fizike. Dosada{wim rezultatima Goran je pokazao da je zreo za u~e{}e na Olimpijadi i ja se nadam da }e slede}e godine dobiti poziv za ovo najvi{e takmi~ewe nadarenih i talentovanih u~enika.
Goran po obi~aju malo pri~a. Ne namerava da napu{ta prijepoqsku Gimnaziju jer smatra da presti`ne {kole nisu garancija za uspeh. Svojim primerom to i dokazuje. Posle Gimnazije planira nastavak {kolovawa na nekom od tehni~kih fakulteta.Kom, jo{ nije odlu~io.
Goran je ove godine bio uspe{an i iz hemije, gde je stigao do republi~kog takmi~ewa. Kako se republi~ko takmi~ewe iz hemije i fizike poklopilo, bilo je u istom danu u dva razli~ita grada, to se Goran ipak odlu~io za qubav zvanu fizika.
Goran, kako re~e, ima dovoqno slobodnog vremena. Trenira ko{arku i dosta vremena provodi sa vr{wacima. Voli muziku i ~uperak kose jedne... To neka ostane tajna.

M.M.