Polimlje 1979

Posle devet godina " Sopotni~ki izvori" vra}aju se svojim izvorima. Smotra izvornog narodnog stvarala{tva "Sopotni~ki izvori" bi}e odr`ana u nedequ, 24. juna, istina ne vi{e podno izvora i ~uvenih Sopotni~kih slapova, ve} na prostoru oko {kole.
Prvi put odr`ana 1987. godine u ambijentu izuzetne prirodne lepote, Smotra je u Sopotnici 5 godina okupqala entuzijaste i ~uvaoce izvornog narodnog stavrala{tva, da bi se zbog dru{tvenih i ekonomskih neda}a 1992. godine "preselila" na plato Doma revolucije, a zatim iz istih razloga dve godine kasnije ugasila.
Sada se evo obnavqa u organizaciji MZ Sopotnica i Doma revolucije pod pokroviteqstvom SO Prijepoqe i uz u~e{}e izvornih seoskih grupa iz na{e i susednih op{tina, guslara i KUD FAP. Osmu Smotru izvornog narodnog stavrala{tva " Sopotni~ki izvori" otvori}e predsednik SO Stevan Puri} a besedu }e odr`ati publicista Milorad Veruovi}.

Za potro{a~e iz kategorije doma}instva, koji duguju za utro{enu elektri~nu energiju u zimskom periodu, u prijepoqskoj Elektrodistribuciji je u sredu, 20. juna, po~elo potpisivawe ugovora o izmirivawu duga na rate.
Odlukom UP EPS- a omogu}eno je ovoj kategoriji potro{a~a da dugove od 2. 000 do 15. 000 dinara izmire u pet jednakih mese~nih rata a dugove vi{e od 15. 000 dinara u najvi{e sedam mese~nih rata, s tim da rata ne mo`e biti ni`a od 1. 000 dinara. Gra|ani }e mo}i da deponuju ~ekove sa iznosom ne mawim od 1. 000 dinara po ~eku i datumom kada }e rata biti napla}ena. Od datuma zakqu~ewa ugovora ne}e se obra~unavati zatezna kamata. Uslov je da du`nici izmire ra~un za april i maj 2001. godine. Akcija }e trajati mesec dana.
Za potro{a~e elektri~ne energije i informacija da je u utorak po~elo uru~ivawe ra~una na gradskom podru~ju a od naredne sedmice po~e}e i distribucija po selima. Na ra~unima je dat pregled novog na~ina obra~una, kona~an obra~un za april i maj i visina akontacije za naredni period.

Radnici MUP ubudu}e }e raditi po novom konceptu koji ovu instituciju stavqa u slu`bu gra|ana, istakao je na~elnik OUP Prijepoqe na prijemu za penzionisane policajce.
Povodom 3. juna Dana policije u prostorima odeqewa Unutra{wih poslova u Prijepoqu odr`an je prijem za penzionisane radnike ove slu`be. Ovom skupu, pored penzionera i zaposlenih u OUP, prisustvovali su predstavnici pojedinih politi~kih partija, Op{tinskog suda za prekr{aje, TK "Qubi{a Miodragovi}" i Zelxo Huri}, poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije.
Obra}aju}i se prisutnima, Dragomir Male{i}, na~elnik OUP Prijepoqe je rekao da policija svoj dan obele`ava, pre svega, redovnim radnim aktivnostima i drugim prigodnim manifestacijama. Prema re~ima Male{i}a predstoje naporni zadaci za ostvarivawe modernog koncepta rada policije. I upravo ovogodi{wa centralna proslava Dana policije, odr`ana u Sava centru u Beogradu, realizovana je sa sloganom " Policija gra|anima" . Takav koncept predvi|a da policija stoji na usluzi i bude servis gra|ana.
Po wegovim re~ima ona ne sme nikada vi{e biti na relaciji represije prema gra|anima i straha od policije. Zato je neophodan moderan koncept policije i wena apsolutna depolitizacija, da policija ne mo`e pripadati ni jednoj stranci. Da bi se takav koncept sproveo potrebna je pomo} svih gra|ana, lokalne samouprave i politi~kih organizacija.

U organizaciji Srpskog lekarskog dru{tva i prijepoqskog Doma zdravqa, u petak je odr`an stru~ni sastanak sekcije za citologiju i citodijagnostiku. Stru~waci iz ove oblasti, patolozi, citolozi i ginekolozi odr`ali su predavawa na nekoliko stru~nih tema i prisutne zdravstvene radnike upoznali sa najnovijim iskustvima u primeni metoda ranog otkrivawa ginekolo{kih oboqewa, prvenstveno raka.
U ime Srpskog lekarskog dru{tva prisutnim zdravstvenim radnicima obratila se Dr Branka Terzi}, istakav{i da citolozi danas moraju posebno da se ukqu~e i predano rade svoj posao u ciqu za{tite `ena ~ije je zdravqe posebno ugro`eno. Ona je istakla da ne postoje statisti~ki podaci o tome koliko `ena u Jugoslaviji godi{we oboli od raka, jer ne postoje slu`be koje se bave tim poslom, ali je podvukla da su iskustva pokazala da je taj broj vi{estruko pove}an u odnosu na desetak godina ranije i da su sve kategorije `ena podjednako ugro`ene. Dr Terzi} je naglasila da, u uslovima u kojima se trenutno nalazi zdravstvo, nije ni malo lako baviti se i citologijom pogotovo {to su ginekolozi optere}eni i svojim drugim obavezama koje se ti~u pregleda pacijentkiwa, poro|aja i operacija. Citolozi se moraju mnogo vi{e baviti svojom strukom, naglasila je dr Terzi}, ali i zdravstvene ustanove su du`ne da stru~wacima obezbede boqe uslove za rad. Pri tome, zdravstvene ustanove ne treba da `ale sredstva ulo`ena u rad citologa jer samo dobar preventivni rad na otkrivawu i spre~avawu raka i drugih oboqewa mo`e smawiti tro{kove u zdravstvu.
Stru~nom sastanku Sekcija za citologiju SLD prisustvovali su profesori sa instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i Ginekolo{ko aku{erske klinike "Narodni front" iz Beograda i zdravstveni radnici iz Prijepoqa i susednih gradova.

Od nedavno u prijepoqskom Domu zdravqa, pri ginekolo{kom dispanzeru, obavqaju se Papa- Nikolau testovi i druge citolo{ke analize ranog otkrivawa raka. Mada Dom zdravqa raspola`e veoma oskudnim materijalom za citolo{ka ispitivawa, ginekolog dr Zorica Pu{ica svakodnevno prima pacijentkiwe koje imaju potrebu za ovakvim i sli~nim stru~nim analizama.

Jedan od prioritetnih zadataka VJ jeste o~uvawe mira i slobode, istaknuto je na sve~anoj Akademiji podom Dana Vojske Jugoslavije
U prisustvu pripadnika VJ, predstavnika SO Prijepoqe, visokih sve{tenih lica Mile{evske eparhije, i Islamske verske zajednice, zatim gra}ana i u~enika , obele`en je 16. jun Dan VJ. Prigodna sve~anost odr`ana je dan ranije u velikoj sali Doma revolucije. Pre po~etka ovog skupa gra|ani i najmla|i mogli su izme|u ostalog da razgledaju neke od vrsta naoru`awa sa kojim raspola`e VJ.

Sve~anu akademiju otvorio je potpukovnik Dragi{a Sreji} a nakon intonirawa himne i odavawa po{te poginulim pripadnicima VJ, o obele`avawu jubileja i aktuelnom sada{wem trenutku VJ govorio je potpukovnik Borisav Bjeli}.
- I danas na po~etku 21. veka prinu|eni smo da po ugledu na na{e pretke branimo teritorijalni integritet na{e op{tine kao i jedinstvo i slobodu naroda. Bezbednost SRJ je i daqe ugro`ena. Poku{aj odvajawa Kosova od Srbije i daqe je prisutan. Obaveze iz Rezolucije UN koje su snage KVOR-a preuzele na sebe nisu ispuwene. Posledice toga su jo{ uvek sve`e rane sa juga Srbije.
Mudrim i strpqivim postupcima savezne i republi~ke administracije vra}en je suverenitet SRJ nad zonom kopnene bezbednosti na jugu Srbije.
U vezi sa tim VJ je izvr{ila sve potrebne zadatke i jo{ jedanput je pokazala da je garant mira i slobode za sve gra|ane.
U nastavku svog izlagawa Bjeli} je jo{ rekao da je VJ izvr{ila sve potrebne zadatke i postigla borbenu gotovost na visokom nivou.
Prisutne na proslavi povodom Dana VJ pozdravio je i Stevan Puri} predsednik SO Prijepoqe.Tom prilikom on je rekao da je ova op{tina u posledwe vreme suo~ena sa tragedijama da pripadnici VJ sa ovog podru~ja gube mlade `ivote u odbrani juga Srbije.Takav slu~aj bio je nedavno kada je mladi kapetan Veli{a Kijanovi} izgubio `ivot u odbrani otaxbine na jugu Srbije. Zbog toga predsednik SO Prijepoqe se zapitao - zar mi Jugosloveni u Jugoslaviji nemamo pravo na svoj ku}ni prag. Uz to on je rekao da je VJ bila i bi}e garant mira.
-Mi u op{tini Prijepoqe uvek smo imali dobru saradwu sa Vojskom Jugoslavije. U ovoj me{ovitoj nacionalnoj sredini mi smo sa~uvali me}unacionalne odnose i oni su znatno boqi od drugih nacionalno me{ovitih sredina i tako treba da ostane. Ako neko te odnose i pokvari u~ini}e neko to sa strane. Ve}ina na{ih gra|ana i Srba i Muslimana to ne `eli u to sam uveren, naglasio je Stevan Puru} predsednik SO Prijepoqe.
U kulturno umetni~kom delu sve~ane akademije sa prigodnim programom nastupili su kamerni orkestar harmonika Osnovne muzi~ke {kole iz Prijepoqa i Kulturno-umetni~ko dru{tvo iz Ra{ke.

"Lokalna samouprava i weno demokratsko funkcionisawe" bila je tema dvodnevnog seminara odr`anog u Prijepoqu i u ~ijem je radu u~estvovalo 49 predsvnika iz 9 op{tina Jugoslavije i institucija iz [vajcarske. - U [vajcarskoj se ovom seminaru pridaje veliki zna~aj kao znaku dobrih odnosa dve dr`ave, kao i zato {to demokratija po~iwe na lokalnom nivou, rekao je zamenik ambasadora {vajcarske ambasade u Beogradu, gospodin @an Danijel Ruh.
Koji su problemi i nedostaci u sistemu lokalne samouprave u Jugoslaviji, kojim putem i}i ka wenom poboq{awu, mo`e li se primeniti, u kojim segmentima i u kom obimu, iskustvo {vajcarskog modela- neka su od pitawa na koje se tra`io odgovor u okviru dvodnevnog seminara koji je 8. i 9. juna odr`an u Prijepoqu na temu " Lokalna samouprava i weno demokratsko funkcionisawe".
Seminaru, koji su organizovali op{tina Prijepoqe i iz [vajcarske op{tina Kenic, udru`ewe "Op{tine zajedno" i Institutu za federalizam iz Friburga sa ciqem upoznavawa sa {vajcarskim modelom i iskustvom u lokalnoj samoupravi, razmene informacija i iskustava sa jugoslovenskim op{tinama u konkretnim domenima, prisustvovali su predstvnici iz 9 jugoslovenskih op{tina, mada je poziv bio upu}en na adrese 17 op{tina vi{enacionalnog sastava, i predsatvnici organizatora iz [vajcarske. U delegaciji iz [vajcarske bili su i zamenik {vajcarske ambasade u Beogradu gospodin @an Danijel Ruh, generalni sekretar Udru`ewa " Op{tine zajedno" gospodin Tomas fon Berger i gradona~elnik Kenica gospodin Henri Huber.
U~esnike seminara pozdravio je i za`eleo im uspeha u radu predsednik SO Prijepoqe, gospodin Stevan Puri}, upu}uju}i posebnu dobrodo{licu prijateqima iz [vajcarske i naglasio:- Ne mogu da u ovoj prilici ne istaknem na{u zahvalnost gra|anima Kenica, Udru`ewu " Op{tine zajedno" i gradona~elniku Kenica, gospodinu Henriju Huberu, za nesebi~nu, solidarnu i prijateqsku pomo} i podr{ku tokom proteklih godina. Ovaj na{ susret i seminar ja vidim kao prirodan i logi~an nastavk izuzetno uspe{ne saradwe koju op{tina Prijepoqe razvija ve} osam godina sa na{im prijateqima iz op{tine Kenic, kantona Bern u [vajcarskoj.
- Materijalna pomo} i ohrabrewe koje smo dobijali od na{ih prijateqa u te{kim situacijama kroz koje smo prolazili imaju vi{estruku vrednost i oni su uslov i zalog na{eg trajnog prijateqstva i saradwe u vremenu koje je pred nama.
- Seminar koji danas otvaramo pru`i}e nam mogu}nost da zajedni~ki i u otvorenoj raspravi razmotrimo neka od va`nih pitawa op{tinske samouprave i uslova za wen razvoj i demokratsko funkcionisawe. Verujem da delim mi{qewe svih doma}ih u~esnika ako ka`em da za nas danas, kada je na dnevnom redu reforna lokalne samouprave u na{oj zemqi, iskustva i rezultati u razvoju lokalne samouprave i demokratije jedne zemqe kao {to je [vajcarska koja ima izuzetno iskustvo i tradiciju u toj oblasti mogu biti od velikog zna~aja i prakti~ne koristi. U tome ja vidim osnovnu svrhu i neposrednu korist od ovog seminara ne zaboravqaju}i pri tom i wegovu drugu, rekao bih jedanko va`nu i vrednu dimenziju koja proisti~e iz ~iwenice da su ovde okupqeni predstavnici po mnogo ~emu razli~itih op{tina, od etni~ko- konfesionalnog sastava stanovni{tva do nivoa ekonomske i ukupne dru{tvene razvijenosti, raznih politi~kih orijentacija, ali da nas sve povezuju interes i potrebe gra|ana koje predstavqamo i obaveza da im na najboqi na~in odgovorimo. Uveren sam da }emo raditi uspe{no u demokratskoj i tolerantnoj atmosferi i da }emo ovaj seminar zavr{iti sa `eqom da se ponovo sretnemo kao saradnici i prijateqi na istom poslu, rekao je Stevan Puri} progla{avaju}i po~etak rada seminara.
Na re~ima dobrodo{lice zahvalio se gradona~elnik Kenica gospodin Henri Huber i rekao: - Uvek rado dolazim u Prijepoqe ne samo zbog mojih dobrih prijateqa, sjajnog gostroprimstva, predela, i ne samo tradicionalne bogate istorije ve} da bih iskazao svoje po{tovawe svima vama i zato {to }emo sada govoriti o demokratiji.
- Ako svi radimo i ako svi dobro `ivimo lako je govoriti o demokratiji i toleranciji. Ukoliko se `ivi u rasturenoj zemqi u kojoj je te{ka ekonomska situacija, ukoliko postoje razne grupe koje govore istim jezikom ali imaju razli~ite interese- u wima se pokazuje i potvr|uje da li je narod zreo za demokratiju. Kona~no se narod u va{oj zemqi demokratskim izborima izborio da ostvaruje svoja prava u demokratskim uslovima. @elim vam da imate snage da nastavite ovaj te`ak posao jer je to dug put, za demokratiju se mora boriti svakoga dana, ali koji mo`e dovesti do blagostawa, rekao je u pozdravnoj re~i gospodin Huber.
U ime {vajcarske ambasade u Beogradu u~esnike seminara pozdravio je zamenik ambasadora gospodin @an Danijel Ruh i naglasio da se u [vajcarskoj ovom seminaru pridaje veliki zna~aj kao znaku dobrih odnosa dve dr`ave kao i zato {to demokratija po~iwe na lokalnom nivou. Demokratija bez ekonomskog oporavka ne predstavqa mnogo i treba ih razvijati paralelno, rekao je gospodin Ruh . Uloga lokalne vlasti je u tom smislu va`na jer ona treba da doprinese stvarawu uslova koji }e omogu}iti aktivno u~e{}e svih grupa gra|ana a time i nevladinih organizacija. Gospodin Ruh se osvrnuo i na ulogu koju u [vajcarskoj imaju mala i sredwa preduze}a u domenu ekonomije i da i u na{oj zemqi wima treba posvetiti zna~ajniju pa`wu, uz ocenu da ima saznawa da u lokalnim sredinama ima dosta prepreka za wihov razvoj. Uz mi{qewe da je to i stvar mentaliteta i da treba vremena za wegovu promenu, izrazio je svoju nadu da }e taj proces u Jugoslaviji i}i brzo.
Gospodin Tomas fon Berger, generalni sekretar Udru`ewa "Op{tine zajedno" i predsedavaju}i ovom skupu, je rekao da su doga|aji iz oktobra razlog {to su oni sada u Prijepoqu da predstave iskustvo svoje zemqe dugo 150 godina, sa ciqem da se zajedni~ki prona|u re{ewa za probleme koje mi imamo, kao i da se ovaj na~in rada i saradwe daqe razvija.
Zatim su u okviru prve plenarne sednice odr`ana dva uvodna izlagawa. Gospodin dr Arnold Paskal je pru`io pregled {vajcarskog modela federalizma i organizacije lokalne samouprave a dr Mijat Damjanovi}, ~lan tima za izradu novog Zakona o lokalnoj samoupravi, naslovio je svoje predavawe o postoje}im i budu}im re{ewima lokalne samouprve u Srbiji " Pretpostavke modernizacije lokalne zajednice" . Teme drugog dela plenarne sednice bile su: U~e{}e gra|ana u lokalnoj samoupravi , Finansirawe lokalne samouprave i [kolski sistem i obrazovawe na op{tinskom nivou. Rad u~esnika seminara po ovim temama bio je zatim organizovan u okviru radionica.
- ^ast nam je {to se ovaj seminar odr`avao u Prijepoqu. Zato se svima zahvaqujem {to ste na{li prostora i vremena i qubavi da do|ete u Prijepoqe, da vidite na{ grad i da prodiskutujemo svi zajedno o pitawima koja su bila tema seminara. Mi mo`emo da pri~amo, donosimo zakone i programe, ali ako se konkretno ne pri|e realizaciji nema koristi. Mi mo`emo da donesemo najboqi Zakon o lokalnoj samoupravi ali ako mi ne napravimo ekonomske pomake od toga nema ni{ta.
- @eleo bih kada se drugi put sretnemo da sumiramo rezultate i pomak u ekonomskom smislu i standardu na{ih gra|ana i me|uqudskim i me|unacionalnim odnosima. Zahvaqujem se i na{im prijateqima iz [vajcarske koji su nam pomogli. Wihova pomo} je iznosila u po~etku oko 200.000 {vajcarskih franaka. Ali, `eqa nam je da se jednog dana oslobodimo zavisnosti od pomo}i i da sami radom obezbedimo boqi `ivot , rekao je na kraju seminara predsednik SO Prijepoqe Stevan Puri}.

Stare devizne {tedi{e, starije od 70 godina, od 12. juna mogu da podignu celu ovogodi{wu ratu te {tedwe, koja iznosi 330 nema~kih maraka. Isplata druge tran{e ovogodi{we rate od 110 maraka za ostale {tedi{e po~ela je 19. juna.

Na juniorskom prvenstvu Srbije u kik-boksu, odr`anom proteklog vikenda u Leskovcu, malobrojna prijepoqska ekipa se, opet, vratila sa maksimalnim u~inkom. Dvo~lana ekipa sastavqena od Zindovi}a i Isakovskog donela je dve bronzane medaqe.
Iako je ovo bilo izborno takmi~ewe za sastav juniorske reprezentacije, mladi}i iz Prijepoqa nisu respektovali takmi~are iz takozvanih velikih klubova i uz malo vi{e sre}e mogli su da se domognu i finalnih borbi. U svakom slu~aju, lep uspeh koji potvr|uje da Prijepoqe raspola`e talentovanim momcima koji su spremni i za daleko ve}e domete.
Na slici: Vladan Zindovi} (sa podignutim rukama) na jednom od prethodnih takmi~ewa
M.M.M.

Za sve penzionere ~ije penzije ne prema{uju iznos od 50 odsto prose~ne mese~ne zarade u Srbiji, humanitarne agencije"Help" i Svetski program hrane obezbedile su u narednih {est meseci pomo} u hrani.
Paketi }e se distribuirati mese~no po mesnim zajednicama, a svaki paket sadr`i 12 kilograma bra{na, po kilogram pasuqa i {e}era i litar uqa.
Donator paketa je Svetski program hrane, a distribuira}e ih predstavnici humanitarne organizacije "Help".

Dana 16. juna 2001. godine izgorela je ku}a porodice Kuhiwa Gojak Zinke, samohrane majke dvoje dece od 18 i 15 godina.
Ku}a je izgorela do temeqa.
Mole se svi gra|ani da prema svojim mogu}nostima pomognu nastradaloj porodiciu bilo kom vidu.

@iro ra~un: "JUGOBANKA" U`ice
43700-620-0-940 (poziv na broj: 50220/1419-09703-6

Republi~ka direkcija za puteve ulo`ila oko 850.000 dinara
Sredstvima Republi~ke direkcije za puteve ovih dana zavr{eni su obimniji radovi na rekonstrukciji starog sjeni~kog puta koji od Begovog mosta vodi do Mile{evog Dola i daqe do Aqinovi}a, odnosno Sjenice. Direkcija je ulo`ila 850.000 dinara i ta sredstva su, uglavnom, utro{ena na zahvate na trasi Begov most - Bjelobabe, mada je sanacija putnog pravca obavqena i na trasi Ka{an - Milo{ev Dom.
Radove je izvelo Preduze}e za puteve - Sekcija u Prijepoqu. Na ovom putnom pravcu jo{ nije na vaqan na~in sanirano aktivno klizi{te kod Bjelobaba, ali je zahtev Direkcije za izgradwu Prijepoqa i mesnih zajednica Ka}evo i Milo{ev Do prosle|en Republi~koj direkciji za puteve od koje se o~ekuju dodatna finansijska sredstva.

^etrnaestogodi{wi Nikola Petri}, u~enik petog razreda osnovne muzi~ke {kole u Prijepoqu, odsek harmonika, imao je svoj prvi solisti~ki koncert.
U sali Doma revolucije izveo je dela^ernija, Lista, Dregera, Korsakova i Dimikua. Posle polu~asovnog programa, ispra}en je burnim aplauzom. Nikola Petri} je u~enik u klasi Dragane Toma{evi} i Smiqe Spasi} i wegovi pedagozi smatraju da je re~ o nadarenom u~eniku koji ima perspektivu, ukoliko nastavi da se bavi muzikom.
Gosti koncerta bili su ~lanovi Kamernog sastava harmonika Muzi~ke {kole.
I kako re~e direktor {kole, Milenko Baji}, ovim koncertom je nastavqena ideja da nadareni u~enici vi{ih, odnosno zavr{nih razreda odr`e solisti~ki koncert u svome gradu.

Od 8. juna u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji ponovo je na snagu stupila participacija, koja je do sada dva puta "bezuspe{no" uvo|ena.
Zdravstveno osigurawe pla}a se 20 dinara za lekarski i stomatolo{ki pregled, koliko iznosi i u~e{}e osiguranika za lek izdat na recept. Pacijent sa lekarskim uputom za rendgensko snimawe pla}a 30 dinara, ultrazvu~ni pregled jednog organa 50, a vi{e organa 80 dinara, dok pregled na skeneru staje 300 dinara.
Ni bolni~ko le~ewe ubudu}e ne}e biti besplatno. Bolesni~ki dan u ustanovama za hospitalizaciju ko{ta 20 dinara, a u zavodima za specijalizovanu rehabilitaciju 35 dinara.
Participacijom nije obuhva}eno 60 odsto osiguranika, me|u kojima deca, studenti do 26 godina `ivota, stariji od 65 godina, trudnice, porodiqe, dobrovoqni davaoci krvi, pojedine kategorije invalida, oboleli od paralize, psihoze i drugi.
Ciq uvo|ewa participacije je popuwavawe ispra`wenih zdravstvenih fondova.

USPEH U^ENIKA LIKOVNE SEKCIJE NA REPUBLI^KOM KONKURSU
ARMINU ALI^KOVI]U PRVA NAGRADA

Na ovogodi{wem kwi`evno-likovnom konkursu Dru{tva za borbu protiv raka Republike Srbije u~enici prijepoqske Osnovne {kole "Vladimir Peri} Valter" postigli su zapa`ene rezultate u oblasti likovnog stvarala{tva.
Na godi{wi konkurs Dru{tva za borbu protiv raka prispelo je oko 2000 likovnih i literarnih radova. Po oceni stru~nog `irija, koji je vrednovao sve prispele radove, rad Armina Ali~kovi}a, u~enika sedmog razreda O[ "Vladimir Peri} Valter" poneo je prvu nagradu u konkurenciji u~enika starijeg uzrasta. Hanadi Beganovi}, u~enici {estog razreda, pripala je tre}a nagrada.
@iri je nagradio i pet {kola koje su dale poseban doprinos u realizaciji Konkursa. Me|u wima je i Osnovna {kola "Vladimir Peri} Valter". Na prigodnoj sve~anosti, koja je povodom progla{ewa nagra|enih na Konkursu, odr`ana u Skup{tini grada Beograda, pored nagra|enih u~enika, prisustvovao je, i u ime {kole priznawe i ~estitke primio, Me{a Halilovi}, nastavnik likivne kulture, koji vodi i likovnu sekciju, u O[ "Vladimir Peri} Valter".

Mnogi }e re}i (ne samo Vakuf~ani) da je Vakufski park mo`da najlep{i deo grada. Mnoge Prijepoqce za wega ve`u lepe uspomene. Mnogi od nas su u wemu odrasli, sreli prvu qubav ili u wemu provode penzionerske dane. Se}amo ga se kad je imao najboqi teren i ko{eve u gradu, se}amo se quqa{ki, udobnih klupa i rasvete koja mu je no}u davala poseban {timung. Ali, uglavnom se samo se}amo...
Siguran sam da se nisam samo ja obradovao ovih dana kad sam video da se postavqaju nove klupe. Wih dvadesetak su, nekako, osve`ile park, koji je bez wih izgledao ve} poodavno kao {umarak. Sve`e ofarbane, odudaraju od okoline, od razvaqenih i zar|alih ostataka quqa{ki iz "boqih vremena", od polomqenih ko{eva. Da li takve {tr~e, pa nas izazivaju?
Kao i svaki dan, vra}aju}i se s posla sa starijim kolegom, naravno, prolazimo kroz park.
"Ovo mo`e samo me|ed da uradi", ~ujem kolegin komentar.
Gledamo klupu, koja to vi{e nije, polomqene daske {tr~e u vis. A, ne! Nisam se iznenadio. Poznavaju}i nas - dugo je klupa i izdr`ala!
Neko }e re}i: "[to kukati za klupom, de{avaju se te`e stvari, pa nikom ni{ta"! Ali, nije ovde samo u pitawu "klupa". Ka`u li ono qudi da se od malog po~iwe? Koliko se lako pojedinac odlu~i da polomi klupu. Pa ko{. Pa quqa{ku... Da li se onda lako odlu~i i da sru{i ne~iju ku}u? Selo? Grad? Znam, dosta nam je bilo toga!
Radujem se {to smo svi odlu~ili da "ho}emo u Evropu"! Samo, da li nas ovakve neko ho}e? Nisam siguran da ovakvi trebamo i sebi samima.

U svim osnovnim i srednjim {kolama prire|ene su prigodne sve~anosti povodom zavr{etka {kolovawa osnovaca i sredwo{kolaca. Za u~enike koji su tokom {kolovawa postigli zapa`ene rezultate kako u {koli tako i na takmi~ewima, pored tradicionalnih Vukovih i posebnih diploma pripremqeni su i drugi pokloni. Na prigodnim sve~anostima koje su pripremili u~enici sa nastavnicima diplome i posna priznawa su uru~ena u~enicima.
Gimnazija "Profesor Branko Radi~evi}" u ovoj generaciji je imala 9 " vukovaca".

Odlukom Vlade Srbije i Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda op{tinama Prijepoqe i Priboj dodeqeni su zglobni autobusi kao pomo} u organizovawu efikasnijeg prevoza putnika u gradskom saobra}aju.
Op{tina Prijepoqe je dobijeni autobus dala na kori{}ewe lokalnom autoprevozniku "Polimqetransu".
Na posledwoj sednici Izvr{nog odbora SO Prijepoqa, razmatraju}i informaciju o funkcionisawu gradskog i prigradskog saobra}aja, zakqu~eno je da se, uz velike te{ko}e, saobaraj ipak odvija na zadovoqavaju}i na~in. Kako bi se ubla`ili gubici na sezonskim seoskim linijama, ~lanovi Izvr{nog odbora su glasali za pove}awe cene karata na relacijama do pet kilometara za jedan dinar. Pove}awe cene karata sa 10 na 11 dinara stupilo je na snagu 20. juna i traja}e do 15. oktobra, odnosno do datuma predvi|enog za saobra}aj autobusa na sezonskim linijama.

Pobedom na d Zlatarom u Novoj Varo{i (3:2) u posledwem kolu Moravi~ke zone, Polimqe sa~uvalo zona{ki status
Pre posledweg kola Moravi~ke fudbalske zone samo je jedna nepoznanica bila otvorena: ko }e, pored Se~ice, Budu}nosti i Slobode u ni`i rang takmi~ewa. Kandidati su bili Mladost iz ^a~ka i Polimqe, dok je vrh tabele ve} bio izvesan: Zlatibor i sjeni~ka Sloga su u vi{em rangu takmi~ewa.
Polimqe je imalo i sre}u da su ^a~ani bili slobodni i da nisu direktno odlu~ivali o svojoj sudbini, dok je Polimqu u Novoj Varo{i trebao jedan bod protiv Zlatara koji je ranije prebrinuo brige oko opstanka. Zato je Polimqe pod Brano{evcem zaigralo anga`ovano i napada~ki. Golovima Devovi}a i Novkovi}a (2 pogotka), strelci za Zlatar Lekovi} i Drnda, pobedili su Prijepoqci sa 3:2.
Na taj na~in je, kona~no, zaustavqen pad Polimqa iz godine u godinu u ni`i rang takmi~ewa. To je ostvareno te{kom mukom, u fini{u koji je bio "hod po ivici no`a". Zasluge za taj podvig idu iskqu~ivo na adresu fudbalera koji su u `estokom ritmu sreda-nedeqa u {est posledwih utaimica osvojili 14 bodova, uz ~etiri pobede i dva remija.
Potsetimo da su Prijepoqci izuzetno lo{e po~eli jesewi deo prvenstva. Fini{ jeseni je stvorio kakvu-takvu zalihu za prole}ne borbe, ali je start opet bio vrlo lo{. Moralo se, ponovo, u fini{u nadokna|ivati propu{teno. Ovoga puta Polimqu je to po{lo za rukom, ali da li }e i slede}i put? Zato je lek da se stvore preduslovi kako se ne bi do{lo u poziciju da se u posledwim kolima re{avajau statusne brige.
Zbog smawewa Lige, ako se i to ne promeni u me|uvremenu, na listi ~ekawa za spas je Sloboda iz ^a~ka koja ostaje u Zoni ako Remont u bara`u uspe da se plasira u Drugu ligu. U protivnom i Sloboda }e ispasti, ba{ kao i FAP, ali iz Srpske lige.
Moravi~ku zonu }e popuniti @elezni~ar iz Po`ege, BIP ^a~ak, pobednik bara`a u kome se sastaju 7. juli iz Gorobiqa i Kwaz Milo{ iz Gorweg Milanovca. U Zonu }e i Crnokosa i FAP, ukoliko Remont ne pro|e u bara`u u Drugu ligu.

Rukometa{i Prijepoqa brutalno pretu~eni u Pqevqima od strane igra~a Rudara, policije i gledalaca, u 30-tom, posledwem kolu Druge savezne rukometne lige, grupa Zapad Te`ak incident, nezabele`en na rukometnim pa i drugim borili{tima gde su nastupali prijepoqski sportisti
Rukometa{i Prijepoqa do`iveli su, i sre}om pre`ivelio, nevi|eni lin~ na gostovawu u Pqevqima, u utakmici posledweg kola Druge savezne rukometne lige grupa Zapad. Susret nije nikome ni{ta re{avao jer je tabela ve} bila poznata i pre ovog kola, ali u 58 minutu utakmice, pri vo|stvu doma}ih od jednog gola razlike Pqevqaci su napravili prekr{aj u odbrani. Sudije su iskqu~ile iz igre Odovi}a koji je, izlaze}i sa terena, dva puta udario Prijepoqca Ga~evi}a. Posle toga do{lo je do op{te tu~e igra~a oba kluba. Posle bega sudija na tribine, u pomo} igra~ima Rudara priska~e (u pomo} !) grupa pripadnika policije i veliki deo publike. Tada po~iwe prava tu~a i i`ivqavawe nad bespomo}nim rukometa{ima iz Prijepoqa. Posle desetominutnog lin~a zamenik na~elnika pqevaqskog MUP-a dolazi sa novom grupom policajaca koji priska~u u pomo} Prijepoqcima i tako je izbegnuta velika sportska tragedija. Koliko su pojedini pqevaqski policajci bili uporni u svom ~udnom piru, pokazuje i slu~aj policajca koji je palicom, zamahnuv{i ka kapitenu Bajramovi}u, pogodio upravo Odovi}a, inicijatora prekida, koji je od tog udarca zadobio frakturu lobawe i nalazi se na le~ewu u pqevaqskoj bolnici.
Posle svega policija je ispratila, kao da se ni{ta nije desilo, rukometa{e Prijepoqa do granice prema Srbiji, a onda su prijepoqski rukometa{i pohitali u Bolnicu gde su posla imali i ortoped i hirurzi jer je bilo naprsnu}a kostiju, rasekotina, uboja...
^ime su to Prijepoqci zaslu`ili ovakava odnos Pqevqaka? Nije to, vaqda, "zahvalnost" Pqevqaka za petnaestogodi{we kori{}ewe sportske dvorane u Prijepoqu u vreme kad nisu imali svoju a igrali savezni rang? Zaboravqaju li to, Pqevqaci, da su najve}e svoje uspehe do`iveli upravo u Prijepoqu, zahvaquju}i i prijepoqskoj publici me|u kojom su uvek bili i rukometa{i Prijepoqa? Da li treba podse}ati da je krajwe vreme da se redom na sportskim priredbama bave organi zadu`eni za to, ali ne na na~in kako je to grupa policajaca ~inila u Pqevqima. I, kona~no, {ta }e preduzeti sportski radnici Prijepoqa i Pqevaqa da ve} na MOSI, gde }e igrati i jedni i drugi, ne do|e do "revan{a"?
Pitawima nema kraja. A odgovori...

Poslanicu }e kazivati dr Aleksa Zejak. Okrugli sto na temu: "Narodna kwi`evnost u dolini Lima".
U organizaciji Mati~ne biblioteke "Vuk Karaxi}" i Me|urepubli~ke zajednice za kulturno-prosvetnu delatnost iz Pqevaqa danas i sutra bi}e odr`ani 25. Kwi`evni susreti "Slovo sa Lima".
Ve~eras u 20 sati, Susreti }e po~eti poslanicom dr Alekse Zejaka, a potom }e se predstaviti pesnik Milo Kraq i wegovi gosti, pesnici: Blagoje Bakovi} iz Vrbasa, Radmila Tri{evi} iz Priboja, Enes Halilovi} iz Novog Pazara, Zoran Raoni} iz Pqevaqa i Belma Veqagi} iz Prijepoqa. Tako|e }e biti uru~ene nagrade za najboqi esej, koje dodequje prijepoqska Biblioteke na svom tradicionalnom konkursu. U muzi~kom delu programa nastupi}e profesor muzike Edmira Haxagi} (gitara).
Drugog dana Susreta, dakle u subotu u 10 sati u salonu hotela "Mile{eva" bi}e odr`an Okrugli sto na temu: "Narodna kwi`evnost u dolini Lima" (zbirke, sakupqa~i i stvaraoci), na kome }e u~estvovati: prof. Dr Zoja Karanovi}, prof. Dr Vuk Mini}, prof. Dr Qiqana Pe{ikan - Qu{tanovi}, kwi`evnik Husein Ba{i}, prof, Faruk Dizdarevi}, mr Dra{ko Do{qak i publicista Branko Zejak.

OTVORENO PISMO NEZAVISNOG UDRU@EWA NOVINARA SRBIJE PREDSEDNIKU SKUP[TINE OP[TINE PRIJEPOQE
SPRE^ITI DAQE UNI[TAVAWE "POLIMQA"

Veoma neprijatno smo iznena|eni odnosom Skup{tine op{tine Prijepoqe prema Javnom informativnom preduze}u "Polimqe" koje je, zbog vi{emese~ne finansijske i upravqa~ke opstrukcije, dovedeno do ruba propasti.
Zbog takvog odnosa Skup{tine op{tine Prijepoqe koja je osniva~ "Polimqa", 16 zaposlenih ve} dva meseca ne prima platu, a zbog finansijske blokade i blokade organa upravqawa ugro`eno je izdavawe lista i emitovawe radio programa.
Nadamo se da Skup{tina op{tine Prijepoqe ne}e dozvoliti da se ugasi List sa sedamdesetogodi{wom tradicijom i Radio koji 28 godina emituje program za podru~je Polimqa.
Zbog toga o~ekujemo od Vas da Skup{tina op{tine Prijepoqe preduzme sve potrebne mere za normalno funkcionisawe Javnog informativnog preduze}a "Polimqe" kako bi se spre~ilo daqe uni{tavawe ove medijske ku}e.
JIP "Polimqe" je svojom profesionalno{}u u najte`im trenucima za dr`avu i narod, pokazalo i dokazalo da je postalo javni servis svih gra|ana tog regiona, bez obzira na wihovu nacionalnu, versku i politi~ku pripadnost.
Tim pre, obaveza je SO Prijepoqe, ~iji ste Vi predsednik, da obezbedite neophodne materijalne uslove koji }e omogu}iti listu i radiju da nastave sa radom. Nadamo se da potpuno shvatate koliko je informisawe va`no, posebno u multietni~kim sredinama poput Prijepoqa i da }ete upotrebiti sav svoj autoritet za efikasno re{avawe postoje}ih problema na relaciji JIP "Polimqe" - SO Prijepoqe.
S po{tovawem,

Povodom nezapam}enog lin~a koji su rukometa{i Prijepoqa do`iveli u Pqevqima, na prvenstvenoj utakmici Druge savezne lige, grupa "Zapad"
Sve do 30 sekundi pre kraja, pomenuta rkometna utakmica bila je krajwe fer i po pravilima rukometne igre. U 60 minutu, pri vo|stvu Rudara od 26:23 i kada je sve bilo odlu~eno {to se pobednika ti~e, dosu|en je prekr{aj za rukometa{e Prijepoqa, a fauliran je igra~ broj 4 Ga~evi}.
U tom trenutku igra~ Rudara broj 8 Odovi}, pesnicom u glavu, udara na{eg igra~a Ga~evi}a. Tada dolazi do op{te tu~e dva tima na parketu pqevaqske dvorane. Delegat utakmice Slavko Mandi} iz K. Mitrovice, je zajedno sa sudijama Ivanom Pavi}evi}em i Milo{em Ra`watovi}em (oba sa Cetiwa) u tim trenucima pobegao na tribine, dok je na terenu ve} po~eo krvavi pir sedam-osam de`urnih policajaca, desetak gledalaca i svih igra~a Rudara, izuzimaju}i kapitena, ina~e golmana doma}ih Martinovi}a, koji je jedini branio Prijepoqce.
Prizor na parketu je bio stravi~an, gotovo neverovatan, izgledalo je da }e me|u prijepoqskim rukometa{ima biti i mrtvih. Sa nevi|enom mr`wom je doma}in zajedno sa policijom tukao na{e igra~e - decu, ~iji je prosek godina 19.
U tim kriti~nim trenucima, na{ potpredsednik Kluba Qubomir Drobwak, mobilnim telefonom poziva na~elnika policije gospodina Veselina Peruni~i}a, koji je bio u Podgorici. Me|utim, Peruni~i} je o svemu br`e-boqe obavestio svog zamenika koji je, doslovce, u sportskih ga}ama i papu~ama, sa jo{ desetak policajaca dotr~ao u pomo} Prijepoqcima. Bio je to spas za rukometa{e Prijepoqa, koji su se, iako `estoko pretu~eni, krvavi, nekako dokopali svla~ionice.
Kako je policija tukla goste, pokazuje slede}i podatak:
Dok je jedan od policajaca poku{avao da palicom pogodi na{eg kapitena Bajramovi}a, gre{kom je pogodio igra~a doma}ih Odovi}a, glavnog kolovo|u, i naneo mu te{ku poivredu, to jest frakturu lobawe, i isti se nalazi u pqevaqskoj bolnici.
Prvu izjavu povodom ovih tu`nih zbivawa, i jedinu istinitu, dao je de`urni policajac u hodniku dvorane, po kome je incident i tu~u zapo~eo igra~ doma}ih Odovi}. Stoga, sve izjave koje je dao delegat Slavko Mandi} kasnije u Stanici policije, i u izve{taju Komesaru lige, su gnusna la` i treba da ga je sramota kao ~oveka i kao sportskog radnika, koji umesto da istinom sti{ava strasti, la`ima ih samo rasplamsava.
Mi se na kraju pitamo, ~ime smso ovo zaslu`ili? Jeli ovo hvala za Pqevqacima ukazano gostoprimstvo jer su do ju~e trenirali i igrali utakmice u na{oj dvorani u Prijepoqu, u kojoj su psostigli najve}e uspehe u svojoj istoriji, a to je plasman u Prvu saveznu ligu i igrawe u woj u sezoni 1992/1993. kada su Prijepoqci na utakmicama Rudara do posledweg mesta popuwavali dvoranu i iz sveg srca navijali za na{e kom{ije iz Pqevaqa.
Narodski re~eno:"Ko tebe hlebom, ti wega kamenom"! Mi tim putem nikada ne}emo i ne smemo po}i.
P.S.Svoj sud o brojnim povredama prijepoqskih rukometa{a u Pqevqima dalai su lekari u prijepoqskoj bolnici a zapisnik su sa~inili i predstavnici MUP u Prijepoqu. Sva dokumentacija bi}e prosle|ena nadle`nim organima.

IZ STUDIJE "OSNOVE REFORME TR@I[TA RADA U SRBIJI"
OD FIKTIVNE DO STVARNE ZAPOSLENOSTI

Nizak nivo radne anga`ovanosti stanovni{tva, slaba mobilnost, masovna nezaposlenost u kojoj dominiraju mladi, te nizak nivo i veliki disparitet u zaradama kod jednakih ili sli~nih kvalifikacija kao i visok novo udela sive ekonomije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, osnovne su karakteristike tr`i{ta rada u Srbiji, istaknuto je u studiji "Osnove reforme tr`i{ta rada u Srbiji".
Da bi se uspostavilo funkcionalno tr`i{te rada potrebno je potpuno liberalizovati odnose prodavca i radnika. Pri tome , bi}e potrebno izmeniti niz elemenata koji poti~u jo{ iz samoupravnog perioda, iz Zakona o radnim odnosima, a koji su pogodovali prevelikoj za{titi radnika. Radnici, po mi{qewu autora studije, time ne bi izgubili prakti~no ni{ta jer je i sada uveliko prisutna fiktivna zaposlenost, a zarade su svedene na minimum. Uloga sindikata, institucije kolektivnog pregovarawa, tako|e je stavqena pod sumwu. Sindikat je previ{e ispolitizovan, a institucija kolektivnog pregovarawa nema onaj zna~aj koji joj se pridaje. Dr`ava bi trebalo da dobije novu ulogu i wena funkcija, mora se ograni~iti na stvarawe neophodnih uslova za prekvalifikacije radnika i pove}awe kvaliteta "qudskog kapitala". Ova funkcija je posebno zna~ajna budu}i da 22 odsto ukupno nezaposlenih ~ine ba{ radnici nedovoqnih ili neodgovaraju}ih kvalifikacija.
Ina~e, prema podacima s kraja 2000. godine u Srbiji je evidentirano 731. 436 nezaposlenih, od ~ega su preko 56 odsto `ene. Najvi{e nezaposlenih je izme|u 31 i 40 godine (26,7 odsto, gde opet dominiraju `ene ili one ~ine 61 odsto nezaposlenih iz ove starosne grupe). Potom sledi grupa koja ima izme|u 19 i 25 godina, odnosno 25 odsto od ukupnog broja nezaposlenih je iz ove starosne grupe.
Sa prvim stepenom stru~ne spreme bilo je 241. 191 nezaposleni i najve}i broj ovih lica, koja bez kvalifikacije ~ekaju posao je u dobi izme|u 31 i 40 godina. Kod stru~no osposobqenih nezaposlenih najvi{e je bez posla onih izme|u 26 i 30 godina. Interesantno je da je najve}i broj nezaposlenih sa fakultetskom diplomom u dobi izme|u 30 i 40 godina.
Kad je re~ o sredwoj stru~noj spremi, u Srbiji je najvi{e nezaposlenih gimnazijalaca, zatim ma{inskih i elektrotehni~ara, hemijskih i poqoprivrednih, pa ~ak i ekonomskih tehni~ara.
Sa zavr{enim fakultetom, na evidenciji je bilo najvi{e sa ma{inskim, hemijsko-tehnolo{kim i poqoprivrednim fakultetom, a slede ekonomisti i lekari, pa visoko{kolci koji su zavr{ili filolo{ki ili filosofski i pravni fakultet.

Prema istra`ivawima dr Danila [ukovi}a, s 2 dolara dnevno `ivi ~ak 73,8 odsto Jugoslovena ~ime su na najni`oj evropskoj lestvici po potro{wi

Zbog ekonomskih nejednakosti i siroma{tva ~ak 74 odsto Jugoslovena ima mawe od 2 dolara dnevno za `ivot. Istra`uju}i socijalne i materijalne dimenzije tranzicije, do{lo se do podataka da je Jugoslavija prakti~no najsiroma{nija zemqa u Evropi (ukoliko se izuzme Albanija jer za wu nema podataka), tvrdi dr Danilo [ukovi}, direktor Centra za ekonomska istra`ivawa u Institutu dru{tvenih nauka u Beogradu.
Kod nas jo{ nema zvani~no odre|ene granice siroma{tva. Postoje samo izlovane ocene pojedinih eksperata o procentu siroma{ne populacije. Linija siroma{tva je u su{tini stvar konvencije, mada, po pravilu zavisi od visine nacionalnog dohotka i odre|uje se do nivoa polovine prose~ne plate.
Prevedeno na na{e trenutne uslove to zna~i, da oni koji imaju mawe od 2.000 dinara, odnosno 70 maraka ili 35 dolara mese~no po osobi, zauzimaju mesto ispod linije siroma{tva.
Na osnovu prora~una doktora [ukovi}a, koji su zasnovani na zvani~nim aktima Saveznog zavoda za statistiku o potro{wi doma}instava u SRJ, kod nas `ivi 19,98 odsto stanovni{tva sa mawe od 1 dolara (odnosno 60 dinara dnevno). Oni su izrazito siroma{ni. Ali, sasvim blizu wih, iznad granice siroma{tva, no u stalnoj materijalnoj oskudici jer imaju mawe od 2 dolara na dan, `ivi ~ak 73,8 odsto Jugoslovena. Takav procenat osiroma{ene velike ve}ine stanovni{tva svrstava nas u dru{tvo zemaqa poput Banglade{a, Centralnoafri~ke Republike, Pakistana...
U ogledalu siroma{tva smo, mereno pomenutim skalama, daleko od na{eg evropskog okru`ewa. Naime, primenom pomenutih kriterijuma o procentu stanovni{tva koje ima mawe od 2 dolara dnevno, U Poqskoj `ivi 10,5 odsto qudi, Rumuniji 27,5, u Ma|arskoj 4, dok je u Sloveniji, ^e{koj i Slova~koj gotovo zanemarqiv podatak - samo 2 procenata.
"Nema sumwe da je ekonomska globalizacija, koja se odvija ve} vi{e godina i u ~ijoj osnovi su liberalizacija i slobodno tr`i{te, zahtevala odgovaraju}u infrastrukturu. Ko se kroz tranziciju nije prilagodio - stradao je i osiroma{io. Posledica je i tragi~na ~iwenica da blagodati prosperiteta u`iva sve mawi broj qudi, a sve ve}i zapada u siroma{tvo", ka`e [ukovi}.
Prema podacima iz najnovijeg izve{taja Programa UN za razvoj, nesrazmera izme|u bogatih i siroma{nih dobija karakter surovih kurioziteta. Tri najbogatija ~oveka u svetu poseduju bogatstvo kao bruto nacionalni dohodak 48 najsiroma{nijih zemaqa. Imetak 15 najimu}nijih qudi na planeti prema{uje bruto nacionalni proizvod svih zemaqa supsaharske Afrike. Bogatstvo 84 pojedinca ve}e je od bruto nacionalnog dohotka Kine, koja ima ~ak 1,2 milijarde stanovnika.
Mi smo izgubili vi{e od jedne decenije za ukqu~ewe u tokove globalizacije i tranzicije. Vreme je ve} ispostavilo cenu koju najboqe ilustruje na{a pozicija na liniji siroma{tva.

Povodom Dana Muzeja promovisana kwiga "U Kolovratu mladosti" Qubice Mini} - Jovanovi}, koja je iza{la u izadawu prijepoqskog Muzeja.

Govore}i o prethodnoj godini aktivnosti, povodom Dana Muzeja, 15. juna, direktor ove ustanove Slavoqub Pu{ica je istakao da je Muzej sve snage koncentrisao pre svega na istra`iva~ki rad jer je to osnovna delatnost Muzeja.
- U pro{loj godini po~eli smo rekonstrukciju manastira Kumanice iz 14. veka i tokom te godine uspeli smo da je obnovimo i vratimo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zapo~eli smo i veliki poduhvat istra`ivawa isposni~kih pe}ina. To je veliki pojekat, koji je prihvatio Balkanolo{ki institut i Arheolo{ki institut i istra`iva~ka ekipa }e raditi u naredne tri godine. Zahvaquju}i saradwi sa Islamskom zajednicom pokrenuto je i pitawe za{tite spomenika islamske kulture. Muzej je prvi put napravio spisak spomenika ove kulture i civilizacije i bi}e uspostavqen kontakt sa institutima iz Beograda i Sarajeva u ciqu prou~avawa turskih deftera i arhiva, kako bi {to vi{e saznali o toj kulturi koja vekovima, pored pravoslavne, `ivi na ovim prostorima.
- Govore}i o ostalim sadr`ajima i radu Muzeja, direktor Pu{ica je istakao da je ova ustanova poku{ala da odradi jo{ neke poslove, iako para u kulturi ima malo. Oboga}ena je muzejska zbirka novim eksponatima i konzervirana je etnolo{ka zbirka. Pored toga, Muzej je tokom prethodnih godinu dana imao i niz izlo`bi i programa i kako naglasi Pu{ica, Prijepoqe postaje prepoznatqivo kroz programe Muzeja i ono {to svi prihvataju, to je kultura.
Povodom obele`avawa dana Muzeja, promovisana je kwiga "U Kolovratu mladosti", autora Qubice Mini} - Jovanovi}, doma}ice, ro|ene na Kolovratu, sa dugogodi{wom adresom u Beogradu.
Urednik kwige, novinar Milan Cmiqanovi} je istakao istan~ani sluh Muzeja, zahvaquju}i kome se poku{avaju od zaborava otrgnuti i literarni tragovi kao vredna svedo~anstva o qudima i pro{losti prijepoqskog kraja i upravo je zahvaquju}i tome iza{la i ova kwiga.
- Ideja o {tampawu ove kwige duga je 20 godina. Lirski zapisi Qubice Mini} - Jovanovi} objavqivani su u leto 1981. godine u "Glasu Polimqa" i nama, tada mladim novinarima, svidelo se to pitko {tivo i postojala je namera da se u izdawu "Polimqa" {tampa. Me|utim, neke druge okolnosti odlo`ile su taj projekat ali za ovakvu kwigu nikad nije kasno.
- Lirski zapisi gospo|e Qubice su literarni spomenik Kolovratu koga vi{e nema. Oni nas vra}aju u skoro zaboravqeno vreme, toplu zavi~ajnu kolevku detiwstva i u mladost sa svim svojim zvucima, bojama i mirisima. U mladost, kako re~e Andrej Makin, koja je temeq i osnova celokupnog ~ovekovog delawa, rekao je Cmiqanovi}.
O kwizi "U Kolovratu mladosti" Qubice Mini}- Jovanovi} govorila je Hadija Krije{torac, direktor Mati~ne biblioteke "Vuk Karaxi}", nazvav{i kwigu i stil kojim je autorka pisala - rekonstruktivnim putopisima.
- Ja sam nenadano u svoje ruke dobila kwigu koja po svom fizi~kom izgledu podse}a na oblutak iz Lima. Taj oblutak se zove "U Kolovratu mladosti". Ova kwiga nas u~i i pre nego {to je otvorimo kako izgleda lepa kwiga - korice, pismo i tehni~ka oprema. A kad otvorimo kwigu sre{}emo se sa 16 lirskih zapisa. Ono {to je meni bilo zanimqivo je kako je do{lo do ideje, otkuda ta potreba da se tako lirski napravi jedan dokument o jednom mestu, doga|ajima i qudima. Mislim da je autorka, uz pomo} svog se}awa, emocija i sete, imala potrebu da vrati svoja se}awa. Qubica se putopisno vra}a u svoje detiwstvo i kao da nikad nije ni odlazila, slike su `ive i koloritne. Ono {to je umetni~ki u ovoj kwizi je ose}awe prema op{tim stvarima, prema okru`ewu ili, kako mi u svojoj nebrizi umemo da ka`emo, malim qudima, nebitnim, marginalnim grupama. Emocijama je Qubica Mini} svesno upravqala u gra|ewu ovih slika. Emocije se uvek javqaju kao izraz bi}a u wegovom odnosu prema svetu. Ono {to ~itam u kwizi je veliko ose}awe qubavi prema prirodi, qudima, okru`ewu. ^iwenica je da qudi sa ovih prostora imaju poseban odnos prema Limu i to se vodi u Qubi~inim zapisima. Qubica iskazuje izvesnu setu, a seta je ose}awe blage tuge i ima toga puno u ovj kwizi. Ona ka`e: "Kolovrata moje mladosti vi{e nema. Ako. I ovo je moj", nadahnuto je zavr{ila gospo|a Krije{torac.
Qubica Mini} - Jovanovi}, svoje emocije zgusnula je u slede}e re~enice:
- Zahvaqujem se Muzeju koji je ulo`io sredstva i dao doprinos da ova kwiga bude {tampana.. Posebno mi je drago {to ne{to ostavqam svojim mladim sugra|anima koji vole ovaj Kolovrat u kome su se rodili kao {to sam ja volila onaj moj stari. Svakim mojim dolaskom u rodnu ku}u uo~avala sam vidne promene. One su, svakako, pozitivne ali ih ja nisam tako do`ivqavala. U moju du{u se uvla~ila tuga zbog odumirawa lepote koja je krasila Kolovrat. [etala bih se wime i dug nisam mogla da se orijenti{em gde je bila vodenica Xemaila Mostarca, gde na{a wiva, gde jaz, gde su poqa kojih vi{e nema. Imawe porodice Miodragovi}, nekada ukras Kolovrata, prese~eno je autoputem i prugom. Ku}a ispucala od potresa prilikom prolaska vozova ~ami na pustom ostrvu kao neki osu|enik i malo ko zna da je od puta na kome je stradala Du{ana Miodragovi}, veliki humanista i oslonac nekim kolovra}anskim porodicama, po~iwala divna {uma i {qivik Miodragovi}a. Kroz {umu je vodila {iroka staza sa nekoliko klupa. Stari u~iteq Miodragovi} je svakodnevno {etao stazom. Iznad je bilo imawe Krune Puzovi}, pored ku}e dva ogromna duda, livada puna kru{aka je~menki i jabuka petrova~a. Sada su na tom imawu ku}a do ku}e, pa po{o je postalo tesno, ku}e su sagra|ene i u samom potoku. ^eznula sam za livadom oko moje ku}e, Grabqem pokrivenim cve}em koje sam brala za herbarijum. Sve te prizore ~uvala je neka moja tuga, a onda se jednog dana, dok sam sedela u vozu za Nema~ku i gledala nepoznate predele, izlila iz mene. Po~ela sam da pi{em o mom Kolovratu iako se do tada pisawem nikad nisam bavila...
Povodom Dana Muzeja, u galerijskom prostoru otvorena je fotodfokumentarna izlo`ba "Prijepoqe kroz vekove".

RANA KOSIDBA U PRIJEPOQSKOM KRAJU POTVR\UJE BOGAT ROD LIVADA
QUDI KA@U: GOVE\A GODINA

U selima prijepoqske op{tine kosidba po~ela petnaestak dana pre uobi~ajenog termina, {to svedo~i o vrlo povoqnim meteorolo{kim uslovima tokom prole}a, ali i o neizvesnosti kad su u pitawu ostale poqoprivredne kulture

Neuobi~ajeno za sredinu juna, ali u selima prijepoqske op{tine zvuci otkivawa kose, cijuk bruseva i zvuk ravnomernog otkidawa trave u planinskim livadama.
- Poranilo se, jednoglasni su seqaci i u brdsko-planinskom delu op{tine, ali, bez obzira na te opaske, pogleduju u zatupqene kose, rasklimana kosi{ta i istawene bruseve. I sami }e, vidi se to po pogledu, ve} ranom zorom,u ime Boga, najpre u ornicu, tamo je trava najkrupnija, iz|ikalo neko rastiwe, samo {to nije polegla. A ako polegne, po~ne da truli i te{ko tom kosa~u koji po~ne da je kosi...
U ni`im predelima kosidba ve{ta~kih livada je ve} zavr{ena. Prinosi su, ka`u upu}eni, gotovo rekordni. Jer, ki{e je bilo i u aprilu, u maju gotovo da nije prestala da pada, a i juni je, bar do sada, bio idealan za rane livade. Ali i za one planinske, divqe. Uveri}emo se u te konstatacije ve} u Sedobru, Dowoj i Gorwoj Kosatici, a naravno i kasnije, na "kosidbenoj turi" koja nas je vodila, preko Biskupi}a do Pravo{eve, a zatim Me|ana, Aqinovi}a, Karaule, Milo{evog Dola, Ka}eva i Hisarxika.
U Sedobru, ve} blizu granice prema Kosatici, Ratomir Bojovi} kosi livadu kosa~icom. U dru{tvu je majke Vasiqke. Trava je dobra, veli, mada je ne{to ranije stigla za kosidbu. Obi~no se na ovim terenima kosi oko Petrovdana ali je ki{no prole}e izvelo kosce ranije. Prinosi su dobri, ali nije ba{ pogodno vreme da se sve ovo osu{i kako vaqa i strpa u plastove. Ali, snalazimo se. Kosimo mawe povr{ine. Na taj na~in posao traje vi{e dana, ali su efekti boqi, veli Ratomir.
U zaseoku Turska mahala u Kosatici pola posla je ve} zavr{eno. Naviqci suvog sena, ponegde i plastovi pripremqeni za jesen i zimu. Nestvarno deluju cvetni aran`mani ispod Bukovika i u junskom prepodnevu i dozivawe kosa~a, pome{ano sa zvucima brusa i kosa.
Negde na samom prelasku iz Gorwe Kosatice prema Zlataru Milanko Brajevi}, u pristranku pored puta, kosi svoju livadu. Ovde nije teren za kosa~icu, veli, nego moram ovako ru~no. Ali, nije problem, nije mi prvina. Kosio sam mnogo godina pre nego {to smo nabavili kosa~icu ~itavo imawe od oko 9 hektara ru~no. Trave ima |uture. Livade su ove godine gotovo xabe. Nema ko ni da ih pokosi. Pro|ite na jesen ovim putem, bi}e nepoko{enih livada. Takva su vremena do{la, malo se ko interesuje za selo. Ali, sve mi se ~ini da }e nas ova vremena opametiti i da }e isto onako kako se svojevremeno tr~alo u grad, sada po~eti sa povratkom. Ja, eto, iako radim u [umskoj sekciji, ne zapu{tam zemqu. Nije da ne bi bilo lep{e sada negde u hladovini, ali mora da se `ivi. Da bi se `ivelo, mora se raditi, pri~a Milanko.
I u Biskupi}ima kosidba krenula. Mada ne{to re|e, tu i tamo se ~uju zvuci kosidbe. Plastioci koriste sun~an dan, vile i grabuqe {kripaju na glatkoj, tek poko{enoj, livadi.
- Gove|a godina, sve su prilike, veli Filiman Vitorovi} iz Prave{eve. I u wegovoj livadi se su{e otkosi. Istina, najpre je poko{eno ne{to ve{taka, tu nadomak ku}e. Gore u Biskupi}ima, gde su desetine hektara planinske trave, nije se jo{ krenulo, ali ne}e ~amati, ka`e Filiman. Da ne bi onomad, o Svetim Trojicama grada, ovde bi bilo nezapam}eno rodno leto. Ovako, ubi vo}e, ubi i krompir, kukuruz, povr}e. Mraz je ve} na{kodio {qivama i kru{kama, tako da se sada uzdamo u travu i krompir koji je kasno posijan. Ostaloga, da}e Bog. Ono, nije da nema, ali ni blizu onome na {ta je li~ilo kad je cvetalo, dodaje Filiman.
U zaseoku Brajevi}a u Me|anima kao da je praznik. Stigli automobili sa pribojskim, novovaro{kim, sjeni~kim i ko zna kojim tablicama. Pohrlili sinovi, snaje, unuci...da pripomognu dedama i bakama u kosidbi. Vi{e u plastidbi jer se, ovde, po tradiciji kosi preko nedeqe da bi deca imala {ta da plaste ako do|u za vikend. Jer, gradske ruke nisu navikle na kosu, a vile i grabuqe su i nekako lak{e i prijaju gospodskim rukama, {ale se prido{lice u ku}i Jovana Brajevi}a, gde svratismo da se zaklonimo d podnevne pripeke.
Poznavaoci prilika ka`u da }e mnoge livade ostati nepoko{ene. Ne}e imati ra~una da se kose jer }e seno biti jeftino. Boqe se, vele, isplati brati pe~urku koja je vrlo unosna pa kupiti gotovo seno nego se pr`iti ceo dan sa kosom u rukama ili grabuqama i vilama. Logika ka`e da je to tako, ali i mnogo toga zavisi od nebeskih }udi. Jer, ono {to treba koscima i plastiocima je sunce, a pe~urka raste samo posle ki{e. Kako pomiriti seqa~ke ra~unice?

Prijepoqci su pozvali kom{ije da se malo ogledaju u fudbalu, atletici, odbojci i stonom tenisu.Bio je zami{qen ~etvorome~ (Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Pqevqa) ali Pqevqaci nisu do{li - zbog prevoza! Bila je 1954. godina.Tako }e ne{to {to se skromno zvalo "fiskulturni trome~", postati najmasovnija manifestacija amaterskog sporta na podru~ju onda{we Jugoslavije.I tako sve do 1992. godine...
Para nije bilo te 1954. godine. Ali to i nije smetalo mnogo da se 7 i 8 avgusta odr`i sportsko takmi~ewe jer je svako u~inio "koliko je mogao". Op{tina Prijepoqe je dala kwige za osvaja~e prvih mesta, GP "Rad" dva xaka cementa, Atletski savez Srbije dao je opremu za stoni tenis, priru~nik za atletske sudije i {topericu, Univerzitetski odbor saveza studenata dao je svih 4000 onda{wih dinara... Hrana se nosila u torbi, spavalo se u u~ionicama {kole ili po ku}ama, a takmi~ari su stigli - kamionima. Bilo je to vreme entuzijazma, pa su Prijepoqci sve sami pripremili: ^aslav Reqi} sa ostalim skaka~ima u vis, uredio je skakali{te; Obrad Cvijovi} sa Sini{om Nestorovi}em pripremio je odbojka{ko igrali{te; Huso Musabegovi} se postarao za {ah, Eko Xanxanovi} za fudbalski teren; Savo Krxavac i Sakib [ehovi} za atletsku stazu... U organizovawu Igara i pripremi borili{ta Prijepoqcima su pomogli i Pribojci Dejan Nika~evi}, Qubo Moji}evi} i Nemawa Kojadinovi} i Novovaro{ani Dragoqub Puri} i Ibrahim Musi}... Tako su te prve igre, koje su se iz milo{te zvale "Sanxa~ke", mogle da po~nu i odr`ane su na op{tu radost Prijepoqaca koji su osvojili prvo mesto. Grad je bio sav u fudbalskom zanosu kad su u finalu igrale - dve ekipe Prijepoqa! Luka Tirkailo je bio prvi u skoku u vis i skoku u daq. Prijepoqci su tada po~eli sjajnu seriju pobeda u odbojci i postali godinama nenadma{ni. Dogovoreno je toga leta da se naredni "fiskulturni" susreti odr`e u Priboju ali da se porazgovara i sa omladinkama, pa da to bude pravo "susretawe".
U Priboju, 1955. godine broj takmi~ara je ve} 200. Jusuf Sadovi} iz Priboja postaje junak te godine, posle pobede u trkama na 800, 1500 i 3000 metara. Bio je to redak podvig, kako bi rekli atletski stru~waci. U skoku u vis primat i daqe dr`e Prijepoqci - Luka Tirkailo i ^aslav Reqi} dele prvo mesto. Novovaro{anin [e}eragi} je ponovio uspeh iz Prijepoqa i bio najboqi u bacawu kugle.
Te godine, Pribojci }e biti ukupni pobednici tih igara i oni }e, tokom tri i po decenije nadmetawa, ostvariti najvi{e ekipnih pobeda.
Kako je bilo i red, 1956. godine doma}in Sanxa~kih igara bila je Nova Varo{. Ostalo je zabele`eno da je fudbalsko igrali{te "markirano" pred prvu utakmicu, a atletska staza kad su se takmi~ari zagrevali! Nije bilo slu~ajno da je takmi~ewe po~elo bacawem kugle i bombe... [e}eragi} je opet pokazao da je nepobediv. Prijepoqac Tirkailo, pak, bombe je bacao najve{tije i najdaqe. I ponovo bio nepobediv u skoku u vis. Odbojka{i Prijepoqa su po tre}i put trijumfovali. U ukupnom plasmanu, najvi{e su se radovali doma}ini koji su "pobegli" Pribojcima sa ~etiri a Prijepoqcima za {est bodova!
Prijepoqe. 1957. godina. Te, ^etvrte igre }e zna~iti prekretnicu u wihovoj istoriji. Po prvi put }e trajati tri dana, u 23 sportske discipline nastupilo je 600 takmi~ara iz 13 op{tina Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Zanimqivo je bilo na "sredwim prugama". Na 800 metara Pribojac Sadovi} je pobedio ispred Gotovu{e iz Rudog. Na 1500 metara Gotovu{a je prvi a Sadovi} drugi, a na 3000 metara Gotovu{a je bio bez konkurencije. U generalnom plasmanu, Prijepoqe je osvojilo prvo mesto, ispred Pqevaqa i Priboja.
1958. godine u Priboju blista mladi Prijepoqac Sini{a Nestorovi}. Pobedi}e u bacawu kuge i u trci 110 prepone, bi}e ~lan pobedni~ke odbojka{ke ekipe, tr~a}e u {tafeti 4 puta 100 metara i igra}e ~ak i u ko{arka{kom timu. Luka Tirkailo potvr|uje jo{ jednom da mu u bacawu bombe nema ravnog. Me|utim, ono {to }e ostati karaketristi~no za ove, Pete igre, bi}e finalna fudbalska utakmica izme|u Priboja i Novog Pazara. U izvanrednoj igri, utakmica je zavr{ena 1:1. Ni posle nastavka pobednik nije dobijen, pa su izvo|eni jedanaesterci. U prvoj seriji obe ekipe su postigle po tri gola. Onda se naizmeni~no pucalo toliko dugo - dok nije pao mrak. Sudija je zavr{io utkamicu, a prvo mesto su podelile te dve ekipe! U Priboju, te godine, prvi put }e suditi profesionalne sudije. Velike ambicije doma}ina pokvari}e Prijepoqci, koji }e ponovo biti prvi u generalnom plasmanu.
[este Sporske igre, trajale su ~ak ~etiri dana. Novi Pazar je ugostio preko hiqadu takmi~ara iz 14 op{tina. Prvi put se Igre odr`avaju van tri grada koja su bili osniva~i susreta. O~i su i te godine bile uprte u Jusufa Sadovi}a, sjajnog Pribojca i isto tako sjajnog Xemka Gotovu{u iz Rudog. Prvi je pobedio na 400 metara i u {tafeti 4 puta 100, a drugi je ostavio sve konkurente na 1500 i 3000 metara. Tako tri godine, na 3000 metara, Gotovu{a u stvari i nema pravog konkurena. Milica Marjanovi} iz Prijepoqa osvoji}e zlato u skoku i vis i daq. Petostruki pobednik u odbojci, ekipa Prijepoqa, nije te godine stigla do finala. Zanimqivo, tada }e ekipa Brodareva, koja je nastupala samostalno (brodarevska op{tina u to vreme) osvoji}e tre}e mesto. Ukupni pobednik tih [estih Sporstkih igara bio je Novi Pazar, ispred Priboja i Prijepoqa.
Pri~a o neobi~nim amaterskim sportskim susretima u {ezdesetim godinama po~iwe u Pqevqima. Tu je prvi put oboren jedan republi~ki rekord: Nik{i}anka Stanka Peri{i} popravila je rekord Crne Gore u skoku u vis za impresivnih 6 santimetara, sko~iv{i ~ak 25 santimetara vi{e od drugoplasirane takmi~arke! Prvo mesto u generalnom plasmanu osvoji}e doma}ini, drugo je pripalo Novom Pazaru, a tre}e Priboju.
1961. doma}in Igara, koje se jo{ uvek nazivaju "Sanxa~ke" je Sjenica. Prva dama igara je Prijepoqka Milica Marjanovi}, koja osvaja zlato u trci na 100 metara i skoku u vis i daq. Nova zvezda sporstkih susreta "kom{ija" posta}e Sjeni~ak Jusuf Papi}, koji je pobedio na 1500 i 3000 metara. Wih dvoje }e i narednih godina biti nepobedivi na stadionima Trome|e. Ukupni pobednik - ekipa Novog Pazara.
Kad su te 1962. godine u Bijelom Poqu, baca~i kopqa zavr{ili takmi~ewe, na pobedni~ko postoqe popeo se Prijepoqac Harun Selmanovi}. Niko nije ni slutio da }e taj de~ko u narednih 7 godina dr`ati apsolutni primat u ovoj disciplini. Osta}e nenadma{an u toj disciplini ali i nenadma{an i istoriji Igara po broju osvojenih medaqa!
Na rukometnom turniru Pqevqaci }e biti najboqi, a posta}e i ~lanovi Prve rukometne lige Jugoslavije. Prvi u ukupnom plasmanu bili su doma}ini, a Novi Pazar se morao zadovoqiti drugim mestom.
Desete Igre, kako i dolikuje, odr`avaju se u Prijepoqu. Za najuspe{nijeg takmi~ara tih jubilarnih Igara, progla{en je Prijepoqac Stevo Quji}, a fenomenalna Milica Marjanovi}, ponovo osvaja dva zlata. Prvi put u takmi~ewe se uvodi gimnastika. Iako su se Prijepoqci nadali da osvoje prvo mesto, pretekli su ih Pribojci. Na ogromnu `alost doma}e publike, sa samo jednim jedinim bodom prednosti, Bijelo Poqe je ukupni pobednik, ispred ekipe Prijepoqa.
1964. godine u Novoj Varo{i je doneta odluka da se naziv Sanxa~ke igre promeni u Me|urepubli~ke omladinske sportske igre (MOSI). Jednostavno, granice op{tina-u~esnica su daleko pomerene.
Harun Selmanovi} ni`e rekorde u bacawu kopqa. Te godine, prvi put kopqe leti preko 60 metara. Na veliku `alost Prijepoqaca ovaj legendarni sportista od naredne godine nastupa}e za ekipu Sjenice. Biciklista Bijelog Poqa Nuho Nuhovi} po tre}i put je prvi. Gr~evita borba za ukupnog pobednika vodi se izme|u Priboja i Bijelog Poqa. Sa samo dva boda vi{e prvi su bili Pribojci.
U Priboju 1965. godine prvi put nastupaju sportisti iz Titovog U`ica, koji odnose ubedqivu pobedu u atletici. Najuspe{niji takmi~ari bili su U`i~ani Melisa Lu~i} i Branko Igwatovi}. Ali u generalnom plasmanu prvi su ponovo Pribojci, ispred ekipe Titovog U`ica i Prijepoqa.
Pqevqa su tog avgusta 1966. godine ugostila ekipe iz ~ak 16 op{tina. Nastupi}e i ekipa JNA (Pqevaqski garnizon). Prijepoqci su po osmi put prvi u odbojci. Ipak, sve je u znaku doma}ina, koji osvajaju prvo mesto, ispred kom{ija iz Prijepoqa.
1967. godine sportski karavan se seli u Gora`de. Zbog prisustva 1600 takimi~ara, Igre traju pet dana. Harun Selmanovi} osvaja svoje {esto zlato u bacawu kopqa ali je te godine najdaqe bacio i kuglu. Me|utim, od prvog dana bilo je jasno da }e U`i~ani biti nesavladivi. Trijumfovali su u ukupnom plasmanu ispred ekipe Priboja.
Prijepoqe je ponovo bilo doma}in MOSI 1968. godine. Na Gradskom stadionu kraj Mile{evke, okupi}e se preko 1000 takmi~ara, koje je gledalo preko 5000 gledalaca. Prijepoqci su bele`ili sjajne rezultate u atletici. Na 1500 i 5000 metara najboqi je Bratislav Radoji~i} iz Prijepoqa, a i Prijepoqke nisu imale konkurenciju. Junakiwe su Draga Gordi}, Slobodanka Jakovqevi} i Zorica Acovi}. Prijepoqe je ukupni pobednik tih Petnaestih igara.
1969. godine u Fo~i defiluje 1300 devojaka i mladi}a iz 14 op{tina Trome|e. Tada }e se prvi put ~uti za Slavka Kuzmanovi}a, koji }e postati atletski as. Ekipa Priboja je po ~etvrti put prva i tako je po broju pobeda stigla Prijepoqce.
MOSI sedamdesetih godina otvaraju se u Priboju. Nastupa najve}i broj takmi~ara - 1700 iz 20 gradova. Priboj je dobio veliki stadion , pa Igre gleda ~ak 12.000 gledalaca. Prvi put je odsvirana i himna igara, koju je komponovao Nenad Ostoji} iz Pqevaqa. U programu otvarawa Igara, u~estvovao je i Miroslav Cerar, jugoslovenski zlani gimnasti~ar iz Meksika. Na odbojka{kom turniru - senzacija.
Tutin je "tukao" sve redom, pa i neprikosnovene Prijepoqce u finalu.
Igre se potom odr`avaju u Titovom U`icu, u julu 1971. godine, gde doma}ini trijumfuju. Slede}e godine, u Pqevqima, Igre do`ivqavaju stagnaciju po broju u~esnika, doma}in je pobednik, a Sini{i Nestorovi}u, jednom od organizatora igara i dugogodi{wem sportisti, na zavr{noj sve~anosti je uru~en Orden bratstva i jedinstva za wegov doprinos razvoju ove jedinstvene manifestacije sporta i zajedni{tva.
Tjenti{te }e biti doma}in 20 MOSI. Te godine, bi}e oboreno ~ak 30 rekorda. Osta}e samo onaj iz 1959. godine, u trci na 400 metara koji je postavio Pribojac Jusuf Sadovi}. Ekipa Titovog U`ica, najvi{e zahvaquju}i sjajnim atleti~arima, opet je najboqa.
1974. godine Prijepoqe je po peti put doma}in Igara. Tada }e zablistati Vera Pucarevi}, {armantna dama igara, a najuspe{niji sportista bi}e Milica Rebi} iz Titovog U`ica, koja }e osvojiti ~ak 4 zlatne medaqe. Odbojka{i Prijepoqa trijumfuju po jedanaesti put, a Pribojci su po pet put ukupni pobednici.
Slede}e godine, a ve} je 1975. dogodi}e se skandal. Najuspe{nija takmi~arka, pravo otkrovewe, Pribojka Sne`ana Radovi}, okitila se sa pet zlatnih medaqa, {to nikome do tada nije uspelo ali }e se dok se slavilo, otkriti prevara. Iza imena Pribojske takmi~arke, krila se Milijana Ko~ovi} iz Kraqeva, ~lanica tamo{weg atletskog kluba. Tako }e titulu najuspe{nijeg tami~ara poneti Bijelopoqac Miladin [ebek, koji osvaja zlato u bacawu kugle i diska. Doma}in, Bijelo Poqe, je i ukupni pobednik tih igara.
1976. godine MOSI su odr`ane u Vi{egradu. Ambijent u Sportskom centru "U{}e" bio je prekrasan za 1500 sportista iz 20 op{tina. Tih dana dve devoj~ice su skrenule pa`wu na sebe. Imale su samo 11 godina ali im to nije smetalo da donesu zlatnu medaqu Fo~i u tenisu. Zvale su se Jasmina ^olakovi} i Amela Fazli}. Neo~ekovano, najboqa u Vi{egradu, bila je ekipa Novog Pazara.
Slede}e godine, u Novom Pazaru se ponovo okupqa rekordan broj takmi~ara - ~ak 2200, iz 23 op{tine Trome|e. Konferencija gradova u~esnika je jednoglasno podr`ala da se MOSI odlikuju Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
1978. godine u Priboju dominiraju tri atleti~arke. To su Vi{egra|anke Biba Suba{i} i Milica [evrt i U`i~anka Vera Pucarevi}. Najuspe{niji takmi~ar je, ipak, Bijelopoqka Danijela Rako~evi}, koja je oborila dva rekorda na 100 i 200 metara. Ova devoj~ica, slede}e godine, u Gora`du, okiti}e se sa ~etiri zlatne medaqe, obori}e tri rekorda, {to nikome nije uspelo u proteklih 25 godina Igara. Vlasnik rekorda postaje i Prijepoqka [evala Ba{ovi} u bacawu kugle, u kojoj }e dominirati deset godina. Dragoslav Divac, jedan od najuspe{nijih takmi~ara svih vremena, prvi put }e te 1979. godine sko~iti u vis preko 2 metra. Ovaj sjajni sportista na narednih 12 MOSI osvoji}e ~ak 18 medaqa!
1980. godine Igre ne}e biti od`ane zbog propusta organizatora, odnosno doma}ina Ivangrada.
Tako }e Ivangrad naredne godine sve poku{ati da popravi. Okupqa se ~ak 2500 takmi~ara iz 25 op{tina. Pojam "Trome|a" postao je relativan. Zvezda Igara je legendarna Vi{egra|anka Biba Suba{i}, koja osvaja 5 medaqa, od toga su 4 zlatne! Zvezda mu{ke atletike je Ivangra|anin Milorad Jovan~evi}, koji je osvojio 4 medaqe. Ivangrad je prvi u generalnom plasmanu, ispred Priboja.
Slede}e MOSI promovisa}e u Sjenici jo{ jednog velikog sportistu - Pribojca Vladana An|u{i}a, osamnaestogodi{weg mladi}a, koji osvaja 5 medaqa. Ipak, zvezda je neverovatni Ro`ajac Ru{id Nurkovi}, koji je posle zavr{ene trke na 1500 metara, odmah pre{ao na strat trke na 400 metara, a potom i na 800 metara. Blistao je u obe.
U Vi{egradu 1983. godine, sa 4 zlata i 3 rekorda opra{ta se Biba Suba{i}, jedno od najve}ih imena Igara, koja je osvojila ukupno tridesetak medaqa! Dragoslav Divac osvaja svoju ~etvrtu uzastopnu medaqu u skoku u vis, a na ovim Igrama osvoji}e i zlato u troskoku.
1984. godina je u znaku proslave 30 godina MOSI. Doma}in je, naravno, Prijepoqe. Evociraju se uspomene na 1954. godinu i po~etak sporstkih "nadigravawa" kom{ija i prijateqa, kako je sve i po~elo. 1984. bio je to praznik koji grad i danas pamti. U Prijepoqe je stiglo 2572 sportista, iz 26 gradova, {to je bilo najvi{e do tada. Zvezda jubilarnih MOSI je pribojski Karl Luis - Vladan An|u{i}, sa 5 medaqa. Doma}ini se raduju petom zlatu Dragoslava Divca. U generalnom plasmanu najboqi je Priboj, a tek tre}i su Prijepoqci.
U Pqevqima, godinu dana kasnije, ponovo Vladan An|u{i} osvaja najvi{e medaqa - ovoga puta ~etiri zlata. Podeqeno je te godine 600 medaqa i 30 pehara. Posebno mesto na ovim Igrama pripalo je Tomu Jestrovi}u iz Pqevaqa, ne po plasmanu jer je u bacawu diska bio peti ali su mu ovo bile 27. uzastopne MOSI! Osvojio je od 1958. godine 22 medaqe! Doma}in je ovoga puta bio najboqi.
Igre se 1986. godine sele u Bajinu Ba{tu. Vladan An|u{i} je i daqe neprikosnovena zvezda Igara. On }e izjedna~iti rekord na 100 metara (10,6) Pqevqaka Izudina Gaxa, postignut jo{ {ezdesetih godina. [e}ur Ba{ovi} }e u}i u istoriju igara kao ve~iti drugi u bacawu kugle. Ukupni pobednik je Titovo U`ice.
1987, godine u Rogatici se takmi~e sportisti iz 27 op{tina. Istakli su se Danijela Srdanovi} i Milanko Struwa{ , koji su bijelopoqskoj atletskoj ekipi doneli 9 medaqa. Prvi, ipak, Pribojci, ispred ambicioznog doma}ina.
U Po`egi, opet U`i~ani vra}aju primat i u sveukupnom plasmanu osvajaju prvo mesto sa neverovatnih 1000 bodova prednosti! Junak Igara je Mukadesa Dervi{ovi} iz Vi{egrada, koja u plivawu osvaja 3 zlata. Radoman [}eki}, iz Pqevaqa, kasnije reprezentativac Jugoslavaije, uzima zlato u bacawu kopqa, ru{e}i rekord Harija Selmanovi}a, star preko 20 godina! Bibija Kerla iz Sokoca, posle reprezentativnog dresa u brzom klizawu na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu i Kalgariju, takmi~ila se u atletici za svoju ekipu.
1989. godine Bijelo Poqe je iskoristilo ulogu doma}ina i odnelo pobedu u ukupnom plasmanu. Junak igara je danijela Srdanovi} iz Bijelog Poqa, koja je osvojila 6 medaqa i opet neverovatni An|u{i} sa 3 zlata. A Dragoslav Divac, posle 11 gosdina, medaqom u troskoku, oprostio se od takmi~ewa.
Godinu dana kasnije, organizator u Ariqu je "zaboravio" da na plakatu ispi{e puni naziv Igara: Me|urepubli~ke omladinske sportske igre"Bratsvo jedinstvo". Da li je ova .zaboravnost" bila uvod u lagano odumirawe ideje? Ali na Igrama te 1990. godine u~estvuje 3000 takmi~ara. Ukupni pobednik je Ariqe, {to je bila prava senzacija. Najboqi sportista je ponovo Danijela Srdanovi}, sa 5 zlatnih medaqa.
Organizator 37. MOSI je Fo~a. Najavqen je dolazak preko 1000 sportista iz 27 gradova. Ali, miris baruta u okru`ewu, u grad, koji }e zahvaquju}i tim i drugim te{kim mirisima, nekoliko godina kasnije promeniti i ime, spre~i}e mnoge da stignu, pa je na kraju u~estvovalo 550 sportista iz 17 gradova. Tajib Lojo, predsednik SO Fo~a }e naglasiti da "politiku ne treba me{ati sa sportom". Danijela Srdanovi}, alteti~arka iz Bijelog Poqa uzima svojih svojih 5 zlatnih medaqa i ona je najuspe{niji sportista u istoriji Igara jer joj je to uspelo dva puta zaredom. U ukupnom plasmanu najboqi je Priboj.
Sa ovih, ispostavi}e se posledwih MOSI "Bratstvo jedinstvo" iz Fo~e }e biti upu}ena i Poruka jugoslovenskoj javnosti:
"Cene}i tradicionalno gostoprimstvo stanovnika ovog grada, mi, u~esnici 37. MOSI, `elimo i prakti~no pokazati i dokazati da se i u ovako te{kim i sudbonosnim prilikama, mo`emo zahvaquju}i sportu, bratski i prijateqski dru`iti i vite{ki nadmetati, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Svojom sportskom, fer borbom i dostojanstvenim pona{awem na sportskim borili{tima i svakom drugom mestu, sa~uva}emo dostojanstvo ove manifestacije. Istovremeno, o~ekujemo da }e u ovim dramati~nim trenucima za na{u zemqu u kojoj, na `alost, na{i vr{waci ginu, preovladati razum i govor oru`ja zameniti razgovor dr`avnika.
U ime mladosti, dru`ewa, qubavi i sporta ali bez politike, apelujemo da najodgovorniji qudi Jugoslavije shvate da je u ovoj zemqi bilo dosta ratova i prolivawa krvi i podela. Da weni narodi i narodnosti i wena mladost `eli da `ivi u miru".
U~esnici su jedni drugima poru~ili: "Vidimo se u Novoj Varo{i slede}e godine".
Zbog politi~kih prilika u zemqi, rata koji se preneo u Bosnu i Hercegovinu, 38. MOSI 1992. godine u Novoj Varo{i nisu odr`ane...

Te{ka materijalna situacija je problem finansirawa Igara dovela u fazu u kojoj se, pone{to iz obimnog plana moralo ostaviti za boqa vremena Ipak, Igre }e krenuti na vreme i po planu, uprkos evidentnih finansijskih te{ko}a

Finansirawe velikih manifestacija, kakve su MOSI, uvek je predstavqalo ne samo veliki problem za organizatora nego i za znatan deo u~esnika Igara. Zato se na organizatora, vrlo ~esto, prenese i deo finansijskih problema koje imaju i op{tine u~esnice pa u ponudi, odnosno kandidaturi za organizaciju Igara finansijski buxet ume da odigra i odlu~uju}u ulogu prilikom dodele uloge doma}ina.

Svaki put kada je Prijepoqe bilo doma}in Igara, a po~ele su kao studentski trome~, pa zatim nastavile trajawe kao sanxa~ke i, kasnije, Me|urepubli~ke omladinske sportske igre "Bratstvo jedinstvo", wegova materijalna baza u sportu, u privredi, kulturi i standardu `ivota, u afirmaciji mladih ali i op{tine u celini, dobijala je nove impulse, nove sadr`aje. Drugim re~ima, posle svakih Igara Prijepoqe je, kao i svaki drugi doma}in okupqawa sportista sa nekda{we Trome|e, postajalo bogatije za sportske terene, objekte infrastrukture, dobijalo novu, lep{u sliku urbane sredine. Vaqda je i zato Prijepoqe najve}i sportski i rekreacioni centar na {irem prostoru. U takvom ambijentu mladi Prijepoqa su bili vi{e nego drugi za{ti}eni mnogih savremenih poroka pa je u tome i najve}i interes, sa aspekta mladih generacija i budu}nosti ove sredine, da se kroz organizaciju Igara ali i drugih sportskih manifestacija i ve}u brigu o postoje}im i stvarawem novih sportskih klubova, ti objekti odr`avaju i pro{iruju.
- Ekonomske te{ko}e u kojima se du`e vreme nalazi na{a zemqa a time i na{a op{tina doprineli su da su sportski objekti u Prijepoqu prili~no zapu{teni i da, ono sa ~ime smo se nekad ponosili, postaje u komunalnom, ekolo{kom pa i urbanizti~kom smislu "minus" ovog grada, ka`e Marko Mandi}, predsednik Izvr{nog odbora Organizacionog odbora 38. MOSI, dugogodi{wni sportski radnik i vi{egodi{wi u~esnik ranijih MOSI kao sportista ili sportski funkcioner. Odr`avawe 38. MOSI je prilika da se mnogi objekti koji su u dosta lo{em stawu saniraju i to sa operativom iz na{e op{tine gde svaki dinar koji je ulo`en u najve}em delu i ostaje u ovoj sredini, dodaje Mandi}.

Dosada{wa iskustva u organizaciji Igara su neiscrpno bogatstvo i sa te strane Prijepoqe }e, pretpostavqa se, lak{e uspeti da organizuje Igre na neophodnom nivou?

- Igre su u dosada{wem periodu u zna~ajnoj meri finansirane od strane {ire dru{tvene zajednice. Ako se pomenuti razlozi koje smo pobrojali podrazumevaju, novi motivi za zaintersovanost zajednice u organizaciji ovakvih manifestacija su ~isto ekonomske prirode. Igre, naime, uve}avaju promet trgovine, ugostiteqstva, banaka, po{te i mnogih drugih. Rukovo|eno ovim interesima op{tinsko rukovodstvo i sportski radnici su i pravili konstrukciju finansirawa Igara. Projekat organizacije Igara, po tim predra~unima, iznosi oko 10 miliona dinara u ~emu je u~e{}e op{tine Prijepoqe oko 60 procenata a ostalo su sredstva Federacije i Republike Srbije, op{tina u~esnica Igara i, u mawem iznosu, sredstva donatora sa strane, ka`e Mandi}.
Utisak je da ovoga puta op{tina Prijepoqe sa vi{e problema nego ranije ispuwava svoju "kvotu" sredstava koja su potrebna da se Igre organizuju?
- Ekonomske te{ko}e i jedna ekonomska i pravna nesre|enost odnosa uticali su da se preduze}a, kako dru{tvena tako i privatna, odazovu u mawem obimu od o~ekivanog, ka`e Mandi}. Me|utim, to ne zna~i da nema kolektiva koji su od prvog dana maksimalno na strani organizatora Igara. Treba ista}i da je u~e{}e buxeta op{tine Prijepoqe u zatvarawu konstrukcije finansirawa Igara preko 50 odsto, zatim savezne i republi~ke vlade po 5 procenata, Privatnog preduze}a "Grafokarton" koje bespovratno finansira Igre 3 procenta i veliko razumevawe i direktnu pomo} najve}eg na{eg kolektiva - Tekstilnog kombinata "Qubi{a Miodragovi}". Mi cenimo i svaki dinar ostalih subjekata i wihova imena }emo, uz zahvalnost, objaviti u narednom podlistku "Polimqa", ka`e Mandi}.
Mandi} na kraju razgovora isti~e da postoji realna izvesnost da }e se obezbediti svi neophodni uslovi za odr`avawe Igara i da }e Organizacioni odbor 38. MOSI mo}i da izmiri sve svoje obaveze.

Prema odlukama usvojenim na posledwim sednicama Stalnog Komiteta i Konferencije MOSI, odr`anih u Prijepoqu 18. juna, 38. MOSI odr`a}e se u na{em gradu od 5. do 8. jula i na wima }e u~estvovati 17 ekipa.
Sednice Komiteta i Konferencije Igara odr`ane su sa istim dnevnim redom. Najpre je Marko Mandi}, predsednik Izvr{nog odbora Organizacionog odbora MOSI podneo izve{taj o dosada{wim aktivnostima Organizacionog odbora na pripremama za predstoje}e MOSI. Tom prilikom on je naglasio da je na{ grad za pripreme imao samo tri meseca i da je za tako kratak period ura|eno dosta na planu obnove sportskih objekata i ure|ewa grada.
Na sednicama Komiteta i Konferencije razmatran je i predlog predstavnika Sportskog saveza iz NovogPazara o u~e{}u sportoista na Sanxa~kimk igrama u Novom Pazaru, koje bi trebaloda se odr`e od 28. juna do 1. jula u Novom Pazaru. Tim povodom, predstavnici Sportskog saveza iz Novog Pazara pozvali su sve ekipe koje `ele da do|u na Sanxa~ke igre u Novi Pazar, a nakon toga i ekipa Novog Pazara i drugih gradova sa pe{terske visoravni do{le bi na MOSI u Prijepoqe.
Raspravqaju}i o ovom predlogu, vi{e ~lanova Komiteta i Konferenci je istaklo da nije dobro da se pravi dualizam u organizaciji Igara i da se Igre u Novom Pazaru nazivaju, tako|e 38 i uz to jo{ i Sanxa~ke igre. Kako su rekli ~lanovi Komiteta i Konferencije one se mogu samo zvati 13. Sanxa~ke igre, po{to je posle 12. Igara promewen naziv u MOSI. Uz to, ~ulo se da je te igre u Novom Pazaru trebalo nazvati Otvorene igre Novog Pazara ili Sanxa~ke otvorene igre, pa bi u tom slu~aju mogle uzeti u~e{}a i druge ekipe iz gradova koji ne pripadaju teritorijalnom odre|ewu Sanxaka. Tako|e, istaknuto je, da je ovakvim pona{awem Novog Pazara naneta {teta MOSI i Prijepoqu kao gradu doma}inu. Uz to, mnogi su naglasili da Igre treba ostaviti sportistima i ne treba me{ati politiku u wih. Ipak, dobro je, kako su rekli na ovim skupovima, da su predstavnici Novog Pazara do{li na sednice Komiteta i Konferencije i da te probleme treba prevazi}i u narednom periodu.
Na kraju, ipak je zakqu~ewno da u ovom slu~aju treba primeniti princip dobrovoqnosti i da sami gradovi treba da odlu~e da li }e u~estvovati na Igrama u Novom Pazaru. Na predlog Komiteta, stalna Konferencija MOSI izabrala je rukovodstvo Igara koje ~ine: Borko An|eli}, glavni rukovodilac Igara, Jusuf Karahoxi}, tehni~ki rukovodilac, Zoran Duki}, vrhovni sudija, Jusuf Mu{ki}, rukovodilac za informacije i slu`beni bilten i Izudin ^i~i}, sekretar rukovodstva takmi~ewa.
Na sednici Stalne Konferencije Igara, predstavnici iz Pqevaqa, Po`ege i Bajine Ba{te podneli su prijave za organizovawe narednih, 39. MOSI. Gradove koji su se kandidovali za organizovawe narednih Igara, obi}i }e Komisija koju je imenovala Konferencija, koja }e imati zadatak da se upozna sa stawem sportskih objekata u gradovima koji su se kandidovali za organizaciju.

Na 38. MOSI u~estvova}e sportisti iz 17 op{tina: Ariqa, Bajine Ba{te, Vi{egrada, Kola{ina, Kosjeri}a, Mojkovca, Nove Varo{i, Pqevaqa, Priboja, Po`ege, Rogatice, Rudog, Sokoca, Srbiwa (Fo~e), U`ica, ^ajni~a i Prijepoqa.

Naziv grada	U~e{}e na Igrama	Grad doma}in
Prijepoqe	�� 37	�� 6
Priboj	�� 35	�� 5
Nova Varo{	�� 35	�� 2
Pqevqa	�� 34	�� 4
Sjenica	�� 32	�� 2
Novi Pazar	�� 30	�� 2
Bijelo Poqe	�� 28	�� 3
^ajni~e	�� 27	�� -
Gora`de��	�� 26	�� 2
Vi{egrad	�� 25	�� 2
Fo~a	�� 25	�� 2
U`ice	�� 24	�� 1
Rogatica	�� 23	�� 1
Ivawica	�� 23	�� -
Mojkovac	�� 22	�� -
Ivangrad	�� 22	�� 1
^ajetina	�� 21	�� -
Ro`aje	�� 20	�� -
Tutin	�� 20	�� -
Rudo	�� 20	�� -
Bajina Ba{ta	�� 20	�� 1
Ariqe	�� 17	�� 1
Po`ega	�� 16	�� 1
Plav	�� 10	�� -
Kosjeri}	�� 7	�� -
Kola{in	�� 6	�� -
Sokolac	�� 5	�� -
Tjenti{te	�� 1��	�� 1

NAPOMENA: Pored ovih, na Igrama su povremeno
u~estvovale nekada{we op{tine ili gradovi
- prijateqi grada doma}ina

38. MOSI, PRIJEPOQE 5-8. JUL 2001.
RASPORED TAKMI^EWA

Na ovogodi{wim MOSI, do zakqu~ewa ovog broja Lista, prijave je poslalo ukupno 17 ekipa. Brojka je, prakti~no, kona~na, mada postoji mogu}nost da se na Igrama pojavi i neka ekipa pre samog otvarawa. U prisustvu predstavnika svih op{tina koje su potvrdile u~e{}e i rukovodstva takmi~ewa, obavqeno je `rebawe po grupama.

ATLETIKA:

Takmi~ewa na Gradskom stadionu po satnici koja }e biti naknadno napravqena, u zavisnosti od broja prijavqenih ekipa i broja takmi~ara

FUDBAL (u~estvuje 11 ekipa)
Raspored prvog kola:
Prijepoqe - Rudo, 5. jula, Gradski stadion, 17,00 ~asova
Po`ega - Nova Varo{
Mojkovac - Kola{in
Bajina Ba{ta - Priboj
Direktno u drugo kolo plasirali su se Pqevqa, ^ajni~e i Vi{egrad

ODBOJKA (mu{karci - u~estvuje 6 ekipa)
A grupa:
Bajina Ba{ta
Prijepoqe
Rudo
B grupa:
Mojkovac
Srbiwe
Pqevqa

ODBOJKA (`ene - u~estvuje 9 ekipa)
A grupa:
Priboj
^ajni~e
Pqevqa
B grupa:
Prijepoqe
Vi{egrad
Srbiwe
C grupa:
Sokolac
Rudo
Bajina Ba{ta

KO[ARKA (mu{karci - u~estvuje 13 ekipa)
A grupa:
Kola{in
Priboj
^ajni~e
Prijepoqe
B grupa:
Mojkovac
Po`ega
Sokolac
C grupa:
Pqevqa
Bajina Ba{ta
Vi{egrad
D grupa:
U`ice
Rogatica
Nova Varo{

KO[ARKA (`ene - u~estvuju 3 ekipe)
Mojkovac
Pqevqa
Prijepoqe

RUKOMET (mu{karci - u~estvuje 6 ekipa)
A grupa:
Mojkovac
Priboj
Po`ega
B grupa:
Prijepoqe
Pqevqa
Nova Varo{

[AH (mu{karci - u~estvuje 15 ekipa)
Raspored me~eva prvog kola (igra se na Jabuci)
Rudo - ^ajni~e
Nova Varo{ - Kola{in
Mojkovac - Kosjeri}
Vi{egrad - Priboj
Pqevqa - Srbiwe
Prijepoqe- Rogatica
Po`ega - Bajina Ba{ta
Slobodan: Sokolac

[AH (`ene u~estvuju 4 ekipe)
Raspored me~eva prvog kola (igra se na Jabuci)
Prijepoqe - Nova Varo{
Pqevqa - Priboj

RIBOLOV (u~estvuje 11 ekipa)
Takmi~ewe na jezeru kod "Port Saida"

KARATE:
U obe konkurencije (mu{karci i `ene), ekipno i pojedina~no, `rebawe na dan takmi~ewa koje }e se odr`ati u Sportskoj dvorani

PLANINARSTVO:
Takmi~ewe na terenima op{tine Prijepoqe. Dogovor o takmi~ewu neposredno uo~i starta

KAKO JE PRIJEPOQE DOBILO ORGANIZACIJU 38. MOSI?
TRADICIJA - PRAVI ARGUMENT

Prevagnulo je {to je Prijepoqe iskreno `elelo Igre zbog Igara, a ne zbog nekih drugih razloga

U svom tridesetsedmogodi{wem trajawu Prijepoqe je jedini u~esnik svih Igara. Od svih u~esnika najvi{e je puta bilo doma}in, odnosno organizator Igara (6 puta - na Prvim 1954. ^etvrtim 1957. Desetim 1963. petnaestim 1968. Dvadesetprvim 1974. i Tridesetim igrama 1984. godine). Po broju u~esnika i po ostvarenim rezultatima, Prijepoqe je uvek bilo u samom vrhu op{tina. Nemerqiv je i doprinos Prijepoqa u onome {to je ostvarivano odr`avawem Igara u periodu 1954 - 1991. godine. Bez preterivawa mo`emo re}i da je ono {to se mo`e nazvati doprinosom Prijepoqa Igrama, daleko najve}e u odnosu na druge op{tine.
I sada, kada su Igre vaskrsavale, najve}e zasluge nose Prijepoqci.
Ove ~iwenice bile su, naravno, veoma poznate op{tinama - u~esnicama Igara i zbog toga su one, skoro jednoglasno, kandidovale Prijepoqe za doma}ina 38 MOSI. Znali su sportski poslenici Priboja, Pqevaqa, Bajine Ba{te, Mojkovca, Rudog, Kosjeri}a, Kola{ina, Po`ege i drugih op{tina da }e Prijepoqe odr`ati duh Igara i da }e obezbediti uslove za wihovo odr`avawe. Bili su uvereni u to jer su Prijepoqe upravo Igre osposobile za to i stvorile u wemu najboqe kadrove za wihovu organizaciju.
Na drugoj strani, prijepoqska delegacija je bila suo~ena sa nepovoqnim ~iwenicama koje su bile te`e od isticanih kvaliteta. Postojao je rizik da se u jo{ uvek nestabilnim politi~kim prilikama po~nu vezati pokidane niti i vra}ati `ivot u normalne tokove. Bio je izuzetan rizik u ekonomski te{kom vremenu i neprimereno kratkom roku od svega tri meseca realizovati projekat za koji je, u desetostruko ve}em blagostawu op{tina - u~esnica Igara i dr`ave kao celine, ostavqan period od najmawe godinu dana.
Najsa`etije re~eno: Qubav je bila ja~a od svih pote{ko}a i to je odlu~ilo da se Prijepoqe kandiduje za doma}ina Igara koje, posle desetogodi{we pauze, ponovo o`ivqavaju radost pre svega mladih i, nadamo se, svu lepotu wihovog dosada{weg postojawa.
Marko Mandi},predsednik

IO Organizacionog odbora

KO JE KO NA IGRAMA

ORGANIZACIONI ODBOR MOSI:
Stevan Puri}, predsednik
Jusuf Mu{ki}, potpredsednik
Sreten Maru{i}, sekretar

IZVR[NI ODBOR ORGANIZACIONOG ODBORA
Marko Mandi}, predsednik

KOMISIJE:
1. Komisija za materijalno finansijske poslove, izgradwu i adaptaciju objekata: Milanko Toma{evi}, predsednik
2. Komisija za sme{taj i ishranu: Uro{ Matovi}
3. Komisija za bezbednost i redarstvo: Dragomir Male{i}, predsednik
4. Komisija za parevoz, saobra}aj i veze: Sini{a Cvijeti}, predsednik
5. Komisija za ure|ewe i izgled grada: Radivoje Mrdakovi}, predsednik
6. Komisija za program sve~anog otvarawa i zatvarawa: Radoslav Matovi}, predsednik
7. Komisija za informisawe i propagandu: Jusuf Mu{ki}, predsednik
8. Komisija za zdravstvo: Zulkefil Sadovi}, predsednik
9. Komisija za kulturno-zabavni `ivot: Milan Rvovi}, predsednik
10.Komisija za do~ek gostiju: Izudin ^i~i}

KONFERENCIJA MOSI:
Xemail Iglica, predsednik
Sreten Maru{i}, sekretar

STALNI KOMITET:
Sini{a Nestorovi}, predsednik
Sreten Maru{i}, sekretar

RUKOVODSTVO TAKMI^EWA:
Borko An|eli}, glavni rukovodilac takmi~ewa
Jusuf Karahoxi}, tehni~ki rukovodilac
Jusuf Mu{ki}, rukovodilac za informisawe i slu`beni bilten
Izudin ^i~i}, sekretar

POMO]NI ORGANI KONFERENCIJE:
1. Vrhovna sudijska komisija: Zoran Duki}, predsednik
2. Komisija za `albe i disciplinske prekr{aje: Zoran Duki}, predsednik
3. Bodovna komisija: Borko An|eli}, predsednik

DOBRODO[LICA PREDSEDNIKA ORGANIZACIONOG ODBORA 38. MOSI STEVANA PURI]A
MOSI SU SIMBOL NERASKIDIVIH VEZA ME\U QUDIMA

Uveren sam da delim veliko zadovoqstvo sportista, sportskih radnika i gra|ana zbog toga {to smo, posle deset godina na scenu "vratili" nekada najve}u manifestaciju sporta, mladosti i zajedni{tva na prostoru biv{e SFRJ. Namera nam je bila da sportistima vratimo wihovu "olimpijadu", da na woj iskazuju svoj talenat i svoje sportske vrednosti ali i da kroz ovu manifestaciju u~inimo prve konkretne korake na povezivawu pokidanih niti me|u qudima na prostorima nekada zajedni~ke nam domovine. Duboko verujem da }e MOSI, uprkos desetogodi{woj pauzi i svemu {to se u me|uvremenu dogodilo, i daqe ostati simbol neraskidivih veza me|u qudima.
Op{tini Prijepoqe pripala je velika ~ast ali i velika odgovornost, da u veoma te{kim ekonomskim i jo{ uvek nedovoqno precizno definisanim politi~kim odnosima prva, posle jedne decenije, okupi sportiste Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Zadatak je jo{ te`i ako se ima u vidu ~iwenica da nikada u istoriji MOSI jedna op{tina nije imala tako malo vremena da pripremi uslove za odr`avawe ove manifestacije. Mi smo imali samo ~etiri meseca jer je odluka o odr`avawu Igara doneta tre}eg marta ove godine.
Uprkos svemu, po{tuju}i najplemenitije ciqeve ove manifestacije ali i `equ ve}ine op{tina da ba{ Prijepoqe bude doma}in, nismo imali nikakvu dilemu. Uz veliku podr{ku Skup{tine op{tine, koja je izdvojila najve}i deo sredstava za finansirawe MOSI, podr{ku savezne Vlade i brojnih saveznih i republi~kih ministarstava, privrednih kolektiva i gra|ana krenuli smo u realizaciju ovog zadatka. U~inili smo ogromne napore da stvorimo pristojne uslove za odr`avawe Igara.
Koliko smo u tome uspeli na vama je, dragi gosti, da ocenite a mi, kao doma}ini `elimo da se u Prijepoqu ose}ate ugodno i da iz na{eg grada ponesete najlep{e utiske i uspomene bez obzira na rezultate koje ostvarite na sportskim borili{tima. Ukoliko se i dogodi neki sitan propust, nadamo se da }ete imati razumevawa.
Predsednik Organizacionog odbora 38. MOSI

Stevan Puri}

UO^I MOSI
ZA LEP[E LICE GRADA

Grad se sre|uje, doteruje, brojne su aktivnosti na wegovom ure|ewu kako bi u {to lep{em izdawu do~ekao brojne goste, u~esnike predstoje}ih Me|uop{tinskih omladinskih sportskih igara. Bi}emo "zakrpqeni, rascvetali, namirisani" i svi }emo navijati za mladost i sport.

Samo dvanaest dana ostalo je do po~etka MOSI posle devetogodi{we pauze i posle 16 godina ponovo u Prijepoqu. Za veliki doga|aj, kakva je bila manifestacija sportskog nadmetawa mladih sa trome|e i ~iji zna~aj i rejting `ele da joj povrate organizatori i doma}ini ovogodi{we, potrebno je da se i grad pripremi da bi nekoliko stotina u~esnika pored sportskih rezultata poneli sa sobom i povoqne utiske o gradu- doma}inu.
Ne treba sumwati da }e gostoprimstvo,srda~nost i qubav prema sportu i ovog puta krasiti Prijepoqce, ali pored toga potrebno je i sam grad " umiti i osve`iti", mnogo toga dovesti u red {to je kad zbog besparice kad zbog nemara ~ekalo neka druga vremena. I, vaqda ovakve i sli~ne manifestacije da bi nas trgle iz dreme`a.
Radovi na ure|ewu grada su ve} uveliko u toku, ne u meri koja je potrebna i u kojoj bi `eleli. Ali, radi se u skladu sa mogu}nostima, {to }e re}i u skladu sa sredstvima koja se mogu obezbediti. Komisija za ure|ewe grada Organizacinog odbora MOSI jo{ u aprilu je sa~inila predlog plana rada, a najve}i deo aktivnosti odvija se preko Direkcije za izgradwu "Prijepoqe". V. d. direktora Direkcije i predsednik Komisije, Radivoje Mrdakovi}, navodi da su svi ovi poslovi, ina~e, redovne aktivnosti Direkcije ali da se sada odvijaju uz poja~ano anga`ovawe kroz obim poslova i uz dodatna sredstva. - Za odre|en broj planiranih aktivnosti potrebna su dodatni izvori finansirawa i pitawe je koliko }e Direkcija mo}i da ispo{tuje sve planirane radove. Mesnoj zajednici Prijepoqe upu}en je zahtev za wenim ukqu~ivawem i nadamo se da }e i ona finansijski i organizaciono pomo}i i dati svoj doprinos, ka`e Mrdakovi}.
Do sada je izvr{ena mawa rekonstrukcija ulice Jusufagi}a i zakrpqeni su kolovozi i trotoari po gradu. Zavr{ena je horinzotalna signalizacija ulica uz obele`avawe sportskih terena. Na redu je sada vertikalna signalizacija, kupqeno je i oko 100 saobra}ajnih znakova koji treba da zamene polomqene ili da na|u svoja nova mesta. Sre|ene su ograde na mostovima na Mile{evki.
" Bolna ta~ka" ovog grada, javna rasveta, bi}e prema re~ima Mrdakovi}a do po~etka MOSI " izle~ena". Ve} je zavr{ena ili }e se raditi na prostoru oko Doma revolucije, `elezni~ke stanice, Bolnice, kod spomenika " 4. decembar", pored sredwih {kola, u ulici Nijazije Musabegovi}a, na prostorima oko stambenih blokova, pasarele u [ehovi}a Poqu... Ostaje otvoreno pitawe rekonstrukcije javne rasvete oko hotela "Park" jer Direkcija nije uspela da obezbedi sredstva i o~ekuje pomo} MZ Prijepoqe.
U mnogim `ardiwerama na javnim povr{inama, koje su godinam slu`ile samo kao korpe za otpatke, sada se za{erenilo cve}e. Ure|uju se zelene povr{ine po parkovima, popravqaju parkovske klupe, ~iste se obale i korita Mile{evke i Lima i, nadajmo se, u{}e Mile{evke u Lim.
Planirano je izme|u ostalog, a svi bi `eleli da se se sredstva izna|u i za te namene, ~i{}ewe divqih deponija sa ravnawem terena i postavqawe tabli sa natpisom " zabraweno bacawe sme}a", osposobqavawe javnih ~esmi u gradu, postavqawe 20 nadstre{nica na autobuskim stajali{tima u Prijepoqu i Kolovratu...Ono {to, me|utim, ne}e ni ovoga puta biti ura|eno jeste kompletno ure|ewe prostora oko Gimnazije i stambenog bloka u [ehovi}a Poqu, a {to je posebno kao problem aktuelizirano nakon zatvarawa ]irkove ulice za saobra}aj. Jedna faza je svojevremeno odra|ena i stavqena u funkciju ali za nastavak trebaju pozama{na sredstva. - Izme|u sada{weg i stambenog bloka u izgradwi planirana je ulica a izvor finansirawa treba tra`iti u okviru stambenog i poslovnog fonda, odnosno sredstava koja se ubiraju po tom osnovu. O~ekujem da }e to biti re{eno zavr{etkom novog stambenog bloka, ka`e v. d. direktora Direkcije za izgradwu Radivoje Mrdakovi}.

M. Te{evi}