|
|
POLIMQE
SPORT
ODR@AN TRE]I MEMORIJAL FERID MEZILXI] FARA
RUDAR POBEDNIK
U
Prijepoqu je u subotu, drugog septembra, odr`an tradicionalni odbojka{ki turnir
u znak se}awa na utemeqiva~a prijepoqske `enske odbojke uz u~e{}e {est ekipa:
Rudar (Pqevqa), Magli} (Srbiwe), Novi Pazar, Sloboda (^a~ak), Jedinstvo (Tutin)
i Putevi.
Zaslu`eno je trijumfovala ekipa Rudara, ~lana Prve B savezne lige koja je u
finalnoj utakmici lako savladala Slobodu sa 2:0 u setovima.
Za najboqeg igra~a turnira progla{ena je Tawa Pantovi} (Rudar), najboqi tehni~ar
bila je Ana Markovi} (Rudar) a najboqi server Nevena @ivadinovi} (Sloboda).
S.M.
na vrh
ZLATIBORSKA OKRU@NA LIGA
JASEN NIKAD GORI
U prva dva kola brodarevski Jasen je primio 14 goilova,
nije postoigao ni jedan i ~vrsto je, sa nulom prikovan za posledwe mestoa na
tabeli.
U prvom kolu 7. juli - Jasen 10:0! Naravno, bez komentara, ba{ kao i rezultat
utakmice drugog kola igrane u Brodarevu u kojoj je Jasen pora`en od Budu}nosti
iz Ariqa sa 4:0.
U narednom kolu Jasen se sastaje sa ^igotom.
S.@.S
FUDBAL - MORAVI^KA ZONA
POLIMQE NA VRHU
Polimqe sa po 2:0 pobedilo Rudar u Prijepoqu i Crnokosu u Kosjeri}u Mre`a Polimqa
miruje ve} 270 minuta U sredu odigrano vanredno kolo u kome je Polimqe do~ekalo
Mladost iz Atenice a sutra gostuje u Bajinoj Ba{ti i sastaje se sa Slogom
Polimqe u prethodna tri kola Moravi~ke zone nije imalao ba{ nikakvih problema
da zabele`i tri pobede i sada, sa devet bodova i gol-razlikom 7:0, deli prvo
mesto sa ~a~anskim Autoprevozom.
Rudar iz Bresnice je odolevaoa punih 64 minuta kada ga je lepim golom na~eo
Devovi}. Samo ~etiri minuta kasnije Nemawa Puzovi} je laobovao golmana Rudara
~ime je stavqena ta~ka na ovu utakmicu. Pre i posle ova dva gola Polimqe je
propustilo brojne prilike i prava je {teta {to Bresni~ani nisu ispra}eni sa
puno vi{e golova u wihovoj mre`i.
Ova utakmica je, ipak, ostala u senci smene trenera Neboj{e Ru`i}a. Sasvim neo~ekivano
Uprava Polimqa je Ru`i}u uru~ila otkaz, i to posle dve startne pobede, {to je,
prizna}ete, skoro jedinstven slu~aj. Na wegovo mesto postavqen je Srboqub Obu}ina,
doskora{wi trener u`i~ke Slobode a svojevremeno, istina vrlo kratko, i Polimqa
Vo}ar Lutke .
Utakmica tre}eg kola u Kosjeri}u izme|u doju~era{weg srpskoliga{a Crnokose i
Polimqa preotekla je u dominaciji Prijepoqaca svih devedeset minuta i sigurnoj
pobedi 2:0. Polimqe je povelo golom Jukovi}a u 20 minutu a na 2:0 povisio je
Devovi} u 35 minutu prvog dela utakmice. Napada~i Polimqa propustili su i na
ovoj utakmici brojne prilike, pogo|ena je po jednom pre~ka i stativa, i jednom
re~ju, u igri ma~ke i mi{a ispustili su {ansu da pove}aju gol-razliku.
Tako je novi trener Obu}ina startovao pobedom a priliku za nastavak serije ima
ve} sutra kada Polimqe gostuje u Bajinoj Ba{ti i igra protiv Sloge. U me|uvremenu
odigrana je i utaakmica protiv Mladosti iz Atenice, dok idu}e nedeqe, u okviru
6 kola u Prijepoqu gostuje Draga~evo, jedan od favorita za prvo mesto.
S. @uni}
IZ
MATI^NE BIBLIOTEKE VUK KARAXI]
DOKUMENTACIJA O MALVERZACIJAMA
U prijepoqsku Biblioteku stigla ~etvorotomna dokumentacija
o finansijskim malverzacijama u periodu od 1991-2000. godine Prijepoqe zastupqeno
sa kreditom koji je uzeo (a nije vratio) Iris i propadawem Pribojske banke
U Mati~nu biblioteku Vuk Karaxi} u Prijepoqe stigli su izve{taji posebne komisije
Vlade Srbije za ispitivawe finansijskih malverzacija u periodu od 1991-2000.
godine. Dokumentacija u ~etiri toma stigla je posredstvom Narodne banke Jugoslavije
a prijepoqska Biblioteka je, uz u`i~ku, jedina na podru~ju Zlatiborskog okruga
kojoj je, za sada, prosle|ena obimna dokumentacija o tome kako su primarnom
i sivom emisijom prelivana sredstva sa bankarskih na privatne ra~une, kako je
finansiran fiktivan uvoz koji je slu`io za izno{ewe deviznih sredstava iz zemqe,
kako su prikupqana i tro{ena sredstva Zajma za privredni preporod Srbije. Ova
dokumentacija dostupna je ~lanovima Mati~ne biblioteke u Prijepoqu svakog radnog
dana.
U letimi~nom listawu obimne dokumentacije od nekoliko hiqada stranica uo~ava
se da je iz Prijepoqa naveden kredit koji je, iz sredstava Narodnog fonda za
preporod Srbije dat Industriji konfekcije Iris za finansirawe programa za proizvodwu
dugmadi. Navedeni su podaci da je Irisu odobren kredit od 1.584.556,27 dolara
a da je vra}eno 596.440,35 dolara. Osnovica za oporezivawe, po tom osnovu, je
772.954,77 dolara, stoji u ovom materijalu.
Pribojska banka a.d. iz Priboja i wena poslovna agonija veoma su prisutni u
ovom dokumentovanom izve{taju jer je, razumqivo, najve}i broj finansijskih operacija
izvo|en uz pomo} i preko poslovnih banaka.
M.M.M.
TRIBINA
STOP KRIMINALU
KRIMINAL (OPET) U PORASTU
Na tribini narodnog pokreta Otpor
o sve ve}oj kriminalizaciji Srbije govorio
Miroslav Todorovi}, ~lan saveta Otpora
- Oktobarski doga|aji u Srbiji samo su privremeno zaustavili
kriminal. Posle svojevrsnog tajm-auta koji je uzet kako bi se osetio puls nove
vlasti, kriminal je ponovo krenuo ~ak i br`e i ubojitije nego pre, rekao je
Miroslav Todorovi}, ~lan Saveta Narodnog pokreta Otpor na tribini odr`anoj u
petak, 31. avgusta u Prijepoqu. Srbija je do skora bila u samom evropskom vrhu
po kriminalu, a sada smo neprikosnoveni, ako se izuzme Albanija, dodao je Todorovi},
preziciraju}i da postoje tri nivoa bogata{a sa kriminalisti~kom pro{lo{}u: oni
koji su iz okvira biv{e vlasti, oni iz okvira sada{we vlasti i podzemqe.
- Mnogi su poverovali da je hap{ewe i privo|ewe Slobodana Milo{evi}a stvarni
po~etak razra~unavawa sa kriminalom, ali je to bilo nameweno samo naivnim: u
su{tini se nije ni{ta promenilo i kriminal je, opet, u zamahu, rekao je Todorovi}.
Srbija je zemqa sa najve}im brojem radnika na crno u Evropi a na jesen }e ta
brojka biti poprili~no uve}ana jer se ve} prave spiskovi preduze}a koja }e biti
prodata. Radi se o najboqim preduze}ima koja }e za male pare oti}i u ruke onih
koji su ve} ogrezli u kriminalu jer je javna tajna da se za kupovinu kragujeva~ke
Zastave ili popova~ke cementare interesuju najvi{e biznismeni doma}eg porekla
sa sumwivim poreklom novca, rekao je Todorivi}. Tako }e privatizacija, u stvari,
biti legalizacija otetih para tokom vladavine Milo{evi}evog re`ima. Jer, nikako
ne treba smetnuti sa uma da je u tom re`imu iz Srbije, na razne na~ine - kroz
Zajam za preporod Srbije, fantomske banke sa primamqivim kamatama za naivni
narod ili kroz ratno profiterstvo, odneto napoqe blizu deset milijardi maraka.
Sada }e deo tog novca biti opran navodnom svojinskom transformacijom na{ih najuspe{nijih
firmi, naglasio je Todorovi}.
Govore}i o najnovijim potezima vlasti, a i sam vrh te vlasti Todorovi} je optu`io
za krinimal - posredan (~iwewem) i neposredan (`murawem pred o~itom kriminalizacijom
dru{tva), Miroslav Todorovi} je rekao da je usvajawe zakona o
ekstra-porezu u stvari abolicija i amnestija kriminala iz prethodnog perioda.
Jer, naglasio je Todorovi}, pla}awem sme{nih suma za navodno boga}ewe ostatak
novca, koji je mnogostruko ve}i od propisanog poreza, postaje ozvani~en i amnestiran.
Zato su i sme{ne optu`nice protiv Zebi}a, [ainovi}a i nekih drugih kad su Tomi}i
i daqe u biznisu, kad su Kari}i vrlo aktivni i u novoj vlasti, i kad je aktuelni
ministar policije doju~era{wi akter i pomaga~ propalog re`ima, rekao je Todorovi}.
Najavquju}i neke od aktivnosti Narodnoh pokreta Otpor Todorovi} se zalo`io za
akciju Stop korupciji tokom koje }e biti imenovani svi primeri korupcije jer
je ona najte`e zlo koje nam se doga|a. Nema prakti~no ni jednog posla koji se
mo`e zavr{iti bez podmi}ivawa, bez davawa onoga {ta ne bi smelo da se daje.
To va`i od najobi~nijih {altera u dr`avnim organima, preko policije, sudstva
do medicinskih ustanova, utvrdio je Topdorovi}. Zato se Narodni pokret Otpor
zala`e za dono{ewe zakona o korupciji i Zakona o ratnom profiterstvu kao i za
maksimalnu javnost u borbi protiv korumpirane vlasti i drugih dru{tvenih segmenata.
Tu se mora istrajati i u formirawu posebnih saveta koje }e na svim nivoima vlasti
~initi najugledniji i najpo{teniji gra|ani koji }e kontrolisati funkcionisawe
vlasti i boriti se protiv korpumpiranosti.
Odgovaraju}i na malobrtojna pitawa u~esnika javne tribine (zakazane skoro paralelno
sa tribinom i veronauci u {kolama i TV prenosom ko{arka{ke utakmice Jugoslavija
- Hrvatska), Todorovi} je najavio pripremawe posebnog propisa o denacionalizaciji
imovine biv{eg re`ima, odnosno partija koje su omogu}ile funkcionisawe prethodne
vlasti. Taj propis }e omogu}iti da se nacionalizuje sva imovina - nepokretnosti
pre svega, ukqu~uju}i i zgradu SPS u Prijepoqu {to je i zanimalo jednog od u~esnika
tribine, da bi se, posle, ta imovina podelila pravi~no svim politi~kim paretijama,
kulturnim i javnim ustanovama i institucijama ukqu~uju}i i verske zajednice.
Odgovaraju}i na konstataciju da Srbija ima vi{e policajaca na devet miliona
stanovnika od dr`ave Wu Jork koja ima 23 miliona qudi, Todorovi} je istakao
da nije samo brojka policajaca preglomazna nego i ~itav taj dr`avni aparat koji
bi treba da se bori protiv kriminala, a u stvari, postaje wegovo jezgro.
Konstataciju jednog od prisutnih gra|ana na tribini da DOS u posledwe vreme
li~i na nekada{wi SSRN a Predsedni{tvo DOS-a na CK SK, Todorovi} je prihvatio
obrazla`u}i da je to i zato {to Narodni pokret otpor ne u~estvuje u vlasti,
{to, mo`da, i nije najsre}nije re{ewe jer je Otpor zami{qen kao korektor vlasti
a ne wegov akter. Me|utim, stvari su se otrgle i mo`da ve} na slede}im izborima
treba o~ekivati i Otpor kao politi~ki subjekt, rekao je Todorovi}.
M.M.M.
BEZ PREDSTAVNIKA MUP
Predstavnik Otpora saop{tio je da, uprkos pozivu, tribini ne prisustvuje niko iz MUP-a. Po wegovim re~ima, neposredno pred po~etak tribine javio se jedan od inspektora OUP u Prijepoqu i obavestio da ne}e u~estvovati u radu tribine obzirom na, kako je rekao, zauzetost sastancima u okviru slu`be.
M.
U
NASEQU LUKE PRO[LE NEDEQE
PO^ELA IZGRADWA MEKTEBA
Objekat namewen vernicima grade me{tani
sopstvenim sredstvima uz veliku pomo} na{ih iseqenika i qudi privremeno nastawenih
u Nema~koj i Americi
U nasequ Luke u nedequ, 26. avgusta, po~ela je izgradwa mekteba - verskog objekta
namewenog brojnom xematu u ovom prigradskom nasequ. Sve~anom polagawu kamena-temeqca
prisustvovali su predstavnici Me{ihata iz Novog Pazara, odbora Islamske zajednice
iz Prijepoqa, Nove Varo{i, Bijelog Poqa, Novog Pazara i drugih mesta kao i veliki
broj gra|ana.
Inicijativa o izgradwi ovog objekta stara je gotovo deset godina. Me|utim, dozvola
za wegovu izgradwu stigla je tek proletos, uz posredovawe Ministarstva vera
u vladi Srbije. Me{tani su strpqivo ~ekali odobrewe nadle`nih organa i izgradwa
mekteba sada te~e bez ikakvih problema.
Prema predra~unu potrebno je oko 50.000 maraka za izgradwu ovog objekta povr{ine
od preko 300 kvadratnih metara korisnog prostora. Do sada je, anga`ovawem me{tana
ali pre svih na{ih iseqenika i qudi koji privremeno borave u Nema~koj i Americi,
prikupqeno preko 30.000 maraka. Namere su da se do dolaska ramazanskog posta
osposobi suteren ovog objekta kako bi se molitve tokom Ramazana obavqale u mektebu,
a wegov dovr{etak planira se za narednu gra|evinsku sezonu.
M.M.M.
Pridru`uju}i se me|unarodnoj mre`i `enske solidarnosti koja pru`a podr{ku svim organizacijama u Mekedoniji koje, nezavisno od svoje etni~ke strukture, tragaju za putevima uspostavqawa mira i nenasilnog razre{ewa problema, NVO Forum `ena Prijepoqa se , u sredu 5, septembra, na dan kad je pre 2o godina organizovan veliki antinuklearni kamp `ena, oglasio saop{tewem u kom se ka`e: Civilno stanovni{tvo u Makedoniji, kao i u svim prethodnim ratovima, najve}a je `rtva oru`anih sukoba. Broj raseqenih osoba dostigao je cifru od 115.000. Forum `ena Prijepoqa podr`ava organizacije Makedonki, Albanki Turkiwa, Srpkiwa, Romkiwa i drugih koje se suprotstavqaju svakom tipu etni~ke homogenizacije i ne priznaju militaristima pravo da govore u wihovo ime ili ime celokupne zajednice. Neophodni su napori svih strana u sukobu da bi se obustavilo nasiqe i stvorili preduslovi za uspostavqawe mira i za otvarawe procesa povratka raseqenih lica.
M.M.
Nakon drugog upisnog roka u sredwe {kole u Gimnaziji
>Profesor Branko Radi~evi}< u Prijepoqu ostala su upra`wena jo{ 19 mesta.
Od planiranih 120 upisan je 101 u~enik. Uz saglasnost prosvetnih vlasti formirana
su ~etiri odeqewa prvog razreda, dva dru{tveno jezi~kog i dva matemati~kog smera.
U Ekonomskoj {koli u drugom, avgustovskom upisnom roku , popuwena su sva planirana
mesta .
U Tehni~koj {koli ove godine su izostavqena odeqewa ma{inskih i tekstilnih tehni~ara
zbog male zainteresovanosti u~enika. Prijemni ispit, tra`eni prag znawa za upis
na ~etvrti stepen stru~nosti za pomenuta zanimawa su presko~ila samo devet kandidata.
Od Ministarstva prosvete je zatra`ena saglasnost da se prijavqeni kandidati
upi{u na tre}em stepenu s tim {to bi se u~enicima koji su polo`ili za ~etvrti
stepen omogu}ilo vanredno polagawe dodatnih predmeta, predvi|enih za {kolovawe
na ~etvrtom stepenu stru~nosti.
M.M.
START
NOVE [KOLSKE GODINE
NOVI PREDMETI I POVE]ANE PLATE
Roditeqi i u~enici }e se izja{wavati o novim predmetima koji se uvode za u~enike prvih razreda osnovne i sredwih {kola, istorija se u~i iz novih uxbenika, u~ionice sve`e okre~ene a plate prosvetarima pove}ane za 8 odsto
Po~etak nove {kolske godine, kako je i planirano {kolskim
kalendarom, ozna~en je {kolskim zvonom u ponedeqak 3. septembra u svim osnovnim
i sredwim {kolama prijepoqske op{tine.
U~enici su uglavnom do~ekani u osve`enom u~ioni~kom prostoru i zavr{enim neophodnim
radovima na teku}em odr`avawu {kolskih objekata koji se redovno obavqaju za
vreme {kolskih raspusta. U malom zaka{wewu su radovi na postavqawu novog parketa
u fiskulturnoj sali O[ >Vladimir Peri} Valter< {to bitnije ne}e uticati
na proces nastave dok su dani topli. U toku su i radovi na prepokrivawu ravnog
krova |a~ke kuhiwe u istoj {koli.
Po~etak nove {kolske godine svim prosvetnim radnicima, u~enicima i wihovim roditeqima
putem sredstava informisawa ~estitao je ministar prosvete u Vladi Srbije profesor
dr Ga{o Kne`evi}. - Da}emo sve od sebe da u ovoj godini stvari krenu naboqe.
Kada to ka`emo mislimo na novi, opu{teniji , moderniji na~in rada, na vi{e vremena
za usvajawe znawa, na rastere}ewe dece, na postepeno uvo|ewe boqih i lep{ih
uxbenika, na uvo|ewe novih predmeta koje
}e |aci sami birati, na mnogo toga {to `elimo svojoj deci, rekao je u poruci
ministar prosvete Ga{o Kne`evi}.
Povodom razli~itih tuma~ewa Uredbe Vlade o uvo|ewu novih predmeta, verske nastave
i alternativnog predmeta {kolama su stigla uputstva u kojima se ka`e da u~enici
i roditeqi mogu izabrati jedan predmet, drugi predmet, nijedan ili oba predmeta.
Kad se izbor obavi poha|awe predmeta postaje obavezno za u~enike koji su se
za odre|eni predmet opredelili.
Pregovori predstavnika sindikata zaposlenih u obrazovawu i ministarstva prosvete,
uo~i po~etka nove {kolske godine, rezultirali su pove}awem plata od 8 odsto
. Novi pregovori o zaradama prosvetnih radnika zakazani su za oktobar mesec.
M.M.
HUMANITARNE
ORGANIZACIJE I POJEDINCI NA POTEZU
ZDRAVSTVO U ZNAKU DONACIJA
Iz sredstava buxeta SO Prijepoqe nabavqen savremeni
EKG aparat. Me|unarodni Crveni krst snabdeo bolnicu sa 1000 pixama i isto toliko
posteqina. Stigla dva aspiratora, dva sterilizatora i detektor sr~anih radwi
kod novoro|en~adi od Jugoslovenskog programa za podr{ku dojewu. Lenka Jezdovi}
jpoklonila bolnici po{iqku lekova vrednu 20 -ak hiqada maraka. Pomo} obe}ao
i Vlade Divac.
Potpuno svesni ~iwenice da donacije ne re{avaju izuzetno te{ku materijalnu i
finansijsku situaciju u prijepoqskom zdravstvu, odgovorni u ovim ustanovama
ne mogu da ne izraze zadovoqstvo zbog humanitarnih pomo}i koje su ovih dana
stigle na adresu bolnice. Re~ je o velikim i vrednim po{iqkama od Me|unarodnog
Crvenog krsta, Jugoslovenskog programa za podr{ku dojewu, sredstvima iz op{tinskog
buxeta i pojedina~noj pomo}i od vi{egodi{weg darodavca Lenke Jezdovi}, na{e
sugra|anke koja `ivi i radi u Nema~koj.
Koloko god je pomo} u tako neophodnim lekovima za pacijenate koji se nalaze
na le~ewu u Bolnici rezultat dobre voqe, istrajnosti i humanosti darodavca Lenke
Jezdovi}, toliko je i anga`ovawe sada{weg rukovopdstva ove ustanove rezultiralo
izdvajawem sredstava iz op{tinskog buxeta za potrebe zdravstva. Humanitarna
pomo} od Jugoslovenskog programa za podr{ku dojewu do{la je tako|e, kao "nagrada"
za anga`ovawe nadle`nih na potpunoj primeni kriterijuma iz *baby friendli* sistema.
- U ovakovoj, hroni~noj, nesta{ici lekova mi smo zahvalni na bilo kakvoj pomo}i
a ovom po{iqkom lekova gospo|e Lenke Jezdovi}, smo odu{evqeni. Re~ je vrednim
lekovima koji imaju {irok dijapazon primene u internisti~koj praksi, u neuropsihijatriji
i urologiji, ka`e Zulkefil Sadovi}, direktor Bolnice, napomiwu}i da je sistem
primawa humanitarne pomo}i veoma poo{tren i da se o svakoj tableti vodi ra~una,
~ime ova ustanova `eli da stekne poverewe donatora.
- Gospo|a Lenka Jezdovi} je pre nekoliko godina poklonila na{oj bolnici nov~anu
pomo} u vrednosti od 1 500 nema~kih maraka, me|utim taj novac je oti{ao u U`ice
jer mi nemamo svoj `iro ra~un. Mi smo aktuelizovali pitawe tog novca tako da
}e nam ovih dana on biti vra}en ali kroz isporuku klima ure|aja za operacionu
salu. Moram da ka`em da je bolnici svoju pomo} obe}ao i Vlade Divac, koji je
pre nekoliko godina Domu zdravqa poklonio izuzetno vredan aparata, digitalni
analajzer za krv. Nadam se da }e na{i apeli za pomo} zaista sti}i do onih koji
mogu i ho}e da nam iza|u u susret, isti~e Sadovi}.
- Zna~ajna humanitarna pomo} stigla nam je od Jugoslovenskog programa za podr{ku
dojewu i to nakon {to smo ispo{tovali sve kriterijume koji su od nas tra`eni.
Dobili smo detektor sr~anih radwi kod novoro|en~adi, ginekolo{ki i operacioni
sto, dva aspiratora za bebe, dva sterilizatora, pelena za bebe, stolove za previjawe,
lekova i jo{ mnogo toga. Ova pomo} te`ila je oko dve tone i veoma je va`na za
funkcionisawe porodiqskog odeqewa, nagla{ava Sadovi}.
I pored toga {to se majke te{ko privikavaju na sistem da po 24 sata provode
sa svojom bebom i staraju se o svemu, on se primewuje na porodili{tima {irom
sveta i od toga u Bolnici ne}e odustati. Me|unarodni Crveni krst sa sedi{tem
u @enevi skoro svaka tri meseca snabdeva Bolnicu neophodnim materijalom i lekovima,
me|utim posebno iznena|ewe bila je posledwa po{iqka.
- Stiglo nam je ono sa ~im muku mu~imo ve} godinama a to su, izme|u ostalog,
pixame. Dobili smo 1000 pixama, 300 pari klompi za osobqe, zatim 1000 posteqina,
50 uniformi za hirurgiju tako da smo se snabdeli i ne~im {to nisu samo lekovi
i aparati za dijagnostiku . Pritisnuti brigom za ono {to je u na{oj profesiji
osnovno mi smo potpuno zaboravili na druge potrebe a to je upravo ovo {to smo
dobili od Me|unarodnog Crvenog krsta, isti~e dr Sadovi}.
Kada je o aparatima re~ treba pozdraviti i odluku Skup{ine op{tine Prijepoqe
kojom je iz buxeta izdvojeno oko 200 000 dinara za nabavku savremenog 600- kanalnog
EKG aparata koji omogu}ava snimawe celog srca bez pomerawa elektroda. Ovaj aparata
utoliko je zna~ajniji kada se zna u kakvom se stawu nalaze ostali aparati kojim
se "slu`e" internisti.
Glavni problem u prijepoqskoj bolnici me|utim ostaje pitawe dotrajalih elektroinstalacija.
Projekat rekonstrukcije elektro instalacija aktuelan je od po`ara na porodili{tu,
koji umalo nije izazvao nesagledivu {tetu, i bez ~ije realizacije se u ovoj
ustanovi ne sme do~ekati zima. Sve predradwe su ve} okon~ane, sva dokumentacija
je prikupqena i ovih dana se o~ekuje razmatrawe ponuda za izvo|a~e radova. Vrednost
ove investicije bila je na po~etku godine oko 7 miliona dinara ali nije iskqu~ena
mogu}nost da }e finansijska konstrukcija biti zatvorena i na ve}i iznos, s obzirom
na rast cena. Pored toga, prijepoqska bolnica dobila je iz Ministarstva zdravstva
sanitarnu saglasnost , tako da bi ovaj objekat komunalne infrastrukture mogao
da po~ne da se gradi. Boqe re~eno ne postoje dozvole koje stoje na putu izgradwi
mrtva~nice. Samo je jo{ potrebno obezbediti sredstva i to {to pre da Prijepoqe,
zbog u`ansnog stawa u kom se nalazi ovaj objekat, ne bi opet postalo nosilac
"Crnog gran prija" koji mu je pre nekoliko godina dodelio Radio Beograd
u emisiji "^ekaju}i vetar", posve}enoj ekologiji.
Memnuna Cmiqanovi}
QUDI
HUMANOST KAO NA^IN @IVOTA
U te{kim godinama kroz koje smo pro{li, i kojih }e sigurno
biti jo{, malo je onih koji su svoju humanost iskazivali tako otvoreno i toplog
srca kao Lenka Jezdovi}, na{a sugra|anka sa nema~kim pase{em. Za posledwih desetak
godina Lenka Jezdovi} i wen suprug Verner ^edernik, istrajali su u prikupqawu
pomo}i za prijepoqsku Bolnicu, pokazuju}i da humanost, pa`wa i qubav prema drugima
mogu da budu i na~in `ivota.
I ove godine poseta gospo|e Lenke Jezdovi} rodbini i rodnom kraju bila je u
znaku humanitarne po{iqke u lekovima za pacijente koji se nalaze na le~ewu u
prijepoqskoj Bolnici. Pomo} u lekovima, vredna na na{em tr`i{tu oko 20 000 maraka,
primqena je u ovoj zdravstvenoj ustanovi sa odu{evqewem.
- Mnogo sam vezana za svoju zemqu, rodni kraj i naravno, rodbinu. To me motivi{e
da svaki put, sa sve vi{e energija, i ja i moj suprug, nastavqamo sa prikupqawem
pomo}i za one koji nisu u mogu}nosti da nabave lekove. Mi imamo brojne prijateqe
lekare u Nema~koj koji se veoma rado odazivaju na{im akcijama. Nemci znaju kakva
je situacija kod nas, da nemamo ni osnovnih lekova i da je mnogo onih koji nisu
u mogu}nosti da ih kupe, i veoma su solidarni. Moj suprug, tako|e, mnogo voli
Srbiju i Prijepoqe. Sve bi uradio za na{ narod jer ga siroma{tvo u kom se `ive
wudi mnogo poga|a, ka`e Lenka Jezdovi}.
Ina~e, sva deca Du{ana i Borke Jezdovi}, od malih nogu su vaspitavana u duhu
qubavi prema drugima. Svoju prvu lekciju iz humanosti Borka Jezdovi} dobila
je , jo{ kao dete, od svojih roditeqa a onda je, s puno pa`we, te principe nastavila
da razvija i u svom porodu. Ova krepka starica, bistrog uma i sa svojih 88 godina,
danas je presre}na {to je u tome uspela i {to su wena deca nastavila da `ive
sa tim.
- Ja sam uvek svojoj djeci govorila: "Djeco, podajte drugima, naro~ito
sirotiwi". I mene je moj otac tako vaspitavao. Govorio mi je: " Dijete,
ako jede{ i metnula si zalogaj u usta a gladan je zinuo i ka`e ti, gladan sam,
prelomi onaj zalogaj i podaj wemu pola, da ostanete `ivi i ti i on". Ja
sam tako govorila i svojoj djeci i ponosim se wima, ka`e Borka Jezdovi}.
I dok Lenka godinama svoju humanost iskazuje kroz pomo} u lekovima za one koji
se le~e u Bolnici, wena mla|a sestra Drenka ne prestaje da drugima daruje ono
{to je zlata vredno - svoju krv. Drenka je ina~e, vi{estruki dobrovoqni davalac
krvi i u~esnik je brojnih akcija dobrovoqnog davala{tva krvi. Tako se zaista,
misao s po~etka teksta, o tome da nam niko ne mo`e oduzeti ono {to smo drugima
dali, potvr|uje i u `ivotu na primeru ~lanove porodice Du{ana i Borke Jezdovi}.
M.Cmiqanovi}
SEDNICA
IO SO PRIJEPOQE
OSTVARIVAWE BUXETA U GRANICAMA PLANA
U obimnom dnevnom redu od dvadesetak ta~aka na sednici
Izvr{nod odbora Skup{tine op{tine Prijepoqe (28.O8.2001.) kojom je predsedavao
Milutin Drobwak, predsednik IO, razmotren je Izve{taj o ostvarenoj buxetskoj
potro{wi op{tine u prvom polugodi{tu teku}e godine , informacije o realizaciji
Odluke o mesnim zajednicama u vezi predstoje}ih izbora , stawu i odr`avawu sportskih
objekata,aktivnostima oko formirawa preduze}a > MALINA PRODUKT < ,nalazima
merewa radioaktivnosti u zoni NATO dejstava 1999. godine , zahteva nekih politi~kih
stranaka za obezbe|ivawe kancelarijskog prostora a utvr|en je i Predlog re{ewa
o razre{ewu Velizara Rakowca funkcije Op{tinskog javnog pravobranioca,zbog wegovog
odlaska u penziju po slovu zakona.
U vezi buxetske potro{we konstatovano je da su u prvom polugodi{tu ove godine
ostvareni zadovoqavaju}i rezultati , da su prihodi realizovani u iznosu od 37.910.000
dinara, {to je 49,2 odsto u odnosu na planska dokumenta . Najve}e ostvarewe
bilo je kod prihoda od poreza:51,9 kao i kod ostalih javnih prihoda,gde procenat
ostvarewa iznosi 58,4 odsto.
Prilikom razmatrawa zahteva Nove Srbije,Demokratske stranke i Demokratske stranke
Srbije za obezbe|ivawe prostorija za rad stranaka ,sednici su prisustovali i
narodni poslanici u Skup{tini Republike Srbije Vukosav Toma{evi} i Zelxo Huri}
kao i ~elni qudi op{tinskih odbora Demokratske stranke i Nove Srbije Milanko
Toma{evi} i Milan Ga~evi} . Prisutni predstavnici stranaka i narodni poslanici
izrazili su na sednici veliko nezadovoqstvo {to se problem prostorija za rad
politi~kih partija ne razre{ava i konstatovali da je to veoma zna~ajno pitawe
u vi{estrana~kom delovawu i da je na{a sredina jedna od retkih op{tina,ako ne
i jedina koja u vezi ove problematike tapka u mestu. Toma{evi} i Huri} su ocenili
da je neshvatqivo da se narodnim poslanicima ne obezbe|uju potrebni uslovi za
rad ,re~ je pre svega o kancelarijskom prostoru, kako ne bi stranke primali
na ulici , po kafanama i drugim neodgovaraju}im mestima. IO SO je zakqu~cima
o ovom pitawu, pored ostalog , konstatovao da je op{tina trenutno u mogu}nosti
da obezbedi dve prostorije u Domu revolucije za rad politi~kih stranaka i koalicija
a koje imaju odborni~ke klubove u Skup{tini op{tine i jednu prostoriju za rad
tri narodna poslanika (Radojko Petri},Vukosav Toma{evi} i Zelxo Huri}) u Narodnoj
skup{tini Republike Srbije.
IO SO dostavqen je i zvani~an izve{taj o rezultatima merewa radioaktivnosti
u zoni NATO dejstava na teritoriji op{tine Prijepoqe u kome se isti~e da je
Institut za nuklearne nauke Vin~a 10.jula 2001.godine izvr{io terenska ispitivawa
na mostu na Limu u Prijepoqu, {irem prostoru Bistrice i na podru~ju Jadovnika
i konstatovao da na podru~ju op{tine Prijepoqe u zoni dejstava NATO pakta nije
pove}ana radioaktivnost, kao i da na kontrolisanim lokacijama u agresiji NATO
snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju, nije kori{}ena municija sa osiroma{enim
uranijumom.
I.K.
VLADA O POLIMQU
IO SO Prijepoqe na sednici od 3.septembra utvrdio je Predlog re{ewa o razre{ewu
Zorana Kijanovi}a du`nosti direktora JIP > Polimqe< koji je nakon poznatih
zbivawa u ovom kolektivu , krajem januara teku}e godine podneo ostavku na mesto
rukovodioca . Istovreno na ovoj sednici, IO SO je utvrdio Predlog re{ewa o postavqewu
Mileve Male{i}, novinara za vd direktora >Polimqa< na period do jedne
godine.
Utvr|en je i Predlog oduke o izmenama Odluke o osnivawu >Polimqa< prema
kojoj zaposleni u ovoj informativnoj ku}i , a na osnovu Odluke Saveznog ustavnog
suda , imaju pravo da neposredno biraju svoje predstavnike u Upravni i Nadzorni
odbor JIP >Polimqe< . Utvr|en je i Predlog re{ewa o razre{ewu dosada{weg
Upravnog odbora >Polimqa< u kojem su tri ~lana, me|u wima i predsednik
UO Oliver Mrdakovi}, podneli ostavke. Na sednici, iako je to bilo predvi|eno
dnevnim redom, nije utvr|en kona~an predlog re{ewa o imenovawu novog UO >Polimqa<
jer svoje predloge nisu dostavili SPS i DOS, a {to }e biti ura|eno do sednice
SO koja }e se odr`ati, kako je planirano, 11.septembra.
K.
IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA
Tokom ovog meseca u svim MZ na podru~ju op{tine Prijepoqe
odr`a}e se izbori za savete mesnih zajednica. Odluku o raspisivawu izbora u
MZ doneo je 27. jula Stevan Puri}, predsednik SO Prijepoqe. Na osnovu ove odluke,
koja je stupila na snagu 8. jula sve mesne zajednice, kako je re~eno na sednici
IO SO, bile su obavezne da u roku od mesed dana donesu svoje statute i druga
potrebna normativna akta, kako bi se izbori odr`ali u skladu sa izmewenom zakonskom
regulativom o mesnim zajednicama.
Do polovine pro{log meseca, prema saznawima Op{tinske uprave, samo je 11 od
ukupno 30 mesnih zajednica na podru~ju prijepoqske op{tine donelo nove statute
i druga pravna akta u skadu sa novom Odlukom o MZ usvojenom u Skup{tini op{tine.
K.
POSLE
OSAM MESECI OD KONSTITUISAWA REPUBLI^KE SKUP[TINE
KANCELARIJA ZA POSLANIKE
Predsednik SO Prijepoqe uru~io kqu~eve od kancelarije poslanicima
Osam meseci posle konstituisawa Republi~ke skup{tine
u pro{loj nedeqi Stevan Puri} predsednik SO Prijepoqe na prigodan na~in uru~io
je kqu~eve od kancelarije u zgradi SO u kojoj }e boraviti po utvr|enom rasporedu
republi~ki poslanici i primati stranke.Ovom skupu od ukupno tri poslanika iz
na{e op{tine nije prisustvovao zbog spre~enosti Vukosav Toma{evi} poslanik iz
DOS-a.
Uru~uju}i kqu~eve od novoopremqene kancelarije republi~kim poslanicima Stevan
Puri} predsednik SO Prijepoqe za`eleo je poslanicima dug `ivot i dobro zdravqe.Tom
prilikom on je rekao da se sa opremawem kancelarije kasnilo iz objektivnih razloga
po{to je trebalo izna}i sredstva doneti odluku i sa~ekati tu realizaciju.
Zahvaquju}i se predsedniku SO na `eqama za dobro zdravqe i li~nu sre}u Zevxo
Huri} poslanik u Republi~koj skup{tini iz DOS-a je rekao da bi mu bilo dra`e
da to wegovo zdravqe bude dobro ako bi se predsednik potrudio da mu zaposli
suprugu koja je kao diplomirani pravnik ve} 14 godina nezaposlena.Uz to ovaj
gest predaje kancelarije poslanik Huri} je okarakterisao kao nastavqawe stare
prakse SPS-a sa presecawem vrpci ili otvarawem ovih ili onih objekata kako bi
se poraz pretvorio u uspeh.-Ovo nije uspeh {to se tek sada dodequje kancelarija
osam meseci nakon verifikacije na{ih mandata-rekao je poslanik Zevxo Huri}.Uz
to on je naglasio da su ~lanice DOS-a u jednoj vanrednoj aktivnosti oko obezbe|ivawa
prostorija isti~u}i da SPS nema dovoqno sluha za re{ewe tog problema i da se
pla{i da }e do} do nekih vanrednih aktivnosti.-Vi `elite i ovim gestom da u
javnosti stvorite sliku da ~inite sve {to je u va{oj mo}i i poku{avete da iza|ete
u susret DOS-u.Sve u svemu ipak je boqe {to je i ovog momenta do{lo do ovoga
nego da je kasnije, pa se nadam da }e te ubudu}e imati vi{e sluha i da |emo
ubudu}e vi{e sara|ivati, rekao je na kraju Zevxo Huri}.
Govore}i o ~inu predaje kqu~eva od kancelarije za poslanike Radojko Petri} republi~ki
poslanik iz SPS-a je naglasio da je ovaj ~in zna~ajan za gra|ane da znaju kada
i gde mogu biti primqeni kod poslanika kako bi se ostvario taj osnovni vid komunicirawa.-Za
Prijepoqe je dobro {to imaju tri poslanika iz razli~itih politi~kih grupacija.mo`e
se diskutovati da li je opremawe kancelarije moglo biti ranije ili ne ali mislim
da je predsednik objasnio razloge zbog koji se kasnilo, rekao je Radojko Petri}.
Osvr}u}i se na probleme vezane za obezbe|ivawe kancelarijskog prostora za stranke
Petri} se slo`io da sve politi~ke stranke koje imaju odbornike u SO treba da
imaju kancelarije, ali ovo {to se de{avalo posledwih dana u Op{tini Prijepoqe
je van demokratskih okvira i principa, a pogotovo ono {to je ura|eno sa obijawem
brava i upadom u imovinu koja je vlasni{tvo SPS.Ja se nadam da }e to gospoda
iz DOS-a shvatiti i osloboditi taj prostor, istakao je Radojko Petri} republi~ki
poslanik. Na kraju svog obra}awa Radojko Petri} se zahvalio rukovodstvu op{tine
za ustupawe kancelarije i izrazio `equ da }e gra|ani {to ~e{}e komunicirati
sa poslanicima.
Kancelarija u kojoj }e boraviti republi~ki poslanici nalazi se ina~e u prizemqu
zgrade SO, odnosno prostorijama gde je nekada bila sme{tena MZ Prijepoqe.
I.A.
OKRUGLI
STO
RELIGIJSKA DUHOVNOST
U Muzeju je, 30. avgusta, odr`an okrugli sto na temu:
>Religijska duhovnost<. Svoje vi|ewe duhovnosti i poimawe duhovnosti uop{te,
religije i odnosa religije i nauke ali i mesta ~oveka na po~etku novog veka,
dali su u~esnici razgovora: Seid Halilovi}, koji poha|a postdiplomske studije
islamske filosofije i gnoseologije u iranskom gradu Komu, teolozi @ana Matovi}
i Magdalena Ostoji}, profesor filosofije Belkisa Fetahovi} i sociolozi Muamer
Ha{imbegovi} i Sla|ana Markovi}.
U tro~asovnom razgovoru, koji je vodila novinar Indira Haxagi}, a koji je otvorio
mno{tvo komplikovanih pitawa ne samo ~ovekovog duhovnog ili religioznog, ve}
i materijalnog ispoqavawa, gde se postavilo i pitawe kako biti dobar ~ovek i
da li nu`no ka tome vodi samo religijska duhovnost, u~estvovali su i prisutni,
koji su u ovom razgovoru bili otvoreni ne samo za pitawa ve} i za izno{ewe svog
mi{qewa.
I.H.
PERFORMANS
JUSUFA HAXIFEJZOVI]A
>^ARLAMA<
Provincija se mo`e razbiti samo pame}u
i znawem
U
Sopotnici je odr`ana prva {kola performansa u Srbiji. Posle desetak dana boravka
u ovom prostoru, mladi umetnici, odnosno studenti umetni~kih {kola, priredili
su niz performansa u Prijepoqu, koriste}i, pre svega, atraktivnost otvorenog
prostora (ulica, parking...) ali i zatvorenog (kafei, Muzej). Te srede, kad
se avgust bli`io svom kraju, i te ve~eri, kada je u Prijepoqu kona~no bilo ne{to
>drugo< od onog {to je umaralo proteklih leta, svoj performans priredio
je u Muzeju i Jusuf Haxifejzovi}, jedan od umetnika koji je sinonim za ovaj
vid izra`avawa i koji je bio jedan od predava~a u Sopotnici. Performans se zove
>^arlama<.
Ovo je prvi performans koji si priredio (u) svome gradu, posle toliko akcija,
instalacija i performansa {irom sveta. Imali smo priliku da vidimo tu >^arlamu<
u Prijepoqu. Pa, >^arlama< {ta je?
Kako ja obi~no radim, za dekor predstave uzimam stvari koje nalazim na licu
mesta, odnosno u mestu gde radim tu predstavu, ovoga puta sam pokupio zidne
novine, foto novine koje su bile u osnovnoj {koli u Sopotnici, koje su napravqene
pre 25-30 godina i to sam povezao sa vojnim le`ajima i }ebadima i tu sam uglavio
nekako celu svoju intimnu pri~u, odnosno pri~u sa familijom, koja traje od Bijanala
u Cetiwu, gde sam napravio performans koji se zvao >Strah od pitke vode<.
Onda smo u Antverpenu, ja i moj galerista Denis Anderson, napravili jednu seriju
grafika, koje ja prodajem i >tro{im< na performansima. Ina~e, ovaj performans
po~eo sam izvoditi od 28. maja ove godine i prvi je bio u Luksemburgu, u Muzeju
>Kasino<, a onda slede}i u Puli, pa na Golom otoku i sada u Prijepoqu.
Planiram napraviti niz ovakvih predstava koje }e, verovatno, za godinu-dve evoluirati
u ne{to drugo, {to ja ne znam {ta }e biti. Uglavnom, pri~a je ono: rat, izbegli{tvo,
familija, moje poreklo, detiwstvo, Prijepoqe...
Ono {to je zanimqivo u odnosu na sve spomenute gradove je da su te ovde gledali
rodbina i zemqaci. Da li te zanimala wihova reakcija, taj pikado sa porodi~nom
fotografijom?
Jeste, prvi put su oni bili gledaoci, jer obi~no kad smo zajedno iskoristim
da sudeluju u predstavi. Recimo, kad je cela familija dolazila u Cetiwe, oni
su u~estvovali u >Strahu od pitke vode<, koji sam ja izvodio u toku rata.
Kada su me Nikola Petrovi} i direktor Narodnog muzeja Petar ]ukovi} pozvali,
ja sam pristao i to su tada >popquvali< u Sarajevu. Rekli su da sam oti{ao
da se poklonim crnogorskom kraqu, da sam oti{ao na >neprijateqsku teritoriju<
sa koje se puca na moj narod i da sam poveo jo{ i svoju familiju. Me|utim, ja
znam da }e ovaj rad ostati ba{ u bosanskohercegova~koj umetnosti kao jedinstven
primer da se umetnost mo`e raditi i na teritorijama zahva}enim ratom. Umetnost
ne mo`e biti za prijateqe ili za neprijateqe. Da sam na Cetiwu napravio neku
glorifikaciju u smislu cerebralnih panagirika, ja bih se sada stideo i rad ne
bi `iveo. A ja sam napravio rad zasnovan na potpuno istinitoj situaciji: ja
nisam video svoje roditeqe od po~etka rata u Bosni, pred kraj tog rata bio sam
pozvan na Cetiwe. Kad su me pitali {ta }u da radim, ja sam rekao da `elim da
vidim svoje roditeqe, {to je bila humana ideja i humani zahtev.
Sada je ovde neka druga situacija. Da li te je zanimalo mi{qewe publike. Recimo,
meni je bila interesantna re~enica jednog mom~i}a, koji je, na pitawe da li
je kraj predstave, rekao lakonski - a ko to mo`e znati...
^uj, kada glumac glumi, onda on ulazi u lik, u ne{to {to on nije. Ja mislim
da ja ne glumim. Poku{avam da to radim kao da sam sam u sobi. Ali ja sam svestan
da to nije istina jer su tu qudi, tu su kamere... To uti~e na mene ali malo
jer ja ni{ta ne prezentiram, ne predstavqam, dakle ne varam i ja se ne poklawam.
Nisam protiv aplauza ali nisam se nikad nikome poklonio. Ja sam normalan ~ovek,
koji izvodi svoju ideju i konstrui{em zna~ewe pri samoj izvedbi u vremenu i
prostoru i to je sve.
[kola performansa je o~igledno za tebe bila inspirativna ili intrigantna jer
si bio predava~ ali upravo zahvaquju}i woj mi smo videli i prvi tvoj performans
ovde.
Ja sam u svoj grad bio pozvan od strane jednog galerijsko-izdava~kog prostora
>Remont< iz Beograda koji vodi Danka Radosavqevi} koja je sa Stevanom
Vukovi}em do{la ovde na poziv Mirsada Mujezinovi}a koji vodi Klub >21<.
Oni su pozvali mene i U`i~anina Eru Milivojevi}a, koga ja dugo poznajem kao
umetnika i ono {to se ovde doga|alo, a {to se ti~e {kole performansa je zaista
na visokom nivou i mladi qudi su puni entuzijazma i imaju energije i napravili
su dosta toga, pod vrlo te{kim uslovima, za nedequ dana.
Ja kao profesor sam pri~ao svoje pri~e i slu{ao sam wihove pri~e jer nisam od
onih pedagoga, niti umetnika koji `ele da naturaju svoje mi{qewe i stavove jer
sam imao iskustvo pokojnog Stojana ]eli}a koji nije nagovarao qude, ali je u
klasi imao uvek 5-6 malih >]eli}a< i tako se dizao nivo samom profesoru
a studenti su bili baza te hijerarhije i onda nije bilo progresa. Po{to u Beogradu
nije postojao nikakav sistem u umetnosti, kao {to ga nema ni sada nigde na jugoslovenskim
prostorima, ni profesoru sve to nije ~inilo ni{ta. Jedino je malo vi{e prodavao
zahvaquju}i svojim epigonima ali on nije napravio nikakvu internacionalnu karijeru.
Kako napraviti {kolu performansa, kako predavati, kako upoznati studente sa
onim {to je su{tina umetni~kog rada i ideje?
Nisam im doneo nikakva dokumenta o tome kako radim ali sam pri~ao kako radim
i da je sve to zasnovano na nekakvom prvom sloju arheologije i na istini, na
sudbini mene kao `ivog bi}a. Sve je, naravno, povezano i sa situacijom u ovim
na{im krajevima, dakako i politi~kom. Pri tom, ja ne `elim da budem banalan,
da to ni u kom slu~aju ne bude jadikovka, nego da bude pri~a kakva jeste - hladna,
sa malom toplinom koju ja nosim iz moje ku}e, iz Prijepoqa. ^ak ni to ne `elim
previ{e da eksploati{em jer bi moglo nekad da bude sentimentalno. A ja ni to
ne `elim. Ja ovakve predstave radim gde me pozovu i na neki na~in se normalno
praznim...
Je li ovo bila prilika da se studenrti na neki na~in oslobode i akademskog u~ewa
umetnosti?
Akademija treba da evoluira. Ona se od osnivawa nije mnogo promenila. Na po~etku
se radilo po modelu i danas se radi po modelu, a ja mislim da model mo`e biti
sve i sociolo{ki, a ne mora biti objekat. Bitno je kako ostaviti svoj autenti~an
trag. Danas u svetu ima toliko umetnika. Samo u Amsterdamu `ivi 10.000 umetnika
iz Wujorka jer tamo mogu dobiti pare za svoje projekte. Qudi rade performanse,
predsatve, muziku, arhitekturu. Ako kapital pre|e na stranu progresivnih snaga,
to }e se mewati stvar u umetnosti bez obzira na sve akademije jer one nemaju
niti para, niti pozicije, niti vlast, a qudi koji tamo predaju nisu poznati
umetnici u onom svetu koji ima sistem umetnosti, gde se ona bele`i. U na{im
krajevima ona se ne bele`i, mi nismo upu}eni na tr`i{te.
Da li je {kola performansa bila samo hit ove sezone ili bi mo`da Prijepoqe svakoga
leta moglo biti velika pozornica za performanse jer mi se ~ini da je ambijent
ove varo{i intrigantan ba{ za ovaj vid umetni~kog izra`avawa?
Moglo bi se iskoristiti moje poznanstvo sa umetnicima jer ja zaista znam dosta
qudi koje susre}em po svetu gde izla`em. I uop{te nije problem da se to realizuje.
Dovoqna su dva, tri ~oveka koja su raspolo`ena da to finansiraju, a finansirali
bi putne tro{kove. Posle bi bilo dovoqno pokazati ono prijepoqsko gostoprimstvo
i ni{ta vi{e ne treba. Umetnost, kada postane roba, postaje veliki kapital,
ali mi s tim nemamo nikakve veze, jer smo mi siroma{ni i jedino mo`emo zasnivati
nove vrednosti. Kad bi ovde dolazili qudi i radili predstave, kad bi se organizovao
festival performansa, to bi bio kapital koji ostaje. Sa~inila bi se jedna arhiva
kaseta koje bi se mogle razmewivati sa drugim gradovima, pa bi Prijepoqe moglo
da vidi neki performans koji je samo par dana ranije odr`an u Wujorku. Vi{e
ovo ne bi bilo selo, ni provincija, nego bi se pratio rad dobrih umetnika na
ovoj planeti. To je izvodqivo i mawe bi ko{talo od ove Kolonije.
Ja sam bio ~lan Umetni~kog saveta Kolonije i kad sam postao ~lan nisam odabrao
ni jednog umetnika. Pitao sam \or|a Kadijevi}a {ta ja onda tu radim, a on mi
ka`e da sam ja ~lan! Ka`em da ja ne}u da budem nikakav ~lan ako ne{to ne radim,
te sam dobio pravo koje mi je dao Kadaijevi} da pozovem u Koloniju po dva umetnika.
Ne}u da budem arogantan ali ono {to sam ja odabrao bilo je kvalitet. Da je 10
takvih umetnika boravilo svake godine, za 25 godina imali bi smo 250 dela dobrih
umetnika i Prijepoqe bi bilo jedan od najboqih muzeja u Srbiji. A danas sve
to nije ni{ta. To je va{ari{te, provincijska jagwe}a brigada, od koje Prijepoqe
nema ni{ta. Znam ja, naravno, da nikad niko nikog nije pozvao ako nije kapirao
{ta taj radi.
Ja bih bio voqan da napravim taj festival jer bih se tih mesec dana ose}ao kao
da sam u istinskom centru, kao na nekom od festivala u Americi ili Evropi. Provincija
se mo`e razbiti samo pame}u i znawem.
I li{avawem kompleksa prema autoritetima...
E, pa to je provincija. To je u~malost. Kad misli{ da su svi pametniji od tebe,
da ti to nikada ne}e{ doku~iti. Ja tako nikad nisam mislio. Ja sam napravio
i ta Jugoslovenska dokumenta u Sarajevu, koja su bila najboqa izlo`ba tog gabarita,
ikada napravqena na ovim prostorima, ali sam to napravio sa ulice. Nisam imao
poziciju, ~ak ni profesorsku, niti me to zanimalo. Mene ne zanima vlast, niti
me zanima da tro{im svoje znawe i vreme u bilo koju besposlicu, u bilo koju
pasiju ili `equ. Ja sam ~ovek bez `eqa (velikih). Ili najboqe - malogra|anskih.
Ali bila bi mi `eqa da se u Prijepoqu napravi festival performansa o kome bi
pisale sve novine od Wujorka do Pariza. Za{to da ne ?!
Indira Haxagi}
