Polimlje 1985


Broj 1985

POLIMQE

SPORT

PO^ELO PRVENSTVO U SRPSKOJ [AHOVSKOJ LIGI
[AHISTI PRIKA PO[TUJU TRADICIJU
Priko - Takovo (Gorwi Milanovac) 2,5 : 3,5

Mada slove za jednog od najstabilnijih srpskoliga{a, {ahisti Prika ni ove godine nisu izneverili neslavnu tradiciju - startovali su porazom kao i mnogo puta ranije. Ekipa Takova, iako novajlija u Ligi, uzela je meru prijepoqskim cugera{ima koji }e svoj neosporan kvalitet i iskustvo morati da potvr|uju ve} od narednog kola ukoliko ne `ele da im se ponovi pro{la godina kada su svoj srpskoliga{ki status ozbiqno doveli u pitawe.
Istona, ekipa Takova je u posledwem trenutku dobila poja~awe u FIDE majstoru Rabrenovi}u ali ne treba zabraviti ni ~iwenicu da su u sastavu imali i dvojicu 15-togodi{wih prvokategornika, od kojih je jedan osvojio ceo poen.
Ina~e, poene za Priko osvojili su Sadikovi} i Brajevi}, remizirao je Dumi}, dok sus Mu{ovi}, [ehovi} i Dautovi} pretrpeli poraze.
U nedequ, u okviru drugog kola, Priko se u Aleksandrovcu sastaje sa doma}om @upom.

S.M.

RUKOMETA[I PRIJEPOQA GOSTOVALI U GORA@DU
NASTAVAK PLODNE SARADWE

Saradwa dva kluba zapo~eta maja meseca ove godine u okviru priprema za 38. MOSI, nastavqena je u~e{}em prijepoqskih rukometa{a na dvodnevnom turniru koji je odr`an prvog i drugog septembra.
Pored ekipa Gora`da i Prijepoqa na turniru su u~estvovali Novi Pazar i tri bosansko-hercegova~ka prvoliga{a: Gra~anica, Maglaj i ^elik (Zenica). Kao {to se i o~ekivalo prvo mesto pripalo je Gra~anici koja ove godine u~estvuje u Kupu evropskih {ampiona. Drugo mesto osvojila je ekipa Gora`da a zatim slede Novi Pazar, ^elik, Maglaj i Prijepoqe.
Kao i prilikom prvog gostovawa, 9. maja ove godine, prijepoqski rukometa{i nai{li su na srda~an prijem me|u sportskim radnicima i `iteqima grada na Drini a razgovarali su i o saradwi sa ostalim klubovima koji su u~estvovali na turniru.
Tako je RK Prijepoqe dobio i pozivnicu za u~e{}e na turniru u Gra~anici povodom otvarawa nove sporske dvorane u ovom gradu na kojem }e u~estvovati osam ekipa sa prostora biv{e Jugosavije, po dva kluba iz SR Jugoslavije (Prijepoqe i Novi Pazar) i Hrvatske i ~etiri kluba iz Bosne i Hercegovine.

S.M.

ODBOJKA[I FAP LIVNICE STARTOVALI PORAZOM OD OBILI]A
O^EKIVAN PORAZ
Obili} (Beograd) - FAP Livnica 3:1

Iako su pru`ili dostojan otpor favorizovanom doma}inu odbojka{i FAP Livnice nisu uspeli ni{ta vi{e od jednog dobijenog seta. Istini za voqu u ovom susretu pobeda se nije mogla ni o~ekivati s obzirom da su Beogra|ani me|u glavnim favoritima za osvajawe prvog mesta.
Mladi odbojka{i iz Prijepoqa o~igledno nisu imali sre}e sa `rebom. Prva dva kola, dva gostovawa i to najve}im favoritima za titulu, Idu}e nedeqe FAP Livnica gostuje u Sremskoj Mitrovici gde se sastaje sa doma}im Srem Simeksom.
Uo~i ovog gostovawa, kao i prethodnog u Beogradu, trener prijepoqskog drugoliga{a Slavenko Kuburovi} ne gaji iluzije:
- Ekipa iz Sremske Mitrovice je, uz Obili} i Radni~ki iz Kragujevca, glavni favorit za osvajawe prvog mesta. Najavquju}i {ampionske ambicije poja~ali su se sa nekoliko igra~a Vojvodine i mislim da nemamo {ansu da ne{to ozbiqnije u~inimo.Ipak, za ovu mladu ekipu va`no je da na startu imaju dva jaka me~a, a bodovi }e do}i u narednim utakmicama. Na{e ambicije a i realan domet u ovogodi{wem prvenstvu je sredina tabele.

S.M.

ODBOJKA[ICE PUTEVA USPE[NO DEBITOVALE NA DRUGOLIGA[KOJ SCENI
NOVAJLIJA BEZ PARDONA

Putevi - Partizan (Sremski Karlovci) 3:0
Lak{e nego {to se o~ekivalo odbojka{ice Puteva osvojile su prve drugoliga{ke bodove. Iako su za protivnika imale stargog drugoliga{a a nekada uspe{nog ~lana Prve lige, mlade odbojka{ice Puteva u{le su u me~ bez respekta prema rivalu zvu~nog imena i nadmo}no dobile sva tri seta.
Rezultati po setovima (25:19, 25:14,25:13) iskqu~uju potrebu bilo kakvog komentara oa odnosu snaga na terenu.
U nedequ Putevi gostuju u Ni{u gde se sastaju sa ekipom doma}eg Studenta.
PUTEVI: Joksimovi}, Mu{ovi}, Toma{evi}, Obu}ina, Stamenkovi}, Kasumovi}, Ba{ovi}, Matovi}, Roganovi}, Bajramovi}, Divac, Puzovi}

S.M.

IMPOZANTNI REZULTATI PRIJEPOQSKIH ATLETI^ARA
KRUPNIM KORACIMA KA ELITI

Da izvanredni rezultati prijepoqskih atleti~ara na 38. MOSI nisu bili slu~ajni pokazala su dva zna~ajna atletska skupa na kojima je potvr|ena wihova vrednost.
Na finalu Kupa Srbije u Kragujevcu ve}ina ~lanova AK Prijepoqe ostvarila je rezultate koji ih vode na finale Kupa Jugoslavije koje }e se krajem meseca odr`ati u Senti. I ovoga puta u prvom planu bio je najboqi prijepoqski atleti~ar Spasoje Petri} koji je obezbedio plasman u finale Kupa Jugoslavije u tri discipline ( 100,200 i 400 metara) a bi}e i ~lan obe {tafete koje }e tako|e i}i u Sentu.
Pored Petri}a u finale kupa Jugoslavije plasirali su se Edin Sinan~evi} (kugla, disk), Branko Babi} (1500, 3000 stipl), Marija Divac (vis, 800 metara) kao i obe `enske {tafete.
Pre toga na Mitingu atletskih nada Jugoslavije u Bajinoj Ba{ti Spasoje Petri} i Xenan [pirtovi} zabele`ili su dobre rezultate u me|uolimpijskim disciplinama. Petri} je bio tre}i na 60 metara, ~etvrti na 120 i {esti na 250 metara dok je [pirtovi} osvojio {esto mesto u trci na 60 a sedmo u trci na 120 metara.

S.M.

FUDBAL:MORAVI^KA ZONA
BODOVI IZ DERBIJA OTI[LI U GU^U


U derbiju {estog kola Draga~evo pobedilo u Prijepoqu sa 1:0 Pre toga, u ~etvrtom kolu Polimqe boqe na svom terenu od Mladosti iz Atenice sa 3:1 a zatim u Bajinoj Ba{ti remiziralo sa Slogom 2:2 U subotu novi derbi: u ^a~ku nepora`eni Autoprevoz do~ekuje Polimqe
Lako su fudbaleri Polimqa iza{li na kraj sa ateni~kom Mlado{}u u okviru ~etvrtog prvenstvenog kola. Mre`u Ateni~ana dva puta je u prvih 45 minuta pogodio N. Puzovi}, dok se, tako|e u prvom delu utakmice, u listu strelaca upisao i Devovi}. U nastavku, osim provale oblaka, ni{ta posebno, mada su, golom sa penala, gosti postigli po~asni pogodak u Prijepoqu.
U petom kolu Polimqe je gostovalo u Bajinoj Ba{ti gde ih je, uz fudbalere Sloge, do~ekao i sudija Mili} iz Gorweg Milanovca koji je u prethodnom kolu kartonima prosto ojadio ekipu iz Prijepoqa. Pored dva postignuta gola (N. Puzovi} i Rov~anin) Mili} je poni{tio jo{ dva gola koji su za sve osim za wega bili regularni. Uz to igralo se i sa nedovoqno naduvanim loptama {to je govorilo da su organizatori utakmice sa sudijama preduzeli maksimalne napore da Polimqe ne pobedi. U tome su i uspeli jer je krajwi rezultat bio 2:2, a to je zna~ilo i da Polimqe po~iwe da gubi mrtvu trku sa Autoprevozom.
Kr~ag Polimqa pukao je ve} naredne nedeqe, u derbiju {estog kola kada je u Prijepoqu gostovala ekipa Draga~eva. Vi{e od 500 gledalaca bili su svedoci dobre utakmice u kojoj su se re|ale {anse na obe strane, ali je u 80 minutu gostuju}i tim preko Lazarevi}a do{ao do tri va`na boda.
U prethodnom kolu Draga~evo je kod ku}e izgubilo od Autoprevoza ~ak sa 5:1 ali su u Prijepoqu pokazali kako je raweni lav najopasniji. Jer, samo u prvom delu me~a Draga~evci su imali tri vrlo povoqne prilike iz kontranapada, ali je Ma{ovi}, ovoga puta bio siguran. Nadmo}nost Polimqa tokom cele utakmice nije rezultirala, ali je ve} sutra prilika da se, u direktnom okr{aju u ^a~ku, otkine makar bod favorizovanom Autoprevozu.
Posle {est kola Autoprevoz ima svih 18 bodova, drugi je Zlatar sa 16, tre}i Mladi rudar ima 15 a ~etvrto Polimqe i peto Draga~evo imaju po 13 bodova.

S. @uni}

na vrh

SAOBRA]AJ
POVE]AN BROJ SAOBRA]AJNIH NEZGODA

Prema podacima Saobra}ajne policije OUP Prijepoqe, u proteklih osam meseci na magistralnim putevima koje kontroli{e ova policijska stanica dogodilo se 213 saobra}ajne nezgode u kojima je pet lica izgubilo `ivot, 24 te`e a 72 lak{e povre|eno. U 152 saobra}ajne nezgode nije bilo povre|enih lica ali je pri~iwena znatna materijalna {teta. U odnosu na isti period pro{le godine zabele`en je ve}i broj i saobra}ajnih udesa i nastradalih lica.
Ovo pove}awe obja{wava se pre svega daleko ve}om frekvencijom saobra}aja u letwim mesecima kada je deonicom Borova glava - Barski most dnevno prolazilo preko 15.000 vozila {to je pribli`no situaciji sa po~etka devedesetih godina. Naj~e{}i uzrok je neprilago|ena vo`wa.
Uovom periodu pripadnici Stanice saobra}ajne policije u Prijepoqu otkrili su i sanckionisali 15.500 saobra}ajnih prekr{aja, naplatili 13.000 mandatnih kazni, podneli 2.500 prekr{ajnih prijava a zbog upotrebe alkohola iz saobra}aja iskqu~ili 300 voza~a.
\ACI PRVACI U AKCIJI
U organizaciji saobra}ajne policije i prijepoqskih auto{kola u proteklih desetak dana odr`ana je tradicionalna akcija Za{titimo decu u saobra}aju kojom su obuhva}eni svi u~enici prvog razreda osnovnih {kola.
Kroz predavawa i prakti~nu nastavu najmla|i osnovci bili su u prilici da steknu prva saznawa o pravilima pona{awa u saobra}aju kako bi se ostvario {to ve}i stepen wihove bezbednosti.
Uporedo sa ovom akcijom, od ponedeqka su poja~ane aktivnosti na normalizaciji saobra}aja u gradu. U okviru akcije bi}e uklowena sva vozila sa trotoara, obezbe|eno normalno funkcionisawe saobra}aja na gradskim ulicama, uz strogu kontrolu brzine vo`we i alko-testove voza~a. Akcija traje do kraja meseca.

S.Maru{i}

 

na vrh

DVE SKULPTURE U JEDNOM GRADU


\or|e ^pajak, akademski vajar iz Prijepoqa koji `ivi i stvara u Italiji, u~estvovao je i ove godine na 14. Me|unarodnom simpozijumu skulpture u italijanskom gradu Karari.
Ovo je ve} drugi put da internacionalni `iri, sastavqen od predstavnika Akademije umetnosti grada Karare kao i predstavnika op{tine Karara i industrije mermera tog kraja, biraju \or|a ^pajaka da postavi jednu svoju skulpturu od belog kararskog mermera u gradu Karari. Prvi put je bio pozvan 1995. godine, tako da sad u gradu postoje dve wegove skulpture.
Odmah po zavr{etku spomenika u Karari \or|e ^pajak je otputovao za grad Ra{anu gde, na poziv vlade Libana, sa jo{ ~etvoricom umetnika iz sveta, izvodi svoj rad. U Libanu je ^pajak bio gost ~uvenog vajara Alfreda Basbosa, ta~nije bra}e Basbos koji su osnovali i Muzej skulpture u Ra{ani.
Iako ve}inu svojih mermernih i granitnih skulptura radi u ateqeu u Pietrasanti, u Italiji, \or|e ^pajak va`i za jednog od najboqih jugoslovenskih umetnika.

M.M.

na vrh

FESTIVAL REPORTA@E " INTERFER 2001"
NAGRA\EN MILAN CMIQANOVI], NOVINAR "POLIMQA"

Za reporta`u "Vuk sa ovce zvono jo{ vratio nije" Milanu Cmiqanovi}u, novinaru JIP "Polimqe", dodeqena Bronzana poveqa na Internacionalnom festivalu reporta`e "INTERFER 2001"

Na {estom Internacionalnom festivalu reporta`e "INTERFER 2001" u Somboru, u kategoriji novinske reporta`e Milan Cmiqanovi}, novinar JIP "Polimqe", nagra|en je Bronzanom poveqom za reporta`u "Vuk sa ovce zvono jo{ vratio nije".
@iri u sastavu: Nenad Risti}, programski direktor RTS, Mom~ilo \orgovi}, direktor i glavni i odgovorni urednik Nedeqnog telegrafa i Goran Petrovi}, dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine , imao je te`ak zadatak da izme|u 237 ostavrewa, koja su konkurisala za ova pristi`na priznawa,dodeli po tri nagrade- Zlatnu, Srebrnu i Bronzanu povequ za radio, TV i novinsku reporta`u. Nagrade laureatima su uru~ene u Somboru, 16. septembra.
Gran pri Festivala "Laza Kosti}" dodeqen je Vladimiru Mili}u za tri TV pri~e, Produkcijske ku}e "Mre`a" iz Beograda. Dobitnik Zlatne poveqe za novinsku reporta`u je Dragica Jakovqevi} iz Beograda a Srebrne Slavica Markovi}- List "Glas", Beograd.
U obrazlo`ewu `irija festivala za dodelu Bronzane poveqe reporta`i "Vuk sa ovce zvono jo{ vratio nije" novinara na{e informativne ku}e se ka`e:- Poveqa se dodequje za `ivotnu i duhovitu pri~u o me{tanima sa obronaka planine Jadovnik, gde su, ina~e, qudi u stalnoj borbi sa prirodom i gde se wihov tradicionalni na~in `ivota dezintegri{e i propada, ali ne zato {to dolazi moderno i novo, ve} zato {to je cela zemqa u entropiji.
Nagra|ena reporta`a, koja je objavqena u "Polimqu" novembra 1995. godine, i wen autor zaslu`uju da je objavimo i u ovom broju Lista.

PODNO JADOVNIKA LETA MIHOQSKOG ' 95.
VUK SA OVCE ZVONO JO[ VRATIO NIJE
Sve je mawe pastira i ovaca, a sve vi{e vukova koji pola`u pravo na svoju ovcu i ov~ice. Ne ~uje se ni pesma ni bronza. Tito u prodavnici, u {koli dva |aka a po{tar vi{e ni sudske pozive ne raznosi. Gospo}a krava

Dok op{tinska Lada, hitaju}i u Strawane na tre}u ovogodi{wu op{tinsku izlo`bu stoke, grebe stazu uklesanu u litice iznad Lima, Milutin Drobwak, predsednik Op{tinskog {taba za poqoprivredu i predsednik ocewiva~ke komisije pri~a zgode i nezgode sa izlo`be koja se prethodnog dana odr`ala u Aqinovi}ima: prokqu~ale "niske strasti" u jednom mladom biku pa na o~igled svetine i stoke kidisao na mladu, nagra|enu junicu. Vlasnik je jedva odbranio. Junici je nagradom sko~ila cena pa je treba za{titi od davawa obi~nim, seoskim vo~i}ima.
- Poqoprodukt je u na{a najrazvijenija sto~arska sela upu}ivao po jednog priplodnog bika. Zadr`avao bi se po dve godine, obavi posao, i onda ga vratimo u mati~nu luku, pri~a Milutin. Moramo dogodine jednog priplodnog bika ubaciti u Strawane. Bez sve`e krvi i novih bikova ne}emo imati kvalitetnu stoku.
A gore, pod plavom nebeskom kapom mihoqskog leta rasprostrla se rujna jesen. Priroda je kao prate}u manifestaciju, scenografiju za izlo`bu stoke, priredila svoj "jesewi likovni salon". Na mestu zvanom Kara|or|ev {anac, ispod Kowske glave, gde se 1809. godine u{an~ila Kara|or|eva vojska i tu ~ekala susret sa crnogorskom soldateskom, iz svih podjadovni~kih sela sti`e narod sa svojom stokom, o~ekuju}i susret sa ocewiva~kom komisijom koja procewuje, nagra|uje i ispla}uje na licu mesta.
Po{to bik s pedigreom sti`e u Strawane tek dogodine, a dok se jo{ ~eka po~etak rada komisije, uzorni doma}in Dragislav ^pajak izlo`bu stoke koristi i za neke prakti~ne poslove.
- Doveo sam kravu pod bika Rajka Pu{ice. Svi|a mi se bik. Lep, mlad. Dva puta sko~i, dosta, ka`e Dragislav. (Ovde nije bilo incidenta kao u Aqinovi}ima, a kasnije }e se uvideti da je Dragislav, kao vrsan sto~ar, u nedostatku "uvoznih", priplodnih bikova napravio najboqi mogu}i izbor).
Na izlo`bu, na svom kowu @drepku sti`e i Cane Vrani}. Doveo je stoku sa sinom Qubomirom i wegovim sinom, a svojim unukom Bojanom.
- Do{la dva oca i dva sina, a tri Vrani}a, ka`e Cane i pri~a kako je wegovo stado upravo stiglo sa "visinskih priprema". Od maja do ju~e bio sam u katunu na Jadovniku. Na izlo`bu sam doveo 15 ovaca, jednu moju i kravu Vasiqke Zejak {to sam je letos ~uvao za 200 dinara. Vasiqka mi re~e ako dobije nagradu moja je...
I dok Cane pri~a o svom @drepku jada nam se 65.godi{wi Milomir ^pajak:
- Najgori je ovo komad hleba. Nikom ga ne bi preporu~io. Onomad mi vuci zakla{e ovna i jagwe. A lani i ovcu pod zvonom. I jo{ mi zvono nisu vratili. A verovalo se da vuci ne}e ovcu pod zvonom. Ranije su ovde u jednom toru sve poklali, samo ostavili ovcu pod zvonom. Sad kupe sve redom. Pokojni Peri{a Drobwak vikao je svojim ovcama: ' jte ovce moje ~uvaju vas Sveti Sava i Kowska glava. I nisu klali. Sad i ja isto govorim ovcama ali nema vajde, `ali se Milomir.
- Meni pro{le godine, na Nikoqdan, vuci zakla{e 14 ovaca sa jagwadima. Ka`u mi ovde qudi da su to u~inili zato {to sam komunista, {to ne slavim slavu. Slavio sam 40 godina 22. decembar. Od sada }u po~eti da slavim Nikoqdan. Da vidim onda da li }e vuci u tor, veli Cane Vrani}.
[to su sada re|i, to vuci sve ~e{}e dolaze u selo. Nedavno su, ka`u seqaci, si{li duboko u selo ~ak do dvori{ta Dragislava ^pajaka. Odoma}ili se, postali doma}e `ivotiwe. Vuk na ovcu svoje pravo ima. Sve je, me|utim, vi{e vukova koji pola`u pravo na svoju ovcu i ov~ice, a sve mawe pastira koji bi od vukova stado i narod trebali da ~uvaju.
Gde se ne ~uju pesme i bronza tu nema `ivota, zabele`eno je u narodu. U selima podno Jadovnika vazda je odjekivala pesma i odzvawala bronza. Danas se ne ~uje ni jedno ni drugo. Mladi iz sela oti{li, stada se proredila.
U {koli poznatoj po |acima-pe{acima kqu~ u bravi. U~iteq Radomir Novosel na bolovawu, a drugi nije do{ao. Pro{le godine u {koli je bio jedan u~iteq, jedan u~enik i jedan domar. Uz Bojana Vrani}a, u~enika tre}eg razreda ove jeseni u {kolu je po{ao ^edomir Garabinovi}. Spala {kola na dva |aka. A nekada je u woj bilo po 400 u~enika.
- Kada sam ja bio u petom razredu, 1977/78. godine, u odeqewu nas je bilo 37 |aka. A normativna akta su predvi|ala najvi{e 36 u~enika, pri~a Jo`e Pu{ica, trgovac u Poqoproduktovoj prodavnici.
Jo`e, koga zbog imena svi zovu Tito, jedan je od malog broja mladih u Strawanima. Tito najvi{e radi na otkupu {umskih plodova. Od toga, ka`e, seqaci najvi{e zara|uju. Tito je samo za mesec i po dana od naroda otkupio 25 tona kleke, desetak tona {ipurka, preko 200 kilograma vrgwa. Rekorder je Asim Strikovi} koji je skupio blizu 3 tone kleke.
Po{tar Petar Novkovi} nema puno posla. Mada su Strawanci rasuti po zemqi, pisma retko sti`u pod Jadovnik.
- Mo`da do|e desetak pisama mese~no. Jedino {to nosim to su penzije. Svaka ku}a ne{to prima. Nema vi{e ni sudskih poziva. A ranije sam po{iqke iz suda u vre}ama raznosio po ovim selima, ka`e po{tar Petar.
Nema, dakle, u Strawanima vi{e ko ni sudske parnice da vodi. Dok mnogi savetuju Tita i druge momke da se `ene i ve`u za selo, u o~ekivawu rezultata rada ocewiva~ke komisije, Desimir Svi~evi}, voza~ u Poqoproduktu, druga~ije razmi{qa:
- Boqe se ne o`eniti nego se bilo kako o`eniti. Vidite, obra}a se Desimir momcima, i ova komisija tra`i i bira najboqu ovcu i kravu.
A mi slu{amo jo{ kako se jedna `ena obra}a svojoj kravi. Zove je- Gospo|a! Slika koja ubedqivo govori o tegobnoj dijalektici `ivota na selu i o tome kako je u ovom poznatom sto~arskom kraju do kulta uzdi`en status krave.
Komisija je najboqim sto~arima dodelila nagrade-plakete i nov~ane iznose u ukupnoj vrednosti od 1.840 dinara. Najuspe{niji su bili Dragoslav ^pajak i Rajko Pu{ica, koji su osvojili prve nagrade i za ovce i za goveda. Najavqen je seminar za zimu i uvo|ewe godi{wih nagrada za najve}a stada ovaca i goveda, za najve}i otkup sira i mleka...Sve u ciqu da se stimuli{e poqoprivreda i zaustavi odlazak sa sela.
- Poneko se od penzionera vrati u na{e selo. Moramo u~initi sve da ti putevi povratka budu prometniji, da stvorimo uslove da se mladi vra}aju na svoja ogwi{ta, uru~uju}i nagrade najboqim sto~arima govori okupqenom svetu Dragi{a Rakowac, na~elnik za privredu u SO-e.
- Gorak je ovo hleb {to ga iz zemqe jedemo. Te{ko je biti seqak. Nikom mom ne}u savetovati da ostane na selu, ka`e Dragislav ^pajak za prepunom trpezom u svom domu. Gosti slatko jedu doma}i, "seqa~ki" hleb i jedinstven, strawanski raste`eni sir, piju doma}u kru{ku i slade se doma}im medom.
Jadovni~e od kamena, ~obanska si uspomena- stoji u pesmi koja se ne ~uje leta mihoqskog '95. u podjadovni~kim selima. Sve je mawe ~obana i sto~ara, `ena i "gospo|a".

M. R. Cmiqanovi}

na vrh

IZ AKTIVNOSTI G 17 PLUS
POMO] ZA BOLNICU

Kancelarija G 17 plus u Prijepoqu obezbedila je donaciju u vrednosti od oko 6.000 maraka. Radi se o tri tone pasterizovanog mleka i 500 kilograma testenina koje }e biti upu}ene za potrebe prijepoqske bolnice, de~je ustanove i izbeglih lica. Po re~ima Slobodana Martinovi}a, poverenika G 17 plus u Prijepoqu, donacija je rezultat aktivnosti ove nevladine organizacije i namere da se aktivnije pomogne bolesnim licima, deci i izbeglicama.
Ova kancelarija je, tako|e, uspela da obezbedi da zainteresovani povrtari, vo}ari i vinogradari u~estvuju na dvoipomese~nom seminaru u Italiji. Uslov je poznavawe engleskog jezika i zainteresovanost za ovaj na~in poqoprivredne proizvodwe. Odluka o upu}ivawu na ovaj seminar bi}e doneta po isteku roka za prijavu zainteresovanih.

M.M.M.

na vrh

DESETA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE
U OP[TINI PRIJEPOQE NEMA POVE]ANE RADIOAKTIVNOSTI

Verifikovan mandat novoizabranom odborniku Draganu Svi~evi}u. Izra`eno nezadovoqstvo aktivnostima u vezi rada Preduze}a "Malina produkt".Velizar Rakowac, zbog odlaska u penzijurazre{endu`nostiOp{tinskogjavnog pravobranioca.Du`nosti direktora "Polimqa" razre{en Zoran Kijanovi}, a za vd rukovodioca ovog preduze}a SO postavila Milevu Male{i},novinarku ove informativne ku}e.

Desetom sednicom SO, prvom posle dvomese~ne letwe pauze(11.09.2001.) kojom je predsedavao Stevan Puri}, predsednik Skup{tine op{tine prisustvovali su, pored odbornika na li~ni zahtev i predstavnici Evropskog saveta za bezbednost i saradwu Rada Gavrilovi}, koordinator Medija proj ekta OESC i Biqana Markovi}, asistent u Odelewu za medije .
Prilikom utvr|ivawa dnevnog reda odbornik Safet Plani} je tra`io da Skup{tina raspravqa o opozivu odbornika dr Faruka Tasa zato {to nije prisustovao ni jednoj sednici od konstituisawa ovog saziva i {to nije vi{e ~lan partije (JUL) koja ga je za odbornika predlo`ila i zatra`io da se na|e re{ewe o direktnim prenosima skup{tinskih sednica preko talasa " Radio Polimqa" . U kra}oj raspravi u vezi prvog predlo`enog pitawa Stevan Puri}, predsednik SO je rekao da bi bilo potrebno da JUL dostavi dopis prema kojem dr Taso nije vi{e wihov ~lan , pa ako se to potvrdi tek bi se onda mogao pokrenuti postupak izbora novog odbornika u IJ u kojoj je on na prethodnim izborima izabran za op{tinskog odbornika. Odborni~ku ve}inu nije dobio ni predlog odbornika Plani}a o stavqanu na dnevni red ove sednice pitawa direktnih prenosa sednica SO, po{to je pre glasawa Stevan Puri}, predsednik SO konstatovao da se za takav posao nisu stekli tehni~ki i drugi uslovi .
Prelaskom na dnevni red odbornici SO su prihvatili Izve{taj Op{tinske izborne komisije o rezultatima glasawa na dopunskim izborima za izbor odbornika u IJ broj 58 i verifikovali mandat novom odborniku Draganu Svi~evi}u,diplomiranom ekonomisti koji je za op{tinskog odbormika izabran kao kandidat Demokratske opozicije Srbije - dr Vojislav Ko{tunica.
Na sednici su donete i odluke o izradi regulacionih planova za deo naseqa na Bostanima i na Puri}a potoku a prihva}ene su ,uz kra}u raspravu, i informacije Op{tinske uprave o toku realizacije Odluke o mesnim zajednicama i aktivnostima Preduze}a za proizvodwu i promet malina i drugog jagodi~astog vo}a "Malina produkt". Skup{tina je dala saglasnost i na privremeni finansijski plan za 2001. godinu Op{tinskog fonda za finansirawe solidarne stambene izgradwe, prema kojem }e ukupni prihodi u fondu u ovom periodu iznositi preko 8 miliona dinara.
Prihva}ena je i Informacija Op{tinske uprave o rezultatima merewa radioaktivnosti na podru~ju na{e op{tine tokom NATO dejstava i prilikom agresije NATO snaga na Jugoslaviju. U informaciji se,pored ostalog, isti~e da je Institut za nuklearne nauke "Vin~a" izvr{io 7.jula ove godine terenska ispitivawa na mostu na Limu u Prijepoqu, {irem prostoru Bistrice i vojnom kompleksu Jadovnika i da je u zvani~nom izve{taju konstatovao da nije registrivana pove}ana radioaktivnost kao i da na kontrolisanim lokacijama u op{tini u agresiji NATO snaga na SR Jugoslaviju nije kori{}ena municija sa osiroma{enim uranijumom.Iako je ova informacija prihva}ena na sednici, odbornik Radomir Drobwak je izrazio,kako je rekao, li~nu sumwu u nalaze ovakvog ispitivawa,pomiwu}i u diskusiji kasetne bombe i bombardovawa na Kosovu od strane Amerike i drugih ~lanica NATO saveza.
Zbog sticawa zakonskih uslova za odlazak u penziju SO je razre{ila Velizara Rakowca funkcije Op{tinskog javnog pravobranioca,nakon ~ega mu se na wegovom radu na ovoj odgovornoj du`nosti u ime odbornika i u svoje ime zahvalio Stevan Puri},predsednik SO i po`elev{i mu dug `ivot i dobro zdravqe.
Pet posledwih ta~aka dnevnog reda desetog zasedawa SO bile su u neposrednoj vezi sa JIP "Polimqem" i novinarima lokalnih sredstava informisawa, kada su odbornici na predlog IO SO razre{ili du`nosti direktora Zorana Kijanovi}a,koji je jo{ u januaru,nakon javnosti poznatih zbivawa u "Polimqu" podneo ostavku na rukovode}e mesto u ovoj ku}i i za vd direktora na period do godinu dana postavili novinara Milevu Male{i}.Doneta su i re{ewa o razre{ewu dosada{weg i imenovawu novog Upravnog odbora "Polimqa". U raspravi o ovim pitawima odbornik Aziz Haxifejzovi} je izneo mi{qewe da i op{tina ima krivice za sve ovo {to se doga|alo u ovoj ustanovi jer je,kako je naglasio, uvek kasnila kao na primer u slu~aju izbora ~lanova Upravnog odbora i prava zaposlenih "Polimqa" na neposredno birawe u UO,sa ~im se nije slo`io Stevan Puri},predsednik SO koji je rekao da je "wima glavni ciq bio ru{ewe vlasti u Prijepoqu i da je DOS na vlasti, oni bi davno bili ukinuti".

I.Krije{torac

na vrh

IZ GP "RAD"
QIG SPA[AVA POSLOVAWE

Radnici GP "Rad" nedavno su priveli kraju radove na adaptaciji zgrade osnovne {kole na podru~ju op{tine Qig.Vrednost radova na adaptaciji iznosila je tri miliona dinara a sredstva za ove namene obezbedila je Evropska unija.


Adaptacija ovog {kolskog objekta posledwi je u nizu radova koje su prijepoqski gra|evinari u zadwe dve godine izveli na podru~ju ove op{tine Kolubarskog okruga.Naime, u posledwe dve godine GP "Rad" u ovoj op{tini je izgradilo vi{e porodi~nih ku}a za potrebe Direkcije za izgraadwu Kolubarskog okruga postradalog u zemqotresu pre tri godine.Kvalitetno izvedeni radovi i po{tovawe rokova bili su preporuka za dobijawe novih poslova.No i u takvoj situaciji neredovna isplata sredstava za izvedene radove ugro`ava normalno poslovawe.Upravo dobra reputacija koju imaju prijepoqski gra|evinarii na podru~ju op{tine Qig u neskladu je sa sve mawe poslova koji se poveravaju GP "Rad" na podru~ju na{e op{tine.Tako u GP "Rad" sa rezignacijom su konstatovali da je nekoliko poslova koje tako|e finansira Evropska unija na podru~ju na{e op{tine povereno privatnicima koji u ve}ini slu~ajeva i nemaju gra|evinsku operativu i potrebnu mehanizaciju.
U ovom kolektivu tako|e se dosta radi na jo{ jednom zna~ajnom pitawu. Re~ je o obavezama proisteklim iz ste~ajnog postupka koji je bio uveden u ovom preduze}u. Posle zavr{etka ste~ajnog postupka i postignutog poravwawa sa ve}inom poverilaca u GP "Rad" ostao je jo{ deo nere{enih pitawa sa Fondom PIO oko pla}enih doprinosa za odre|en vremenski period .No u Radu se nadaju da }e i taj problem uskoro biti re{en i da }e biv{i radnici GP "Rad" koji odlaze u penziju imati pla}ene doprinose.

I.A.

na vrh

SEDNICA IO SO
GREJAWE OPET PROBLEM

Pred po~etak svake grejne sezone centralno grejawe iznova postaje problem jer JKP Lim uporno nastoji da se oslobodi ovog posla dok Op{tinska uprava insistira da pru`awe usluge grejawa ostane u okviru delatnosti ovog preduze}a.

S obzirom , kako se ispostavilo, na te`inu ove problematike kao i vremenu koje joj je posve}eno, pitawe organizovanog grejawa- ta~nije zahtev JKP Lim za izdvajawem grejawa iz delatnosti, bilo je centralno pitawe sednice IO SO, koja je odr`ana u ponedeqak 17. septembra.
Uz op{irna izlagawa i sa dosta argumenata svaka strana ostala je na svom po~etnom stanovi{tu. Direktor Komunalnog preduze}a, Tomislav Kurki}, bio je izri~it u zahtevu da se grejawe poveri drugom preduze}u, obrazla`u}i zahtev gubitkom koji se ostvaruje na ovoj usluzi a {to se, kako je rekao, odra`ava na druge delatnosti preduze}a, pre svega vodosnabdevawe koje je od {ireg interesa i od zna~aja za mnogo ve}i broj gra|ana nego {to je to grejawe.
Naveo je i druge razloge, me|u kojima su i neka nere{ena pitawa jo{ iz vremena ga{ewa nekada{weg SIZ-a stanovawa; da pru`awe usluge grejawa u drugim gradovima nije u sklopu komunalnih preduze}a; da zakon pru`a mogu}nost druga~ijeg organizovawa; nezavr{en rad Komisije iz 1997. godine koja je trebala da ispita mogu}nost formirawa posebnog preduze}a koje bi se bavilo samo ovom delatno{}u; da nije re{eno pitawe vlasni{tva kotlarnica kao i jo{ niz tehni~kih detaqa vezanih za rad kotlarnica, posebno u O[ Vladimir Peri} Valter . Tako|e, da sami gra|ani nisu zainteresovani za grejawe, pozivaju}i se na podatke iz ankete od pre dve-tri godine.
Predsednik IO SO, Milutin Drobwak, i predstavnici Odeqewa SO za urbanizam, stambeno-komunalne i gra|evinske poslove iznosili su druge argumente i, tako|e, pozivali se na zakonska re{ewa. Predsenik IO SO posebno je naglasio aktivnosti IO SO i Op{tinske uprave u re{avawu pitawa vodosnabdevawa kao i nastojawa da se Komunalno preduze}e uvrsti u donacije humanitarnih organizacija, te da vodosnabdevawe i grejawe ne treba me|usobno suprotstavqati.

DILEMA NEMA

Insistirawe da grejawe ostane u obavezi Komunalnog preduze}a potrepqeno je i Odlukom o osnivawu kao i Statutom JKP Lim po kojima je pru`awe usluge grejawa jedna od osnovnih delatnosti ovog preduze}a. Dok se ne promene ova akta Komunalno, kao javno, preduze}e ne mo`e samo odlu~ivati o tome {ta }e raditi, istakao je predsednik IO SO.
^lanovi IO SO i potpredsednik SO, Jusuf Mu{ki}, koji je prisustvovao sednici, uz razumevawe za probleme Komunalnog preduze}a i stavom da je ovo pitawe potrebno trajno pozitivno re{iti, ukazali su i da je sada, mesec dana pred po~etak grejne sezone, to nemogu}e. Zato su apelovali da Komunalno obavi ovaj posao i u predstoje}oj zimskoj sezoni a da se od narednog prole}a studiozno pri|e ovoj problematici.
Tako je u sklopu zakqu~aka usvojeno da nema osnova za izdvajawem grejawa niti da ima razloga da se dovede u pitawe blagovremeni po~etak grejne sezone. Tako|e, da }e se, ukoliko grejna sezona ne po~ne na vreme, tra`iti odgovornost Komunalnog preduze}a i direktora. Direktor Komunalnog preduze}a bio je, pak, precizan: remont kotlarnica bi}e zavr{en na vreme ali Komunalno ne}e praviti kalkulaciju cene niti }e organizovati grejawe, ve} da se taj posao poveri nekom drugom preduze}u.
Uz rasplet koji tek treba o~ekivati prenosimo i izjavu predsednika IO SO da se vodi aktivnosti na obezbe|ewu goriva iz humanitarnih izvora, kao {to je to bio slu~aj i pro{le godine.
Na istoj sednici usvojen je i finansijski izve{taj mesnih zajednica za pro{lu godinu. Stav i zakqu~ak ~lanova IO SO je da su sredstva mesnih zajednica veoma oskudna i da zbog toga u ve}ini nije bilo investicija. Zato je potrebno proveriti da li se u preduze}ima sredstva samodorpinosa upla}uju redovno i na adrese odgovaraju}ih mesnih zajednica. Potrebna je i ve}a aktivnost u mesnim zajednicama na utvr|ivawu prioritetnih programa u saradwi sa Op{tinskom upravom kako bi se donacije humanitarnih organizacija iskoristile na najpovoqniji na~in.
^lanovi IO SO doneli su i odluku o prenosu 200.000 dinara neutro{enih sredstava za MOSI 2001 u teku}u buxetsku rezervu za finansirawe izgradwe repetitora u Kamenoj Gori. Stavqena je i van snage majska odluka o obustavqawu finansisjkih sredstava JIP Polimqe po{to su se, kako je re~eno, stekli uslovi za nastavkom finansirawa delatnosti ove informativne ku}e. Za O[ Du{an Toma{evi} ]irko u Velikoj @upi , koja u ovoj godini obele`ava 90 godina postojawa i rada, opredeqeno je 30.000 dinara.

M. Te{evi}

na vrh

AMERI^KI HUMANITARCI U PRIJEPOQU
ULAGAWA U MESNE ZAJEDNICE

Ameri~ka humanitarna organizacija MERCY CORPS spremna je da ula`e u razvoj mesnih zajednica u na{oj op{tini. Na gra|anima je da odrede prioritetne programe.

Drugi dolazak predstavnika ameri~ke nevladine humanitarne organizacije MERCY CORPS u Prijepoqe, 14. septembra, i sastanak sa predstavnicima lokalne vlasti i predsednicima sedam mesnih zajednica predstavqa korak bli`e ka konkretizaciji realizacije programa pomo}i mesnim zajednicama.
Pomo} }e u prvom delu dugoro~nog programa biti usmerena mesnim zajednicama: Prijepoqe, Kolovrat, Velika @upa, Seqa{nica, Ivawe, Brodarevo i Aqinovi}i u re{avawu prioritetnih programa iz oblasti infrastukture. Gra|ani }e sami odlu~ivati {ta je najpotrebnije uraditi u wihovim sredinama. Za po~etak ovog projekta ameri~ka nevladina organizacija finansira}e do 100.000 DM investiciju maweg zahvata u MZ Prijepoqe koja je od interesa za ve}i broj gra|ana i koja se mo`e realizovati u roku od tri meseca, re~eno je na sastanku kome je predsedavao predsednik IO SO Milutin Drobwak.
Potpredsednik SO, Jusuf Mu{ki}, koji je zadu`en za saradwu sa ameri~kim humanitarcima, formira}e tim stru~waka koji }e pru`ati svu potrebnu pomo} MZ.
O ciqevima i planovima ulagawa ameri~ke humanitarne organizacije na podru~ju prijepoqske op{tine Kler Snid, predstavnik ove organizacije u Regionalnoj kancelariji u Novom Pazaru, je rekla: - Ciq i su{tina MERCY CORPS i wegov rad u Prijepoqu je da implementira projekte kojim }e u~estvovati i koji }e uticati na celu zajednicu. Radi}emo 5 godina i zbog toga o~ekujemo da }e se u roku od 5 godina implementirati mnogi projekti svih vrsta, veli~ina i oblika koji }e biti od zna~aja za sve gra|ane Prijepoqa. Svrha ovog projekta je da damo priliku ~lanovima zajednice da sami odlu~e {ta su prioriteti u wihovim sredinama kao i da im pru`imo priliku da ih oni sprovedu u delo.
Do slede}eg sastanka, a koji je zakazan za danas, obaveza je mesnih zajednica da formiraju sedmo~lane radne grupe koje }e biti zadu`ene za saradwu i pripremu i pra}ewe realizacije projekta.
Ameri~ka humanitarna organizacija ula`e 75 odsto od vrednosti investicije a ostatak od 25 odsto u~e{}e je mesne zajednice, s tim {to ona mo`e, ukoliko nema nov~anih sredstava, da u~estvuje radnom snagom, mehanizacijom, stru~nim nadzorom...
Reginalne kancelarije ameri~ke nevladine organizacije, koja u Srbiji deluje ve} godinu i po dana, postoje u Ni{u, Kru{evcu, Prokupqu i Novom Pazaru na ~ijim se prostorima ve} realizuju programi humanitarne pomo}i.

M. Te{evi}

na vrh

KONSTITUISANA SKUP[TINA OP[TINSKOG FONDA ZA RAZVOJ
PREDNOST INFRASTRUKTURI I FIZI^KOJ KULTURI

Za predsednika Skup{tine Fonda izabran Zoran Raji}, direktor Zavoda za urbanizam i projektovawe a za predsednika IO Skup{tine Jusuf Mu{ki}, vlasnik i direktor Grafokartona. Formiran Upravni odbor za oblast fizi~ke kulture

U Prijepoqu je 13. septembra odr`ana Konstitutivna sednica novog saziva Skup{tine fonda za unapre|ewe i razvoj u narednom petogodi{wem periodu do 2005.godine, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, usvojena pravna dokumenta kao i Sporazum o udru`ivawu sredstava. Za predsednika Skup{tine fonda izabran je Zoran Raji}, diplomirani in`ewer arhitekture i direktor Zavoda za urbanizam i projektivawe a za predsednika IO Fonda Jusuf Mu{ki}, potpredsednik SO Prijepoqe i vlasnik i direktor "Grafokartona" .
Sporazum o udru`ivawu sredstava u Op{tinski fond za razvoj u narednih pet godina, ~ije je stupawe na snagu na ovoj sednici samo konstatovano, obzirom da je potpisan od strane pravnih subjekata koji obezbe|uju vi{e od 50 odsto wegovih prihoda, predvi|a da se novac koristi kao u~e{}e u izgradwi rezervoara na Jezdovi}a kosi, pro{irewu kapaciteta postrojewa za preradu vode na Seqa{nici, zatim vodosnabdevawa u Brodarevu, izgradwu i rekonstrukciju lokalnih i nekategorisanih puteva, gradske pijace, primarne poqoprivredne proizvodwe, preventivne zdravstvene za{tite, fizi~ke kulture kao i za izradu novih investicionih programa i investiciono - tehni~ke dokumentacije.
Stopa izdvajawa u Op{tinski fond za razvoj do 2005. godine iznosi}e 1,5 odsto na bruto zarade zaposlenih, s tim {to }e se tre}ina od ovih para namenski opredeqivati za oblast fizi~ke kulture, od ~ega }e polovina i}i za adaptaciju i dogradwu sportskih objekata a 50 odsto za finansirawe sportskih klubova u op{tini. O tro{ewu "sportskih" para brinu}e poseban na sednici izabrani Upravni odbor od 7 ~lanova, u ~ijem sastavu ve}inu }e imati predstavnici Skup{tine fonda za razvoj.
Sa sednice je ponovo upu}en apel preduze}ima i drugim pravnim subjektima koji jo{ nisu da pristupe potpisivawu sporazuma i na taj na~in doprinesu razvoju i izgradwi objekata od posebnog dru{tvenog interesa.

I.K.

na vrh