|
|
POLIMQE
U objektivu
SVADBA
Mladi
Prijepoqci, Milena Stikovi}, studentkiwa ekonomije na Beogradskom univerzitetu
i Mihailo Pjanovi}, poznati fudbaler Crvene Zvezde i reprezentativac Jugoslavije
svoju vi{egodi{wu vezu krunisali su brakom.Ven~awe i svadbeno veseqe prire|eni
su u Prijepoqu, 30. septembra. Svadba popularnog fudbalera koji je karijeru
po~eo u lokalnom "Polimqu", a potom preko ivawi~kog "Javora"
i OFK "Beograd" stigao na Marakanu i postao prva "zvezda"
Crvene Zvezde, izazvala je veliko interesovawe u javnosti. Nakon ven~awa u crkvi
manastira Mile{eve a potom i pred mati~arem u Domu revolucije, svadbeno veseqe
je nastavqeno u hotelu "Mile{eva".
Me|u brojnim zvanicama porodica Pjanovi} i Stikovi} na{li su se i ve~iti rivali,
quti protivnici na terenu - fudbaleri Crvene Zvezde i Partizana. Prvi su na
svadbu do{li odmah po zavr{etku utakmice sa "Zvezdarom" u Beogradu,
a drugi sa gostovawa u Pqevqima. Zvezda je bila "poja~ana" i svojim
biv{im ~lanom, reprezentativcem Ivanom Dudi}em, fudbalerom "Benfiken"
koji je samo jedan slobodan dan u Lisabonu iskoristio za dolazak u Prijepoqe
na svadbu svog prijateqa i reprezenantivnog kolege Pjanovi}a. Na svadbi je bio
prisutan i poznati reprezenatativac biv{e Jugoslavije Petar Krivoku}a, koji
je kao trener "Javora" dosta kumovao meteorskom usponu Pjanovi}a.
Popularni fudbaler nije imao puno vremena za slavqe. Od selektorske komisije
kao "Svadbeni poklon" dobio je poziv u A reprezentaciju Jugoslavije
za prekqu~era{we gostovawe na proslavi Bawalu~kog "Borca" i za sutra{wu
kvalifikacionu utakmicu sa Luksemburgom u Beogradu.
M.R. Cmiqanovi}
ZLATIBORSKA FUDBALSKA LIGA
JO[ JEDAN KIKS JASENA
U Zlatiborskoj fudbalskoj ligi odigrane su utakmice
{estog kola. Fudbaleri Jasena priredili su jo{ jedno neprijatno izena|ewe svojim
navija~ima po{to su u Brodarevu igrali samo nere{eno 1:1 sa Jedinstvom iz Kaleni}a.
Gol za Jasen postigao je Plani}.
Rezultati {estog kola- Jasen-Jedinstvo 1:1, Peru}ac-Savinac 2:0, Blagaja-Luna
2:1, 7. juli - Omladinac 3:0, ^igota-Se~ica nije igrano, Tara-Budu}nost 1:2
( prekid u 65. minutu zbog napada doma}ih igra~a na sudiju).
TABELA: 7. juli 13, Budu}nost 13, Savinac 12, Peru}ac 12, Blagaja 10, Omladinac
9, Tara 9, Jasen 4, ^igota 3, Jedinstvo 2, Luna 2, Se~ica 0.
S. @.
HUMANITARNO-SPORTSKA AKCIJA
ZA SRE]NIJE DETIWSTVO
Na gradskom stadionu u Prijepoqu u subotu, 22. septembra,
odr`ana je tradicionalna sportska i humanitarna akcija Za sre}nije detiwstvo
. Ambijent koji je podsetio na najlep{e trenutke prijepoqskog sporta. Prepuna
zapadna tribina stadiona a na stazi vi{e od 900 atleti~ara-u~enika prijepoqskih
osnovnih i sredwih {kola i pred{kolskih ustanova. Takmi~ewe je otvorio predsednik
SO Stevan Puri}.
Odr`ane su ukupno 22 trke, od 200 do 1000 metara, u zavisnosti od uzrasta. U
konkurenciji osnovnih {kola prvo mesto pripalo je O[ Vladimir Peri} Valter ,
drugo O[ Svetozar Markovi} (Brodarevo) a tre}e O[ Milosav Stikovi} (Kolovrat).
Me|u sredwo{kolcima najboqi su bili u~enici Tehni~ke {kole, druga je bila Gimnazija
a tre}a Ekonomska {kola.
Organizator ove manifestacije bio je Op{tinski odbor Crvenog krsta a brojni
sponzori obezbedili su preko 70 nagrada za najboqe ekipe i pojedince.
POBEDNICI PO KATEGORIJAMA: PRED[KOLSKI UZRAST: Irma Bajramovi}, Irfan Salihagi}.
PRVI RAZRED OSNOVNE [KOLE: Branka Ajdukovi}, Luka Nin~i}. DRUGI RAZRED: Arbela
Juki}, Aleksa Jawu{evi}. TRE]I RAZRED: Meliha Adilovi}, Alen Tahirovi}. ^ETVRTI
RAZRED: Adela Kadu{i}, \or|e Puzovi}. PETI RAZRED: Amela [ahmanovi}, Adis Balija.
[ESTI RAZRED: Danira Mu{ovi}, Kenan Kamberovi}. SEDMI RAZRED: Dubravka Joksimovi},
Sanid Brajanac. OSMI RAZRED: Xenita Drpqanin, Bo{ko Kijanovi}. PRVI I DRUGI
RAZRED SREDWIH [KOLA: Aleksandra Brajevi}, Xenan [pirtovi}. TRE]I I ^ETVRTI
RAZRED: Marija Divac, Dragan Bakovi}.
S. M.
SRPSKA [AHOVSKA LIGA
PRIKO CIQA VRH
Priko-Vaqaonica (Sevojno) 4,5:1,5
Posle startnog poraza {ahisti Prika su izgleda uvideli da je vrag odneo {alu
pa su u me~ sa solidnom ekipom iz Sevojna u{li mnogo ozbiqnije {to je rezultiralo
za mnoge neo~ekivano visokom pobedom. Ve} posle prve pobede razmi{qa se o samom
vrhu tabele a da li su takva razmi{qawa realna pokaza}e naredni me~evi.
Nesporno je da ova ekipa ima kvalitet za mnogo ve}e domete nego {to je to pokazala
u prethodne dve sezone. Jedna od glavnih prednosti svakako je {irok izbor igra~a
relativno ujedna~enog kvaliteta {to je pokazao i nedeqni me~ kada je, i pored
odsustva dvojice standardnih Mu{ovi}a i Mehoni}a, zabele`ena ubedqiva pobeda.
Kona~an plasman Prika u ovoj sezoni pre svega }e zavisiti od toga da li }e kapiten
Turkovi} u svakom me~u imati kompletan sastav i da li }e prijepoqski {ahisti
uspeti da u narednih osam kola svoje, svakako va`ne privatne obaveze, usklade
sa potrebama ekipe.
U me~u sa Vaqaonicom pobede su zabele`ili Sadikovi}, Mrdakovi}, Dautovi} i Brajovi}
mada su i [ehovi}, koji je remizirao, i Dumi} koji je izgubio na prvoj tabli,
imali dobijene partije.
U nedequ {ahisti Prika gostuju u U`icu gde se sastaju sa prvim partizanom.
S. M.
U SENTI ODR@AN JUNIORSKI KUP JUGOSLAVIJE U ATLETICI
UZ RAME VELIKANIMA
Atleti~ari Poleta iz Prijepoqa najprijatnije iznena|ewe
na skupu jugoslovenskih atletskih nada.
Trijumfom beogradske Crvene zvezde u Senti je zavr{eno finalno nadmetawe juniorskog
kupa Jugoslavije. Ve~iti rival Partizan ovoga puta morao je da se zadovoqi vice{ampionskom
titulom.
Ono {to je za qubiteqe sporta u Prijepoqu mnogo va`nije od rezultata beogradskih
klubova svakako je nastup i sjajan rezultat atleti~ara i atleti~arki Poleta
koji su bili najprijatnije iznena|ewe na skupu jugoslovenskih atletskih nada.
Deveto~lana ekipa osvojila je ~ak 6 medaqa {to mo`e biti najava da Jugoslavija
dobija jo{ jedan atletski centar.
Onaj od koga se i najvi{e o~ekivalo nije izneverio. Najboqi prijepoqski atleti~ar
Spasoje Petri} ~ak ~etri puta se peo na pobedni~ko postoqe. Osvojio je tri druga
i jedno tre}e mesto, srebro u trkama na 200 i 400 metara, bronzu na 100 metara,
a bio je i ~lan {tafete 4 puta 400 metara koja je osvojila drugo mesto. Branko
Babi} svojim rezultatima sve vi{e nagove{tava da bi Prijepoqe u dogledno vreme
moglo dobiti dostojnog naslednika Vula Maksimovi}a. U trci na 3000 metara stipl
osvojio je tre}e mesto. Babi} je i na 1.500 metara bio solidan sedmi a pohvale
zaslu`uje i Edin Sinan~evi} mada se nije na{ao na pobedni~kom postoqu. On je
u bacawu kugle osvojio peto mesto. Me|u atleti~arkama predwa~ila je Marija Divac
koja je u trci na 800 metara bila druga a u skoku uvis sedma.
EKIPNI PLASMAN (@ENE): Crvena zvezda, Partizan (Beograd), Crna Trava, Partizan
(Kikinda), Vojvodina, Sirmijum, Polet (Prijepoqe).
EKIPNI PLASMAN (MU[KARCI): Crvena zvezda, Partizan (Beograd), Senta, Maraton
(Sombor), Polet (Prijepoqe), Milicionar (Beograd).
S. M.
MORAVI^KA FUDBALSKA ZONA
SMENA NA VRHU
Zlatar samo ~etiri dana na prvom mestu. Odlo`ena utakmica Polimqe-Mladi rudar
Na vrhu tabele ponovo je do{lo do smene. ^a~anski Autoprevoz
iskoristio je neo~ekivani remi Zlatara u Kosjeri}u i ponovo se vratio tamo gde
je bio od samog starta. Najprijatnije iznena|ewe svakao je @elezni~ar iz Po`ege
koji je va`io za autsajdera ali se sa 5 uzastopnih pobeda sasvim pribli`io vrhu
tabele.
REZULTATI DEVETOG KOLA- KOSJERI]: Crnokosa- Zlatar 2:2, ^A^AK: Autoprevoz-Kotroman
4:2, ATENICA: Mladost-@elezni~ar 0:2, GU^A: Draga~evo- Jedinstvo 1:1, TAKOVO;
Kwaz Milo{-BIP 1:0, ^A^AK: Sloboda-Orlovac 2:2, BRESNICA; Rudar-Vujan 3:2, BAJINA
BA[TA: Sloga- FAP 0:1 (prekid u 45. minutu zbog fizi~kog napada doma}ih igra~a
na sudiju).
TABELA: Autoprevoz 24, Zlatar 22, Kotroman 19, Mladi rudar 18 ( -1), @elezni~ar
18, Draga~evo 17, Polimqe 16 ( -1), Jedinstvo 16, Orlovac 16, FAP 15, Vujan
11, Kwaz Milo{ 10, Sloga 8, Sloboda 7, Rudar 6, BIP 2, Crnokosa 2, Mladost 0.
Parovi 10. kola: FAP- Draga~evo, Kwaz Milo{- Sloboda, Kotroman-Polimqe, Orlovac-Rudar,
Zlatar-Mladost, @elezni~ar-Sloga, Vujan-Crnokosa, BIP-Mladi rudar, Jedinstvo-Autoprevoz.
S. @uni}
STRANA^KA
HRONIKA
SDA-JEDINI LEGITIMNI PREDSTAVNIK BO[WAKA
Analiziraju}i stavove republi~ke Vlade u protekloj godini
u odnosu na lokalnu samoupravu u Sanxaku, SDA Sanxaka Ogranak Prijepoqe, u saop{tewu
za javnost, konstatuje da nova republi~ka vlast pod uticajem radikalne opcije
u DOS-u spre~ava realizaciju dogovora i razvoj samouprave na prostorima Sanxaka.
Naime, radi se o opstrukcijama i negirawu izbornih rezultata u op{tinama u kojima
je Lista za Sanxak dr Sulejman Ugqanin osvojila apsolutnu ve}inu. Poku{avaju
se blokirati aktivnosti op{tina i wihovi projekti kako bi se gra|anima Sanxaka
pokazalo da je lokalna samouprava u Sanxaku nemo}na i nekompetentna.
Najnoviji stavovi i predlozi republi~ke Vlade o postavqawu ministara u Vladi
Srbije kao vanstrana~ke li~nosti podse}aju na vremena biv{eg re`ima kada su
kooptirani qudi bez izbornog legitimiteta i predstaqani kao zastupnici bo{wa~kog
naroda.
Takav odnos je neprihvatqiv i direktno kr{i osnovna demokratska na~ela sa ~im
smo upoznali i gospodina Henrika Lundera, operativca beogradske kancelarije
posmatra~ke misije Evropske unije, prilikom wegove posete Prijepoqu. Na{a stranka
je kao naja~a stranka na ovim prostorima dala puni doprinos demokratskim promenama
u Srbiji u proteklom periodu, i daqe }e to ~initi, ali ne mo`e i ne}e prihvatiti
da se o statusu Sanxaka i Bo{waka odlu~uje bez wenog u~e{}a i sve suprotno smatra}e
grubim kr{ewem izborne voqe gra|ana, a Lista za Sanxak dr Sulejman Ugqanin je
jedini legitimni predstavnik Bo{waka {to zna sva demokratska javnost. Oni kojima
to ne ide u prilog neprekidno poku{avaju negirati tu ~iwenicu i name}u Bo{wacima
neka svoja re{ewa koja Bo{waci Sanxaka ne mogu prihvatiti kao ni stranke koje
u`ivaju wihovo poverewe.
SDA Sanxaka Ogranak Prijepoqe
Aktuelno
u obrazovawu
ZA VERSKU NASTAVU - SKORO 50 0DSTO
Od ukupno 1.077 u~enika upisanih ove {kolske godine u prvi razred osnovne i sredwe {kole u op{tini Prijepoqe, za poha|awe verske nastave opredelila su se 522 |aka
Skoro 50 0dsto u~enika koji su ove {kolske godine upisali
prvi razred osnovne {kole i sredwih {kola u prijepoqskoj op{tini, opredelilo
se za poha|awe verske nastave. Od ukupno 1077 |aka- prvaka (osnovaca i sredwo{kolaca),
versku nastavu }e izu~avati 522 u~enika. Za versku nastavu Srpske pravoslavne
crkve opredelilo se 298 u~enika, a za versku nastavu Islamske zajednice 214
|aka. Predmet Gra|ansko vaspitawe u~i}e 156 u~enika, oba fakultativna predmeta
108, dok 433 u~enika koji od septembra poha|aju prvi razred osnovne i sredwih
{kola u na{oj op{tini nije izabralo ni jedan ponu|eni predmet.
Zahvaquju}i anga`ovawu Radoslava Matovi}a, vi{eg stru~nog saradnika za obrazovawe
u SO-e Prijepoqe, "Polimqe" je dobilo podatke iz svih osnovnih i sredwih
{kola. Od ukupno 525 u~enika koji su u osam mati~nih osnovnih {kola u op{tini
Prijepoqe upisali prvi razred {kolske 2001?2002/ godine, 261 }e u~iti versku
nastavu ili skoro 50 odsto upisanih. Za versku nastavu Srpake pravoslavne crkve
opredelilo se 186 a za nastavu Islamske zajednice 75 u~enika. Gra|ansko vaspitawe
}e izu~avati 119, oba predmeta 75 a ni jedan predmet nije odabralo 179 novih
|aka prvaka.
U tri sredwe {kole- Gimnaziju, Tehni~ku i Ekonomsko trgovinsku, upisano je ukupno
552 u~enika prvih razreda, a za versku nastavu odlu~ilo se wih 261. Nastavu
Srpske pravoslavne crkve poha|a}e 112 a Islamske zajednice 139 novih sredwo{kolaca.
Gra|ansko vaspitawe u~i}e 37 u~enika, oba predmeta 33 a 254 u~enika prvih razreda
tri sredwe {kole nije izabralo ni jedan predmet.
Verska nastav iz predmeta Gra|ansko vaspitawe, kako je najavqeno, po~e}e u {kolama
Srbije u ponedeqak, 8. oktobra.
M.R.C.
POMO]
AHO MERCI KORPS MESNIM ZAJEDNICAMA
UTVR\ENI PRIORITETI
Predstavnici 6 mesnih zajednica utvrdili prioritetne investicije koje }e se u narednih 5 godina graditi uz pomo} ameri~ke humanitarne organizacije
Ameri~ka humanitarna organizacije MERCI KORPS spremna
je da u narednih 5 godina ula`e u razvoj objekata infrastrukture u 7 mesnih
zajednica op{tine Prijepoqe. Na drugom sastanku sa predstavnicima mesnih zajednica,
ovoga puta sa radnim grupama, a koji je odr`an je u petak, 21. septembra, utvr|eni
su programi ~iju }e realizaciju sa 75 odsto u~e{}a finansirati ova nevladina
ameri~ka organizacija. Sastanaku je prisustvovao i potpredsednik SO Jusuf Mu{ki}.
Predstavnici 6 mesnih zajednica na zajedni~kom sastanku u Prijepoqu ( sastanak
sa predstavnicima Aqinovi}a odr`an je u Aqinovi}ima) odredili su 8 prioritetnih
programa. To su: rekonstrukcija gradske pijace, nabavka kontejnera za sve mesne
zajednice, rekonstrukcija elektro i telefonske mre`e, rekonstrukcija ulica i
{kola, formirawe centra za razvoj sela i ure|ewe obale Lima za gradsku pla`u.
Namera je humanitarne organizacije iz SAD da do kraja ove godine ulo`i do 100.
000 DEM u realizaicu jednog od ovih programa koji je od zajedni~kog interesa
za sve gra|ane op{tine. U~e{}e u ostalim programima zavisi}e od wihove predra~unske
vrednosti. Predstavnici svih 6 mesnih zajednica: Prijepoqa, Kolovrata, Brodareva,
Velike @upe, Seqa{nice i Ivawa odredili su dva programa, od koji }e jedan biti
realizovan u ovoj godini. Investicije koje su dobile najvi{e glasova, uz negodovawe
predstavnika Brodareva, su ure|ewe gradske pijace i nabavka kontejnera. Koji
}e od ova dva programa biti realizovan u naredna dva-tri meseca zavisi}e od
stru~waka MERCI KORPS .
Predstavnica regionalne kancelarije ove ameri~ke humanitarne nevladine
organizacije u Novom Pazaru, Kler Snid, izjavila je da zadovoqna dosada{wom
saradwom sa predstavnicima mesnih zajednica i iskazanim visokim stepenom kooperativnosti
i anga`ovanosti. Tako|e, da se nada da }e svi navedeni programi biti realizovani
u narednih pet godina.
Na sastanku je formirana i deseto~lana grupa koju ~ine predstavnici svih 6 MZ
a koja }e u daqim aktivnostima sara|ivati sa predstavnicima MERCI KORPS organizacije.
M. T.
ZARADE
U AVGUSTU
PRIJEPOQE NA DNU TABELE
Sa uobi~ajenim zaka{wewem od mesec dana, po{to republi~ki
Statisti~ki zavod objavi podatke u Slu`benom glasniku Srbije, u mogu}nosti smo
da saznamo prosek zarada ispla}enih po op{tinama i sagledamo mesto na{e op{tine,
boqe re}i nas samih, u ogledalu statistike ali, {to je zna~ajnije, i Republike.
Prema podacima objavqenim u posledwem Slu`benom glasniku prose~na zarada ispla}ena
u avgustu u op{tini Prijepoqe iznosila je 6. 337 dinara, i ve}a je u odnosu
na julsku za 17, 5 odsto. Sam rast uliva optimizam da nije mogu}nosti pore|ewa
sa republi~kim prosekom kao i kretawem zarada u ostalim op{tinama u Republici.
Na nivou Srbije prose~na avgustovska zarada bila je 9. 799 dinara, {to zna~i
da prijepoqski prosek zaostaje za 35 odsto. Daqa pore|ewa jo{ su sumornija jer
smo se pribli`ili samom dnu tabele. Na listi 162 op{tine (bez podataka za Kosovo
i Metohiju) na{a op{tina je na 139 mestu, dakle ispod na{e su jo{ samo 23 op{tine.
Na podru~ju Zlatiborskog okruga smo na pretposledwem mestu. Iza nas je samo
Nova Varo{ sa avgustovskim prosekom od 6. 293 dinara.
Podaci ka`u i ovo: u 47 op{tina prosek zarada u avgustu bio je iznad 10. 000
dinara, u 15 op{tina izme|u 9. 000 i 10. 000, od 8. 000 do 9. 000 primili su
u proseku zaposleni u 30 op{tina a u 26 od 7. 000 do 8. 000 dinara. Svakako
da ima i onih op{tina koje sawaju o prijepoqskom proseku, kao {to je Dimitrovgrad
sa 2. 742 dinara i najni`im prosekom u Republici. Po{to su pogledi i `eqe uvek
upu}eni prema boqima navedimo i najvi{a prose~na avgustovska primawa. Prvi je
Lazarevac sa 16. 395 dinara, slede zatim: Beo~in sa 15. 491, Lajkovac sa 14.
260 i Vr{ac sa 14. 064 dinara. Tik uz wih je Kosjeri}, op{tina Zlatiborskog
okruga, sa prosek od 13. 241 dinar.
M. T. s
ISTRA@IVAWA
MILE[EVSKIH ISPOSNICA
JEDINSTVEN SISTEM PE]INSKIH LAVRI
Iznad Savine pe}ine i jo{ tri isposnice otkrivena do sada nepristupa~na, najve}a i najsvetlija isposnica koja je, prema prvim pokazateqima, bila centralna u celom sistemu i da je slu`ila kao skriptorijum
Ovogodi{wa istra`ivawa isposnica manastira Mile{eve
dala su vi{e nego o~ekivane rezulate. Otkriven je jedinstveni sistem ovih pe}inskih
lavri , me|usobno povezanih {to tunelima, {to u stenama uklesanim stepenicama.
Uz ve} poznatu Savinu (isto~nu) pe}inu, registrovana je i zapadna pe}ina, tragovi
jo{ dve pe}ine sa ostacima maltera, a posledweg dana istra`ivawa obavqenog u
drugoj polovini septembra dogodilo se ono najzna~ajnije-iznad ovog komleksa
isposnica otkrivena je do sada nepristupa~na, najve}a i najsvetlija ispoisnica.
Smatra se, prema prvim pokazateqima, da je ona bila centralana u celom sistemu
i da je slu`ila kao skriptorijum, odnosno prepisiva~ki centar.
-Kada smo uz pomo} alpinista Planinarskog dru{tva Kamena gora iz Prijepoqa zaobilaznim
putem u{lu u ovu isposnicu odmah smo primetili zaru{eni kameni zid na kojem
su se jasno uo~avali otvori za drvene grede koje su ~inile platformu. Prona{li
smo, potom, jedan otvor koji se direktno spu{ta u Savinu pe}inu. Sve ukazuje
da su u dowim pe}inama boravili monasi, a gorwa, najve}a i najsvetlija, slu`ila
je za prepisivawe kwiga, ka`e Slavoqub Pu{ica, direktor Muzeja u Prijepoqu,
ustanove koja je pro{le godine pokrenula ovaj projekat.
Istra`ivawa se, ina~e, obavqaju u saradwi sa Balkanolo{kim i Arheolo{kim institutom
SANU, a uz materijalnu potporu Republi~kog ministarstva kulture. Rukovodilac
projekta je dr Danica Popovi}, vi{i nau~ni saradnik Balkanolo{kog instituta,
a u istra`iva~kom timu nalaze se jo{ dr Marko Popovi}, nau~ni savetnih Arheolo{kog
instituta i Slavoqub Pu{ica.
Sistem pe}inskih isposnica, smatra ova ekipa, je tako povezan i gra|en da ukazuje
na zna~aj samog mesta i wegovu funkciju. Ono {to se u ovom trenutku ne zna,
a to }e utvrditi naredna, pre svih arheolo{ka istra`ivawa, jeste odgovor na
pitawe kada su mile{evske isposnice nastale.
-Ovaj projekat treba da okupi istra`iva~e razli~itih stru~nih i nau~nih profila,
budu}i da je re~ o problemu koji zahteva jedan integralni, sveobuhvatni pristup.
Istra`ivawe ovih isposnica ima veliki nau~ni zna~aj jer je re~ o spomenicima
koji su za sredwi vek bili veoma va`ni a nekako su ostali u zasenku tih velikih
manastira i monumentalnih crkava. Konkretno, mile{evske isposnice jesu sastavni
deo manastira Mile{eve. One su predstavqale jedan oblik mona{kog `ivota koji
je dopuwavao onaj op{te`iteqni na~in kakav postoji i danas. Me|utim, isposnici
koji su `iveli u tim naseobinama u vrletnim, veoma te{ko pristupa~nim ambijentima
kakav je kawon Mile{evke, predstavqali su neku vrstu duhovnog upori{ta. To su
mesta gde su `iveli monasi sa najve}om pobo`no{}u i naju~eniji monasi, jer su
to mesta koja su bila, izme|u ostalog, poznata ne samo po mona{kom podvigu ve}
i aktivnostima kakvo je prepisivawe kwiga, isti~e rukovodilac projekta dr Danica
Popovi} najavquju}i za slede}u godinu jo{ opse`nija i vi{e profilisana istra`ivawa.
- Slede}e godine treba u celosti da otkrijemo ostatke ovog velikog integralnog
mona{kog sredwovekovnog kompelksa isposnica koje su bile mona{ko stani{te a
zatim i mesto gde su prepisivane kwige. Naravno, ne treba o~ekivati spektakularne
nalaze. Ono {to mi o~ekujemo to su ostaci arhitekture, tragovi `ivota, a nekih
dragocenih nalaza tu biti ne}e. Mo`da fragmenti keramike koji }e nam pokazati
samo koje je to vreme. Jer qudi koji su tu `iveli su se davno odrekli ovozemaqskih
blaga. Prema tome, u takvim pe}inskim isposnicama niti ima zlata ni drugih dragocenosti
{to obi~no u narodu kru`e legende i vrlo ~esto, na`alost, zbog tih legendi nama
tako dragocene lokalitete o{te}uju oni koji tragaju za blagom. Ja bih ovom prilikom
zamolio sve u Prijepoqu da ove isposnice ne diraju dok mi ne zavr{imo istra`ivawa
i kona~no utvrdimo {ta se tu nalazi. A sve {to budemo otkrili sve }e ovde u
Muzeju u Prijepoqu biti pokazano javnosti, ka`e jedan od na{ih vode}ih arheologa
dr Marko Popovi}.
Projekat je po~eo pro{le godine izvr{enim rekognoscirawem terena. Ovogodi{wa
jednonedeqna istra`ivawa obavqena po septembarskoj ki{i najavila su vru}e istra`iva~ko
leto 2002. godine u kawonu Mile{evke.
M. R. Cmiqanovi}
[UMSKO
GAZDINSTVO PRIJEPOQE BILO JE DOMA]IN OBELE@AVAWA 10. GODI[WICE POSTOJAWA JP
SRBIJA[UME - U VODENOJ POQANI NA ZLATARU OTVORENA NOVA [UMARSKA KU]A
U SLU@BI RAZVOJA TURIZMA
Izuzetno atraktivan i savremen objekat [umarske ku}e otvorio Vojislav Jankovi}, generalni direktor JP Srbija{ume . Na sve~anosti govorio An|elko Bakovi}, direktor [G Prijepoqe . Odr`ana takmi~ewa u radno-proizodnim disciplinama i na sportskim terenima.
Na Zlataru je od 21. do 23. septembra nizom programa
sve~ano obele`ena 10. godi{wica postojawa Javnog preduze}a Srbija{ume . Doma}in
proslavi jubileja bilo je [umsko gazdinstvo Prijepoqe . Na padinama Zlatara
odr`ano je 28. republi~ko takmi~ewe radnika {umarstva i u~enika {umarskih {kola
Srbije i popularna sportska [umarijada . Progla{eni su i najboqi proizodni radnici
i najboqi novator izme|u dva susreta.
Centralni doga|aj obele`avawa jubileja bio je otvarawe novoizgra|ene [umarske
ku}e u Vodenoj poqani. Brojne goste, zvani~nike, radnike JP Srbija{ume i penzionere
[G Prijepoqe pozdravio je i na sve~anosti govorio An|elko Bakovi}, direktor
[G Prijepoqe . Izuzetno atraktivan i savremen objekat [umarske ku}e sve~ano
je, presecawem vrpce, otvorio Vojislav Jankovi}, generalni direktor JP Srbija{ume
. U Vodenoj poqani je pod otvorenim nebom, prire|ena i prigodna foto-dokumentarna
izlo`ba o podru~ju kojim gazduje [G Prijepoqe .
Pozdravqaju}i sve goste, a posebno vladiku mile{evskog g . Filareta, penzionisane
radnika [umskog gazdinstva Prijepoqe i {umara-lugara Radenka Vrani}a koji je
u Vodenoj poqani na poslu proveo pune 34 godine, An|elko Bakovi}, direktor [G
Prijepoqe je, izme|u ostalog, rekao:
-Posledweg dana jula 2000. godine zapo~eli smo rekonstrukciju i dogradwu [umarske
ku}e ovde u Vodenoj poqani, na temeqima stare {umarske ku}e koju je izgradila
Direkcija {uma Srbije daleke 1949. godine. Na isteku 10 godine od osnivawa Javnog
preduze}a Srbija{ume `elim da istaknem neskriveno zadovoqstvo {to se jubilej
obele`ava ovde, na Zlataru. Verujem da je ta odluka znak priznawa za uspe{an
rad radnika na{eg gazdinstva i za wihov doprinos celokupnom razvoju JP Srbija{ume
. Pu{tawem ovog objekta pro{irujemo na{u delatnost i ovim `elimo da ~oveka vratimo
majci prirodi. Ako ovaj objekat bude kori{}en ~itave godine smatra}emo da idemo
pravim putem razvoja.
Potom je Bakovi} sve prisutne upoznao sa li~nom kartom doma}ina proslave- [umskim
gazdinstvom Prijepoqe .
-Na{e {umsko gazdinstvo obuhvata prostor op{tina Prijepoqe, Priboj i Nova Varo{,
sa ukupnom povr{inom dr`avnih {uma 63. 177 hektara. [G Prijepoqe ima stalno
zaposlenih 270 radnika, od kojih su 21 {umarski in`eweri, jo{ 6 radnika sa visokom
stru~nom spremom i 25 {umarskih tehni~ara. Poslove na uzgoju, za{titi i kori{}ewu
{uma zavr{avamo 30 odsto sopstvenom radnom snagom a 70 odsto uslugama.
Direktor [G Pripoqe podsetio je i na daleku 1919. godinu kada je na ovim prostorima
po~eo organizovani rad na {umarstvu i na rezultate koje je donela kasnija briga
o {umama, a potom govorio o jednoj od srpskih lepotica, planini Zlatar i wenim
turisti~kim potencijalima. Isti~u}i da je novoizgra|ena [umarska ku}a u Vodenoj
poqani upravo u slu`bi razvoja turizma na Zlataru i u celom ovom kraju, An|elko
Bakovi} je na kraju zahvalio projektantima ovog lepog zdawa-Zavodu za urbanizam
i projektovawe u Prijepoqu, izvo|a~ima radova-Gra|evinskom preduze}u Ratko Mitrovi}
u Beogradu, Fabrici name{taja Inova u Kokinom Brodu koja je opremila enterijer
[umarske ku}e, a posebno poslovodstvu JP Srbija{ume za prihvatawe ovog projekta.
[umarsku ku}u u Vodenoj poqani sve~ano je, presecawem vrpce, otvorio Vojislav
Jankovi}, generalni direktor Srbija{uma . Jankovi} je tom prilikom istakao :
-Siguran sam da delite moje zadovoqstvo {to svi {umari Srbije i svi qubiteqi
prirode danas na kori{}ewe dobijaju ovaj predivan objekat. [umari Srbije ve}
100 godina organizovano rade na unapre|ewu i za{titi {uma i rezultat tog rada
mo`emo videti ovde na Zlataru, kada pogledamo oko sebe. Velika ve}ina qudi i
ne prime}uje marqivi rad {umarskih trudbenika. Me|utim, mi koji radimo ovaj
posao znamo koliko je potrebno truda i napora da bi se na{e {ume o~uvale i unapredile.
[umarstvo u Srbiji je u posledwih 10 godina organizovano u jedinstveno Javno
preduze}e Srbija{ume i mi, {umari, mislimo da je to dobar na~in organizovawa.
Zahvaqujem se svima onima koji su doprineli da danas ovaj objekat otvorimo.
Naro~ito se zahvaqujem projektantu i izvo|a~ima, a sigurno da najve}e ~estitke
zaslu`uju kolege i svi zaposleni iz [umskog gazdinstva Prijepoqe . Otvaram ovaj
objekat i predajem ga svima vama na kori{}ewe.
Pod otvorenim nebom, u dvori{tu [umarske ku}e u Vodenoj poqani, prire|ena je
i prigodna foto-dokumentarna izlo`ba o {umsko privrednom podru~ju kojim gazduje
[umsko gazdinstvo Prijepoqe . Osnovnim podacima i brojnim fotografijama predstavqeni
su prirodni resursi, gajewe, za{tita i unapre|ewe {uma, kao i prirodne lepote
i turisti~ki potencijal kojim raspola`e [G Prijpoqe .
U~esnici takmi~ewa i obele`avawa jubileja JP Srbija{ume na Zlataru posetili
su i manastir Mile{evu.
M. R. Cmiqanovi}
TAKMI^EWA
Na Zlataru je od`ano 28. republi~ko takmi~ewe radnika {umarstva i u~enika {umarskih
{kola Srbije u radno-proizvodnim disciplinama i popularna sportska "[umarijada".
Susrete je otvorio Branislav Petrovi}, zamenik generalnog direktora JP "Srbija{ume",
a blizu 100 radnika i u~enika nadmetalo se u teoretskom delu i u {est radno-proizvodnih
disciplina. Od 20 {umskih gazdinstava najuspe{nije u ekipnom plasmanu bilo je
[G "Sremska Mitrovica". [G "Prijepoqe" zauzelo je 14. mesto. U pojedina~noj
konkurenciji pobedio je Du{an Jakovqevi} iz [G "Sremska Mitrovica", dok
su takmi~ari [G "Prijepoqe"- Bajro Fazli}, Milojko Stojadinovi} i Milorad
Kru{kowa zauzeli 32, odnosno 55. i 57. mesto.
Sportska [umarijada okupila je takmi~are u pet disciplina-malom fudbalu, nadvla~ewu
konopca, streqa{tvu, {ahu i pikadu. [G "Prijepoqe" osvojilo je drugo mesto
u streqa{tvu (mu{karci) i tre}e mesto u pikadu (`ene).
Uz zavr{nu re~ Radomira Stevi}a, predsednika Republi~kog odbora sindikata radnika
{umarstva i prerade drveta, najboqima su na sve~anosti u hotelu Panorama uru~ene
nagrade. Tom prilikom progla{eni su i nagra|eni najboqi proizvodni radnik JP
"Srbija{ume" u 2000. godini-Ranko Pavlovi}, motorni seka~ iz [G "Sremska
Mitrovica" i najboqi novator izme|u dva takmi~ewa- Milorad [ovi}, KV mehani~ar,
tako|e iz [G "Sremska Mitrovica".
C.
DRVO
Pri~a o drvetu je starija od ~oveka, ali samo ~ovek
ume da je kazuje. Prvu vatru zapalio je grom udariv{i u drvo. Kasnije je Aristotel
rekao da je vatra jedan od ~etiri elementa `ivota, ostala tri su: voda, vazduh
i zemqa. Prilikom udara groma stavaraju se amino kiseline, koje zna se, ~ine
osnovu bi}a. Da li je drvo ~ovekov praroditeq? Za{to da ne? Ako ni{ta drugo,
tamo gde je drvo, tamo su i zemqa, voda i vazduh. Dakle, u svakom je elementu
`ivota. Drvo je ~ak i sastavni deo qudske predstve o raju. Ko sme da se usudi
da tvrdi da su Adam i Eva `iveli u pusto{i? Nije, pored ostalog, sporno ni da
drvo ~oveku slu`i za grejawe, za sedewe, za le`awe, za pisawe i za mnogo toga
ZA. Zahvaquju}i drvetu mali i veliki ~ovek su ravnopravni od kolevke pa do groba.
Da nema drveta qudski `ivot bi bio li{en jedne velike duhovne dimenzije koja
mu omogu}ava muziku. Najmelodi~niji instrument violina, ili ta~nije glaswa~a,
napravqena je od smr~e, dno od javora, gudalo od jele. Harfa koja se ogla{ava
samo u lirskim tonovima, sa~iwena je od bukovog drveta. A {ta }emo sa duva~kim,
`i~ano trzajnim, udarnim `i~anim elementima-klavirom, cimbalom. . . Ne, nismo
zaboravili gusle koje opevaju zna~ajne doga|aje i qude. Bez drveta bi, drugim
re~ima, istorija muzike bila siroma{na i ne bi odra`avala su{tinu ~oveka kao
duhovnog bi}a.
(Tekst kwi`evnika Mi}a Vujani}a, sa izlo`be u Vodenoj poqani).
SEDNICA
IO SO PRIJEPOQE
VE}E CENE PREVOZA U LOKALNOM SAOBRA]AJU
Odobreno pove}awe cena prevoza putnika u gradsko-prigradskom saobra}aju za 40, 73 odsto. Usvojeni izve{taji o radu Ustanove za kulturne delatnosti "Dom revolucije" i JIP "Polimqe" u pro{loj i program aktivnosti u teku}oj godini. U pripremama za {kolsku 2001/2002. godinu u osnovnim i sredwim {kolama ulo`eno je blizu 11, 5 miliona dinara.
Konstatuju}i da je Dom revolucije u pro{loj godini uspe{no
realizovao svoju osnovnu aktivnost u uslovima koji su to omogu}avali, na sednici
IO SO koja je odr`ana 2. oktobra i kojom je predsedavao Milutin Drobwak, predsednik
Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine, pored ostalog, je zatra`eno od ove ustanove
da se zna~ajnije anga`uje na pove}awu umetni~kih programa i sadr`ajno ih obogati
kako bi i na taj na~in neposredno poboq{ala svoj finansijski polo`aj kao i da
preduzme, u saradwi sa Op{tinskom upravom i drugim merodavnim organima sve neophodne
mere u ciqu za{tite objekta Doma, posebno u pogledu sanacije krova koji zahteva
neodlo`ne radove zbog proki{wavawa.
IO SO prihvatio je, nakon kra}e rasprave, Izve{taj o radu JIP "Polimqe"
u pro{loj i program aktivnosti u teku}oj godini uz ocenu da je ovo preduze}e
ovavqalo svoju delatnost uz vi{e oblektivnih ali i subjektivnih te{ko}a, jer
kako je u zakqu~cima istaknuto, svi prisutni problemi u dr`avi, kroz lokalna
sredstva informisawa pripisivani su lokalnoj vlasti. "Polimqu" je sugerisano
da se {to vi{e okrene poslu ostvarivawa sopstvenih prihoda, pa i kroz nedeqno
izdavawe lista, a da }e op{tina kao osniva~ finansijski pomo}i ovu ku}u u granicama
svojih objektivnih i realnih mogu}nosti.
Na sednici je prihva}ena i Informacija Slu`be obrazovawa Op{tinske uprave o
stawu {kolskih objekata na podru~ju op{tine Prijepoqe u teku}oj {kolskoj godini,
uz konstaciju da je na ovom planu obnovqeno vi{e {kolskih objekata uz pomo}
op{tine, Ministarstva prosvete Republike Srbije, Evropske unije, donatora ali
i veoma zna~ajne uloge zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
IO SO dao je saglasnost i na pove}awe cena prevoza putnika u lokalnom saobra}aju,
u proseku za 40, 73 odsto. Ovaj procenat pove}awa Izvr{nom odboru predlo`ila
je Op{tinska uprava, mada je zahtev DP "Polimqetrans" - Putni~ki saobra}aj
bio da to pove}awe iznosi 52, 93 odsto, dok je Me|uop{tinski zavod za cene U`ice
predlagao da se cene prevoza u lokalnom saobra}aju na podru~ju op{tine Prijepoqe
pove}aju za 37, 23 procenta. Nove cene primewuju se od 3. oktobra od kada na
relacijama do 5 kilometara karta ko{ta 13 dinara, od 10-15 km, umesto dosada{wih
15 din. , 23 dinara i od 30 do 35 km cena prevoza iznosi 50 dinara. Daju}i saglasnost
na ovo pove}awe cena prevoza u lokalnom saobra}aju, sa kojim nisu bili zadovoqni
rukovodioci u "Polimqetrans-u" IO je konstatovao, da se uz sve prisutne
te{ko}e u poslovawu ovog preduze}a, mora voditi i briga u pogledu za{tite `ivotnog
standarda na{ih radnika, u~enika i gra|ana uop{te.
I. K.
TU OKO NAS
BANKE OSVAJAJU PRIJEPOQE
U na{em gradu sada pet bankarskih ku}a
ima svoje ispostave
Predstoji transformacija Jugobanke i U`i~ke banke a mo`da i ponovno otvarawe
Pribojske banke
Ako je suditi prema onom {to se doga}a na bankarskom tr`i{tu Prijepoqe postaje
sve interesantnija sredina za banke. Naime, u ovoj op{tini u kojoj je vi{e decenija
monopolisti~ki vladala Pribojska banka, a koja je neslavno zavr{ila, sada postoji
pet bankarskih ku}a a uskoro }e mo`da biti i {esta.
Posle nekoliko decenija postojawa samo
Pribojske banke, pre vi{e od jedne decenije Jugobanka iz U`ica u na{em gradu
otvara svoju filijalu. Nakon kraha Pribojske banke i wenog raspada, filijala
Jugobanke u Prijepoqu postaje glavna bankarska ku}a, sa dosta komintenata iz
privrede i ve}im brojem vlasnika teku}ih i `iro ra~una. Ubrzo zatim, `ele|i
nadomestiti makar deo onog {to je izgubqeno likvidacijom Pribojske banke, svoju
poslovnu jedinicu u Prijepoqu otvara U`i~ka banka, koja tako|e posluje u sistemu
Beogradske banke kao {to je to bio slu~aj sa Pribojskom bankom. Ubrzo zatim
dosta komintenata iz privrede i op{tinskih fondova svoja sredstva deponuje u
ovu banku.
Posle godinu- dve u Prijepoqe sti`e i tre}a bankarska ku}a. Re~ je o Panonskoj
banci iz Novog Sada, koja prema broju komintenata i drugim parametrima, ipak
nije uspela napraviti ve}i iskorak na podru~ju na{e op{tine.
Otvarawem poslovne jedinice u Prijepoqu Delta banka postaje ~etvrta bankarska
institucija koja poslovno pohodi na{ grad. Ova bankarska ku}a posluje u Delta
holding sistemu. U posledwih godinu dana uspela je okupiti vi{e komintenata
iz oblasti male privrede i privatnog preduzetni{tva. U posledwe vreme pogotovo
efikasno zavr{ava poslove u oblasti realizacije platnog prometa izme|u preduze}a
u Srbiji i Crnoj Gori.
Po~etkom pro{log meseca otvarawem filijale Astra banke, koja }e imati ekspoziture
u Priboju i Novoj Varo{i, Prijepoqe je dobilo i petu bankarsku ustanovu. Iza
ove bankarske ku}e stoji BK sistem sa modernom tr`i{nom bankarskom orijentacijom.
No, sa ovim magi~ni bankarski krug na podru~ju na{e op{tine se ne zavr{ava,
iako se ova sredina ne odlikuje sa komintentima i klijentelom koji imaju debele
pare. Naime, prema informacijama koje smo dobili od Milete Bo`ovi}a, likvidacionog
upravnika Pribojske banke, uskoro bi trebalo da bude zavr{en likvidacioni postupak
u ovoj bankarskoj ku}i. Kako su dugovi prema poveriocima uglavnom namireni,
ukoliko se na|e banka spremna da izdvoji sredstva za po~etni kapital {to je
preduslov za dobijawe dozvole od Narodne banke Jugoslavije, ova nekad zna~ajna
bankarska ku}a za na{ kraj, koja je imala svoje filijale u Prijepoqu i Novoj
Varo{i, mogla bi ponovo po~eti sa radom. Oko stotinu radnika nekada{we Pribojske
banke jo{ uvek je nezaposleno i nalazi se na tr`i{tu rada.
U narednom periodu najve}im bankarskim institucijama u na{em gradu, U`i~koj
banci i Jugobanci, predstoji transformacija i pripajawe ve}im bankarskim ku}ama.
U Jugobanci ovaj posao prakti~no je zavr{en a u U`i~koj to se uskoro o~ekuje.
Tako su Jugobanka AD U`ice i Jubanka Beograd donele odluke o pripajawu ove dve
osnovne banke. Jubanka Beograd sa velikim brojem komintenata i kapitalom u sistemu
Jugobanke kotira kao stabilna bankarska ku}a. O~ekuje se da }e Jugobanka u U`icu,
koja vi{e od jedne decenije ima filijalu u Prijepoqu, posle pripajawa sa Jubankom
zadr`ati nadle`nosti glavne filijale i poslovati na tr`i{nim principima u delokrugu
svoje samostalnosti.
Sli~na transformacija o~ekuje se i u U`i~koj banci koja je do sada poslovala
u sistemu Beogradske banke. Ubudu}e ova banka radila bi u sistemu Vojvo|anske
banke koja trenutno va`i za izuzetno stabilnu bankarsku ku}u prema parametrima
NBJ. Planirano je da glavna filijala nove banke bude u U`icu dok bi u ostalim
gradovima bile ekspoziture.
Tako stvari stoje sa bankama stacionarim u Prijepoqu, a da li je otvarawe ovako
impozantnog broja poslovnih jedinica u na{em gradu, izraz stvarnih potreba privrede
i gra|ana ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, da je besparica i nedostatak
sredstava prisutan i kod pojedinaca i preduze}a, pa zato ostaje nedoumica sa
~ijim parama }e raditi ovako veliki broj banaka za ipak, relativno mali broj
potencijalnih korisnika. No, vredi poku{ati. Hrabrost se ipak isplati.
I. Ali~kovi}
