Polimlje 1979


Broj 1987
20. Oktobar 2001.

POLIMQE

Sport

 

SRPSKA [AHOVSKA LIGA
VISOK PORAZ PRIKA
Priko- 14.oktobar 1,5:4,5

Posle serije pobeda prijepoqski {ahisti pretrpeli su neo~ekivano visok poraz u me~u sa Kru{evqanima. Ve} posle jednog sata igre pozicije na tablama nagove{tavale su ovakav epilog.
Ekipa Prijepoqa zabele`ila je remi na prve tri table (Mu{ovi}, Dumi}, Sadikovi}) ali izgubila na tri posledwe table {to predstavqa iznena|ewe obzirom da je upravo na tim tablama Priko mo`da naja~i u ligti. Poraze su pretrpeli [ehovi}, Dautovi} i Mrdakovi}.
Unedequ se igra {esto kolo a u kom{ijskom derbiju u Priboju }e se sastati FAP i Priko.
Rezultati petog kola: Priko-14.oktobar 1,5:4,5, FAP -Magnet 3,5:2,5, Bajina Ba{ta -Prvi partizan 4,5:1,5, Veteran - Vaqaonica Sevojno 3:3, Lipova- @upa 2,5:3,5, @elezni~ar -Takovo 2,5:3:5,
Tabelas: Takovo 18,5, Bajina Ba{ta, Veteran, FAP @elezni~ar i 14.oktobar po 18, Priko 15,5, Magnet 14, Prvi Partizan 12, @upa 11,5, Vaqaonica 11, Lipova 7,5.

KUP OFS PRIBOJ
U FINALU POLIMQE - FAP

U finalu ovogodi{weg ciklusa jugoslovenskog Kupa na podru~ju OFS Priboj igra}e Polimqe i FAP iz Priboja. U polufinalnim susretima FAP je savladao Jasen iz Brodareva sa 3:0, dok je Polimqe boqim izvo|ewem jedfanaesteraca u susretu sa Zlatarom obezbedilo vizu za finale.
I dok u susretu FAP - Jasen nije bilo dilema, susret u Novoj Varo{i obilovao je uzbu|ewima. Posle prvog poluvremena ~inilo se da }e to biti lagani prolaz Novovaro{ana koji su golovima Stoji}a u 35 i 39 minutu obezbedili pristojnu prednost. Ipak, u drugom poluvremenu slika na terenu potpuno druga~ija.
Polimqe je anga`ovanom igrom najpre smawilo rezultat u 65 minutu golom Kola{inca da bi Jevtovi} u 80 minutu postavio kona~an rezultat u regularnom delu susreta. Prijepoqski fudbaleri bili su precizniji sa bele ta~ke pa sasvim zaslu`eno idu u finale. Datum i mesto finalne utakmice jo{ uvek nisu odre|eni.

MORAVI^KA FUDBALSKA ZONA
KROZ IGLENE U[I

U prose~noj fudbalskoj predstavi Polimqe u susretu sa Jedinstvom do{lo do bodova golom [a~i}a iz jedanaesterca
Gradski stadion u Prijepoqu, gledalaca 300, sudija Bojan Cicvari} (Sevojno), strelac: [a~i} u 67 minutu iz jedanaesterca, `uti kartoni: Jukovi}, Novkovi}, [pica, Kola{inac (Polimqe), Markovi}, Belopavlovi} i \a~i} (Jedinstvo), crveni karton: H. Rov~anin (Polimqe).
POLIMQE: Ma{ovi} 6, [a~i} 7, P. Puzovi} 6, Radovi} 6, Rov~anin 6,5, Jukovi} 7, Jevtovi} 6, (Kokovi} - ) Melunovi} 7, ([pica 7) (Kola{inac - ), Novkovi} 7, Mehowi} 8, N. Puzovi} 7
JEDINSTVO: Stamenkovi} 8, Grkovi} 6,5, \a~i} 7,5, Plazini} 6,5, Belopavlovi} 6,5, A}imovi} 7, Vukosavqevi} 7, Lakovi} 6, Markovi} 6, Stjepovi} 6
IGRA^ UTAKMICE: Mehoni} (Polimqe)
Doma}i igra~i po~eli su ovu utakmicu mlako i boja`qivo. Ipak, i u takvoj igri N. Puzovi} je u 15 minutu propustio veliku {ansu kada se na{ao sam ispred golmana Stamenkovi}a a ovaj izvanredno reagovao. Jedan od najboqih pojedinaca utakmice golman gostiju izvanredno je reagovao i u 39 minutu kada je odbranio {ut Rov~anina. Ako se tome doda i {ansa gostiju u 35 minutu onda bi pri~a o igri u prvom polufremenu bila zavr{ena. U drugom poluvremenu {ansi nije ni bilo tako da su gledaoci prisustvovali jednoj fudbalskoj gwava`i izme|u dva {esnaesterca.
Verovatno bi mre`e ostale netaknute da se nije dogodio 67 minut, kada je posle jednog prekr{aja gostiju u svom {esnaestercu sudija Cicvari} pokazao na belu ta~ku. Najhrabriji je bio mladi [a~i} koji je penal pretvorio u gol i svom timu doneo tri boda. Fudbaleri Polimqa su dakle te{ko dolazili u priliku za postizawe golova, ali im u dobijawu `utih i crvenih kartona svakako nema ravnih ne samo u ovoj ligi. Jedna statisti~ka analiza verovatno bi fudbalere Polimqa dovela na sami vrh u jugo-fudbalu u takmi~ewu za najnedosciplinovaniju ekipu. U susretu sa ^a~anima dobili su ~etiri `uta i jedan crveni karton, {to je jo{ i dobro u odnosu na neke ranije utakmice.

PRIJEPOQSKI RUKOMETA[I STARTOVALI
POBEDOM U PRVENSTVU DRUGE LIGE
OPTIMIZAM SA POKRI]EM
Prijepoqski rukometa{i pobedom u Trsteniku nad Prvom petoletkom 35:14 najavili borbu za vrh tabele

Iako su rukometa{i Prijepoqa najavqivali velike ambicije u novoj drugoliga{koj sezoni ni najve}i optimisti nisu o~ekivali ovako ubedqiv start. Samo u prvom poluvremenu doma}i tim je bio koliko-toliko ravnopravan jer je taj deo susreta izgubio sa samo dva gola razlike. U drugom delu susreta gostuju}i tim podse}ao je na ma{inu za postizawe golova. Golman Prve petoletke nije znao odakle mu preti ve}a opasnost jer su se svi igra~i prijepoqskog tima osim golmana Kuburovi}a upisali u listu strelaca.
No, ni golman Kuburovi} nije bio zapostavqen jer je odbranio bar desetak te{kih udaraca. Najboqi strelci bili su najstariji Bajramovi} i najmla|i Puzovi} sa po ~etiri gola. Ina~e, ovogodi{we drugoliga{ko nadmetawe ima ne{to izmewen sistem. Druga liga igra se pod okriqem Rukometnog saveza Srbije a klubovi iz Crne Gore prikqu~i}e se u fini{u kada }e se igrati plej of.
Pored Prijepoqa u ovogodi{wem drugoliga{kom karavanu su Epoksid Priboj, Ras Novi Pazar, Mladost ^a~ak, U`ice, Sloga Po`ega, Zlatar Nova Varo{, Prva petoletka Trstenik, Loznica, Kara|or|e Topola, Jagodina i Trep~a iz Kosovske Mitrovice.
Drugo kolo igra se sutra a u Sportskoj dvorani u Prijepoqu gostuje Zlatar. Utakmica je zakazana za 19 sati.

RK PRIJEPOQE
NOVI UPRAVNI ODBOR
Skup{tina Rukometnog kluba Prijepoqe na sednici odr`anoj 12. oktobra izabrala je novi Upravni odbor. Za predsednika je ponovo izabran Adem [anti}, dok }e potpredsednici u narednom periodu biti Zoran Duki} i Qubomir Drobwak. Za ~lanove Upravnog odbora izabrani su: Faruk Hasanagi}, Dragan [undek, Nenad Drobwak, Senad Jusovi}, Esad Hoxi} i Dragi{a Rakowac.

na vrh

DATUMI
NASTAJAWE GRADA

Na dana{wi dan pre 55 godina, 19 oktobra 1949, Ukazom Prezidijuma Narodne skup{tine Srbije, Prijepoqe je progla{eno GRADOM.
Tako je u dr`avi ro|enoj u Drugom svetskom ratu administrativno verifikovan status koji je Prijepoqe odavno imalo.
Prijepoqe se prvi put u pisanim dokuimentima pomiwe jo{ 1332. godine. kao grad trgovi{te, trgova~ko naseqe, pomiwe ga Gijom Adam. Ta godina, 1332, "uklesana" je nedavno u veliki grb Prijepoqa, mada akademik Sima ]irkovi} isti~e da nastanak Prijepoqa treba "pomeriti do vremena podizawa manastira Mile{eve (1218-1219.) i obrazovawa wegovog vlastelinstva u blizini manastira sa trgom ili trgovima ".
Dubrov~ani Prijepoqe u prvoj polovini 14 veka ( 1343. i 1345. godine) isti~u kao " Merkatum Prepollie" , trg i mesto u kom se zadr`avaju radi trgovine. Ime Prijepoqe posebno se isti~e u ugovoru od 18. oktobra 1413. kada Dubrov~ani zadu`uju izvesnog Stankovi}a da "mo`e 30-40 tovara robe i u Prijepoqu da istovari".
Grad i ceo kraj Turci su osvojili u drugoj polovini 15. veka i dr`ali ga pod svojom vla{}u sve do 27. oktobra 1912. kada su Prijepoqe oslobodile srpske jedinice. Prijepoqski kraj je tada u{ao u sastav Kraqevine Srbije. Prijepoqe je postalo centar Mile{evskog sreza. Godine 1922. u{lo je u sastav U`i~ke oblasti, a od 1929. na}i }e se u sastavu Zetske banovine. Posle Drugog svetskog rata u, kojem je vi{e puta od neprijateqa osloba|ano, (kona~no 9. januara 1945.) Prijepoqe se nalazilo u dr`avi koja se najpre zvala FNRJ, potom SFRJ a trenutno SRJ. Pripada Zlatiborskom okrugu, nalazi se u jugozapadnom delu Republike Srbije, a grani~i se sa Republikom Crnom Gorom. Sada{wi kontrolni polocijski punkt koji je lociran na teritoriji op{tine Prijepoqe mnogi vide kao budu}u carinu.
Prijepoqe danas, na po~etku tre}eg milenijuma, najvi{e je prepoznatqivo (u pozitivnom smislu) po bogatom kulturnom nasle|u i novom vizuelnom izgledu. Smatra se urbanisti~ki lepo osmi{qenim, u prirodni ambijent skladno ukomponovanim gradom. Za Prijepoqe se ka`e, sa puno pohvala, da je to " nova - stara " varo{, sa ~im se malo ko drugi mo`e podi~iti, da je to " grad reka ". Ima , naravno, i onih drugih znakova prepoznavawa. U letopisu grada koji se ispisuje skoro punih 700 godina treba da se bele`i i belo i crno. Crno na belo.

M.R. Cmiqanovi}

na vrh

AKTIVNOSTI DRU[TVA BO[WAKA " IKRE"
RAZNOVRSNI PROGRAMI

Dru{tvo prire|uje raznovrsne programe, izlo`be, kwi`evne ve~eri
Poklonici pozori{ta u Prijepoqu imali su priliku da posle velike pauze, 5. oktobra vide jednu ansambl predstavu. U organizaciji nedavno osnovanog Dru{tva za nauku, kukturu, i umjetnost Bo{waka " Ikre" i Doma revolucije, na velikoj sceni ove ku}e izvedena je predstava " Hamdibeg", ra|ena po tekstu Harisa Silajxi}a i u re`iji Liliane Ivanovi}.Predstava je nastala u produkciji Dramskog studija Doma kulture iz Novog Pazar. U woj su, {to je zanimqivo, nastupili glumci - ~lanovi amaterskih pozori{ta iz nekoliko susednih gradova- Nove Varo{i, Priboja, Novog Pazara...
Dru{tvo " Ikre" ve~eras organizuje jo{ jedan kulturni program. U saradwi sa prijepoqskim Muzejom u 19 ~asova }e se otvoriti izlo`ba radova Mexida Faki}a, akademskog slikara i istori~ara umetnosti iz Tutina. U istom, galerijskom prostoru Muzeja, Dru{tvo " Ikre" }e narednog petka, 26. oktobra u 19 ~asova, prirediti ikwi`evno ve~e posve}eno stvarala{tvu Rasima ]elahmetovi}a, pesnika iz Priboja.

M.R.C.

na vrh

IZBORI U MZ PRIJEPOQE
REGULARNOST IZBORA POD SUMWOM GRA\ANA

Zbog sumwi u regularnost izbora `iteqi Centra tra`e poni{tavawe zbora gra|ana na kom su izabrani predstavnici ovog kvarta u Savet MZ Prijepoqe.^lanovi Saveta odbili predlog za odlagawem konstitutivne sednice i izabrali novo rukovodstvo MZ Prijepoqe. Tri ~lana Saveta MZ napustila sednicu osporavaju}i legitimitet novoizabranom rukovostvu dok nadle`ni dr`avni organi ne donesu odluku po `albi gra|ana. Na potezu SO i Izvr{ni odbor SO Prijepoqe.

Na sednici odr`anoj pro{log petka konstituisan je Savet mesne zajednice Prijepoqe a za predsednika u narednom ~etvorogodi{wem mandatu izabran je Bo{ko Divac, koji je i u proteklom periodu bio na ovoj funkciji. ^lanovi Saveta izabrali su Milana Puzovoi}a, trovca iz Prijepoqa, za potpredsednika ove najve}e mesne zajednice u na{oj op{tini.
Ovim bi trebalo da budu zavr{ene izborne aktivnosti u Mesnoj zajednici Prijepoqe da im nisu prethodili doga|aji koji bacaju senku ne samo na izbor rukovodstva Mesne zajednice Prijepoqe ve} i na proceduru izbora kandidata za ~lanove Saveta Mesne zajednice na zboru gra|ana organizovanom u kvartu Centar.
Naime, Skup{tini op{tine i Izvr{nom odboru Skup{tine op{tine uru~en je zahtev za poni{tavawem zbora gra|ana od 15. septembra u mesnoj podru`nici Centar, na kom su za ~lanove Saveta Mesne zajednice izabrani Milan Puzovi} i Dragan Popovi}, a koji je potpisalo 120 gra|ana ovog kvarta. U zahtevu se navodi da je zbor gra|ana bio neregularan jer je po~eo pre zakazanog vremena i bez utvr|enog dnevnog reda. Tako|e, ka`e se u zahtevu, zboru gra|ana su prisustvovali i u wegovom radu u~estvovali gra|ani koji ne `ive i kvartu Centar i maloletna lica koja nemaju pravo glasa. Zbog op{te konfuzije u kojoj je odr`an i brojnih zamerki prisutnih na proceduru glasawa i prebrojavawe glasova prisutnih, zbor je prekinut sa obavezom ponovnog odr`avawa, {to je ostalo zabele`eno u zapisniku sa sastanka koji je potpisao Bo{ko Divac. Potpisnici zahteva tra`e da se postupi u skladu sa zapisnikom i da se ponovi procedura izbora predstavnika gra|ana za Savet mesne zajednice Prijepoqe kvarta Centar. U slu~aju da wihov zahtev ne bude uva`en bi}e prinu|eni da se obrate Ministarstvu za lokalnu sanoupravu, pravosudnim i drugim nadle`nim organima, ka`e se u zahtevu 120 gra|ana mesne podru`nice Centar.
Imaju}i ove ~iwenice u vidu, predstvanici gra|ana u Savetu MZ Prijepoqe iz tri mesne podru`nice tra`ili su da se odlo`i konstitutivna sednica Saveta Mesne zajednice dok nadle`ni organi ne donesu kona~nu odluku po zahtevu gra|ana podru`nice Centar, smatraju}i da, u takvoj situaciji, novi Savet ne}e imati legitimitet.
- Ovakav stav izneli smo i obrazlo`ili na po~etku sednice. Po{to ga ostali ~lanovi Saveta nisu prihvatili, napustili smo sednicu, nismo u~estvovali u izboru rukovodstva MZ Prijepoqe i ne}emo u~estvovati u radu Saveta sve dok se ne odlu~i o `albi gra|ana mesne podru`nice Centar, isti~u Zoran [iqak, Predrag ^i~i} i Sreten Divac,,~lanovi Saveta MZ Prijepoqe iz mesnih podru`nica Zal;ug, [ehovi}a Poqe i Vakuf, u saop{tewu za javnost kojim su se oglasili tim povodom.
Usaop{tewu za javnost oni jo{ isti~u :
-Ovakav na{ stav nije motivisan nikakvim li~nim razlozima, nije uperen protiv bilo koga od ~lanova Saveta niti nam je ciq da na bilo koji na~in blokiramo rad MZ. Na{ gest je izraz principijelnog stava da ne u~estvujemo u radu organa ~iji se legitimitet osporava. Apelujemo na nadle`ne dr`avne organe da {to pre odlu~e po `albi gra|ana Mesne podru`nice Centar. Nakon te odluke, ma kakva bila, Savet MZ ima}e legitimitet te }emo u~estvovati u wegovom radu i zastupati interese gra|ana koji su nas izabrali, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu za javnost tri ~lana Saveta MZ Prijepoqe.
Da li je izabrani Savet MZ Prijepoqe legitiman i da li takav Savet ima pravo da izme|u sebe izabere predsednika i podpredsednika najve}e mesne zajednice u op{tini re}i }e nadle`ni organi. Do tada se, verovatno, ne}e znati ni da li `iteqi Prijepoqa prihvataju novo rukovodstvo ove mesne zajednice kao organ koji }e, u wihovo ime, donositi odluke od vitalnog interesa za grad i raspolagati sredstvima mesnog samodoprinosa gra|ana.

Memnuna Cmiqanovi}

na vrh

OP[TINSKA VLADA I STRATE[KI TIM
UTVRDILI PRIORITETE RAZVOJA OP[TINE

Prioritetni programi odnose se na zavr{etak fabrike za proizvodwu vode za pi}e ,zajedni~ku deponiju,neke putne pravce,preradu lekovitog biqa,izgradwu hladwa~e za maline i drugo jagodi~asto vo}e,ov~arsku farmu u Aqinovi}ima,proizvodwu odlivaka od sivog i nodularnog liva,metalnu galanteriju iname{taj kao i najva`nije programe iz oblasti zdravstva,{kolstva i kulture.Osnovu za prioritetne programe predstavqa razvoj op{tine u periodu do 2001.godine.Prezentacija razvoja Zlatiborskog okruga u Vladi Republike Srbije bi}e 26.oktobra.
Na zajedni~kom sastanku IO SO i Strate{kog tima op{tine formiranog od strane op{tinske vlade koji je odr`an 12.oktobra,definisani su prioriteti razvoja prijepoqske op{tine u narednom petogodi{wem periodu.Osnovu za utvr|ivawe najva`nijih prioriteta,kako je u uvodnim napomenama istakao Milutin Drobwak,predsednik IO SO,predstavqa Prpgram razvoja op{tine Prijepoqe ura|en pro{le godine u Republi~kom zavodu za razvoj.
Iz oblasti privrede i poqoprivrede kao prioritetni programi evidentirani su svi oni projekti koji su od strane na{ih preduze}a nagla{eni kao najzna~ajniji i za koje postoji ura|ena projektna dokumentacija i predlo`eni na~ini finansirawa.Isti je slu~aj i kada je re~ o putnoj privredi,komunalnoj infrastrukturi,vodoprivredi,turizmu,javnim slu`bama...Na po~etku sastanka predo~eni su Osnovni elementi razvoja Republike i Zlatiborskog okruga u periodu do 2005.godine uz nagla{avawe komparativnih prednosti i limitiraju}ih faktora razvoja.U vezi izgradwe auto puta od ^a~ka preko Po`ege prema Crnoj Gori nagla{eno je da bi na{a op{tina ostala bez osnovnog oslonca razvoja ako ova saobra}ajnica zaobi|e ovu sredinu.
Me|u najzna~ajnije komparativne prednosti op{tine u budu}em razvoju ubrajaju se {umski fond,poqoprivredno zemqi{te,rudno i mineralno bogatstvo(barit,limonit,agromermerne i mermerne plo~e,kameni agregati i fileri,mineralna voda i utvr|ene i overene rezerve olova,bakra,cinka i zlata)kao i prirodne pogodnosti za razvoj turizma i proizvodwu zdrave hrane.Na drugoj strani,me|u probleme koji predstavqaju limitiraju}i faktor br`eg ravoja navodi se nedostatak sredstava,spora privatizacija,nepovoqni bankarski krediti,nedostatak kadrova a posebno nepovoqna privredna struktura(86% tekstil).
Kao prioritetne programe iz sredworo~nog programa razvoja Prijepoqe Strate{ki tim op{tine i IO SO istakli su zavr{etak fabike za proizvodwu vode (vrednost 2.000.000 DM),izgradwu zajedni~ku deponije za op{tine Priboj,Prijepoqe i Nova Varo{,program lekovitog biqa(1.500.00 DM),izgradwu hladwa~e za maline (3.700.000 DM),nabavku stada ovaca na farmi u Aqinovi}ima (300.000 DM),proizvodwu mineralne vode "Zvje`danski izvori"(1.000.000DM),program proizvodwe odqevaka od sivog i nodularnog liva (7.000.000 DM),proizvodwu kapni za obu}arsku industriju (1.000.000 DM),program {tampane tkanine (1.500.000 DM) kao i proizvodwu metalne galanterije i name{taja ~ija je predra~unska vrednost 2 miliona DM.
Rokovi za utvr|ivawe prioritetnih programa razvoja,kako je istaknuto na ovom zajedni~kom sastanku IO SO i Strate{kog tima, bili su veoma kratki tako da je Op{tina Prijepoqe bila u obavezi da do 16.oktobra Zlatiborskom okrugu dostavi sve potrebne podatke.Granski ekspertski timovi na nivou Okruga,u kojima se nalaze i stru~waci iz na{e op{tine,utvrdi}e do 25.oktobra razvojne prioritete u svim oblastima a dan kasnije u Vladi Republike Srbije bi}e prezentacija strate{kih ciqeva i prioritetnih programa razvoja Zlatiborskog okruga.,
Iako je re~ o veoma zna~ajnom pitawu,koje zahtevalo hitnu i neodlo`nu aktivnost i ozbiqan rad,na ovom sastanku bio je prisutan veoma mali broj privrednih rukovodilaca,tako da su prioriteti razvoja op{tine utvr|ivani na osnovu ranije ura|enog programa za period do 2001.godine.

I.Krije{torac

na vrh

SEDNICA IO SO PRIJEPOQE
GREJAWE 51 DINAR

Op{tinska vlada odlu~ila da usluge grejawa tokom predstoje}e zime obavqa JKP "Lim".Cena usluge grejawa za {kole i obdani{ta tri i po puta ve}a a za privredna i druga preduze}a ~etiri i po puta.Utvr|en predlog Odluke o odr`avawu stambenih zgrada.Pod p{enicom bi}e zasejano oko 250 hektara zemqi{ta.Zbog nedostatka para bez mogu}nosti formirawa turistu~ke organizacije u Prijepoqu.

Izvr{ni odbor SO Prijepoqe na sednici koja je odr`ana 11.10.2001.godine(predsedavao Milutin Drobwak,predsednik IO SO) odlu~io je da poslove grejawa i u nastupaju}oj grejnoj sezoni poveri Javnom komunalnom preduze}u "Lim".Korisnici ove usluge pla}a}e 51 dinar po metru kvadratnom stambenog prostora.Grejni dan }e trajati 13 ~asova,od 07 do 20 ~.Kako su razmatrane dve ponude koje su dostavili "Lim" i "Grafit projekt" iz Nove Varo{i,za ovu drugu,prema kojoj bi grejawe ko{talo 40 din. po metru kvadratnom,je konstatovano da je kasno dostavqena,da nije potpuna jer ne sadr`i elemente kalkulacije i da ne pru`a potrebnu sigurnost korisnicima usluga u slu~ajevima eventualnih havarija i zna~ajnijih kvarova u sistemu i na sredstvima grejawa.Iako je u pisanoj formi Zajednica stambenih zgrada u op{tini na osnovu svojih zakqu~aka i zahteva od 24.septembra tra`ila od IO da bude ukqu~ena u svim fazama utvr|ivawa poslova grejawa,na ovoj sednici nisu bili pozvani weni predstavnici,tako da se mo`e o~ekivati negativna reakcija stanara stambenih zgrada,posebno u pogledu cene grejawa imaju}i u vidu "jeftiniju" ponudu "Grafit projekta".
Izvr{ni odbor SO utvrdio je i Predlog nove Odl;uke o odr`avawu stambenih zgrada na podru~ju op{tine Prijepoqe,jer je ocenio da je celishodnije pristupiti izradi novog teksta nego i}i na izmene ve} dopuwenih odredaba ovog pravnog akta.Promene su do{le kao posledica Odluke Ustavnog suda Srbije koji je utvrdio da neki ~lanovi Zakona o odr`avawu stambenih zgrada nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Na sednici je podr`an i Akcioni plan jesewe setve na podru~ju na{e op{tine,prema kojem je planirano da se pod p{enicom zaseje oko 250 hektara zemqi{ta.Za jesewu setvu,kako je konstatovano,bi}e potrebno obezbediti oko 63 tone semenske p{enice,3 tone semena je~ma, 700 kg ra`i i 54 tone mineralnih |ubriva.
Zbog nedostatka potrebnih sredstava IO SO je konstatovao da za sada nema mogu}nosti za formirawe turisti~ke organizacije u Prijepoqu a u vezi Informacije o sprovo|ewu Odluke o grobqima i sahrawivawu razgovarano je o mogu}nostima pokretawa nekih aktivnosti u pogledu ure|ewa gradskog grobqa na Ravnama.Tokom rasprave na sednici a i iz pripremqene informacije od strane Op{tinske uprave "videlo" se da se veoma malo {ta uradilo (u prvom redu zbog nedostatka para) na ure|ewu grobqa na Ravnama.Zbog toga i "Lim" ne mo`e da preuzme ovo grobqe na upravqaqe,jer prema re~ima odgovornih u ovom preduze}u za to se nisu stekli ni najminimapniji uslovi.Zavod za urbanizam i projektivawe,na osnovu zahteva Op{tinske uprave,uradio je aproksimativni predra~un radova i potrebnih sredstava za ure|ewe gradskog grobqa na "Jezdovi}a kosi" sa izgradwom kapela za {to bi bilo potrebno obezbediti preko 18 miliona dinara u {ta nije ukqu~ena vrednost otkupa zemqi{ta za lokaciju kapele.
Izvr{ni odbor SO doneo je i re{eqe o imenovawu strate{kog toma od 17 ~lanova za izradu prioriteta sredworo~nog razvoja op{tine Prijepoqe za period 2OO1 - 2005.godine.Za predsednika strate{kog tima odre|en je Jusuf Mu{ki},potpredsednik Skup{tine op{tine.

I.Krije{torac

na vrh

PO^ELA REKONSTRUKCIJA I URE|EWE GROBQA KOSOVAC
U PRVOJ FAZI NOVA OGRADA

Posle nekoliko godina od izrade projekta i dobijawa dozvola ovih dana otpo~ela izgradwa potpornih zidova za novu ogradu Nedostaju sredstva o~ekuje se pomo} gra|ana dru{tvenih subjekata i preduze}a

Na grobqu Kosovac ovih dana po~ela je dugoodlagana i istovremeno dugoo~ekivana rekonstrukcija i ure|ewe ovog jedinog gradskog aktivnog muslimanskog grobqa.Ovo grobqe koje je nekada bilo samo za podru~je Vakufa i koje je staro vi{e od jednog veka, od pre pet decenija kada su ostala muslimanska grobqa u gradu poru{ena ili su prestala biti aktivna postalo je i jedino grobqe u gradu u kojem se sahrawuju umrli muslimanske veroispovesti.
Kako bi se koliko-toliko stvorili uslovi za obezbe|ewe novih grobnih mesta i uredio i za{titio postoje}i prostor Islamska verska zajednica jo{ pre nekoliko godina naru~ila je projekat ure|ewa ovog objekta.Nakon izrade projekta formiran je i Odbor za izgradwu kojeg su sa~iwavali ugledni gra|ani Prijepoqa.Ovo telo pokrenulo je mnoga pitawa vezana za sahrawivawe i rekonstrukciju i ure|ewe grobqa Kosovac.Tako|e dosta vremena izgubqeno je i za dobijawe potrebnih dozvola za izgradwu maweg ekonomskog objekta u grani~nom delu grobqa.
I posle nekoliko godina od pokretawa incijative aktivirawem rukovodstva IVZ i ~lanova odbora za izgradwu, nedavno su po~eli radovi na ure|ewu grobqa.Sa GP "Rad" ugovorena je izgradwa prvih 150 metara potpornog zida na koji }e se postaviti metalna ograda.Deo sredstava za ove namene izdvojila je Islamska verska zajednica a do sada je mawi deo sredstava prikupqen i od gra|ana.Me|utim, po re~ima Sapka Fazli}a predsednika IVZ i Vehba Srne predsednika odbora za izgradwu grobqa za ozbiqnije ure|ewe i rekonstrukciju nedostaju sredstva koja bi trebalo prikupiti od gra|ana, dru{tvenih organizacija i preduze}a.Uz to reko{e {to je za svaku pohvalu MZ Prijepoqe jo{ pre dve godine je za ove namene izdvoj ila 20 hiqada dinara, {to je tada kada je upla}eno bilo vredno oko 3OOODM.Odbor za izgradwu i IVZ planirali su da se obrate za pomo} i SO, Ministarstvu za verska pitawa i drugim subjektima.Uz to oni su apelovali na sve gra|ane muslimanske veroispovesti ali i sve druge qude dobre voqe da u granicama svojih mogu}nosti izdvoje sredstva za izgradwu ovog grobqa.
Projektom za ure|ewe grobqa Kosovac predi|eno je pored izgradwe nove ograde koja bi se sastojala od potpornog zida i metalne ograde i postavqawe novih kapija, zatim opravka zgrade tulbeta, kao i izgradwa maweg ekonomskog objekta.Pored toga potpunim zavr{etkom ure|ewa grobqa, kako projekat predvi|a, stvorili bi se uslovi za formirawe blizu 1000 novih grobnih mesta.Deo prostora za nova grobna mesta obezbedio bi se izgradwom stepenastih terasa na strmim delovima grobqa.
Pored toga u grobqu predvi|ena je i izgradwa pristupnih staza kao i ure|ewe i rekonsrukcija javne ~esme.Tako|e utvr|eno je da na grobqu postoji do sada preko 1700 grobnih mesta, koja su najve}im delom ure|ena osim neznatnog broja.Uz to treba re}i da prema podacima o broju umrlih u posledwih nekoliko godina, kao i broju slobodnih grobnih mesta,postoji mogu}nost za kori{}ewe ovog grobqa u narednih 15 do 20 godina.
Na kraju u Odboru za izgradwu grobqa i Islamskoj verskoj zajednici reko{e nam da koliko }e se uspeti radova izvesti u prvom redu zavoisi od sume prikupqenih sredstava.Zasada je prioritetna izgradwa nove ograde prema ulici Izeta ^avi}a a nakon toga sledi i izgradwa drugih delova ograde i izvo|ewe ostalih radova u skladu sa finansijskim mogu}nostima.Narvno i kadase realizuju ovi radovi vezani za ure|ewe grobqa ostaju odre|ena otvorena pitawa koja su pokrenuli ~lanovi Odbora za izgradwu ali i drugi gra|ani, a koja se izme|u ostalog sastoje u tome ko ima pravo na sahrawivawe u ovom gradskom grobqu, kao ko o tome i na koji na~in odlu~uje.

I.A.

Apeluju}i na sve gra|ane ali i preduze}a i druge subjekte da se odazovu apelu za finansijsku pomo} za ure|ewe grobqa Kosovac u Odboru za izgradwu i IVZ isti~u da ve}ina `iteqa ovog grada ali i onih koji sada `ive u drugim sredinama imaju svoje bli`we sahrawene na ovom grobqu pa je ure|ewe ovog objekta ~uvawe od zaborava svih onih koji tu po~ivaju.Iz tih razloga su nas i zamolili da objavimo broj `iro ra~una koji je otvoren kod U`i~ke banke i koji glasi:437000-620-3-2533-50220180-84000191-IVZ(za izgradwu grobqa).

na vrh

Devet decenija Osnovne {kole "Du{an Toma{evi} ]irko" u Velikoj @upi
[KOLA PROZOR U SVET

Sve~anost obele`avawa devedeset godina rada i postojawa {kole u Velikoj @upi otvorio predsednik Organizacionog odbora Stevan Puri}, predsednik SO a o istorijatu i sada{wem trenutku [kole govorio direktor Spaso Nestorovi}.

U~enici i prosvetni radnici Osnovne {kole "Du{an Toma{evi} ]irko" u Velikoj @upi obele`ili su u utorak 9. oktobra, jubilej od devedeset godina rada svoje {kole.
U~enike, nastavnike, Penzionisane radnike {kole, predstavnike Ministarstva prosvete, Odeqewa u U`icu, zatim predstavnike SO, obrazovnih i kulturnih institucija, biv{e |ake i prijateqe {kole u @upi pozdravio je i jubilej ~estitao predsednik SO Stevan Puri}.
O istorijatu {kole u Velikoj @upi i sada{wem trenutku govorio je Spaso Nestorovi}, direktor {kole.- @eqa gra|ana Velike @upe da izgrade {kolu o`ivela je 1909. godine. Zemqi{te je poklonila ugledna porodica Veseli~i} iz Prijepoqa, a {kolu dobrotvornim radom izgradi{e me{tani tokom 1910. godine.Odobrewe od vlasti da {kola mo`e da po~ne sa radom stiglo je 9. oktobra 1911. godine kada su u wene u~ionice u{li prvi |aci.Bilo ih je 103 od 8 do 18 godina i me|u wima samo tri devoj~ice.
Prvi u~iteq bio je Aleksandar Arsi} iz Tetova.{kola ubrzo postaje centar gde se odvijao kulturno prosvetni, politi~ki i sveukupni rad i {irewe kulture, istakao je Nestorovi}.
Rad {kole je, zbog ratnih uslova, prekidan u dva navrata. Prvi put 1915. godine i drugi put od 1942. do 1945.godine.
[kolske 1950/51 godine broj u~enika se pove}ava i {kola dobija dva odeqewa prvih razreda i dva odeqewa petog razreda. ^etiri godine kasnije izlazi prva generacija maturanata. Ta prva generacija maturanata imala je 25 u~enika sa samo dve devojke (Male{i} Branka i Rako~evi} Kosara).
[kolske 1960/ 61 godine [kola u @upi proslavqa 5o godina postojawa, postaje mati~na {kola i ima izdvojena odeqewa u Kamenoj Gori, Hrtima i Mijanima., ukupno 683 u~eniaka.
Osvrnuv{i se na sada{wi trenutak {kole Nestorovi} je rekao:- Danas, na 90 ro|endan imamo poseban razlog da budemo sre{ni.Danas i zvani~no pu{tamo gradsku vodu u {kolsku mre`u.Akcija je trajala 4 godine a projektna vrednost mre`e za primarnu mre`u iznosila je 170.ooo dinara.Uz pomo} Ministarstva prosvete ministarstva vera i donatora {kola je u~estvovala sa 130.000 dinara. Posledwih godina broj u~enika se znatno smawio 37 zaposlenih brine o 336 u~enika koji posti`u zavidne rezultate. Najve}i uspeh postigla je Sabira Muhoti} koja je osvojila prvo mesto na republi~kom takmi~ewu iz hemije.
-Na{a [kola je uvek bila prozor ka svetu za oko 3.ooo svr{enih u~enika u 48 generacija koji su postali ugleedni gra|ani na{e zajednice.Zato prosvetni radnici [kole, svi u~enici i radnici koji rade u njoj mogu biti ponosni, rekao je Nestorovi}.
Jubilej [koli je ~estitao i Radosav Matovi}, vi{i stru~ni savetnik u SO i darivao [koli savremeni telefaks.
Povodom Dana {kole i obele`avawa zna~ajnog jubileja iz {tampe je iza{ao [kolski list "Na{a {kola".
U kulturno umetni~kom programu , koji je izveden na zavidnom umetni~kom nivou, u~estvovali su u~enici {kole "Du{an Toma{evi} ]irko."

M.Male}i{

na vrh

Godi{wa Skup{tina Udru`ewa Prijepoqaca u Beogradu
DRU@EWE I PLANIRAWE AKCIJA

U subotu 6. oktobra u Beogradu je odr`ana redovna skup{tina Udru`ewa Prijepoqaca koji `ive i rade u Beogradu.
Izve{taj o radu u protekloj godini kao i plan rada za naredni jednogodi{wi period podneo je Milenko Drobwak, predsednik Udru`ewa.
Nakon kra}e rasprave izabran je novi Izvr{ni odbor Skup{tine Udu`ewa Prijepoqaca u Beogradu. Doma}in ovogodi{weg dru`ewa Prijepoqaca bio je Velizar \eri} a zahvalnice za pomo} u radu Udru`ewa dobilo je deset ~lanova Udru`ewa. Zahvalnice su uru~ene Velizaru ]eri}u, @uni} @eqku,Marku Steqi}u,Radi{i Toma{evi}u,Sakibu {ehovi}u,Du{anu Toma{evi}u, Borivoju [pici, Qubi{i Bakovi}u,Blagoju Popovi}u i Milenku Drobwaku.
U radu Skup{tine Udru`ewa Prijepoqaca u Beogradu u~estvovao je i predsednik SO Prijepoqa Stevan Puri} koji je pozdravio skup i po`eleo uspe{an rad u narednom periodu.

M.M.

na vrh

Konferencija prosvetnih radnika iz multietni~kih sredina
POVRATITI UGLED U^ITEQIMA

U organizaciji Kulturnog centra "DAMAD" iz Novog Pazara, Otvorenog univerziteta iz Subotice, Kulturno informativnog centra bugarske mawine "Caribrod" iz Dimitrovgrada i "Pirgosa" iz Pirota od 12 do 14. oktobra u Novom Pazaru je odr`ana Konferencija prosvetnih radnika iz multietni~kih sredina Vojvodine, Isto~ne Srbije i Sanxaka.
Konferencija je okupila 65 u~esnika koji su nakon dvodnevnog rada usvojili Predlog za reformu {kolstva i obrazovawa koji je upu}en Ministarstvu prosvete a u kom se tra`i vra}awe dostojanstva u~iteqskoj profesiji kako na planu materijanih primawa tako i na planu dru{tvenog ugleda.Programe i metode rada treba prilagoditi savremeninim tendencijama, {kole uskladiti sa principima gra|anski ure|ene dr`ave i otvorenog dru{tva, zabraniti indoktrinaciju, ideologizaciju i {irewe netolerancije i umesto veronauke u {kole uvesti religijsku kulturu.
Odr`avawe Konferencije pomogla je Norve{ka narodna pomo}.

M.M.

na vrh

SE]AWE. . .
NIJE TO SAMO U \EVREKU. . .

Umro je majstor Ahmo Eminagi}
Be{e, tako, stigla ta jesewa magla, koja je pelerinom ogrtala moju ulicu, a sitna, povijena figura, uvek istim, brzim korakom, odmicala bi niz neasfaltiranu nizbrdicu. Godinama. Tek bi mirisalo na zoru.
Ta ista sitna, malo povijena figura, u beloj keceqi, u svojoj slasti~arni na glavnoj ulici, iza drvene vitrine, skovane ko zna kada, bi}e izme|u ona dva velika rata, stajala bi posle podne, i osmehivala se pru`aju}i plasti~ni tawiri} prepun baklava, onih saftali, a koji sam nosila preko puta u radwu mojih roditeqa. Taj mili lik, tihog glasa, nudio mi je ponekad one orasnice {to se tope u ustima, upravo "zgotovqene" gore, u maloj radionici prepunoj tajni. Tamo, gore, iznad radwe ~iji se plafon od {a{ovaca mogao dohvatiti rukom, doga|ale su se ~arolije na koje je decenijama mirisala ~ar{ija. I tamo se, ~arobnom rukom mesio jedini pravi |evrek, onaj po kome je majstor Ahmo bio poznat. . .
Decenijama se ni{ta nije mewalo u toj radwi u kojoj je gorela jedna sijalica, u tom }epenku sa nekoliko stolova i starinskih stolica bez naslona. Samo da se pojede po koja baklava, so~na tulumba, da se popije jedna boza, pa da se nastavi korzirawe.
Ja sam se, s godinama koje su prolazile, uvek pitala: da li majstor Ahmo, moj kom{ija iz ulice, sa kojim je i po~iwala moja ulica, gore kod xamije, ikada spava. No}u, svetlo bi do kasno gorelo u maloj, ~arobnoj radionici slatki{a, a pre zore, majstor bi hitro odlazio niz sokak da "podlo`i" i da pregleda testo. . .
I kad je duboko za{ao u devetu deceniju, i kad vi{e ruke nisu mesile najboqe |evreke ikad napravqene, majstor Ahmo, sedeo bi, sa onim negda{wim mirom, svojstvenim kasabi, na klupi u svojoj ba{ti i osmehivao se poznatima. Bilo je u wegovom osmehu, u wegovom pronicqivom pogledu, nekog mladala~kog {eretluka, kojim je mahao i otpozdravqao, klimaju}i ~udesno glavom umesto pitawa, a {to je zna~ilo: "Kako si"?! Da bi, potom, pre odgovora i uzvra}enog pitawa, sam odgovarao sme{kom i slegawem ramenima, {to je zna~ilo: "Jah, eto, devera se stara~ki"!
Nije samo ukus |evreka, koji me podse}a na najlep{u pri~u o mome gradu, eto, ostao u meni kao se}awe. Ostao je, upravo, taj osmejak, to slegawe ramena {to je zna~ilo: "Jah, eto, {ta }e{, devera se". . . I ta ruka, kojoj nikad nije bilo te{ko da mahne u nemi pozdrav. . .
Jesen je. . . I magla pelerinom zaklawa jutra u gradu. A kad se sunce oko podne pomoli kroz staru jabuku kom{ijske ba{te, oni {krti zraci padnu na klupu. Na kojoj vi{e ne sedi majstor Ahmo.
Indira Haxagi}

Nekrolog : Ahmo Eminagi}, poslasti~ar
\EVREK KAO SPOMENIK

Desetog septembra 2001.umro je, u 87.godini, stari Prijepoqac, poznati poslasti~ar Ahmo Eminagi}. Retko koji Prijepoqac ili wegov gost bar jednom nije probao ~uveni Ahmov |evrek po kome je ovaj poslasti~ar bio poznat ne samo u na{em kraju ve} i {ire. Po stru~noj terminologiji "vrsta peciva u obliku koluti}a", |evrek je za Prijepoqce imao bli`e odre|ewe:to je kola~ koji se mogao dobiti kod Ahma i nigde vi{e.
Fenomen Ahmovog |evreka prisutan je vi{e od pola veka. Posle izu~enog zanata kod poslasti~ara Sinana Hebilovi}a, jo{ pre Drugog svetskog rata otvorio je poslasti~arsku radwu u Prijepoqu, napravio |evrek i {kolovao mnoge vrsne poslasti~are. Svoje u~enike uveo je u sve tajne poslasti~arskog zanata, osim jedne: kako se pravi "pravi" |evrek. Ostao je Ahmo upam}en i po devizi - "|evrek svakome - recept nikome", uprkos tome {to je za taj recept od brojnih kolega iz mnogih gradova svojevremeno dobijao nov~ane nadoknade od kojih je zastajao i - |evrek u grlu.
Uz neprikosnoveni |evrek u davna , "latka" vremena, iz Ahmove "radionice kola~a" izlazili su i tulumbe, baklave, puslice, hurmarxice, orasnice, vo}na alva, "amerikani". Moglo se osve`iti sladoledom i popiti limunada i boza. Posebno su bili tra`eni, ~esto se u penzionerskim danima se}ao Ahmo, amerikan-kola~i koji su spravqani od meda, jaja i mleka i koji su i{li boqe "no alva". Odavno je zatvorena Ahmova poslasti~arnica, ali iz "radionice kola~a", natkrivqene nad staru prijepoqsku ~ar{iju i pogledom na Lim, i daqe, po privatnim poruxbinama izlazi |evrek koji po Ahmovom receptu spravqa wegov sin Mirsad.
Kao svedok skoro celog 20. veka Ahmo Eminagi} je bio poznat i kao verni navija~ i pratilac svih utakmica Fudbalskog kluba "Polimqe". Dve velike qubavi spojio je u dve re~i, ime i prezime svoje druge ku}e koja se zvala - Poslasti~arnica "Sport".

M.R.Cmiqanovi}

 

na vrh

ITALIJANSKI HUMANITARCI U DOMU ZDRAVQA
NOVI-STARI DOM

U prijepoqskom Domu zdravqa realizovani su do sada svi radovi za koje je ugovor potpisala humanitarna organizacija " ^elzi" iz Italije. Sredstvima ove humanitarne organizacije izvedeni su zanatski i gra|evinski radovi u stomatolo{koj slu`bi, rendgen sali, laboratorijskoj slu`bi i kartoteci Doma zdraqa.
Planirani su i dodatni radovi na adaptaciji laboratorije kao i nabavka nove opreme za potrebe ove zdravstvene ustanove. O~ekuje se nabavka komore za razvijawe filmova, automatskih pipeta, reagenasa za 10.000 hematolo{kih analiza i spektofotometra- aparata za biohemijske analize.
Humanitarna organizacija "^elzi" i daqe je zainteresovana za pru`awe pomo}i prijepoqskom Domu zdraqa, te su u toku dogovori sa organizacijom EKO koja bi trebala da odobri nova sredstva za delovawe italijanskih humanitaraca.

M. C.

na vrh