Polimlje 1988


Broj 1988
2. Novembar 2001.

POLIMQE

Sport

ZLATIBORSKA FUDBALSKA LIGA
GOSTI BEZ PARDONA

U {est utakmica desetog kola samo jedna zavr{ena pobedom doma}eg tima
Deseto kolo u Zlatiborskoj fudbalskoj ligi proteklo je u znaku gostuju}ih ekipa. Samo su fudbaleri Peru}ca uspeli da zabele`e pobedu na svom terenu.
Brodarevski Jasen i daqe ni`e poraze pa je pao na dno prvenstvene tabele. Ovoga puta pora`en je u Brodarevu od Tare iz Kremne sa 3:2 . Strelci za Jasen bili su Rov~anin i Jasni} .
REZULTATI 10. KOLA: Jasen - Tara 2:3, Peru}ac - Luna 6:0, ^igota - Jedinstvo 1:2, Savinac - Budu}nost 0:1, Sedmi juli - Blagaja 0:0, Se~ica - Omladinac 1:3.
TABELA: Budu}nost 22, Sedmi juli 20, Savinac 20, Peru}ac 20, Tara 19, Omladinac 17, Blagaja 14, ^igota 7, Jedinstvo 6, Jasen 5, Luna 5, Se~ica ( -1 ).

ODIGRANO SEDMO KOLO U DRUGOJ LIGI ODBOJKA[A I ODBOJKA[ICA
PORAZI U SERIJI

Odbojka{i FAP Livnice do`iveli ~ak {est poraza dok su odbojka{ice Puteva u posledwe tri utakmice teren napustile pognutih glava
Kakao prvenstvo odmi`e sve je izvesnije da }e odbojka{i FAP Livnice voditi gr~evitu borbu za opstanak. U susretu sa direktnim rivalom, ekipom Ni{a, potpuno su razo~arali i ostali bez unapred "planiranih" bodova. Naredni me~ u Mladenovcu tako|e je jedan od odlu~uju}ih jer i doa}i Kobest ima sli~ne probleme.
Odbojka{ice Puteva su posle veoma dobrog starta do`ivele tri uzastopna poraza ali je za o~ekivati da }e sutra u Prijepoqu savladati ekipu Kragujevca.Utakmica Putevi - Kragujevac igra se u sportskoj dvorani u Prijepoqu od 16 ~asova.

RUKOMETA[I PRIJEPOQA HIT DRUGOLIGA[KOG ZAPADA
PRVA LIGA NA '' NI[ANU ''

U prva tri kola rukometa{i Prijepoqa zabele`ili tri pobede i najavili kandidaturu za ulazak u dru{tvo najboqih
Ni najve}i optimisti nisu o~ekivali da }e rukometa{i Prijepoqa ovako silno startovati u novoj drugoliga{koj sezoni. Ostali su pred po~etak prvenstva bez nekolicine standardnih prvotimaca ali to kao da im je bio podsticaj za napredak.
U prva tri kola pred prijepoqskim rukometa{ima pali su Prva petoletka , Zlatar i U`ice. Da su oni qubimci qubiteqa sporta svoga grada svedo~i podatak da su tribine dvorane na svakoj utakmici ispuwene do posledweg mesta. Pitawe koje se name}e - ra|a li se to novi rukometni centar na jugozapadu Srbije?
Sutra je u Priboju prava rukometna poslastica, sastaju se Epoksid i Prijepoqe. Ve} sama ta ~iwenica nagove{tava " pakao" u sportskoj dvorani. Prijepoqe je lider tabele a kom{ije doju~era{wi prvoliga{i.
Predsednik kluba Adem [anti}, poku{ava da sti{a euforiju jer takva raspolo`ewa uo~i va`nih utakmica, kako ka`e, uvek su ma~ sa dve o{trice.
Po{tujemo Epoksid kao renomirano ime jugoslovenskog rukometa ali ga se ne pla{imo. U Priboj putujemo bez optere}ewa uvereni da mirnom igrom mo`emo zabele`iti povoqan rezultat.

Na slici: kapiten tima Edin Bajramovi}

 

JO[ JEDNA PROMENA NA KLUPI POLIMQA
OBU]INA SPAKOVAO KOFERE

Fudbaleri Polimqa po drugi put u ovoj sezoni ostali su bez trenera. [ef stru~nog {taba Srboqub Obu}ina, posle kup utakmice sa Slogom iz Sjenice, pozdravio se sa igra~ima i otputovao u U`ice.
U rukovodstvu prijepoqskog zona{a iznena|eni su i nemaju obja{wewa za postupak doskora{weg trenera jer je Obu}ina svoju odluku saop{tio samo igra~ima.
-Mi smo radom i rezultatima Obu}ine bili veoma zadovoqni i na{a je namera bila da saradwa sa poznatim u`i~kim trenerom traje {to du`e. Iako se nalazimo u veoma te{koj materijalnoj situaciji obaveze prema wemu uglavnom smo redovno izvr{avali- isti~e sekretar Polimqa Stevan @uni}.
Do kraja sezone tim Polimqa vodi}e Sini{a Quji} jedan od trenera mla|ih kategorija.
S. M.

 

ODIGRANE UTAKMICE 14. KOLA MORAVI^KE FUDBALSKE ZONE
ZLATARU KOM[IJSKI DERBI

Predvo|eni biv{im kapitenom Polimqa Nenadom Puzovi}em, Novovaro{ani na Brano{evcu zabele`ili pobedu od 2:1 i ostali u trci za jesewu titulu

Stadion Brano{evac. Gledalaca: 800. Sudija: Nemawa Petrovi} (U`ice). Strelci: Cupari} u 15. i Puzovi} u 81. minutu ( iz jedanaesterca) za Zlatar a Novkovi} u 89. minutu za Polimqe. @uti kartoni: Stoji} (Zlatar) i I~eli} (Polimqe).
Zlatar: Mladenovi}, S. Topalovi}, Kova~evi}, Cupari}, Puzovi}, Obu}ina, Stoji} ( Puri}), Bukvi}, Petakovi}, Tvrtkovi} ( Martinovi}), Lekovi} (M. Topalovi}).
Polimqe: I~eli}, [pica, Brajevi}, Puri}, Radovi}, Jukovi}, Brajanac, Kokovi}, Novkovi}, Bakovi} ( Pote`ica), Xanovi}.
Igra~ utakmice: Nenad Puzovi}
Kom{ijski i derbi kola Moravi~ke zone pripao je fudbalerima Zlatara. Oni su za nijansu bili boqi i osvojili bodove koji ih odr`avaju u trci sa ~a~anskim Autoprevozom za osvajawe titule jeseweg prvaka.
U 15 minutu, posle lepe akcije doma}eg tima, jednu odbijenu loptu prihvata Cupari} i topovskim {utem {aqe je iza le|a nemo}nog I~eli}a. Sve je prakti~no bilo re{eno u 81. minutu kada se Petakovi}, posle solo prodora, na{ao sam ispred golmana I~eli}a kojem je jedino ostalo da napravi prekr{aj. Sudija Petrovi} je opravdano pokazao na belu ta~ku a siguran realizator bio je Puzovi}.
Nastojawa nekompletne gostuju}e ekipe da postignu bar jedan gol urodila su plodom minut pre kraja utakmice kada je Novkovi} uspeo da savlada Mladenovi}a.
REZULTATI 14 KOLA: Zlatar-Polimqe 2:1, Sloboda-Mladost 1:2, Orlovac-Draga~evo 0:4, @elezni~ar-Mladi rudar 2:1, Kwaz Milo{-Sloga 2:0, Vujan-Autoprevoz 0:6, FAP-Kotroman 2:0, BIP-Jedinstvo 2:2. Utakmica Rudar-Crnokosa nije odigrana po{to se gosti iz Kosjeri}a nisu pojavili na stadionu u Bresnici.

SRPSKA [AHOVSKA LIGA
U ZNAKU IZNENA\EWA

Sedmo kolo Srpske {ahovske lige proteklo je u znaku nekoliko iznena|uju}ih rezultata koji su zakomplikovali situaciju i na vrhu i na za~equ tabele. Svakako najve}e iznena|ewe je pobeda 14. oktobra u gradskom derbiju sa Veteranom. Veteran je do ovog kola bio jedan od glavnih kandidata za titulu ali je pora`en sa ~ak 6:0 i to je prva i jedina "{estica" u ovom prvenstvu.
[ahisti Prika igrali su nere{eno 3:3 sa Magnetom iz Po`ege ali su ih neo~ekivano visoke pobede Vaqaonice i Prvog partizana doveli u naju`i krug kandidata za ispadawe. Zbog toga }e nedeqni me~ sa Bajinom Ba{tom u Prijepoqu biti mo`da i presudan u borbi za opstanak u ligi.
REZULTATI SEDMOG KOLA: Priko-Magnet 3:3, Bajina Ba{ta- FAP 3,5:2,5, Veteran-14. oktobar 0:6, Lipova-Prvi partizan 0,5:5,5, @elezni~ar-Vaqaonica Sevojno 2:4, Takovo-@upa 5:1.
TABELA: 14. oktobar 27, Takovo 26,5, FAP 25, Bajina Ba{ta 24,5, @elezni~ar 24, Veteran 22, Priko 20, Magnet 20, Vaqaonica 19,5, Prvi partizan 19,5, @upa 14,5, Lipova 9,5.

na vrh..

BRANISLAV IVKOVI] GOVORIO NA TRIBINI PRIJEPOQSKIH SOCIJALISTA
POKAZA]EMO GRA\ANIMA DA SMO SE PROMENILI

Programska deklaracija definisala novi put SPS i dala odgovore na sva pitawa od interesa za gra|ane Srbije-istakao dr Branislav Ivkovi}, {ef poslani~kog kluba SPS u republi~kom parlamentu, na tribini koja je 19.oktobra odr`ana u Prijepoqu

Gostovawe visokog funkcionera SPS izazvalo je veliko interesovawe tako da je tribina umesto u maloj ( kako je planirano) odr`ana u velikoj sali Doma revolucije. U svom gotovo dvo~asovnom izlagawu Ivkovi} je govorio o aktulenom trenutku na jugoslovenskoj politi~koj sceni a odgovorio je i na brojna pitawa prisutnih gra|ana. On se najpre osvrnuo na novu programsku deklaraciju kojom je, kako je naglasio, definisan novi put Socijalisti~ke partije i koja daje odgovore na ve}inu pitawa zna~ajnih za gra|ane Srbije.
-Na ovaj potez odlu~ili smo se iz nekoliko razloga: pre svega {to je postoje}i program star skoro 10 godina, {to su se promenile okolnosti i {to svakom gra|aninu `elimo da doka`emo da smo se promenili. Jer, onaj koje glasao za DOS, ako misli da smo mi ostali isti, ponovo }e glasati za DOS. Ali, ako ga uverimo da je wegova kazna {to je glasao za DOS vredela, da smo se mi promenili, da smo prepoznali gre{ke koje vi{e nikada ne}emo ponoviti i da smo o~istili svoje redove, onda }e gra|ani glasati za SPS.
Odgovaraju}i na nekoliko pitawa vezanih za Vojvodinu, Ivkovi} je rekao da je SPS za decentralizaciju Srbije jer je svima jasno da nije dobro da se tolika vlast koncentri{e na jednom mestu. To {to je upravo socijalisti~ka vlast odre|ena prava lokalne samouprave prenela na republi~ki nivo objasnio je kao nu`an potez da bi se za{titila prava gra|ana Kosova i Metohije. U slu~aju Vojvodine, rekao je Ivkovi}, woj treba vratiti ona prava koja joj Ustavom pripadaju i to je sasvim dovoqno da se u ovoj Pokrajini `ivi kako treba i da se sa~uva ono {to je imperativ-celovitost Republike Srbije.
Najve}i broj pitawa odnosio se na odnose Srbije i Crne Gore, Kosovo i Metohiju i Ha{ki tribunal.
-Po{tuju}i interese gra|ana Srbije i Crne Gore mi smo za Jugoslaviju jer zajedni~ka dr`ava ima mnogo ve}e {anse za br`i sveukupni razvoj ali o odnosima dve republike treba da razgovaraju predstavnici dva parlamenta jer su tu qudi koje je izabrao narod. Govore}i o Kosovu Ivkovi} je rekao da je to pitawe opstanka dr`ave kritikuju}i ^ovi}evo pona{awe, pre svega, zbog "wegovog plana" ~iji sadr`aj, kako je naglasio, niko ne zna a on ga iznosi pred Savet bezbednosti UN.
Na brojna pitawa vezana za Ha{ki tribunal Ivkovi} je u jednoj re~enici odgovorio da je Hag izmi{qen da bi pravi krivci bili oslobo|eni. Zato SPS daje punu podr{ku Slobodanu Milo{evi}u jer on, brane}i sebe, brani, pre svega, narod kojem pripada od te{ke optu`be da je genocidan-istakao je izme|u ostalog, Branislav Ivkovi} na tribini SPS u Prijepoqu.

S. Maru{i}

na vrh..

NA[I U SVETU
UMENIK BEZ RAMOVA

Uzbudqiv put mladog Prijepoqca Sauda Porovi}a - od modela u Prijepoqu do poznatog umetnika u [vedskoj

Neobi~an i uzbudqiv `ivotni i umetni~ki put ima mladi Prijepoqac Saud Porovi} (1965). Posle desetak godina Porovi} je ovog leta iz [vedske, gde se iskazao kao umetnik, do{ao u rodno Prijepoqe gde je po~eo kao model. Pri~a:
-Izbacili su me iz prvog razreda sredwe {kole zato {to nisam hteo da u~im. Imao sam pozitivne samo iz likovnog i fizi~kog. Onda me sa ulice sklonio I}a Porovi} i uvukao u slikarski ateqe Doma revolucije, gde je dr`ao sekciju. Bio sam model.Tu su se okupqali bra}a ^pajak, Drxa, Kuqa, Murika. Po~eo sam i ja da radim.Goga i Bato ^pajak su mi najvi{e pomogli da upi{em sredwu umetni~ku {kolu u Sarajevu- smer za grafi~ki dizajn kwiga i novina. Radio sam za sarajevsko "Oslobo|ewe" crtao sam poznati strip "Mirko i Slavko" za De~je novine iz Gorweg Milanovca, turisti~ki prospekt za "ZOI 84 " moje je re{ewe. Studirao sam , potom, i grafi~ki dizajn na likovnoj akademiji u Pragu dve godine.
Vratio sam se u Sarajevo a rat u BiH me zatekao u Novom Sadu. Samo sa malom torbom napustio sam zemqu 23. avgusta 1992. godine. Oti{ao sam u [vedsku kao turista. Ne kao izbeglica, niti sam tra`io politi~ki azil. Jo{ sam JU dr`avqanin...
Saud je u novoj zemqi krenuo od "nule".Po~eo je kao pomo}ni radnik u jednom restoranu, zavr{io je osnovnu {vedsku {kolu i dve godine tehni~ke {kole. Ogranak za umetnost {vedske organizacije MBV, koji se bavi borbom protiv droge i alkohola, vratio ga je na umetni~ku stazu - Porovi} je bio na {estomese~nom usavr{avawu u Italiji gde je zavr{io "Firenca art dizajn {kolu", a potom je zahvaquju}i MBV - u zavr{io i kurs u radionici kod jednog holandskog umetnika.
Po povratku u [vedsku u restoran je i{ao samo da jede. Porovi} je 1998. postao ~lan Umetni~kog kluba u Katarineholmu, gradu u kojem `ivi. Usledile su grupne, a od po~etka 2000. i samostalne izlo`be. Do sada ih je imao {est. Izlagao je uqa na platnu, grafike, skulpture, akvarele...Kao potvrdu da je jedan od retkih useqenika koji je postao popularan u [vdskoj, o kome se pi{e i puno zna, Porovi} je u Prijepoqe doneo brojne tekstove iz {vedske {tampe.
Bele`imo neke naslove: "Umetnik iz Srbije poku{ava da bude slavan", "Grafi~ki crta~ forme pokazuje svoju umetnost", " Dali kao inspiracija"... U tekstu se citira i Porovi}eva izjava : "Umetnost nije soba koja ima zatvorena vrata i prozore. Umetnost je otvorena u svakom smislu, umetnost je `ivot", a potom i konstatuje:
"Porovi} je umetnik bez ramova. Nije zatvoren u jedan fah. On ima mnogo vizija i stilova koji se me{aju na veoma dobar na~in. To je wegovo umetni~ko bogatstvo. Umetnik nije zatvoren", pi{e {vedska {tampa o Saudu Porovi}u.
Porovi} u [vedskoj radi kao programer ma{ina u jednoj elektronskoj francuskoj firmi. Za to prima platu. Svoje umetni~ke radove na izlo`bama prodaje od 800 do 2000 DM. Salvador Dali mi je `ivotni ideal u svemu, ka`e Prijepoqac iz {vedskog Katarineholma.

M.R.Cmiqanovi}

na vrh..

U JIP "POLIMQE"
IMENOVANI UREDNICI

Na posledwoj sednici Upravnog odbora JIP "Polimqe", izme|u ostalih pitawa, razmatrano je poslovawe ovog preduze}a u proteklih devet meseci ove godine.Tom prilikom konstatovano je da su racionalno upotrebqena sredstva od ostvarenih prihoda i da se izuzetno {tedelo iako je iskazan gubitak u iznosu od 449 hiqada dinara. Nedostaju}a sredstva do kraja godine za funkcionisawe JIP "Polimqe" potrebno je obezbediti kroz pove|awe sopstvenih prihoda ali i pomo} osniva~a kroz izdvajawe vi{e sredstava namewenih za materijalne tro{kove. Dotacije sredstava od osniva~a, za ove namene, ostala su ista iako su cene materijalnih tro{kova vi{estruko pove}ane.
Upravni odbor tako|e je konstatovao da Statut JIP "Polimqe" treba {to pre uskladiti sa va`e}im zakonskim re{ewima.
Pored toga na posledwoj sednici Upravnog odbora za v.d. urednika Radio Polimqa imenovana je Mirjana Te{evi}, a za v.d. urednika Lista "Polimqe" Ibrahim Ali~kovi}, novinari ovih lokalnih glasila.

M.R.C.

na vrh..

PRIZNAWE PRIJEPOQSKOJ BIBLIOTECI
ZA "SUREPA", TRE]I PUT

Biblioteke iz svih op{tina Zlatiborskog okruga i ove godine, a po tre}i put, predlo`ile su Mati~nu biblioteku "Vuk Karaxi}" u Prijepoqu za najvi{e priznawe u bibliotekarstvu, za nagradu "Milorad Pani}-Surep".
U obrazlo`ewu predloga isti~e se da je biblioteka u Prijepoqu u te{kim godinama postigla prepoznatqive rezultate u {irokom spektru bibliote~kih i kulturnih aktivnosti. Posebno se nagla{ava ~iwenica da je prijepoqska biblioteka svojim aktivnostima iza{la iz lokalnih okvira i da je wen imix reflektovan mnogo {ire. Senku na ovu ustanovu, stoji daqe u obrazlo`ewu predloga, jedino bacaju neadekvatno re{eni (nere{eni) prostorni uslovi za rad.
Pored priznawa Mati~noj biblioteci "Vuk Karaxi}" ovim predlogom bibliote~kih radnika Zlatiborskog okruga `eli se jo{ jednom podsetiti na obavezu koju nadle`ni u op{tini Prijepoqe imaju na stvarawu adektavnih prostornih uslova za rad najstarije prijepoqske kulturne ustanove. Nere{eni prostor je, u ostalom, bio i jedini razlog {to biblioteka prilikom prethodna dva kandidovawa nije do{la do "Surepa".

M. R. C.

na vrh..

IZ AKTIVNOSTI G 17 PLUS
NORVE[KE STIPENDIJE ZA 500 STUDENATA


Iz op{tine Prijepoqe stipendije Norve{ke vlade dobila dva studenta a sa podru~ja koje pokriva Kancelarija G 17 plus ukupno sedam
Prema informaciji dobijenoj od Slobodana Martinovi}a, poverenika G 17 plus u Prijepoqu, na konkurs Ambasade Kraqevine Norve{ke u Beogradu za dodelu stipendija izrazito uspe{nim studentima u teku}oj {kolskoj godini javilo se 2035 studenata sa prose~nom ocenom u dosada{wem toku studija od 9,18. Od tog broja stipendije je dobilo 500 studenata a zanimqivo je da je ~ak 513 prijavqenih studenata imalo prosek iznad 9,50 dok su 54 studenta imala prose~nu ocenu u dosada{wem toku studija - 10!
Sa podru~ja koje pokriva kancelarija G17 plus u Prijepoqu stipendije je dobilo sedam studenata. To su Sa{a Potkowak iz Priboja na Fakultetu za fizi~ku kulturu sa prose~nom ocenom 9,90, Ivana Nestorovi} iz Prijepoqa na Filozofskom fakultetu sa prosekom od 9,88, Admir Agi} iz Priboja na Medicinskom fakultetu sa prosekom 9,85, Vesna Vukovi} iz Prijepoqa na Farmaceutskom fakultetu sa prose~nom ocenom 9,47, Rade Obu}ina iz Nove Varo{i na Veterinarskom fakultetu sa prose~nom ocenom od 9,16, Slavi{a Komarica iz Priboja na Gra|evinskom fakultetu uz prose~nu ocenu 9,16 i Marijana Novakovi} iz Priboja na [umarskom fakultetu ~iji je prosek dosada{wih studija 9,00.
Godi{wa stipendija je 30.000 dinara po jednom studentu.

M.M.M.

na vrh..

TRIBINA SANXAK KAO MULTNIETNI^KA EVROPSKA REGIJA
SANXAK - TEST ZA PRIJEM U SAVET EVROPE

" Regionalizacija je realnost Evrope i budu}nost Jugoslavije i Srbije, re~eno je na tribini koju je u Prijepoqu organizovala Koalicija Lista za Sanxak " Ono od ~ega se tokom prethodnih desetak godina dizala kosa na glavi prose~nom glasa~u u Srbiji, a na ~emu je uporno delovala SDA i, kasnije, Koalicija za Sanxak, sada je lait-motiv gotovo svih relevantnih politi~kih subjekata u Srbiji

U Prijepoqu je, u organizaciji Koalicije Lista za Sanxak, u utorak, 30. oktobra, odr`ana javna tribina posve}ena budu}nosti Sanxaka kao multietni~ke evropske regije. Ugledni gosti - lideri Koalicije Lista za Sanxak su dva sata govorili o regionalizaciji Srbije kao jednom od preduslova za ukqu~ivawe u procese evropske integracije i Sanxaku kao jednoj od prirodnih regija u decentralizovanoj Srbiji i Jugoslaviji kao konkretnom preduslovu, kako je re~eno, za prijem u Savet Evrope. U punoj velikoj Sali Doma revolucije o tome su govorili dr. Sulejman Ugqanin, predsednik Koalicije, Bajro Omeragi}, potpredsednik, Esad Xuxevi}, savezni poslanik i [emsudin Ku~evi}, generalni sekretar Koalicije. Tribinu je vodio profesor Aziz Haxifejzovi}, predsednik Op{tinskog odbora SDA.
Nagla{avaju}i, na po~etku izlagawa, da je u Srbiji politi~ka klima znatno povoqnija nego pre godinu dana i da, bez obzira na neke trzavice na relaciji Srbija - Crna Gora to predstavqa najavu daleko tolerantnije ukupne politi~ke situacije, dr. Sulejman Ugqanin, predsednik Koalicije Lista za Sanxak je rekao da je Sanxak bio i ostao kohezioni faktor Srbije i Crne Gore i da }e to, svakako, biti i u budu}nosti.
- Bez obzira {to neki i daqe izbegavaju ~ak i da ovu regiju nazovu wenim imenom Sanxak, on im je kao kamen u cipeli: `uqa ih i stalno podse}a da je to pitawe neodvojivo od svih razgovora kako o budu}em statusu Jugoslavije tako i jedan od vrlo va`nih uslova koji su postavqeni na{oj zemqi za ulazak u proces evropske integracije, konkretno i za prijem Jugoslavije u Savet Evrope, rekao je Ugqanin. Osvr}u}i se na jo{ letos najavqenu rekonstrukciju Vlade Srbije i imenovawe ministra za pitawa Sanxaka koji }e biti Bo{wak, Ugqanin je rekao da je to mawe bitno za re{avawe pitawa budu}nosti Sanxaka. Imenovawe Bo{waka za ministra koji bi se bavio pitawima Sanxaka bi, u stvari, bila gotovo samo legitimacija aktuelnih politi~ara u Srbiji pred svetom da su oni ras~istili sa omrazom koja je bila karakteristi~na u prethodnom re`imu i pri pomenu imena Sanxak, rekao je Ugqanin i dodao:
- Stabilnost Sanxaka je uslov za prijem na{e zemqe u Savet Evrope a budu}nost Sanxaka }e se re{avati ne imenovawem ministra u Vladi Srbije nego kroz ustavnu rekonstrukciju Srbije i Jugoslavije, kroz zakonsko regulisawe i maksimalnu za{titu prava i statusa nacionalnih mawina u zemqi i Zakon o lokalnoj samoupravi a sve to uz po{tovawe strogih normative Evropske unije i principa ameri~ke politi~ke demokratije. Amerika nam je rekla da narod u Sanxaku, dakle ne Bo{waci ili Srbi nego narod u Sanxaku, mora biti nagra|en za svu toleranciju i me|uetni~ko uva`avawe koje je ispoqeno u godinama ratova i cepawa biv{e Jugoslavije. A Amerika ni{ta ne ka`e slu~ajno i, uz zahvalnost Bogu {to je ovde, ipak, sa~uvan mir, treba ponoviti da }e regionalizacija po principima razvijenog sveta doneti Sanxaku i narodu na ovom prostoru prosperitet, rekao je dr. Sulejman Ugqanin.
Bajro Omeragi}, potpredsednik Koalicije Lista za Sanxak je, u nastavku tribine, najpre ukazao na istorijat internacionalizacije sanxa~kog politi~kog pitawa od 1990. godine do danas, isti~u}i da je medijska blokada umnogome doprinela da se adekvatno ne plasira su{tina inicijativa o regionalizaciji zemqe i Sanxaku kao multietni~koj regiji u Srbiji. Ni sada situacija u medijima nije mnogo boqa, ali je kocept regionalizacije Srbije koji je u poodmakloj fazi iznala`ewa najoptimalnije varijante, potvrda da je SDA odnosno kasnije Koalicija Lista za Sanxak bila sve te godine na pravom politi~kom kursu. Regionalizam je najdemokratskiji oblik spu{tawa demokratije do nivoa gra|ana, rekao je Omeragi} i dodao:
- Stvarawe evropske atmosfere kroz multietni~ke lokalne skup{tine i lokalne vlade je ono {to mi ~inimo, posebno u op{tinama gde je na vlasti Koalicija Lista za Sanxak, ali takve primere, istina u ne{to slabijoj formi, uo~avamo i u sredinama gde mi nismo formirali organe lokalne vlasti. Od dve koncepcije koje su sada aktuelne u Srbiji oko wene regionalizacije nama je bli`i onaj koji govori o prirodnim regijama umesto nekih ve{ta~kih, onih koje nisu nikada postojale kao, recimo, Zapadna Srbija, Isto~na Srbija i tako daqe. Opasnost ove koncepcije ve{ta~kih regija je cepawe Sanxaka na najmawe dve regije, dok ona koju predla`e novosadski Centar za regionalizaciju polazi od prirodnih regija. Ipak, mislim da }e na javnu raspravu i}i tre}a varijanta koja }e predstavqati neku pomirqiviju varijantu dve pomenute: beogradske i novosadske.U tom smislu treba se na svim nivoima izboriti i za decentralizaciju dr`ave jer je centralizam nespojiv sa regionalizmom, rekao je Omeragi}.
Pose}aju}i da je intelektualnu i qudsku reafirmaciju Sanxaka kao prirodne regije zapo~eo, jo{ 1932. godine Sreten Vukosavqevi}, uva`eni sociolog, nau~ni, javni i politi~ki autoritet svog vremena, Esad Xuxevi} je rekao da je u periodu izme|u dva svetska rata pa i tokom rata primat u reafirmaciji Sanxaka kao prirodne regije bila na strani intelektualaca iz redova Srba a da su se Bo{waci na tom planu po~eli eksponirati tek u posledwoj deceniji. Me|utim to samo ilustruje da je Sanxak sa svojim prirodnim, socijalnim, ekonomskim i demografskim potencijalima i karakteristikama zaista prirodna regija i da multietni~ka i multikulturalna tolerancija, iskazivana vekovima, predstavqa prednost qudi ovog podru~ja da kreiraju svoju budu}nost prema sopstvenim potrebama iskazanim u okviru Srbije i Jugoslavije kao modernih evropskih dr`ava, rekao je Xuxevi}.
- Pri~a koju smo mi iz SDA odnosno Koalicije Lista za Sanxak pri~ali svih ovih godina, od 1990. pa na ovamo, a podse}am da smo ~esto ostajali usamqeni u toj pri~i o regionalizaciji i reafirmaciji Sanxaka kao multietni~ke zajednice, sada je postala op{ta pri~a svih relevantnih politi~kih faktora u Srbiji, rekao je Xuxevi}. To mo`e biti kompliment qudima koji su istrajali u tom zalagawu za legitimitet zahteva za Sanxak kao multietni~ku modernu regiju ali i potvrda da smo bili na dobrom politi~kom kursu. Regionalni okrugli sto kao forma razgovora o budu}nosti Sanxaka u modernoj, evropskoj Srbiji, okupqa, u posledwe vreme, i eksperte drugih politi~kih partija - DS, DSS i nekih drugih - {to govori da se, istina lagano, stvara javno mwewe da su decentralizacija i regionalizacija uzro~no-posledi~ne neminovnosti sa jednim jedinim ciqem: stvarawe prosperitetnog Sanxaka. Jak etni~ki identitet u na{im glavama, - bo{wa~ki, srpski, crnogorski - ustupa mesto jakom regionalnom identitetu. Bo{wak, Srbin, Crnogorac - ali i Sanxaklija, rekao je Xuxevi}.
[emsudin Ku~evi}, generalni sekretar Koalicije i predsednik SO Tutin ukazao je da je, u ekonomskom smislu, Tutin zaista najnerazvijenija op{tina u Srbiji, bez ijednog metra gradskih ulica pod asfaltom, sa samo dva telefonska prikqu~ka na 100 stanovnika, ali je to, upravo, razlog da se u regionalizaciju i Sanxak kao multietni~ku evropsku regiju u Srbiji i Jugoslaviji ula`u velike nade. Mi tra`imo samo minimum uslova a to je da se inicijative koje su okrenute boqitku gra|ana a ne nacionalnoj ili politi~koj iskqu~ivosti makar ne sputavaju u startu, rekao je Ku~evi}.
U nastavku tribine odgovareno je na samo neka od brojnih pitawa koje su prisutni gra|ani postavqali u pisanoj formi. Treba ista}i da je tribina okupila veliki broj gra|ana koji nisu Bo{waci {to je, u neformalnim razgovorima posle tribine, oceweno kao znak da je regionalni identitet zaista po~eo da ostvaruje poene u odnosu na etni~ki.
Iz odgovora koji su dati isti~emo nedvosmileno opredeqewe Koalicije Lista za Sanxak za Sanxak kao jugoslovensku regiju, a dr. Sulejman Ugqanin je u specijalnoj izjavi za Radio Polimqe istakao da je neprirodno {to se samo govori o tome kakav }e stav imati gra|ani Crne Gore o budu}nosti Jugoslavije a da se, makar do sada, zanemaruje {ta o tome misle gra|ani Srbije. I nas treba pitati o tome, rekao je Ugqanin, isti~u}i da je stav Koalicije da se u eventualnom referendumu svakako glas daje Jugoslaviji kao modernoj federaciji u kojoj }e Sanxak biti moderna multietni~ka evropska regija.

M.M.Mutabxija

na vrh..

AKTUELNI TRENUTAK IRISA
^EKAJU]I STE^AJ

Da li }e u Irisu do}i do ste~aja i ko }e biti ste~ajni direktor, najaktuelnija su pitawa u ovom preduze}u sa oko 700 zaposlenih. Prisutan nemir me|u radnicima zbog glasina da }e za ste~ajnog direktora biti postavqen Bo`o Trm~i}, biv{i direktor


U Industriji konfekcije "Iris" sve je u znaku o~ekivawa Izve{taja sudskog ve{taka Privrednog suda iz U`ica koji treba da da svoju ocenu stawa u ovom preduze}u a na osnovu kog }e ste~ajno ve}e doneti kona~nu odluku o tome da li }e u Irisu biti pokrenut ste~ajni postupak. S obzirom da ste~aj ne zna~i i likvidaciju preduze}a ve} otvara mogu}nosti ka ozdravqewu poslovawa, jedno od veoma bitnih pitawa za zaposlene je i : Ko }e biti ste~ajni direktor?
Odbor poverenika sindikata " Nezavisnost" IK "Iris" odr`ao je sastanak na kom je postignut dogovor da se od Ste~ajnog ve}a tra`i da se za ste~ajnog direktora imenuje Ivan Quji}, sada{wi v.d. direktor a od Skup{tine op{tine Prijepoqe da podr`i ovaj stav sindikata. U sindikatu "Nezavisnost" ovim se `eli delovati preventivno protiv glasina da }e za ste~ajnog direktora biti postavqen Bo`o Trm~i}, biv{i direktor.
Prema re~ima Ivana Quji}a, v.d. direktora, Iris je pribavio od Op{tinskog suda u Prijepoqu dokaz da se protiv biv{eg direktora Trm~i}a vodio krivi~ni postupak kojim se Trm~i} tereti za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja jo{ dok je radio u Tekstilnom kombinatu Qubi{a Miodragovi}. Zbog toga, smatra Quji}, Trm~i} nije mogao biti direktor preduze}a a najverovatnije ne}e biti ni ste~ajni direktor Irisa, i pored toga {to takve pri~e kru`e ne samo me|u radnicima. Ovakve sumwe me|u radnicima su me|utim osnovane, ako se zna ~iwenica da je Trm~i}, ba{ zbog podr{ke kod zaposlenih, u prethodnom periodu bio direktor "Irisa" i da ih se tada, ili barem neke od wih, nije ba{ mnogo ticalo da li su ispuweni zakonski uslovi za to.
A {to se ti~e Op{tinskog javnog tu`ila{tva, ovi podaci su bili dostupni kako danas, tako i tada i niko ih nije dr`ao u nekakvim "tajnim fiokama", tvrde u Tu`ila{tvu. Naime, prema dokumentaciji Tu`ila{tva, Tekstilni kombinat Qubi{a Miodragovi}, podneo je krivi~nu prijavu jo{ 25. maja 1998. godine protiv Bo`a Trm~i}a, kojom se tereti za zlopupotrebu slu`benog polo`aja. Samo tri dana nakon toga OJT podnelo je kod Odeqewa unutra{wih poslova u Prijepoqu zahtev za prikupqawe podataka vezanih za istragu a 3. avgusta iste godine tu`ila{tvo tra`i od prijepoqske policije da ubrza postupak prikupqawa dokaza. Ujedno, tra`e se i od Tekstilnog kombinata, kao podnosioca krivi~ne prijave, dodatne informacije. Nakon svega, 31. 8. 1998. godine, istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Prijepoqu, podnet je Zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Trm~i}a, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Postupak se u Tu`ila{tvu nije prekidao ~ak ni onda kada je Tekstilni kombinat, kao podnosilac krivi~ne prijave, tra`io da se istraga obustavi zbog navodnih uspeha koje je Trm~i} pokazao kao novi direktor "Irisa". Nakon tri godine , avgusta 2001. godine, na istra`ni postupak Tu`ila{tvo stavqa ta~ku i, smatraju}i da poseduje dokaze koji Trm~i}a terete za navedeno krivi~no delo, 11. 10. 2001. godine protiv wega podi`e optu`nicu KT 171 / 98, ne samo za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja ve} i za krivi~no delo nesavesnog poslovawa, koja je obrazlo`ena na sedam kucanih strnica. Na osnovu dokumentacije prijepoqskog Tu`ila{tva u Op{tinskom sudu u Prijepoqu zakazan je glavni pretres, 16. 11. 2001. godine ~ime prakti~no po~iwe su|ewe Trm~i}u..
Obrazla`u}i ~iwenicu da je od podno{ewa krivi~ne prijave protiv Trm~i}a do podizawa optu`nice pro{lo vi{e od tri godine, Aleksandar Nestorovi}, op{tinski javni tu`ilac isti~e:
- Op{tinsko javno tu`ila{tvo nikad nije bilo i ne mo`e biti "usko grlo" u nekom sudskom postupku a efikasnost Tu`ila{tva ne zavisi samo od tu`ilaca ve} i od drugih institucija i organa sa kojima sara|ujemo u ciqu prikupqawa potrebih dokaza, ka`e Nestorovi}. Konkretno, istra`ni postupak vezan za slu~aj Trm~i}a trajao je dugo zbog ~ekawa na rezultate ve{ta~ewa potpisa i cifara vrednosnih kartica u isplatama radnicima, koje su bile sumwive zbog falsifikovawa, a koje smo poslali na proveru Institutu bezbednosti MUP-a Srbije. U me|uvremenu do{lo je do Nato bombardovawa, {to je ovaj postupak, koji je sam po sebi slo`en i odgovoran, produ`ilo do sada, ka`e Aleksandar Nestorovi}, op{tinski javni tu`ilac.
M.Cmiqanovi}

FRANCUZI U IRISU ?
Francuska firma"Cico" zainteresovana je da Iris bude wen poslovni partner . Francuzi bi anga`ovali Iris na {ivewu 5000 odevnih jedinica pri ~emu bi modernizovali ma{inski park prijepoqskih konfekcionera. Me|utim, zbog blokiranih ra~una i dugovawa ovaj poslovni dogovor mora sa~ekati realizaciju. Milutin Gavrilovi}, vlasnik preduze}a "Cico" spreman je da preuzme rizik poslovawa i u slu~aju ste~aja Irisa.
Tada bi, prema re~ima Ivana Quji}a, v.d. direktora Irisa, bilo mogu}e ostvariti poslovne kontakte i raditi sa drugim partnerima jer bi bile stopirane kamate i otvoren novi ra~un a za one koji ho}e da rade bilo bi dovoqno posla.

M.C.

na vrh..

POMO] MINISTARSTVA NACIONALNIH I ETNI^KIH ZAJEDNICA BRODAREVU
ZA ZDRAVSTVENU STANICU 100 000 DINARA

Zdravstvena stanica u Brodarevu dobi}e i trokanalni EKG aparat kao poklon `iteqa ovog kraja koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu

Zdravstvena stanica u Brodarevu dobila je od Ministarstva nacionalnih i etni~kih zajednica nov~anu pomo} od 100 000 dinara i zna~ajnu koli~inu deficitarnih lekova koji su popunili, poprili~no ispra`wene, police mesne apoteke. Pomo} je usledila nakon posete ministra Rasima Qaji}a Mesnoj zajednici Brodarevo na kojoj se upoznao sa izuzetno te{kim uslovima u kojima radi ova zdravstvena ustanova.
Prema re~ima Ermine Be}irovi}, {efa Zdravstvene stanice u Brodarevu, lekovi }e dobro do}i pacijentima kojima su neophodni, s obzirom na dugotrajnu nesta{icu, a novac }e biti upotrabqen za nabavku najneophodnijih aparata:
- Ono {to nam je sada najpotrebnije, to je trokanalni EKG aparat, me|utim Brodarevci, ta~nije `iteqi Komarana, koji `ive i rade u inostranstvu, obe}ali su da }e nam pokloniti takav aparat. O~ekujemo da }e , na adresu Zdravstvene stanice sti}i, najdaqe, za mesec dana. Ba{ zato }emo novac od Ministarstva nacionalnih i etni~kih zajednica usmeriti za nabavku jednog inhalatora jer nam je on neophodan zbog velikog broja pacijenata koji ga koriste. Ukoliko ne{to novca ostane imamo nameru da nabavimo ne{to od aparature za rad ginekologa koji treba ovih dana da do|e sa specijalizacije, ka`e Ermina Be}irovi}.
U Zdravstvenoj stanici u Brodarevu o~ekuju pomo}, tako|e od Ministarstva nacionalnih i etni~kih zajednica, za zavr{etak radova na vodovodu .
- Radi se o sumi od 25 000 nema~kih maraka koju nam je obe}ao ministar Qaji}. Time bi smo mi re{ili probleme vodosnabdevawa zbog kojih ne samo da ne mo`emo da obavqamo na{e svakodnevne poslove, ve} nismo u mogu}nosti ni da organizujemo rad pojedinih slu`bi koje su nam neophodne, kao {to su stomatolo{ka ili rad u ginekolo{kom dispanzeru. Ovim bi delimi~no bilo re{eno vodosnabdevawe brodarevskog kraja koje je postalo hroni~ni problem, isti~e Dr Be}irovi}.
Dr Be}irovi} je posebno podvukla solidarnost Brodarevaca koji `ive daleko od svog rodnog kraja i koji su u najve}oj meri pomogli Zdravstvenu stanicu u Brodarevu. Ba{ zahvaquju}i wihovoj brizi za roditeqe i rodbinu koji se le~e u Zdravstvenoj stanici, ova zdravstvena ustanova dobila je ve} jedan inhalator , terensko vozilo a o~ekuje se i trokanalni EKG koji }e omogu}iti potpuniju dijagnostiku a samim tim i le~ewe.

na vrh..

SEDNICA SO PRIJEPOQE
NESPORAZUMI OKO GAZDOVAWA GRADSKIM GROBQEM

Komunalno preduze}e "Lim" isti~e da nema uslova za primopredaju sve dok se u potpunosti ne izgrade potrebni objekti i infrastruktura.SO tra`i da Komunalno preduze}e prihvati gazdovawe Gradskim grobqem u trenutnom stawu opremqenosti. Konstatovano da se sa velikim zaka{wewem usvajaju izve{taji o radu JIP "Polimqe" i Doma revolucije. Podr`an akcioni program jesewe setve. Za rekonstrukciju i izgradwu {kolskih objekata, nabavku opreme i name{taja ulo`eno preko 11 miliona dinara.Formirawe turisti~ke organizacije u Prijepoqu sa~eka}e boqa vremena.


Prilikom utvr|ivawa dnevnog reda odbornici SO ve}inom glasova vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije nisu prihvatili predlog odbornika Dragana Svi~evi}a da se na sednici razmotri i zahtev 120 gra|ana iz kvarta Centar o poni{tewu izbora za Odbor mesne zajednice Prijepoqe, zbog vi{e nepravilonosti koje su bile prisutne tokom glasawa. Predsednik SO Stevan Puri}, koji je predsedavao sednicom, pre izja{wavawa o predlogu, rekao je da za razmatrawe ovog pitawa nema pripremqen materijal, a i da ga ima, kako je naglasio, ne bi ga trebalo stavqati u dnevni red zbog nenadle`nosti Skup{tine, ve} da nezadovoqna strana svoja prava treba da ostvaruje u nadle`nom sudu U ovom delu sednice prihva}ena je sugestija odbornika Aziza Haxifejzovi}a da nadle`ni organi SO Prijepoqe zatra`e od op{tine Bijelo Poqe hitno sanirawe i ure|ewe deponije sme}a u kawonu Lima, zbog velike ekolo{ke {tete koju ovoj sredini nanosi ovo neorganizovano odbacivawe raznih vrsta otpadnog materijala. Odbornik Safet Plani}, ve} na nekoliko proteklih sednica postavqeno pitawe, zatra`io je ponovo da se uvrsti u dnevni red status odbornika dr Faruka Tasa i direktnih radio prenosa skup{tinskih sednica, na {to je od Stevana Puri}a, predsednika SO ve} dobio odgovore, kao i na ranijim sednicama, da od JUL-a jo{ nije pristigla informacija da li je Taso wihov ~lan ili ne. Glasawem ovaj predlog nije dobio potrebnu ve}inu odbornika da bi se na{ao u dnevnom redu, kao ni predlog direknih radio prenosa skup{tinskih zasedawa.
Nakon prihvatawa dnevnog reda usvojeni su izve{taji o radu JIP "Polimqe" i Ustanove za kulturu i obrazovawe Dom revolucije za pro{lu godinu uz prethodnu kra}u raspravu. Predlozi opozicionih odbornika u Skup{tini op{tine i kod ovih pitawa u ve}ini slu~ajeva na glasawu nisu dobili potrebnu ve}inu, tako da je Skup{tina podr`ala sve zakqu~ke IO. Odbornik Dragan Svi~evi} je predlo`io da u vezi "Polimqa" ne mo`e da stoji zakqu~ak IO SO da su za vi{emese~ne probleme u ovoj informativnoj ku}i iskqu~ivo krivi samo zaposleni ve} i Skup{tina koja je mimo zakona birala ~lanove Upravnog odbora, a {to je Stevan Puri},predsednik SO prokomentarisao re~ima ..."wima je glavno pitawe bilo da istisnu direktora". Odbornicima se obratila i Mileva Male{i},vr{ilac du`nosti direktora "Polimqa" iznose}i, pre svega, podatke o finansijskom polo`aju ove informativne ku}e. Naglasila je da je gubitak "Polimqa" za prvih devet ovogodi{wih meseci bio 450.000 dinara ,da }e se do kraja godine udvostru~iti, da su zapopsleni primili samo {est ipo plata i da su gotovo svi planirani prihodi u granicama projektivanih osim buxetskih, obzirom da Op{tina, kao osniva~ "Polimqa", svojom posledwom odlukom izdvaja sredstava za plate samo za 5 od ukupno 16 zaposlenih. Kao kuriozitet i dokaz doma}inskog poslovawa navela je i podatak da su u "Polimqu" za 9 meseci zaposleni za reprezentaciju, dnevnice i putne tro{kove potro{ili samo 2 hiqade dinara.
U vezi Doma revolucije, o ~ijem radu je govorio direktor Milan Rvovi}, primedbe odbornika su,bar kada je re~ o izve{taju gotovo istovetne kao u slu~aju "Polimqa". Konstatovano je da se kasno usvaja, da je to gotovo bespredmetno i neprihvatqivo i da zaposleni u ovoj ku}i treba sa vi{e pa`we i odgovornosti da brinu o woj i novim programima. Razgovarano i o neodlo`noj potrebi za{tite Doma revolucije od proki{wavawa. za {to }e biti potrebno obezbediti odgovaraju}a sredstva.
Prilikom razmatrawa Informacije o stawu {kolskih objekata, odbornici koji su se javqali za re~, izrazili su pohvale na veoma kvalitetno pripremqeni materijal i wegovog autora Radoslava Matovi}a, a {to je bilo povod Stevanu Puri}u, predsedniku SO da ka`e da Matovi} pare za {kolstvo ne obezbe|uje ve} rukovodstvo op{tine koje se zatim raspore|uju prema kriterijumima koji su u obrazovawu veoma jasni i precizni.
U nastavku sednice ve}inom glasova prisutnih usvojene su i Odluke o odr`avawu stambenih zgrada na teritoriji optine Prijepoqe i finanirawe solidarne stambene izgradwe, podr`an akcioni program jesewe setve i prihva}ene informacije o sprovo|ewu Odluke o grobqima i sahrawivawu i pripremqenosti kotlarnica za nastupaju}u grejnu sezonu.
Tako|e,zakqu~eno je da za sada nema mogu}nosti za formirawe turisti~ke organizacije u Prijepoqu zbog nedostatka potrebnih sredstava a konstatovana je i ostavka Ifeta Hamzi}a na mesto odbornika u SO. Hamzi} je na odre|eno vreme dobio posao u Op{tinskoj upravi a po zakonu radnik u op{tinskim organima ne mo`e istovremeno biti i odbornik SO.

I.Krije{torac

na vrh..

IZ ALBUMA
VATROGASNO DRU[TVO

Osmo Hoxi} pripada onim Prijepoqcima koji vam mogu ispri~ati one "slikovite" i "razbaru{ene" male i velike pri~e o minulim vremenima. Vaqda zato {to je u mnogima bio i sam akter.
Tako, dok sedimo jednog subotweg podneva u wegovom kiosku na kraju (ili na po~etku) vakufskog mosta, on mi pokazuje mno{tvo fotografija koje, sigurna sam, kad ga uhvati nostalgija lista sam, se}aju}i se svih tih malih i velikih pri~a. A, pre svega, se}aju}i se - qudi. Jer - kud }e pri~a biti, a da nema u wima dragih qudi...
Kad vreme mine, onda i ti qudi i te pri~e dobijaju na svojoj lepoti, koja je uvek vezana za li~nu sentimentalnost...
I, me|u tim brojnim fotografijama, sa datumima starim i po pola veka, prepoznavaju}i mnoge Prijepoqce koji su "pikali" fudbal po sokacima, koji su meraklijski sedeli i pevali po kafanama, koji su odlazili na teferi~e i uranke, ali i na one posleratne "udarni~ke" akcije izgradwe grada ili fabrika - eto i ove, ~iji je datum zapisan bri`qivo: 30. novembar 1951. godine. A na fotografiji: Prvo Vatrogasno dru{tvo u Prijepoqu.
Iako nema ni jednog imena na pole|ini te fotografije stare punih 50 godina, Osmo Hoxi} prepoznaje sve te vatrogasne prvake i se}a se kako su de`urali na priredbama i igrankama ali i na bioskopskim predstavama koje su, u to vreme, bile veoma pose}ene. Tako je biti vatrogasac, bila i posebna privilegija tih ranih pedesetih, jer se moglo u}i tamo gde je svaki mlad ~ovek ba{ `eleo da bude vi|en. A biti vi|en u toj novoj novcatoj "posebnoj" uniformi vatrogasca - ostavqalo je i poseban utisak.
I, eto, 50 godina kasnije, na toj fotografiji Vatrogasnog dru{tva, koje se ponosilo svojom novom opremom i svojom obu~eno{}u da se uhvati u ko{tac sa svime {to "gori, a ne treba da gori" stoje (s leva):
Bajram Alijevi}, Sreto Puri}, Medo Jusovi}, [u}ro Lon~arevi}, Osmo Hoxi}, Safet (koga zva{e "Pelija")... Za "~u~awe" tog novembra opredelili su se: Patar ]ebexi}, Ismo Mehoni}, Murat Baki} - Bakula, Jezdo Rvovi} i Mujo Salihagi}.

Indira Haxagi}

na vrh..

DVE NEDEQE [TRAJKA U FO "LIMKA"
DUGOVI KAO "NO]NA MORA"

Dugovawa ve}a od potra`ivawa za 30 miliona. [trajk ugrozio ugovorene poslove za inostranog partnera. Zahtevi {trajka~a isplata zaostalih plata ali i uvid u finansijsku situaciju preduze}a.

U Fabici obu}e "Limka" ve} petnaestak dana traje {trajk zaposlenih koji je najpre po~eo kao podr{ka generalnom {trajku sindikalaca u Srbiji, a nakon toga produ`en kao {trajk radnika ovog preduze}a sa jasno iznetim zahtevima, koji se odnose pre sveg, na isplatu li~nih dohodaka ali i druga pitawa vezana za finansijsku situaciju u kolektivu i stawe potra`ivawa i dugovawa.
Po~etak {trajka desio se, slu~ajno ili ne, mesec dana nakon izbora novog direktora. Uz sve to treba re}i da su prijepoqski obu}ari u proteklom periodu koliko-toliko radili, istina smawenim kapacitetom, i to pre svega za Vojsku Jugoslavije , MUP i pojedine inostrane partnere.
Prema re~ima Dragomira Ma{ojevi}a, predsednika [trajka~kog odbora u FO "Limka", zahtevi {trajka~a odnose se, pre svega, na ispla}ivawe zaostalih zarada, toplog obroka i regresa i pove}awe cene rada. Uz to, zahtevi radnika su da se utvrdi stawe na `iro ra~unu, podnese informacija koliko iznose obaveze za poreze i doprinose, dugovawa dobavqa~ima i bankama i kakva je situacija sa tro{kovima, a pogotovo sredstvima koja su utro{ena za reprezentaciju.
Prema informacijama kojima raspola`e [trajka~ki odbor, a koje je pripremila stru~na slu`ba ovog kolektiva, dugovawa "Limke" prema dobavqa~ima i bankama, za poreze i doprinose i neispla}ene zarade iznose 36.000.000 dinara, dok su nenapla}eni prihodi svega ne{to vi{e od 5.000.000 dinara. Takva krajwe nepovoqna situacija sa dugovawima uliva dodatnu zebwu kod obu}ara i name}e pitawe -{ta daqe.
[trajka~ki odbor je izneo i sumwe da su dogovoreni poslovi nepovoqni po Fabriku i da je te{ko pokriti sve tro{kove i zaraditi na takozvanim long poslovima koji se trenutno realizuju za kupca iz Italije. Na sve to Velibor Kuburovi}, novoizabrani direktor prijepoqskih obu}ara, ka`e da su uglavnom svi zahtevi {trajka~a ispuweni osim isplate zarada. Za realizaciju ovog zahteva direktor Kuburovi} je predlo`io da se podeli jedan li~ni dohodak, dok bi se ostale neispla}ene zarade delile na osnovu ostvarene zarade i realizacije. Uz to, on je naglasio da se mora videti {ta daqe jer ma{ine stoje ve} 15 dana i strpqewe inostranog partnera je pri kraju. Postoji opasnost da Italijani oduzmu ve} poverene poslove obu}arima.
@iro ra~un ovog preduze}a trenutno je blokiran na iznos vi{e od 3 miliona dinara, a dugovawa se najvi{e odnosi se na fakture za isporu~enu ko`u, bankarske kredite, poreze i doprinose.
Tako stvari stoje u FO "Limka". Ma{ine stoje danima, zarade nisu ispla}ene ve} du`i vremenski period, ugovoreni poslovi se prolongiraju. Za sada se ne vidi izlaz ali jedno je sigurno da u ovakvoj situaciji gube svi.
I. Ali~kovi}

na vrh..

PISMA ^ITALACA
OBRADOVANA SAM VE[]U

Zahvaquju}i svom novinaru Milanu Cmiqanovi}u, koji je na Internacionalnom festivalu reporta`e "Interfer 2001" dobio bronzanu povequ za reporta`u , "Polimqe" je dobilo visoko priznawe.
Nisam iznena|ena, ve} obradovana ve{}u. Nije li to najboqi odgovor svima koji na bilo koji na~in umawuju ugled i zna~aj na{eg lista?
Ponosna sam kao Prijepoqka, jer Prijepoqe ima, gaji i ~uva "Polimqe".
"Polimqe" }e postojati dokle god bude imalo novinare kao {to je va{ i na{ Milan R. Cmiqanovi}.
^estitam novinaru Cmiqanovi}u i "Polimqu" .
Hvala vam za ovu radost.

ing.arh. Dana Varagi}

na vrh..

Informatika
www.prijepolje.net

19. oktobar.
Dan kada je Prijepoqe zvani~no postalo Grad.
Dan kada je postavqena Internet prezentacija naseg grada.

Kona~no smo probili sve barijere, nepravedne i ni~im izazvane sankcije i izolaciju koji su nas pritiskali zadwih "par" godina. Grad Prijepoqe je konacno dobilo svoj zvani~ni internet sajt. Samoinicijativno, jo{ pre godinu dana, ovaj sajt se po~eo razvijati... Polako, ali sigurno, svakim danom sa sve vi{e podataka o Prijepoqu, internet adresa www.prijepolje.net pretenduje da postane jedno od obele`ja grada Prijepoqa. U planu su izrada CD prezentacije i kwige o Prijepoqu o ~emu se mo`ete detaqnije informisati na samom sajtu. Autorova te`wa i `eqa je da jednog dana svi Prijepoqci umesto novina uz jutarwu kafu "prelistaju" www.prijepolje.net i informi{u se o zbivawima u wihovom rodnom gradu.

Prezentacija Prijepoqa zasada sadrzi galerije slika iz vazduha i sa splavarewa Limom, kao i najlep{e slike nacionalnog parka Sopotnice. Trenutno su u razvoju Adresar, Forum i Mailing-lista. Predla`emo Vam da pogledate i panoramske prikaze Prijepoqa koji su prava retkost na internetu.

Ovim bi da apelujemo na sve koji poseduju materijal (slike, tekstove i video zapise) o Prijepoqu koji bi mogao biti zanimqiv {iroj javnosti da kontaktiraju autora, kako bi smo prezentaciju na{eg grada u~inili jos lep{om i sadr`ajnijom.

Jednostavan dizajn i brzina u~itavawa sajta omogu}avaju i qudima u na{em gradu da u`ivaju u internet prezentaciji Prijepoqa, iako su uslovi za kori{}ewe interneta u na{em, a i okolnim gradovima, blago re~eno, o~ajni.

Svi Prijepoqci, a i ostali koji imaju pristup internetu su dobrodosli.
Prezentacija Prijepoqa je sponzorisana i hostovana od strane EUtelNet-a (www.EUtelNET.com).

Samo da Vas podsetimo.. Polimqe mozete ~itati i na www.polimlje.itgo.com

Kontakt telefoni i informacije : 033/21152 i 063/8090708
MIKS computers, www.miks.co.yu

na vrh..