Polimlje 1989


Broj 1989
16. Novembar 2001.

POLIMQE

 

 

SPORT

 

ODIGRANO DEVETO KOLO U DRUGOJ MU[KOJ I @ENSKOJ ODBOJKAS[KOJ LIGI
FAP LIVNICA ULAZI U SERIJU POIBEDA, ODBOJKA[ICE PUTEVA SVE BLI@E DNU TABELE

Odbojka{i FAP Livnice i odbojka{ice Puteva i daqe igraju po principu toplo- hladno . Poslre serije poraza odbojka{i su zabelre`ili dve uzastopne pobede ( Kobest 3 : 0, Rudar 3: 1) i ponovo se vratili u sredinu tabele. Najpre su priredili iznena|ewe po{to su u Mladenovcu za svega pedesetak minuta savladali favorizovani Kobest a zatim su u Prijepoqu pobedili Rudar iz Kostolca sa 3 : 1. I ovaj susret mogao je da se zavr{i kao i onaj u Mladenovcu da nije bilo opu{tawa u tre}em setu kada su izgubili ve} " dobijeni " set.
Odbojka{ice Puteva posle dobrog starta u{le su u seriju poraza koji su ih doveli u dowi deo tabele i nagovestili borbu za opstanak. posle poraza u Vr{cu sledi jo{ jedno te{ko goistovawe u Sremskim Karlovcima ekipi kojoj tako|e gori pod nogama {to, u mkoliko se ne{to ne promeni u igri Prjepoqskih odbojka{ica, mo`e jo{ vi{e da pogor{a situaciju.

PRIZNAWE NAJBOQEM PRIJEPOQSKOM ATLETI^ARU
PETRI] U PLAVOM DRESU

Najboqem Prijepoqskom atleti~aru Spasoju Petri}u stiglo je ovih dana lepo priznawe. Selektot juniorske reprezentacije Jugoslavije u vrsio ga je na spisak kandidata koji }e na{u zemqu predstavqati na Balkanskom {ampionatu idu}e godine.
Prema procenma atletskih stru~waka Petri} je jedan od najperpektivnijih jugoslovenskih atleti~ara na 200 i 400 metara, {to je rezultatima tokom ove godine i potvrdio.
Ho}e li Petri} izrasti u vrhunskog atleti~ara, kako predvi|aju stru~waci, pre svega zavisi od toga da li }e Atletski klub "polet" i atletski savezi Srbije i Jugoslavije uspeti da mu obezbede uslove za kvalitetan rad. U ovom trenutku uslovi u kojima radi u velikom su raskoraku sa wegovim ambicijama i talentom.

SRPSKA [AHOVSKA LIGA
PRIKO " ISKOPAO" BODOVE SPASA?
U ME^U SA DIREKTNIM RIVALOM VETERANOM, PRIKO SLAVIO U KRU[EVCU SA 4 ; 2


I ako je do kraja prvenstva ostao da se odigraju jo{ samo dva kola sve karte su otvorene. Jedino {to je sigurno to je da ligu napu{taju @upa iz Aleksandrovca i Lipova iz Vrwa~ke Bawe. Ostale dileme bi}e re{ene tek u posledwem kolu mada }e neke stvari biti jasnije ve} u nedequ.
Na vrhu tabele FAP jo{ uvek gaji nadu da bi mogao sda stigne ekipu 14. oktobra koja ima dva poena vi{e. U borbi za opstanak ( ispadaju 4 kluba) u~estvuje vi{e od pola lige. Me|u wima su i {ahisti Prika koji su na tom putu, pobedom u Kru{evcu napravili zna~ajan korak.
U me~u sa Kru{evqanima pobede za Priko zabele`ili su Mu{ovi}, Mehowi} i Turkovi}, remizirali su Sadikovi} i Dautovi} a jedino je Brajovi} poras`en.
REZULTATI DEVETOG KOLA: Veteran- Priko 2 : 4, Lipova- FAP 1: 5, Takovo - Prvi partizan 4: 2, @upa- Vaqaonica Sevojno 2: 4, @elezni~ar- 14. oktobar 1, 5 : 4, 5, Bajna Ba{ta- Magnet 1, 5 : 4, 5.
TABELA : 14. oktobar 36, 5, FAP 34, 5, Takovo 33, 5, Bajna Ba{ta 29, 5, Magnet 29, @elezni~ar 28, Priko 26, 5, Vaqaonica 26, 5, Veteran 25, 5, Prvi partizan 25, @upa 18, Lipova 11, 5 .
S. M.

MORAVI^KA FUDBALSKA ZONA
^A^ANI NAJBLI@I CIQU
UPRKOS PORAZU AUTOPREVOZ ]E VEROVATNO BITI JESEWI PRVAK. U MR^JEVCIMA O ORLOVAC- POLIMQE 1 : 0


Najve}e iznena|ewe predposledweg kola jesewe sezone u Moravi~koj zoni svakako je poraz lidera tabele, ~a~anskog Autoprevoza u susretu sa ekipom " Kwaza Milo{ ". ^a~ani su ovim pirazom u izvesnoj meri doveli u pitawe jesewu titulu ali je te{ko verovati da se u posledwem kolu mo`e dogoditi ne{to spetakularno pa da lidersku poziciju preuzme Zlatar.
Fudbaleri Polimqa zimova}e po svemu sude}i na tre}e mestu. Pro{le nedeqe pora`eni su u Mr~ajevcima od doma}eg Orlovca sa 1: 0. Utakmica je protekla u znaku grube igre Orlovca i prili~no nekorektnog odnosa rukovodstva doma}eg tima, {to je sve u Polimqu iznenadilo s obziro na tradicionalno dobre odnose dva kluba koji su do sada mnogo puta potvr|ivani .
" Oti{li smo u Mr~ajevce da odigramo utakmicu i sretnemo se sa starim drugarima sa kojima smo se lepo dru`ili i zabavqali prilikom na{a dva susreta. Odnos igra~a na terenu i kolega iz uprave bio je za~u|uju}e nekorektan, iz nam neobja{wivih razloga " - isti~e predsednik Polimqa Milutin Bakovi}.
U takvoj atmosveri osim poraza ni{ta se drugo nije moglo ni o~ekivati. Tokom 90 minuta fudbaleri Polimqa uspeli su da stvore jednu stopostotnu {ansu i jednom pogode pre~ku {to je bilo nedovoqno za nekuh boqi rezultat.
REZULTATI 16. kola: " Kwaz Milo{ "- Autoprevoz 1 : 0, Zlatar - Kotroman 3 : 0 ( bez borbe ), Orlovac - Polimqe 1 : 0, BIP - SAP 0 : 3, Sloboda- Draga~evo 0: 0, Rudar- Sloga 3 : 0, @elezni~ar- Jedinstvo 2 : 1, Vujan- Mladi rudar 2 : 1, Crnokosa- Mladost 0 : 2.
TABELA : Autoprevoz 40, Zlatra 38, Polimqe 30, Draga~evo 30, FAP 28, Orlovac 27, @elezni~ar 27, Kotroman 26, Kwaz Milo{ 26, Mladi rudar 25, Jedinstvo 24, Vujan 21, Sloboda 20, Rudar 16, BIP 10, Sloga 10, Mladost 9, Crnokosa 3.

POSLE SILOVITOG STARTA RUKOMETA[A PRIJEPOQA PRETRPELI DVA PORAZA
POVRATAK U REALNOST
UTAKMICE ZA EPOKSIDOM I LOZNICOM POKAZALE DA JE PRIJEPOQSKI TIM JO[ " ZELEN " ZA PRVOLIGA[KE DOMETE

Samo tri pobede na startu prvenstva bile su dovoqne za prvu euforiju me|u igra~ima i navija~ima prijepoqskog drugoliga{a. Neki su oti{li tako daleko da su ve} po~eli da sawaju prvoliga{ke snove, drugi po`uri{e da grad sa ne ba{ naru~itom rukometnom tradiciom proglase "novim rukometnim centrom".
Uz svo po{tovawe startne serije pobeda kaqo da samo zaboravili da ekipe iz Trstenika, Nove Varo{i i U`ica nemaju u ovom trenutku kvalitet na osnovu koga bi se mogla izmeriti objektivna snaga prijepoqskoh rukometa{a, naravno u kontekstu wihovih "prvoiliga{kih"ambicija. Pravi ispiti zrelosti aktuelnog sastava Rukometnog kluba " Prijepoqe" do{li su u ~etvrtom i petom kolu kada se na megdan moralo iza}i malo `e{}im "zverkama" kakve su ekipe Epoksida i Loznice. Usledilo je "hla|ewe" i vidi dva ubedqiva poraza i povratak u realnost. A realnost je da su prijepoqski rukometa{i evidentan kvalitet na drugoliga{kom zapadu, da je u klubu i gledali{tu stvorena atmosvera kakovoj }e mnogi pozavideti ali je za prvoliga{ki mozaik potrebna jo{ po neka kockica koju nije lako ni prona}i ni uklopiti.
Prvi i to ubedqiv poraz (23 : 16) pretrpeli su u Priboj u kom{iskom derbiju sa doju~era{wim prvoliga{em Epoksidom.Prevajani rukometni " mangupi" iz Priboja znali su kao ve} unapred da zavr{e pola posla. Najpre su " zaboravili " kada se igra utakmica pa su prijepoqski rukometa{i dva puta za dva dana putovali u Priboj. Iznervitarni ovakvim " bleferajem" uz ne{to pove}anu dozu uobi~ajene naklonosti sudija doma}inu, derbi je, uprkos optimisti~ki najavama, relativno lakop izgubqern.
I dok se za poraz u Priboju razlozi mogu tra`iti i van terena, poraz od Loznicde na parketu prijepoqske dvorane ~ist je kao suza. Gosti su bili dominantni u svim elementima igre a wihovo vo|stvo u drugom p[oluvremenu na momente je iznoisilo i visokih osam golova razlike. Gledaju}i daqe sa te strane prijepoqski rukometa{i su jo{ dobro i pro{lui u poirazu od 25 : 20.
Naredno, {easto kolo , prilika je da se, posele dva poraza, prijepoqski tim ponovo vrati na pobedni~ki kolosek. Sledi gostovawe u Ra{koj gde }e se sastati sa Trep~om iz Kosovskre Mitrovice.

na vrh..

BORKO TANOVI], PREDSEDNIK OKRU@NOG ODBORA SOCIJALDEMOKRATIJE U^ESTVOVAO U RADU OP[TINSKOG ODBORA U PRIJEPOQU
POSTOJI SAMO JEDNA SOCIJALDEMOKRATIJA
Na to pitawe najboqi odgovor dao je Kongres. Orli} slu`i interesima drugih ~lanica DOS-a. Zaokret u metodu i sadr~aju rada.


U Prijepoqu je 8. novembra odr`ana sednica Op{tinskog odbora Socijaldemokratije na kojoj su razmotrena aktuelna pitawa vezana za metod i sadr`aj rada ove partije.
Nagla{eno je da Socijaldemokratija kona~no treba da prestane da se bavi sama sobom i da se mora ukqu~iti u re{avawe konkretnih pitawa od `ivotnog interesa za gra|ane. Samo takvim pristupom u svom delovawu mo`e da ra~una na zna~ajniju naklonost gra|ana i ozbiqniji izborni rezultat.
Op{tinski odbor }e, kako je zakqu~eno, uskoro pristupiti izradi programa kroz koji }e ponuditi re{ewe i poku{ati da odgovori na sva pitawa od vitalnog interesa za ovu sredinu a koji }e biti utemeqen na programskim na~elima Socijaldemokratije.
U radu sednice u~estvovao je i Dr Borko Tanovi}, predsednik okru`nog odbora Socijaldemokratije. On se posebno osvrnuo na doga|aje u Socijaldemokratiji posledwih meseci koji su ozbiqno uzdrmali wenu stabilnost i uneli poprili~nu zabavu u javnost.
Na pitawe da li u ovom trenutku na jugoslovenskoj politi~koj sceni imamo jednu ili dve Socijaldemokratije Tanovi} je bi nedvosmislen.
Na jugoslovenskoj politi~koj sceni postoji samo jedna Socijaldemokratija i to ona kojom rukovodi Dr Vuk Obradovi}. To je na najboqi na~in potvrdio i Kongres u ~ijem radu je u~estvovalo 712 delegata a Vuk Obradovi} je tajnim glasawem za p[redsednika dobio 694 glasa. Slobodan Orli} i mala grupa biv{ih " socijaldemokrata" potpuno nelegitimno sebe predstavqaju kao ~elnike ove partije a ustvari slu`e interesima nekih drugih partija iz DOS-a - naglasio je Tanovi}.
Analiziraju}i optu`be na adresu Vuka Obradovi}a Tanovi} je rekao da one le`e pre svega u tome {to je nekome zasmetala sama ideja nsocijaldemokratije, neki su hteli a se weno ruho a jedna od Obradovi}evih " krivica" mo`e biti i to {to je kao podpredsednik Vlade vodio "malo nezgodnu" oblast, izra`avaju}i uverewe da bi Komisija pod wegovim rukovodstvom postigla daleko boqe rezuktate i da bi javnost do sada mnogo vi{e znala o kriminallnim radwama nego {to je to sada slu~aj.

S. M.

na vrh..

 

MILE[EVSKI KULTURNI KLUB "SVETI SAVA" OBELE@AVA 10 GODINA RADA
SVETOSAVSKO I MODERNO

Mile{vski kulturni klub "Sveti Sava" u Prijepoqu obele`i}e ovog vikenda sa vi{e programa desetogodi{wicu postojawa. Ve} ve~eras, u 2o ~asova, u Muzeju }e se odr`ati kwi`evno ve~e. Bi}e predstavqena kwiga " Dru{tvo Svetog Save" prof. dr Mihaila Vojvodi}a, predsednika " Dru{tva Svetog Save" u Beogradu. Uz autora u promociji }e u~estvovati i prof. dr Jasna Jani}ijevi}, sekretar dru{tva, prof. dr Arsenije \urovi}, ~lan dru{tva i recezent kwige dr Slavenko Terzi}, direktor Istorijskog instituta SANU. Ve~eras }e biti promovisan i ~asopis "Bratstvo" koji izdaje ovo dru{tvo.
Centralni doga|aj bi}e, svakako, sutra{wi okrugli sto o temi " Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet". U radu okruglog stola, od 16 ~asova u maloj sali Doma revolucije, svoje u~e{}e , kako je najavqeno, uze}e petnaestak nau~nih radnika sa fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nik{i}u. Pozivi za u~e{}e u radu okruglog stola upu}eni su i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i ministarstvima vera i kulture Republike Srbije. Izlagawa sa skupa bi}e objavqena u tematskom delu novog broja revije "Savindan" koji MKK priprema za Savindan 2002. godine. Pre po~etka okruglog stola u~esnicima i gostima bi}e prikazan dokumentarni kratkometra`ni film "Svetibor", Dragomira Zupanca a sutra i prekosutra }e se organizovano posetiti manastiri Mile{eva i Davidovica.
MKK "Sveti Sava" je osnovan u Prijepoqu 15. juna 1991. godine, sa `eqom da nastavi svetle tradicije prvog srpskog pravoslavnog crkveno- peva~kog dru{tva "Sveti Sava" koje je u Prijepoqu osnovano skoro pre jednog veka, 1904. godine. MKK "Sveti Sava" je u protekloj deceniji delovao na kulturnom i duhovnom planu na podru~ju stare ra{ke oblasti, a svoju godi{wu aktivnost sumira proslavqaju}i Savindan kada iz {tampe izlazi i istoimena revija za duhovnu obnovu.

M.R.C.

na vrh..

PRIJEPOQSKA BIBLIOTEKA U RAQAMA SKU^ENOG PROSTORA
KWIGAMA TREBA VE]A KU]A
Na re{avawu prostornih uslova za rad Biblioteke u Prijepoqu anga`ovali se i predstavnici Republi~kog ministarstvakulture i Narodne biblioteke Srbije

U Prijepoqu su pro{log petka (9. novembar) boravili Zoran Hamovi}, ~lan ekspertskog tima Ministarstva kulture Srbije, Sreten Ugri~i}, upravnik Narodne biblioteke Srbije i Dragan Pure{i}, {ef protokola u Narodnoj biblioteci. Nakon obilaska Mati~ne biblioteke " Vuk Karaxi}" oni su imali sastanak sa Milutinom Drobwakom, predsednikom Izvr{nog odbora SO Prijepoqe i wegovim saradnicima. Ciq posete i tema sastanka bili su posve}eni prostornim uslovima rada prijepoqske biblioteke i mogu}im re{ewima ovog problema.
Te{ka ekonomska situacija je onemogu}ila re{avawe problema prostorija za rad biblioteke. Taj problem postoji, bi}e razmatran na odgovaraju}im organima u SO a od ekonomske situacije u narednom periodu zavisi}e i kvalitetno re{avawe ovog va`nog pitawa, rekao je Milutin Drbwak.
Gosti su izrazili spremnost za ukqu~ivawe u re{avawe ovog problema i obe}ali pomo}, ali po{to prvo Prijepoqe povu~e konkretne poteze.
- Prijepoqska biblioteka poseduje najva`niji resurs - znawe. Po tom je identifikujemo u okrugu i {ire. Ima vredan i dobro kreiran fond, ima ~itaoce, zanimqive programe, ali ovu biblioteku, na `alost, svi znamo i kao prostorno ugro`enu. Nije dobro da se produ`ava ovako drasti~an diskontinuitet - na jednoj strani su o~igl;edni rezultati i dostignu}a biblioteke, dok se na drugoj strani ne preduzimaju mere za re{avawe pitawa optimalnih uslova za wen rad. O~ekujemo da nas na{i sagovornici iz SO Prijepoqe uskoro obaveste o svojim namerama i merama koje }e preduzeti vezano za ovaj problem. Mi }emo se jo{ konkretnije ukqu~iti kada i vi iz ove sredine budete po ovom pitawu konkretni,rekao je Sreten Ugri~i} isti~u}i da po svim podacima kojima raspola`e Narodna biblioteka Srbije, prijepoqska biblioteka spada u red onih koje su maksimalno stru~no i sa puno znawa realizovale sve bibliote~ke poslove.
Zoran Hamovi} je apostrofirao prednosti prijepoqske biblioteke i tako|e, najavio pomo} u re{avawu problema koji se ti~u uslova rada.
- Biblioteka u Prijepoqu je na osnovu dosada{weg rada skrenula pa`wu na sebe . Ona je potencijalni nosilac projekta za edukaciju bibliotekara za op{tine Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Sjenica. Biblioteka je u fazi izrade takvog projekta koji }e dobiti podr{ku ekspertskog tima Ministarstva kulture. Na{a dosada{wa iskustva sa stru~nim kadrom ove biblioteke je preporu~uju za budu}u saradwu od koje }e biti zna~ajnih rezultata za bibliotekarstvo {ireg okru`ewa. Da bi se ovaj a i drugi projekti finansijski i na druge na~ine podr`ali i realizovali, na ~ast ove sredine, neophodno je stvoriti prostorne uslove za odvijawe ovakvih i sli~nih projekata. Bi}emo aktivno ukqu~eni u re{avawe ove problematike. O~ekujemo od osniva~a, SO Prijepoqe, da nas uskoro obavesti o preduzetim merama. Svi }emo mo}i da pomognemo tek onda kada vidimo koja vrsta pomo}i je potrebna, naglasio je Hamovi}.
Isti~u}i da je najstarija prijepoqska kulturna ustanova godine 1961, kada je Gradska ~itaonica " Vuk Karaxi}" progla{ena Mati~nom bibliotekom, imala oko 12 000 kwiga i prostor od 100 kvadrata a danas ima 58 000 kwiga, 1700 ~lanova i prostor od svega 220 kvadratnih metara, direktorica prijepoqske biblioteke Hadija Krije{torac je predlo`ila i konkretne poteze:
- Zbog ugro`enosti funkcija biblioteke mislim da treba da se pod hitno na nivou op{tine dogovori ustupawe prostora velikog salona Doma revolucije na kori{}ewe biblioteci. Za prostor velikog salona, u kojem bi bila sme{tena ~itaonica sa nau~nim fondom, postoji projekat i saglasnost Odeqewa za urbanizam SO Prijepoqe. To bi, me|utim, bila samo prva pomo} i minimalno rastere}ewe biblioteke. Mislim da je neophodno da se istovremeno krene, trako|e na nivou op{tine, sa {to konkretnijim planovima za trajno re{avawe pitawa prostorija - zgrade za rad biblioteke. Biblioteka }e se maksimalno anga`ovati u svim poslovima re{avawa ovog bitnog problema. Wen rad je do te mere ugro`en da je u ovakvom stawu potencijalni neprijateqkwige. A ona na to svakako ne}e pristati, ka`e Hadija Krije{torac.

M.R Cmiqanovi}

na vrh..

NAU^NI SKUP U MUZEJU
KULTURNI IDENTITET POLIMQA
Na multidisciplinarnom nau~nom skupu koji je ju~e po~eo bi}e, kako je najavqeno, podneto 27 saop{tewa

" Kulturni identitet Polimqa" naziv je multidisciplinarnog nau~nog skupa koji je ju~e po~eo u Muzeju u Prijepoqu. Kako je najavqeno, ju~e i danas bi}e podneto ukupno 27 saop{tewa stru~waka razli~iotih profila iz Beograda, Podgorice, Novog Sada, Pri{tine, Novog Pazara, Sjenice, Bijelog Poqa, [apca i Prijepoqa.
Sino} je u Muzeju odr`an i okrugli sto o temi "Kulturna ba{tina Polimqa - dosada{wa i budu}a istra`ivawa", a sutra }e u~esnici skupa posetiti kulturno - istorijske spomenike prijepoqskog kraja: manastire Mile{evu i Kumanicu i Veliku xamiju u Prijepoqu.
"Kulturni identitet Polimqa' je peti, zavr{ni, nau~ni skup ciklusa "Mile{evski zapisi" koji je Muzej u Prijepoqu pokrenuo 1995. godine. Kao i saop{tewa sa strukovnih skupova etnologa, istori~ara, istori~ara umetnosti i arheologa i nau~ni radovi podneti na ovom skupu bi}e {tampani u petoj kwizi "Mile{evskih zapisa".
Prijepoqski Muzej je ovaj projekat realizovao uz materijalnu podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije.

M.R.C.

na vrh..

PREDLOG IZMENA ZAKONA O VOJSCI STIGAO U SKUP[TINU
VOJNI ROK DEVET MESECI
Odlazak u vojsku mo`e se odlagati do 30. godine

U Skup{tinu Jugoslavije stigao je Predlog izmena i dopuna zakona o vojsci koji predvi|a skra}ewe slu`ewa vojnog roka sa 12 na 9 meseci. Prema predlogu Savezne vlade, u vojsku bi, umesto sa navr{enom 21. godinom regruti bili upu}ivani u kalendarskoj godini u kojoj pune 19 godina.
Izuzetak je napravqen prema regrutima koji upi{u fakultet ili drugu visoku ili vi{u {kolu, koji bi na slu`ewe vojnog roka bili upu}ivani po zavr{etku {kolovawa. Novina je i to {to se starosna granica do koje se mo`e odlagati odlazak u vojsku pomerena sa 27 na 30 godina. Regrutna obaveza za privremeno nesposobne za slu`ewe vojnog roka va`i do 35. godine, s tim {to se nesposobnost odre|uje za period do dve godine, {to mo`e biti ponovqeno vi{e puta.
U vojsku ne}e morati da idu regruti sve dok obavqaju du`nost oficira policije, policajca odnosno milicionera, ili stra`ara u kazneno-popravnoj ustanovi, o ~emu do kraja novembra ove godine moraju da dostave dokaz nadle`nom vojno-teritorijalnom organu. Za ~etiri godine bilo bi odlo`eno slu`ewe vojnog roka regrutu koji je zavr{io Policijsku akademiju, odnosno Vi{u {kolu unutra{wih poslova.
Izmenama postoje}eg zakona organi vojne policije bi dobili ovla{}ewa da prinudno privedu vojnog obveznika radi izvr{avawa vojne obaveze.
Slu`ewe vojnog roka bez oru`ja je skra}eno sa 24 meseca na 18. Za civilno slu`ewe vojnog roka predvi|ene su privredne, zdravstvene, op{te spasila~ke i druge organizacije i ustanove koje se bave delatno{}u od javnog interesa i slu`ewe bi bilo realizovano van vojnih struktura.

M.M.M.

na vrh..

HUMANITARNA POMO] ZDRAVSTVENIM INSTITUCIJAMA
POMO] BOLNICI U PRIJEPOQU

U zajedni~kom paketu za zdravstvene ustanove u Beogradu, Vr{cu, [apcu,Smederevu i Prijepoqu pomo} od oko 100.000 maraka
Humanitarna organizacija Ker interne{enal Jugoslavija realizovala je projekat Specijalizovana pomo} zdravstvenim institucijama koji je finansirala kanadska ambasada u Beogradu. Kako se navodi u saop{tewu te organizacije, pomo} vredna ukupno 100.ooo nema~kih maraka uru~ena je zdravstvenim institucijama u Beogradu, Vr{cu, [apcu, Smederevu i Prijepoqu.
Zdravstvene ustanove primile su raznovrsnu medicinsku opremu, EKG aparate, respiratorne komplete, spirometre, fototerapijske lampe kao i nemedicinske artikle prema najurgentnijim potrebama svake bolnice.
U saop{tewu se precizira da je ova humanitarna akcija namewena bolnicama u Srbiji samo deo napora kanadske vlade i Ker interne{enal Jugoslavije kako bi se poboq{ao kvalitet zdravstvenih usluga u Srbiji.

M.M.M.

na vrh..

SA OKRUGLOG STOLA BOLESTI ZAVISNOSTI-NASIQE U PORODICI
ALKOHOLIZAM JE KAO TRUDNO]A
Tokom teku}e godine u Centru za socijalni rad registrovano 99 porodica sa poreme}enim odnosima, prijepoqska policija intervenisala 107 puta zbog prijavqenog nasiqa u porodici prouzrokovanog alkoholom a na neuropsihijatriji le~eno 41 lice sa dijagnozom - alkohilizam.


U organizaciji Lokalne kancelarije G 17 plus i prijepoqskog Muzeja , u ponedeqak je u ovoj kulturnoj ustanovi odr`an okrugli sto na temu Bolesti zavisnosti - nasiqe u porodici .
Na ovu izuzetno interesantnu temu govorili su predstavnici prijepoqskog Odeqewa unutra{wih poslova, Centra za socijalni rad, Neuropsihijatrijskog odeqewa prijepoqske Bolnice i dr Petar Nastasi}, neuropsihijatar i porodi~ni terapeut iz Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu.
Dr Nastasi} je istakao da je alkoholizam dominantan uzro~nik nasiqa u porodici, da uti~e na weno raspadawe a da su na kraju, deca naj~e{}e `rtve. Upravo mu{ka deca iz takvih porodica, naglasio je Nastasi}, postaju kasnije i sama nasilnici ili u`ivaoci alkohola jer usvajaju isti model pona{awa i u svojim porodicama dok se `enska deca pred oltarom na|u sa alkoholi~arem i trpe, sada kao supruge, sve ono {to su podnosile kao }erke nesvesno dele}i sudbinu svojih majki. Zanemarivawe porodice i porodi~nih rituala u kojima se de~ji ro|endani, slave ili sahrane pretvaraju u bahanalije dovode do rasula u porodici a na kraju imamo vaspitno zapu{tenu decu, koja su vi{e na ulici nego u {koli, koja rano po~iwu da se odaju alkoholu, dolaze u sukob sa zakonom i sama propadaju, rekao je dr Nastasi}.
U 2000. godini , prema podacima Centra za socijalni rad, primetno je pove}an broj porodica sa poreme}enim porodi~nim odnosima, u odnosu na godinu dana ranije.
U posmatranom periodu pomo} ove ustanove tra`ilo 99 porodica, sa ukupno 200 dece a 29 porodica je pokrenulo postupak za razvod braka. Isti broj brakorazvodnih parnica pokrenut je i u 2001. godini a poreme}eni odnosi registrovani su u 80 porodica. Upravo u ovakvim porodicama prime}uje se poreme}eno pona{awe kod dece, be`awe iz {kole, vaspitna zapu{tenost a iz wih se regrutuju budu}i po~inioci krivi~nih dela, rekao je na okruglom stolu Husein Krije{torac, socijalni radnik.
Alkohol je jedan od uzro~nika asocijalnog pona{awa a posebno se odra`ava na stawe u porodici, istakao je Slobodan Pejovi}, komandir prijepoqskog OUP-a.U 2001. godini, zbog nasilni~kog pona{awa u porodici, policiji je prijavqeno 107 slu~ajeva. Jedan od glavnih uzroka je alkohol pa je prisutno isterivawe ~lanova porodice iz ku}e, fizi~ko maltretirawe, prodaja stvari iz ku}e {to vremenom dovodi do razvoda brakova a kasnije i do devijantnog pona{awa dece, rekao je Pejovi}.
Prema podacima koje je, na okruglom stolu iznela dr Mira Joki}, na~elnica Neuropsihijatrijekog odeqewa, broj le~enih alkoholi~ara na ovom odeqewu u Prijepoqu dostigao je cifru od 41 u periodu januar- novembar 2001. godine, dok je godinu dana ranije ovaj broj iznosio 67 alkoholi~ara na le~ewu.
Pod dijagnozom alkoholizam, pre desetak godina, 1990. godine, le~eno je 147 pacijenata. Stekao bi se utisak da je, u me|uvremenu, do{lo do smawewa alkoholizma kao pojave, me|utim radi se o ne~emu drugom. Naime, zbog porasta tolerancije prema alkoholizmu kao bolesti smawio se broj onih koji se upu}uju na le~ewe, promenili su se kriterijumi onih institucija koje su po prirodi svog posla upu}ene na trija`u pa i Centara za socijalni rad i onih koji treba da detektuju qude koji imaju problema sa alkoholom, {to je dovedeno do stepena da se alkoholizam tretira , mawe kao bolest a vi{e kao dozvoqena pojava, u na{oj sredini pa i {ire, naglasila je dr Mira Joki}.
Na osnovu podataka koje su izneli u~esnici okruglog stola dr Nastasi} je istakao da Prijepoqe ni po ~emu ne odudara od drugih sredina {to ni u kom slu~aju ne zna~i da je situacija dobra. Va`no je me|utim , da priznamo sebi da alkoholizam kao pojava kod nas postoji i da to nije ne{to {to se doga|a drugima. Nad ovom pojavom ne smemo stavqati glavu u pesak, ve} se moraju mobilisati sve snage na wenom suzbijawu. Alkoholizam je kao trudno}a: {to se pre otkrije pre }emo znati {ta nam vaqa ~initi, naglasio je Nastasi}.
Da je ovakav okrugli sto bio pun pogodak potvrdio je i veliki broj prosutnih kao i brojna pitawa koja su postavqana u~esnicima. Dr Nastasi} je prijepoqskoj neuropsihijatriji i svim drugim ustanovama reako da u Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu mogu na}i dobrog saradnika za sva pitawa koja se ti~u alkoholizma i pru`awa stru~ne pomo}i i edukacije.

M.C.

na vrh..

NA TALASIMA RADIO POLIMQA
DVE NOVE EMISIJE

U saradwi sa osnovnim {kolama i Slu`bom obrazovawa Op{tinske uprave SO Prijepoqe, JIP "Polimqe" je pokrenulo informativno-zabavnu emisiju "Moja {kola".U stalnom nedeqnom terminu od 10 ~asova do kraja 2001.godine bi}e predstavqeno svih osam mati~nih osnovnih {kola u op{tini Prijepoqe.U prvoj emisiji koja je emitovana 11.novembra predstavqena je Osnovna {kola " Vladimir Peri} Valter" u Prijepoqu.
Tako|e na talasima Radio Polimqa prekju~e je emitovana prva iz ciklusa emisija "Za promene" posve}ena izgradwi civilnog dru{tva. Ove emisije }e biti emitovane svake druge srede u naredna ~etiri meseca u jutarwem programu Radio Polimqa od 9 do 10 ~asova.Ciklus emisija "Za promene", uz u~e{}e eminentnih stru~waka iz oblasti prava,sociologije,politikologije, psihologije i dr. realizuje se uz podr{ku Evropske unije.
Od 12.do 19.novembra Radio Polimqe je jedan od doma}ina Zajedni~kog programa udru`enih radio stanica Srbije,koji se emituje iz studija muzi~kog radija 101 u Beogradu.Program URSS mo`e da se prati na UK talasima Radio Polimqa od 95,9 megaherca, svakog dana od 20 ~asova pa do 8 ~asova narednog jutra.

I.K.

na vrh..

RAZVOJNE MOGU}NOSTI OP [TINE P RIJEPOQE
POGLED OKRENUT PREMA VLADI I DONATORIMA

Realizacija prioritetnih razvojin programa u periodu do 2006.godine predstavqala bi zamajac za sveukupni preporod ove sredine. Deo potrebnih sredstava o~ekuje se i iz republi~kih fondova zbog statusa op{tine kao nedovoqno razvijenog podru~ja.Nedostatak kvalitetno ura|enih programa i stru~nih kadrova.


Radi prevazila`ewa nedovoqne razvijenosti, op{tina Prijepoqe bi u narednom periodu trebalo da obezbedi br`i tempo razvoja u odnosu na republi~ki prosek. Osnovnu razvojnu polugu pri tome predstavqaju postoje}i industrijski kapaciteti (koje je neophodno konsolidovati i prestruktuirati), prirodni resursi u poqoprivredi (za proizvodwu zdrave hrane) i perspektivno u turizmu. Nepovoqna razvojna pozicija i slaba ekonomska snaga Op{tine, me|utim, name}u neophodnost razli~itih vidova dodatne podr{ke i dr`avnih institucija. Ona }e biti usmerena prvenstveno ka stvarawu infrastrukturnih pretpostavki i inicijalnoj pomo}i za realizaciju profitabilnih proizvodnih programa.
Ove konstatacije kao institucionalna re{ewa u vidu polaznog oslonca razvoja op{tine Prijepoqe zapisane su na kraju obimne studije "Program razvoja op{tine Prijepoqe za period od 2000. do 2005.godine". Ura|ena je u Republi~kom zavodu za razvoj ,uz saradwu sa stru~nim slu`bama SO, privrede i drugih organizacija i institucija da bi javnosti bila prezentirana u aprilu pro{le godine.
Studija je stru~no " obradila" osnovne uslove i faktore razvoja i tr`i{nu programsko - razvojnu orijentaciju u svim oblastima,sa predlogom re{ewa mera i aktivnosti radi prakti~nog predlo`enih programa.Zvani~ne ocene su bile da je studija ura|ena veoma kvalitetno i da predstavqa dobru osnovu i za izradu konkretnih kako kratkoro~nih tako i dugoro~nih programa razvoja bilo da je re~ o industriji, poqoprivredi, turizmu ili nekoj drugoj grani privre|ivawa.
Ovaj program razvoja, istina donet u vreme pre pro{logodi{wih oktobarskih zbivawa, ipak je poslu`io op{tinskoj administraciji da "donese",odnosno utvrdi prioritete u razvojnoj politici Op{tine u sredworo~nom periodu, koji se sada pomerio za jednu godinu unapred . Ovog posla na zahtev Na~elnika Zlatiborskog okruga,mo`e se re}i i Vlade Republike Srbije, prihvatio se Strate{ki tim op{tine od 17 ~lanova koga je imenovao Izvr{ni odbor SO na sednici od 11. oktobra ove godine. On je za veoma kratko vreme utvrdio najva`nije konkretne programe razvoja u industriji, poqoprivredi, putnoj privredi, komunalnoj infrastrukturi i dru{tvenim delatnostima. Neki od ~lanova tima,zajedno sa predsednikom IO SO Milutinom Drobwakom,u~estvovali su i u definisawu i utvr|ivawu prioritetnih investicija u okviru programa razvoja Zlatiborskog okruga ( u kojem se nalaze i programi prijepoqske op{tine) dok je predsednik Strate{kog tima Jusuf Mu{ki}, prisustvovao prezentaciji programa Okruga po~etkom ovog meseca pred ~lanovima Vlade Republike Srbije.

U industriji osam prioriteta

Prijepoqska "Livnica" je u prioritete u{la sa dva programa u vezi modernizacije proizvodwe odlivaka sa ukupnom predra~unskom vredno{}u od 270 miliona dinara, Tekstilni kombinat "Qubi{a Miodragovi}" sa tri programa, "Limka" kao i "Livnica" sa dva,a BK "Mineral" sa jednim koji se odnosi na izgradwu fabrike kisele vode.
Programi malih i sredwih preduze}a uop{te nisu pojedina~no evidentirani ve} samo kroz op{tu formulaciju, ali sa nazna~enom ukupnom predra~unskom vredno{}u od 300 miliona dinara u periodu do 2006.godine.Da li }e to biti dovoqno ,{to je malo verovatno, za one koji koji treba da odre{e kesu ili }e tra`iti dodatne konkretne podatke o kapacitetima proizvodwe, tr`i{tu i zapo{qavawu, ostaje da se vidi u toku postupka obezbe|ivawa podsticajnih sredstava.
U poqoprivredi prioritet su dobili programi lekovitog biqa i {umskih plodova (vrednost 150 miliona) ,zatim proizvodwa jagwe}eg mesa (12 miliona) , podizawe zasada malina i izgradwa hladwa~e (170 miliona) i proizvodwa konzumnih jaja (7 miliona dinara).
U putnoj privredi najva`niji programi (ukupno 4) ulaze sa zahtevom prema republi~kim fondovima koji je te`ak oko 110 miliona dinara. Re~ je , pre svega, o popravkama,rekonstrukcijama i izgradwi nove putne mre`e na podru~ju prijepoqske op{tine.I odgovorni u elektroprivredi su predlo`ili realizaciju pet prioritetnih programa do kraja teku}eg sredworo~nog perioda za {to }e biti potrebno obezbediti blizu 370 miliona dinara.

Sve vodovod do vodovoda

Kada se pogledaju prioriteti programa razvoja u vodosnabdevawu (za podru~ja grada, Brodareva, dela Kolovrata,Ivawa, Sedobra, Rasna, Zavinogra|a i Aqinovi}a) koji su svoje mesto na{li u planovima razvoja na{e op{tine do 2006. godine , tek se vidi koliko je malo posla ura|eno na ovom planu i koliko smo `edni. Za ove programe i investicije na fabrici vode,aktivirawu rezervoara Jazdovi}a Kosa i izgradwu rezervoara u Vakufu, prema predra~unskoj vrednosti, treba}e obezbediti oko 177 miliona dinara.Ne{to mawe para (170 miliona) predvi|eno je i za realiaciju programa iz ekologije , dok za izgradwu kanalizacione mre`e u Velikoj @upi, Seqa{nici, Ratajskoj i Zalugu treba}e blizu 60 miliona dinara.
Za desetak prioritetnih programa iz oblasti zdravstva planeri predvi|aju potrebu obezbe|ivawa 50 miliona a u obrazovawu 28 miliona dinara. pProgrami u kulturi (sanacija krova Doma kulture, obnova Memorijalnog centra na Jabuci, rekonstrukcija manastira Zastup, @itin i Mili) realizova}e se ako se obezbede sredstva od oko 12 i po miliona dinara. Prioritetni programi u sportu ko{ta}e oko 2 i po miliona dinara.
I na kraju,u oblasti socijalne za{tite predvi|ena je izgradwa Doma za stare (za potrebe Prijepoqa,Priboja i Nove Varo{i) ~ija predra~unska vrednost iznosi oko 70 miliona dinara,dok je u dr`avnoj upravi prioritet dobio program informacionog sistema Hardver.

I.K.

na vrh..

 

U FABRICI OBU}E "LIMKA"
[TRAJK U KU]NOM AMBIJENTU
Otkazan ugovoreni posao za italijanske partnere

[trajk prijepoqskih obu}ara koji traje ve} skoro mesec dana i koji je najpre po~eo kao podr{ka generalnom {trajku sindikalaca sve vi{e ulazi u fazu iz koje }e se sve te`e biti vratiti u normalnu sveru privre|ivawa. Naime, sa trajawem {trajka skoro mesec dana izgubqeno je dosta radnih dana, do{lo je do promena u {trajka~kom odboru, a tako|e otkazani su ve} ugovoreni i zapo~eti poslovi za inostranog partnera.
U me|uvremenu {trajka~ki odbor zakazao je referendum o tome da li treba {trajk nastaviti ili ga prekinuti.Od ukupno vi{e od 5OO zaposlenih u ovom preduze}u na referendum su se samo odazvala 73 radnika, tako da ovaj oblik izja{wavawa nije uspeo. Tako|e italijanski poslovni partner koji je poverio izradu cipela prijepoqskim obu}aruima povukao je materijal tako da je Limka ostala bez ovog posla ~ija je realizacija ve} uveliko bila odmakla.
Pre nekoliko dana odr`ane su sednice Skup{tine i Upravnog odbora preduze}a i Izvr{nog odbora sindikata na kojim su donete odluke da se zaposlenim u ovom kolektivu {to pre isplati jedan li~ni dohodak, kolike su i sada{we finansijske mogu}nosti preduze}a i da se zaposleni u proizvodwi i upravi upute na prinudni odmor do obezbe|ewa novih poslova.
Sa ovim odlukama nije se slo`io {trajka~ki odbor koji je doneo odluku da {trajk i daqe treba nastaviti, s tim {to je uva`ena preporuka i odluka direktora da se radnici zbog nemogu}nosti para za prevoz do daqweg upute ku}ama.U fabriku }e dolaziti samo {trajka~ki odbor i direktor koji }e poku{ati re{avati sporna pitawa.
Zbog vi{emese~ne blokade `iro-ra~una protiv ovog preduze}a podneta je prijava za pokretawe ste`ajnog postupka.

I.A.

na vrh..

 

U AD ELAN DVA DOGA\AJA ZA ISTORIJU
ELANU PLAKETA ZA KVALITET

Prijepoqski hemi~ari izgubili status dru{tvenog i postali preduze}e akcijskog kapitala

U AD Elan koji ve} godinama nosi epitet izuzetno profitabilnog i akumulativnog preduze}a u na{oj op{tini i na {irim prostorima ovih dana bilo je razloga za slavqe i optimizam. Naime, prijepoqski hemi~ari u veoma o{troj konkurenciji dobili su plaketu za kvalitet, kao najzna~ajnije priznawe jugoslovenskog udru`ewa za sistem kvaliteta u konkurenciji malih i sredwih preduze}a. Ovaj kolektiv nalazi se u prvih stotinu preduze}a u Srbiji koji su stekli sertifikat za sistem kvaliteta JUS ISO 9001, a u planu je kandidovawe i ispuwavawe dosta strogih kriterija za dobijawe me}unarodnog sertifikata za sistem kvaliteta.
Za prijepoqske hemi~are vezan je tako|e jo{ jedan doga|aj koji }e po svom zna~aju svakako u|i u istoriju. Odr`avawem prve skup{tine svih akcionara i usvajawem novog Statuta preduze}a Elan je prvo preduze}e u op{tini koje je izgubilo status dru{tvenog i postalo preduze}e akcijskog kapitala.Jer, ovaj kolektiv zapo~eo je vlasni~ku transformaciju pre skoro jedne decenije po tada va`e}em saveznom zakonu o privatizaciji.Tada je transformisano 5,56 odsto ukupnog dru{tvenog kapitala. Zapo~eta privatizacija od pre jedne decenije nastavqena je krajem pro{le godine kada je "Elan" posle dobijawa saglasnosti od strane Republi~ke direkcije za privatizaciju objavio i izvr{io upis besplatnih deonica, u skladu sa va`e}im propisima, za radnike, penzionere biv{e radnike "Elana" i druge gra|ane koji su imali na to pravo.
U skladu sa tada va`e}im zakonom o transformaciji dru{tvenog kapitala radnici, penzionari "Elana" i biv{i radnici, postali su vlasnici vi{e od 60 odsto ukupnog dru{tvenog kapitala, dok je 1O odsto ukupnog kapitala preneto Fondu PIO.Odlukom Upravnog odbora Elana, {to je opet u skladau sa va`e}im zakonskim propisima, ostatak dru{tvenog kapitala prenet je akcijskom republi~kom fondu.Ovaj fond ima}e pravo u~e{}a u podeli dividende ali ne i pravo na upravqawe do prodaje akcija.
Obra}ju}i se prisutnim na sednici Skup{tine akcionara Slobodan Mrdakovi} generalni direktor Elana rekao je da su dobijawe Plakete za kvalitet i usvajawe novog statuta svakako doga|aji za svetlu istoriju ovog kolektiva . -Jer, sama ~iwenica da su pored Elana nagrade za kvalitet dobili Mobtel 063, Mihailo Pupin, Institut u Kamenici i Vaqaonica bakra govori dosta. Ovo veliko priznawe bi}e nam podstrek da dobijawe me|unarodnog sertifikata za sistem kvaliteta. "Elan" u ovom trenutku ne duguje nikome nije optere}en kreditima i u na{e preduze}e poslovni partneri imaju poverewe.Ovih dana u Elanu se intezivno radi na ponovnom osvajawu stranih tr`i{ta - naglasio je Mrdakovi}.
Prema mi{qewu Gorana Sekuli}a finansijskog direktora "Elana" koji se u ovom kolektivu najvi{e i bavio realizacijom poslova privatizacije , sprovedena transformacija dru{tvenog kapitala u ovom preduze}u je i pravi~na jer omogu}ava da qudi koji su stvorili Elan odlu~uju o sudbini ovog preduze}a ali i svojoj.
Kao {to smo ve} na po~etku rekli dobijawe Plakete za kvalitet je doga|aj koji }e svakako u}i u istoriju ovog uspe{nog kolektiva.O vi{edecenijskoj borbi ovog preduze}a za podizawe kvaliteta Petar Axi} izvr{ni direktor "Elana" za sistem kvaliteta ka`e:-Na{ kolektiv stekao je poziciju lidera proizvodwe lepila i ostalih hemijskih proizvoda u jugoisto~noj Evropi da bi jo{ 1989 godine dostigao 17.mesto u svetu sa me|unasrodnim priznawima za kvalitet.Znaju}i sve to jugoslovenska nagrada za kvalitet je nastavak stalnog poboq{awa kvaliteta poslovnog sistema.Tako|e ova nagrada u skladu je sa svetskim i evropskim standardima za kvalitet a do we se stiglo timskim radom na ~elu sa Slobodanom Mrdakovi}em glavnim menaxerom.
Kod hemi~ara tako stvari stoje. Kraj ove uspe{ne poslovne godine oni do~ekuju sa najve}im priznawem za kvalitet, novim vlasnicima kapitala, ali i perspektivama za nove poslove pogotovo pogotovo na inostranom tr`i{tu.

I.A.

na vrh..

NAJMAWA GALERIJA U GRADU
IZLO@BA ZA JEDNU SLIKU

Sredinom aprila u minijaturnom prostoru kafea "Ferari" postavqena je prvi put jedna izlo`ba. Po ideji umetnika Jusufa Haxifejzovi}a u "Ferariju" su izlo`ene neobi~ne maske beogradskog umetnika Sa{e Markovi}a Mikroba.
U avgustu, u istom prostoru, umetni~ki fotograf Oliver Cvijovi} priredio je Izlo`bu iznena|ewa, odnosno izlo`bu fotografija sa portretima upravo umetnika Jusufa Haxifejzovi}a, nastalih kroz neformalno dru`ewe tokom nekoliko godina.
Gosti kafea "Ferari" imali su priliku da vide i delo Danijela Premeca, sarajevskog slikara najma|e generacije.
I kao mali kuriozitet, pro{le nedeqe je otvorena izlo`ba u najmawem galerijskom prostoru u gradu i to izlo`ba za samo - jednu sliku. Me|utim, autor te jedne slike je niko drugi do Edita [ubert, umetnica iz Zagreba, pripadnica vrlo popularne umetni~ke grupe "Nova geometrija" iz osamdesetih godina pro{log veka. Tu grupu je ~inilo desetak slikara koji su poku{avali da svojom nekonvencionalno{}u ponude novoj likovnoj publici jednu druga~iju estetiku u odnosu na ve} prili~no bajati establi{ment na prostorima onda{we Jugoslavije.
Eto, tako se jedna nekonvencija nastavqa u drugoj nekonvenciji koja kao malu provokaciju nudi izlo`bu za samo jednu sliku.

I.Haxagi}

na vrh..

POSLE LICITACIJE
"IKRE" ZAKUPILE SAHAT KULU

Vi{e slabo ko i pamti kad se zadwi put oglasio sat sa Sahat kule, jednog od najzna~ajnijih spomenika arhitektonskog nasle|a na {irim prostorima. Sahat kula pripada retkim objektima na naju`em podru~ju grada koji datiraju iz 16 i 17 veka.
Naravno, ni ta, niti ~iwenice da su o woj pisali gotovi svi znameniti i mawe znameniti namernici i putopisci kroz vekove, nisu bile dovoqne da se o ovom kulturnom spomeniku prvog reda ozbiqnije pozabave nadle`ne i zvani~ne institucije.
Ostavqena ~equstima vremena, ve} desetak godina Sahat kula je ruina. Sat je nagrdila r|a, kazaqke se ne mi~u, mehanizam je ispravan ali niko ga ne navija, krov proki{wava, ve} je i sklon padu, fasada je u fronclama, a toliko puta ispri~ana pri~a o jedinstvenom mestu za prodaju novina u wenom okriqu, davno je-- zatvorena.
I posle godina apela, gun|awa, ukazivawa da }emo umesto ponosa grada imati ruinu i sramotu, kona~no je Komisija za davawe u zakup nepokretnosti Op{tinske uprave Skup{tine op{tine Prijepoqe , a po re{ewu Izvr{nog odbora SO-e, raspisala licitaciju za izdavawe u zakup poslovnog prostora "Sahat-kula". Uslov, izme|u ostalog, bio je da zakupac prihvati odr`avawe kompletnog objekta.
Tako je na pet godina Sahat kula u zakup pripala Dru{tvu za nauku, kulturu i umjetnost Bo{waka "Ikre" iz Prijepoqa.
Adaptacija, odnosno renovirawe kulturnog spomenika, prema prvim i jo{ nezvani~nim procenama, ko{ta}e oko 6000 nema~kih maraka. Dru{tvo namerava da poslovni prostor opredeli za prodaju suvenira, {tampe i sli~no.

I.Haxagi}

 

na vrh..

Dragi Bo{waci
mjesec Ramazan je oduvijek ozna~avao promjenu, novu spoznaju, pokret ka boqem.
Zato i ovaj Ramazan tra`i na{e nove spoznaje, nova pribli`avawa, nove nade.

RAMAZAN [ERIF MUBAREK OLSUN

OO SDA SANXAKA
ogranak Prijepoqe

na vrh..

 

IZ AKTIVNOSTI AMERI^KE NEVLADINE ORGANIZACIJE MERCI CORPS
TRA@E SE PROGRAMI ZA MALA I SREDWA PREDUZE]A

Novi sastanak za dve sedmice kada }e se razgovarati o svakom pojedina~nom programu
Predstavnici ameri~ke nevladine organizacije MERCI CORPS boravili su u Prijepoqu 1. novembra i tom prilikom razgovarali sa zainteresovanim vlasnicima malih i sredwih preduze}a iz oblasti prehrane, otkupa {umskih plodova i lekovitog biqa o wihovim eventualnim programima koji bi mogli biti podr`ani konkretnom podr{kom ove nevladine organizacije. Na sastanku koji je odr`an u Preduze}u Vo}ar Lutka a kojim je predsedavao Jusuf Mu{ki}, potpredsednik Skup{tine op{tine, dogovoreno je da se za dve nedeqe odr`i novi sastanak na kome bi se konretnije razgovaralo o svakom pojedina~nom programu koji u me|uvremenu bude pripremqen.
Gospodin Patrik Rejver iz ove ameri~ke nevladine orgaqnizacije je istakao da se MERCI CORPS ve} oprobao na sli~nim projektima u Prokupqu, Kru{evcu i Novom Pazaru i da je namera ove organizacije da finansijski ili na drugi na~in pomogne realizaciju projekata koji bi zaposlili ve}i broj qudi na podru~ju prijepoqske op{tine. Na sastanku na kome se, istina, nije mnogo govorilo o pojedinostima, iskrsao je mali problem jer je gospodin Rejver istakao da se ne}e finansijski podr`ati projekti iz oblasti proizvodwe i prometa duvana i alkoholnih pi}a kao ni programi koji su bazirani na se~i i preradi {umskog blaga, {to je delatnost koja je posebno razvijena i u proizvo|a~kom privatnom sektoru u prijepoqskoj op{tini.

M.M.M.

na vrh..

Informatika
www.prijepolje.net

¨ Dobrodosli na www.Polimlje.itgo.com !
¨ Ovde }ete na}i brojeve “Polimqa” pre nego {to se pojave na kiosku.
¨ Sazna}ete i vesti iz sveta i zemqe.
¨ Ima}ete pristup svim svetski poznatim medijskim i izdava~kim ku}ama.
¨ Mo}i }ete da se dopisujete sa drugim posetiocima internet sajta “Polimqa”.
¨ Prelistajte novi ili pogledajte arhivu “Polimqa”, koja se`e do broja 1929, a uskoro }emo objaviti brojeve od “Polimqa” 1784 na ovamo.
¨ Snimi}emo i posla}emo Vam kompakt-disk sa arhiviranim brojevima “Polimqa”, ako je Va{a konekcija na Internet previ{e spora da bi ste u`ivali u svih 12 megabajta, na koliko se prezentacija “Polimqa” {iri.
¨ Najave tekstova po rublikama mo`ete videti ve} na prvoj strani.
¨ U skoro svim brojevima “Polimqa” na internetu nalaze se prilo`ene slike uz tekstove iz na{eg i va{eg lista.
¨ Do|ite i svojim predlozima i tekstovima u~inite da Va{ sajt www.polimlje.itgo.com bude jo{ sadr`ajniji i lep{i
¨ Autor se obavezuje da }e sve tekstove (koji ne omalova`avaju i ne vre|aju) objaviti na sajtu : Zato, {aqite Va{e pesme, memoare, {aqive i pomalo ozbiqne tekstove koje `elite Va{i sugra|ani, i ceo svet vidi.
¨ Na sajtu se mo`ete i ogla{avati, prisetiti se svojih najmilijih ili obele`iti doga|aj koji je Vama zna~ajan.

Novosti sa PrijepoljeNET sajta:
Na Va{em www.prijepolje.net sajtu se mnogo toga promenilo od zadweg broja “Polimqa”. Adresar i Forum rade punom parom. Prele`ane su neke “de~ije bolesti” i sada je sajt (skoro) kompletan. Sajt je povezan sa www.polimlje.itgo.com, i po~eo je preuzimati tekstove o najva`anijim doga|ajima i poznatim qudima iz Prijepoqa. Dodato je mno{tvo novih slika, a po~eli smo i sa kolekcijama slika na{eg grada. Do kraja naredne nedeqe ima}emo za Vas i jedno iznena|ewe. Neka www·Prijepolje·NET bude i Va{a po~etna stranica

Kontakt telefoni i informacije : 033/21152 i 063/8090708
MIKS computers, www.miks.co.yu

na vrh..