|
|
POLIMQE
SPORT
FUDBALERI POLIMQA JESEWU SEZONU OKON^ALI
REVIJOM GOLOVA
" [ESTICA " ZA RASTANAK
U posledwem kolu Polimqe pobedilo ekipu Kwaza Milo{a sa 6: 1 . Srpska liga ostaje
prioriteni ciq
Gledalaca: 400. Sudija : Du{an Axi} ( ^a~ak) 8. Strelci
: Puzovi} u 4, 68. i 82. Mehoni} u 21, Xanovi} u 87. i Jukovi} u 90. minutu
za Polimqe a Damjanovi} u 75. minutu za Kwaz Milo{.
POLIMQE: Ma{ovi}, [a~i} ( Xanovi}), Melunovi} ( Kajevi}), Radovi}, Haris Rov~anin,
Jukovi}, Jeftovi} ( Kokovi}), Sead Rov~anin, Novkovi}, Mehoni}, Puzovi}.
KWAZ MILO[ : Mili}, Jovanovi}, Vu~i}evi}, Carevi}, Jovi~i}, Savkovi}, Milosavqevi},
Vidojevi}, Damjanovi}, Gli{ovi}, Novakovi} ( Mari}) .
IGRA^ UTAKMICE: Nemawa Puzovi}
Fudbaleri Polimqa na kraju ovogodi{we fudbalske sezone ~astili su svoje navija~e
pravom revijom golova. Gosti iz Gorweg Milanovca ostavili su solidan utisak
ali u sudaru sa raspolo`enim protivnikom nisu uspeli da izbegnu visok poraz.
U glavnoj ulozi bio je centarfor Puzovi} koji je postigao 3 gola a wemu uz rame
mladi Melunovi}, koji iz utakmice u utakmicu, potvr|uje da je velika budu}nost
prijepoqskog fudbala.
Na zimski odmor prijepoqski fudbaleri odlaze kao tre}eplasirana ekipa na tabeli
i sa dilemom da li se mo`e do Srpske lige uprkos velikoj bodovnoj prednosti
Autoprevoza i Zlatara, posebno ^a~ana. Dok se bodovna razlika Zlatara realno
mo`e " istopiti" serijom dobrih igara i rezultata prednosdt Autoprevoza
je te`e dosti`an ali ne i neostvarqiv ciq. Na ~emu se mogu temeqiti ovakve pretpostavke?
Pre svega, prema mi{qewu dobrih poznavalaca prilika u Moravi~koj zoni, Polimqe
u ovom trenutku ima najboqi tim i u jednom dugom takmi~ewu kao {to je ovo taj
kvalitet mogao bi da anulira bodovnu prednost wegovih rivala. Ne treba zaboraviti
ni ~iwenicu da je Polimqe u prole}nom delu prvenstva doma}in i Autoprevozu i
Zlataru a u takvim direktnim duelima bodovi imaju dvostruku vrednost. Tim pre
{to Autoprevoz dolazi na" noge" i Zlataru.
Ne}e , me|utim, Polimqe na putu ka Srpskoj ligi imati prepreke samo u sportskim
rivalima. Kqu~ni faktor u svakom slu~aju je besparica kao glavna ko~nica ve}ih
takmi~arskih dometa u posledwih nekoliko godina. Ukoliko taj problem u pauzi
prvenstva bude re{en onda pomenuti ciq mo`e biti ostvaren. U suprotnom, mo`e
do}i ~ak i do strmoglavog pada jer }e ostati dva krupna nere{ena pitawa - kako
motivisati, a pre toga kako o~uvati ovaj sastav za koji, da ponovimo, stru~waci
ka`u da je najja~i u Zoni.
S. Maru{i}
ZAVR[ENO PRVENSTVO U ZLATIBORSKOJ
OKRU@NOJ LIGI
JASEN '* ^A[]EN * SA [EST BODOVA
Zbog toga {to su igrali pod suspenzijom Omladinac i Tara izgubili bodove za
zelenim stolom, pa je tako Jasen umesto za pet sezonu zavr{io sa 11 bodova
Tek zavr{eno prvenstvo u Zlatiborskoj okru`noj ligi
obilovalo je incidentima pa je najvi{e posla imao direktor lige prof. Milun
Mitrovi}. Za nedisciplinovane kazne su bile rigorozne.
Zbog toga {to su po dve utakmice igrali pod suspenzijim ( neizmirene finansijske
obaveze prema Fudbalskom savezu) iz Lige su iskqu~eni Tara iz Kremne i Omladimac
iz Zdrav~i}a, a zbog slabe organizacije utakmice sa " 7. julom" pokrenut
je disciplinski postupak protiv Blagaje i nekoliko wenih igra~a.
Sudije Goran Dulanovi} i Zoran Ivanovi} dva puta su dobili batine pa }e zbog
toga, van fudbala, biti igra~i Lune, Ivan Jeremi} ( godinu dana) i Aleksandar
Radojevi} ( deset meseci). Posle svih kazni koje je izrekao Mitrovi} Liga }e
na prole}e imati 10 umesto 12 klubova a kona~an redosled, posle jeseweg dela
prvenstva, je slede}i:
Budu}nost 27, 7. juli 26, Savinac 23, Peru}ac 20, Blagaja 14, Se~ica 11, Jasen
11, Jedinstvo 9, ^igota 9, Luna 5 bodova.
S.M.
ODIGRANO 11. KOLO U DRUGOJ ODBOJKA[KOJ LIGI
ODBOJKA[I RAZO^ARALI
FAP Livnica izgubila od Spartaka 1*3, Putevi pobedili Student 3 *0
Posle nekoliko,dobrih partija prijepoqski odbojka{i
su ponovo razo~arali i najavili neizvesnu liga{ku sudbinu. U utakmici sa Spartakom
iz Qiga, u kojoj su se o~ekivala 3 sigurna boda bili su najslabiji ove sezone.
Samo u drugom setu wihova igra mo`e dobiti prelaznu ocenu, sve ostalo bilo je
ispod svakog kriterijuma.
I naredne dve utakmice FAP Livnica igra u Prijepoqu, ali sa ovakvim pristupom
ne mogu se o~ekivati bodovi protiv ekipa kakve su Obili} i Srem Simeks.
Odbojka{ice su se, posle krize sredinom prvenstva, ponovo vratile na pravi kolosek
i prvi deo prvenstva zavr{ile serijom pobeda koje su ih u~vrstile u sredini
tabele. Sigurnom igrom u sva tri seta zaslu`eno i ubedqivo savladale su go{}e
iz Ni{a. U Drugoj ligi odbojka{ica sledi dvomese~na pauza.
S.M.
SLOGA IZ PO@EGE NIJE DOPUTOVALA U
PRIJEPOQE
VIKEND BEZ RUKOMETA
Uzalud su navija~i, igra~i i sudije ~ekali da se rukometa{i
Sloge pojave u sportskoj dvorani u Prijepoqu na zakazani me~ sedmog kola Druge
lige. Svi su se razo~arani razi{li a razlog nedolaska, prema informacijama iz
Po`ege, su neprohodni putevi mada su sudije, iz istog pravca, bez problema doputovale
u Prijepoqe.
Kona~nu re~ povodom ovog doga|aja da}e takmi~arski organi ali }e utakmica sasvim
izvesno biti registrovana slu`benim rezultatom u korist Rukometnog kluba "Prijepoqe".
Sutra se u Novom Pazaru igra derbi kola izme|u Rasa i Prijepoqa.
S.M.
IZ REPUBLI^KOG MINISTARSTVA
VERA
150.000 DINARA ZA MEKTEB U SEQA[NICI
Ministarstvo vera vlade Srbije dodelilo je 150.000 dinara
vernicima islamske veroispovesti iz Seqa{nice koji grade mekteb u ovom nasequ.
Sredstva su, posredstvom Odbora islamske verske zajednice u Prijepoqu ve} dozna~ena
Odboru za izgradwu mekteba u Seqa{nici.
Mekteb u Seqa{nici je zapo~et avgusta pro{le godine i zahvaquju}i sredstvima
vernika, me{tana Seqa{nice i donatorima ve} je u funkciji od po~etka ovogodi{weg
ramazanskog posta. Odobrena sredstva Ministarstva vera upotrebi}e se za re{avawe
instalacija za grejawe.
M.M.M.
HUMANOST SVETSKOG
KO[ARKA[KOG ASA
DIVAC ZA DECU AVGANISTANA
Vlade Divac, centar Sakramento Kingsa i predsednik ko{arka{kog
kluba Partizan ICN jo{ jednom je pokazao svoje veliko srce. On je, naime, ulo`io
10.000 dolara za kupovinu zimske ode}e za decu Avganistana. Kada se sve to prenese
u robnu vrednost, za Avganistan }e putovati 4000 pari cipela i 1320 zimskih
jakni.
- Sva deca su na{a. Ona nisu zaslu`ila da pate i pre`ivqavaju ovo {to im se
doga|a. Razumem u potpunosti kako se ose}aju po{to sam imao mnogo susreta sa
decom koja su *u~estvovala* u ratu koji je zadesio moju zemqu - jasan je bio
Vlade ponoviv{i po ko zna koji put da }e uvek pomagati mali{ane.
Da Divac u humanitarne svrhe ~ini sve {to je u wegovoj mo}i govori i ~iwenica
da je pre dve godine usvojio devoj~icu koja danas `ivi sa wegovom porodicom
u Los An|elesu.
M.M.M.
SAOP[TEWE KANCELARIJE
G 17 PLUS
KONFUZIJA SA GREJAWEM
*Krajwe je vreme da javna preduze}a i ustanove shvate da su formirani kako bi
{titili op{ti interes gra|ana a ne da se pona{aju kao privatna preduze}a
Konfuzija i stihija povodom usluga grejawa se o~igledno
nastavqa i u ovoj grejnoj sezoni. Umesto sistemskog i zakonskog re{ewa pribegava
se pija~nom ube|ivawu qudi da prihvate cenu koja je apsolutno nerealna.
Prema Zakonu o komunalnim delatnostima pru`awe usluga grejawa spada u op{ti
interes pa je Skup{tina op{tine du`na da iz buxeta izdvoji sredstva kako cena
grejawa ne bi bila tr`i{na ve} cena prilago|ena interesu gra|ana.
Krajwe je vreme da javne ustanove shvate da su one formirane da bi za{titile
op{ti interes gra|ana a ne da se pona{aju kao da su privatna preduze}a, ka`e
se u saop{tewu za javnost Kancelarije G 17 plus u Prijepoqu.
M.M.M.
PREDSTAVNICI SO
I ODBORA ZA PRIVREDU O STAWU U IRISU
*NEMO]NI* NUDE POMO]
* Skup{tina op{tine ne mo`e dati Irisu politi~ku podr{ku za postavqawe Quji}a
za ste~ajnog direktora jer to, do sada, nije radila a za pru`awe finansijske
pomo}i privrednim kolektivima nije nadle`na, istakao Juso Mu{ki}, podpredsednik
SO Prijepoqe koji je predsedavao sastankom.
U skladu sa zakqu~cima sa sednice Odbora za privredu
SO Prijepoqe od 21. 11. teku}e godine, podpredsednik SO Prijepoqe, Juso Mu{ki},
odr`ao je dva dana kasnije, sastanak sa predstavnicima Irisa radi razgovora
o trenutnom polo`aju u kom se ovo preduze}e nalazi.
Mu{ki} je obrazlo`io da je ciq sastanka dogovor oko mogu}nosti Odbora za privredu
SO i Skup{tine op{tine da se ukqu~e i pomognu oko prevazila`ewa problema u ovom
kolektivu. U svojstvu predsednika Odbora za privredu SO sastanku je prisustvovao
i Bo`o Trm~i}, koji je prisutnima preneo kako li~no tako i raspolo`ewe prijepoqskih
privrednika za pru`awe pomo}i Irisu.
To {to je, u ulozi nekoga ko treba da pru`i pomo} Irisu, ba{ biv{i direktor
Irisa, Bo`o Trm~i}, ne uliva nadu u nala`ewe zajedni~kih re{ewa i iskrenost
organizatora sastanka, rekao je Ivan Quji}, v.d. direktora Irisa. Quji} se zapitao:
"Kako to da sastanku prisustvuje Trm~i}, koji se vodi kao radnik Irisa
i koji se, od trenutka kada je smewen sa mesta direktora ovog kolektiva, nalazi
na bolovawu". Quji} je, tako|e, posumwao u Trm~i}evu sposobnost i `equ
da u~estvuje u bilo kakvoj podr{ci novom rukovodstvu Irisa s obzirom na ~iwenicu
da je prethodne tri godine bio rukovodilac preduze}a i nije uspeo da oporavi
proizvodwu ve} je Iris doveo do ste~aja. Zaposleni su `iveli na ra~un kredita
koje je sada neophodno vra}ati. Ipak, naglasio je Quji}, pozitivno je to {to
SO, kona~no, pokazuje `equ da se ukqu~i u problematiku Irisa, mada je za to,
mo`da, i kasno.
I Xevad Beganovi}, predsednik Upravnog odbora Irisa, naglasio je, tako|e, da
on ne vidi kako to SO mo`e da pomogne Irisu kad se do sada, kada god je Iris
tra`io od vlasti da se ukqu~e u re{avawe nekih va`nih pitawa, vi{e puta izjasnila
da privreda nije u kompetenciji Skup{tine op{tine.
" Ono {to je Irisu, u ovom trenutku potrebno, jeste da se {to pre okon~a
ste~ajni postupak i imenuje ste~ajni direktor kako bi mogli da se realizuju
poslovi sa francuskim partnerom, istakao je Miroqu Bijeli}, podpredsednik sindikata
"Nezavisnost".
"Ove poslove prona{ao je i ugovorio sada{wi v.d. direktora Ivan Quji},
i jedino {to bi op{tina mogla da u~ini to je da pru`i svoju politi~ku podr{ku
novom vr{iocu du`nosti direktora kako bi mogao da pregovore privede kraju. Quji}
je prvi direktor Irisa koji poznaje struku, proces proizvodwe a uz sve to ima
i podr{ku ve}ine radnika", dodao je na kraju Bijeli}.
U istom pravcu kretala se i diskusija Damira ^antri}a, predsednika Skup{tine
Irisa, koji je naglasio da mo`e da dokumentuje kako biv{i direktor Trm~i} jo{
uvek pu{ta akceptne naloge i jo{ uvek se kod poslovnih partnera predstavqa kao
direktor Irisa, ~ime nanosi {tetu preduze}u. ^antri} je , tako|e, naglasio da
ne vidi kako Trm~i} mo`e da prisustvuje sastanku koji se ti~e pomo}i Irisu kada
ba{ on pravi opstrukcije i sa, pozicija smewenog direktora, radi u korist svog
ponovnog postvqewa za ste~ajnog direktora.
Bijeli} i ^antri} tra`ili su od podpredsednika SO Prijepoqe, Jusa Mu{ki}a, da
SO pru`i podr{ku zahtevu zaposlenih da se za direktora imenuje Quji} a kada
je Mu{ki} rekao da Privredni sud ne priznaje politi~ke podr{ke i da u ime SO
jo{ nikome nije data sli~na podr{ka, zatra`eno je od wega da to "stavi"
na papir, {to je i obe}ano.
S obzirom da je jo{ na po~etku sastanka podpredsednik SO Juso Mu{ki}, rekao
da SO nema sredstava da finansijski podr`i Iris i da to, u krajwem, i nije u
wenoj nadle`nosti i da SO ne daje politi~ke podr{ke, ostalo je nedore~eno ~emu
onda sastanak i kakav dogovor treba da bude postignut. U~esnici u diskusijama
dotakli su se i teme poreme}enih me|unacionalnih i me|uqudskih odnosa u Irisu
na {ta su se svi slo`ili da me|unacionalni odnosi nisu poreme}eni a {to se me|uqudskih
odnosa ti~e postoje me|u radnicima izvesne podele u smislu podr{ke koju radnicu,
u ve}em ili mawem broju, daju sada{wem ili biv{em direktoru.
Nada Novovi}, koja je na sastanak pozvana po kqu~u smewenog direktora proizvodwe,
je istakla da nije nikakva tajna da je Iris, prethodnih godina, `iveo od kredita
a ne od vlastite proizvodwe, ali je naglasila potrebu hitnog okon~awa ste~ajnog
postupka kako bi se situacija u preduze}u bar malo razbistrila i kako bi se
krenulo sa mrtve ta~ke.
Na kraju sastanka Bo`o Trm~i}, u veoma nejasnoj ulozi smewenog direktora i predsednika
Odbora za privredu SO, pozvao je sve na smirivawe tenzija i zamolio prisutne
da sredstva informisawa vi{e ne "kqukaju" neproverenim informacijama,
isti~u}i da niko nije kriv dok se to ne doka`e i aludiraju}i na su|ewe koje
je protiv wega u toku zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. On je tako|e istakao
da agonije Irisa po~iwe od pre desetak godina, kada su uzeti krediti od banaka
ali je , tako|e, tvrdio da su oni namenski kori{}eni.
Dogovoreno je najzad, da se sli~an sastanak na kom bi prisustvovali prijepoqski
privrednici i predstavnici SO, odr`i u Irisu jer se samo na takvom skupu ipak,
mogu prona}i neke dodirne ta~ke na kojima bi se mogla bazirati pomo} ovom preduze}u.
M. Cmiqanovi}
ODLO@EN STE^AJ IRISA
Privredni sud u U`icu odlo`io je raspravu o sprovo|ewu
radnog ste~aja u Irisu, planiranu 27. novembra, za 11. decembar teku}e godine.
Razlog odlagawa je seminar koji }e Vlada Republike Srbije po~etkom decembra
organizovati za sudije privrednih sudova na temu "Ste~aj i privatizacija
preduze}a u ste~aju" koji bi trebalo da ponudi sudijama vi{e saznawa vezanih
za sprovo|ewe ste~ajnih postupaka.
Ovo je, ina~e, drugo odlagawe rasprave o ste~aju ( prvo je bilo 13. novembra)
~ime se agonija Irisa produ`ava za dodatnih petnaestak dana.
M.C.
na vrh..IRIS POD RADNIM
STE^AJEM?
DUGOVAWA VE]A OD KAPITALA PREDUZE]A
* Sav kapital kojim Iris raspola`e ne mo`e da pokrije dugovawa ovog preduze}a
* Obaveze dostigle cifru od oko 153 miliona dinara *
..." Mi{qewa sam da Iris ima odgovaraju}e kadrovske
i proizvodne kapacitete i ube|en sam da bi, uz odgovaraju}u dopunu ma{inama
najnovije generacije , koju bih ja izvr{io, fabrika mogla da obezbedi stalni
radni anga`man za oko 300 radnika sa pristojnim zaradama. Imam obezbe|eno tr`i{te
za proizvodwu programa koji bi ta fabrika mogla da radi..."
..."Zato bi dobro bilo da se postupak ste~aja pred sudom zavr{i jo{ tokom
novembra meseca kako bih mogao da krenem u proces proizvodwe letwe kolekcije
ve} u decembru. Molim da me obavestite da li postoji mogu}nost da se navedeni
postupak zavr{i u razumnom roku , u protivnom bio bih primoran da tra`im druge
alternative {to bi, mislim, za fabriku Iris predstavqalo gubitak mogu}nosti
da brzo re{i svoje proizvodne i poslovne probleme...
Ovo su, izme|u ostalog, navodi iz pisma koje je predsedniku Privrednog suda
u U`icu, uputio Miladin Gavri}, francuski fabrikant jugoslovenskog porekla,
iz kojih se vidi wegova zainteresovanost za poslovnu saradwu sa Irisom. Gavri}
je ina~e, vlasnik vi{e proizvodnih jedinica u Francuskoj ( Pariz, Marna, Vale
Roan) i Italiji ( Ruvo de Puqa) koji proizvodi i organizuje proizvodwu za druge
fabrike u korist renomiranih francuskih i velikih multinacionalnih modnih ku}a.
Da ne postoji vi{e ni jedan razlog, samo ovaj bi bio dovoqan da se sa radnim
ste~ajem u Irisu vi{e ne odugovla~i. Razloga za ste~aj me|utim, ima i previ{e.
Osnovni je u ~iwenici da dugovawa Irisa po osnovu kredita, kamata i drugih obaveza
iznosi preko 153 miliona dinara {to prevazilazi ukupnu vrednost imovine preduze}a
koja , prema nalazima sudskog ve{taka Privrednog suda u U`icu, iznosi oko 111
miliona dinara.
" @IVOTAREWE" PREKO " MODEKSA"
Od ukupnih dugovawa Irisa, ka`e se u Izve{taju, obaveze preduze}a po osnovu
blokade `iro ra~una iznose oko 49 miliona dinara od ~ega je sa 43 milona blokiran
ra~un Irisa a sa oko 4 miliona ra~un preduze}a Modeks koje je, sa posebnim `iro
ra~unom poslovalo u sastavu Irisa i uz ~iju pomo} je ovo preduze}e "`ivotarilo"
tokom 2000.godine i sve do avgusta teku}e godine. U strukturi blokade najve}i
iznos odnosi se na kredite iz sredstava Zajma za preporod Srbije u iznosu od
40 miliona dinara za koji je garant bila Beogradska banka.
Obaveze Irisa koje nisu u{le u blokadu ra~una su slede}e: dug od 39 miliona
dinara prema dobavqa~ima, dug od 33 miliona dinara po osnovu kredita, najve}im
delom deviznih, kao i obaveze po osnovu javnih prihoda za sve vrste poreza i
doprinosa u iznosu od 26 miliona, od ~ega se 10 miliona dinara odnosi na nepla}ene
poreze i doprinose na zarade zaposlenih i to za januar, februar i mart 2001.
godine u iznosu od oko 4 miliona dinara kao i za april, jun, jul, avgust i novembar
iste godine u iznosu od oko 6 600 000 dinara. Mimo blokade Irisa nalaze se i
obaveze po osnovu neispla}enih zarada radnicima za pet meseci teku}e godine
u visini od 5 209 000 dinara.
U ukupnim obavezama Irisa, od napomenutih 153 miliona dinara , najve}i deo,
u iznosu od oko 90 miliona odnosi se na obaveze po osnovu kredita, koje je Iris
obilato koristio a nije vra}ao u dogovorenim rokovima, ne samo od Beogradske
banke, ve} i od drugih kreditora. Tako su stvorene obaveze i prema Saveznom
fondu za finansirawe pove}awa zaposlenosti od koga je uzet dugoro~ni devizni
kredit u visini od 27 miliona dinara, zatim prema Fondu za razvoj Republike
Srbije za tri kredita u visini od skoro 4 miliona i jedan devizni kredit u visini
od 1 150 000 dinara, kao i prema U`i~koj banci kod koje je uzet kredit u vrednosti
od oko 1 000 000 dinara.
Ina~e, kako sudski ve{tak napomiwe u svom Izve{taju, finsnsijska dubioza Irisa
nije skorijeg datuma. Ona prakti~no po~iwe jo{ 1991. godine uzimawem dugoro~nog
deviznog kredita od Saveznog fonda za finansirawe pove}awa zaposlenosti u iznosu
od 900 000 nema~kih maraka, kojim je izgra|en pogon za proizvodwu dugmadi u
Brodarevu. Rok vra}awa istekao je u julu pro{le godine a za vreme od 9 godina
Iris je uspeo da otplati svega oko 125 000 maraka ovog kredita. Od drugog velikog
deviznog kredita, koji je Iris uzeo iz sredstava Zajma za preporod Srbije 1992.
godine u visini od 1 579 000 nema~kih maraka, tako|e za pove}awe zaposlenosti,
otpla}eno je ne{to mawe od polovine duga. Ukupne obaveze po ovim kreditima,
posebno u delu dospelih kamata, iznose oko 78 miliona dinara pri ~emu je Beogradska
banka blokirala `iro ra~un Irisa sa 40 miliona, {to je postalo nepremostiv problem
za Iris.
Istovremeno imovina Irisa procewena je na ne{to vi{e od 111 miliona dinara.
Ukupna kwigovodstvene vrednost osnovnih sredstava iznosi svega 61 miliona dinara
od ~ega u gra|evinskim objektima 58 miliona, u opremi oko 3 miliona dinara a
u alatu i inventaru samo 214 000 dinara. Zalihe gotovih proizvoda iznosile su
prema nalazu ve{taka oko 19 miliona dinara a u imovinu preduze}a u{la su i potra`ivawa
Irisa koja iznose oko 29 miliona dinara, vrednost akcijskog kapitala u visini
od oko 1 200 000 dinara kao i avans koji je Iris dao {tampariji " Mile{evo"
u Prijepoqu?
ME\U SLU@BENICIMA I NK RADNICI
Mada su krediti uzimani " pod firmom" pove}awa zaposlenosti, rad Irisa
pratili su problemi nedostatka stru~nih kadrova, kako u proizvodwi tako i u
stru~nim slu`bama, posebno rukovode}eg kadra. Lo{a kadrovska politika pokazala
se kao dodatni problem u Irisu, ponajvi{e u velikom broju re`ijskih radnika.
Naime, od ukupno 708 zaposlenih radnika ~ak 35 odsto otpada na re`ijsko osobqe.
Ta~nije, sa vi{om i visokom stru~nom spremom u Irisu trenutno radi samo 37 radnika
dok je sa sredwom {kolom zaposleno ukupno 88 radnika. Polukvalifikovanu i nekvalifikovanu
radnu snagu ~ine 583 zaposlena ili 82 odsto, {to navodi na zakqu~ak da se jo{
18 odsto radnika bez ikakve kvalifikacije nalazi mimo proizvodwe, ta~nije u
kanclarijama.
Navedeni razlozi kao i preterani izdaci za neka investiciona i teku}a odr`avawa,
sumwe u realnost kompenzacionih poslova, nerealne cene proizvoda, neverovatno
visoki iznosi reprezentacije ( 1 260 000 dinara), izra`ena kriza autoriteta,
i jo{ mnogo toga doprineli su da zahtevi zaposlenih za otvarawem ste~aja budu
sve u~estaliji. Polovinom avgusta teku}e godine dolazi do " potresa"
u Irisu kada je iz preduze}a bukvalno izba~en dotada{wi direktor Trm~i} a Zavod
za obra~un i pla}awe 16.8. 2001. godine dostavqa sudu Predlog za pokretawe ste~ajnog
postupka, mada su se uslovi za ste~aj stekli jo{ 29. 4. 2001. godine, kada je
predlog i otkucan. Za{to ve} tada sud nije obave{ten o tome ve} je preko datuma
29. 4. 2001. godine ru~no dopisan 16. 8. 2001. godine, ostaje nedore~eno i u
Izve{taju sudskog ve{taka.
ZAMERKE NA RAD SUDSKOG VE[TAKA
Na Izve{taj sudskog ve{taka novo rukovodstvo Irisa imalo je svoje zamerke koje
su se odnosile na pojedine stavke i konstatacije ve{taka Aleksandra Stojanovi}a.
Na dan 13. novembar, kada je trebalo da zaseda Ste~ajno ve}e Privrednog suda,
ove zamerke su i javno izre~ene, zbog ~ega je Ste~ajno ve}e pomerilo zasedawe
za 27. novembar. Prva zamerka ti~e se komentara da se poslovawe Irisa u posledwe
2-3 godine mo`e oceniti kao zadovoqavaju}e :
" Kako je mogu}e da sudski ve{tak konstatuje ne{to sli~no kada je sam u
prethodnom delu Izve{taja naglasio da je Finansijska policija jo{ 25. septembra
2000. godine nalo`ila Irisu uplatu poreza i doprinosa na zarade radnika koji
nisu upla}eni za celu 1999. godinu i devet meseci 2000. godine i jo{ uvek se
ne zna da li su upla}eni. Pri tom, sam ve{tak navodi da je u 2000- toj godini
u Irisu iskazan gubitak od 26 miliona dinara a za prvih {est meseci ove godine
dodatnih 11 miliona dinara, zna~i ukupno 37 miliona dinara. Pored toga, nije
istina da su zalihe repromaterijala iznosile oko 20 miliona dinara jer je ta~no
da one nisu bile ve}e od 1 500 000 dinara, ka`e Damir ^antri}, predsednik Skup{tine
Irisa.
" Sudski ve{tak nije ni jednom prokomentarisao da je Iris `iveo od kredita
i da su zarade radnike, onakve kakve su, ispla}ivane radnicima ne iz Irisove
proizvodwe, ve} na ra~un novih zadu`ewa. Naime, za tri ipo godine biv{i direktor
Bo`o Trm~i}, uzeo je ukupno 18 miliona kredita od ~ega je vi{e od 16 miliona
utro{eno za zarade zaposlenih a od toga je oko 1 200 000 dinara utro{eno na
vra}awe starog duga Jugobanci. [ta smo onda mi radili i gde je ono {to smo mi
zara|ivali? Sada }emo i dugove po osnovu tih kredita vra}ati i to sa kamatom
a znamo da je to nemogu}e i da su nas krediti i doveli do ovakve situacije,
ka`e Ivan Quji}, v.d. direktora Irisa.
"Pored toga, dodaje Quji}, proizvodwa dugmadi je za desetak puta profitabilnija
od tekstilne industrije a lo{om poslovnom politikom mi mogu}nosti "Dugmetare"
nismo uop{te iskoristili. Kako? Pa potpuno nove ma{ine, koje nisu ~ak ni raspakovane,
biv{i direktor Trm~i} je izdao pod zakup na 2 godine u zamenu za neku kompenzacionu
robu sumwivog kvaliteta. Time je istovremeno Trm~i} drugome prepustio na{e tr`ite.
Niteks, Jumko, Rudnik, Javor i drugi, svi su se okrenuli prema zakupcu umesto
prema nama, ka`e Quji}.
V.d. direktor Quji} i potpredsednik sindikata "Nezavisnost", Miroqub
Bijeli}, imali su tako|e zamerke i na ocenu sudskog ve{taka da su u Irisu poreme}eni
me|uqudski odnosi i da su izra`ene podele u kolektivu po svim osnovama, {to
kako oni tvrde nije istina.
Ina~e sa ocenom sudskog ve{taka, da nema ni teoretskih {ansi da Iris iza|e iz
krize i da je iluzorno o~ekivati deblokadu ra~una u situaciji kakva vlada u
privredi i bankarstvu kod nas i uz sve mawkavosti po pitawu kapaciteta i reprodukcione
sposobnosti Irisa, slo`ilo se i sada{we rukovodstvo ovog preduze}a.
Memnuna Cmiqanovi}
I
TRM^I]EVI ARGUMENTI POD STE^AJEM
" Polimqe " br. 1989: "Radnici "pri`eqkuju" Bo`a Trm~i}a"
Da je gospodin Trm~i} mislio da ne}e biti posledwi koji
}e staviti ta~ku na ovu javnu prepisku preko "Polimqa", pretpostavqam
da bi se uzdr`ao od reagovawa na tekst "^ekaju}i ste~aj". Tako ne
bi pru`io mogu}nost autoru da demantuje sve wegove navode. Naravno, ~iwenicama
a ne pretpostavkama, pau{alnim ocenama i insinuacijama. Reaguju}i pozivawem
na nekakve svoje pretpostavke, ocene, zakqu~ke i procene Trm~i} kao da je pozvao
" ciglu da padne na wegov vetrobran".**
Na sva pitawa koja ga "mu~e", u smislu {ta je autor teksta htela da
ka`e, Trm~i} je ve} sebi dao odgovore. To {to se u tim istim odgovorima sam
"davi" u ~a{i vode, u kojoj je hteo da "ugu{i" novinarku,
wegov je problem. Pitati se... " kako to da se novinarka na{la na licu
mesta za vreme {trajka u Irisu", isto je {to i pitati se kako to da se
doktor nalazi u ordinaciji ili u~iteq u u~ionici. Ili kako odgovoriti na pitawe
" da li novinarka ima neki interes u Irisu koji ne mo`e da ostvari pored
Bo`a Trm~i}a"(?) osim, ironi~no, da je (novinarki) od malih nogu bila `eqa
da postane nekvalifikovani radnik u Irisu! Zaista nemam nameru da Trm~i}u olak{avam
posao odgovaraju}i daqe na ovakva pitawa. Namera mi je da , kao i u tekstu "^ekaju}i
ste~aj", baratam ~iwenicama koje se mogu proveriti u nadle`nim institucijama
i koje sam prenela onakvim kakve su.
Na pitawe Trm~i}a " ...{to (novinarka) ne napisa da je Trm~i}, do{av{i
na mesto direktora Irisa, uplatio zaposlenim radni sta` po~ev od 1994. god i
isti je upla}en do Trm~i}evog odlaska..." odgovaram citiraju}i Izve{taj
sudskog ve{taka u kom se ka`e:
"Finansijskja policija je re{ewem od 25. 09. 2000. godine, nalo`ila uplatu
poreza i doprinosa na zarade u iznosu od 2.682.392,25 dinara, koji nisu obra~unati
ili koji su obra~unati a nisu upla}eni za period od 1.01. 1999. godine do 11.09.
2000. godine. "
O~ito je dakle, da ne stoji kao ta~na konstatacija da je "odlaze}i "
iz Irisa Trm~i} "namirio" svoje obaveze prema radnicima. Pored toga,
u istom Izve{taju stoji da obaveze Irisa po tom osnovu iznose oko 10 miliona
dinara. To je istina i mo`e se proveriti pa gospodinu Trm~i}u predla`em da svoje
argumente hitno "stavi" pod ste~aj.
Kad se ve} toliko pita ...{to novinarka ne napisa..."Trm~i} bi mogao da
se zapita i:" Za{to novinarka ne napisa ni{ta o tome da se Trm~i} jo{ uvek,
kod poslovnih partnera, predstavqa kao direktor Irisa, za{to ne napisa da Trm~i}
jo{ uvek pu{ta akceptne naloge, za{to ne napisa kod koga je zamrziva~ (410 l)
koji je Trm~i}, predstavqaju}i se kao direktor, i to dvadesetak dana po{to je
smewen, u velikom stilu kompenzovao sa JU. VES Komercom iz Po`ege, koriste}i
neinformisanost poslovnog partnera o promenama u rukovodstvu Irisa itd. A odgovor
bi mogao da glasi, jednostavno, zato {to to nije bila tema teksta. Ali Trm~i}
mo`e da dobije obe}awe da }e Polimqe pisati i o tome .
" Kako to novinarki pade u o~i da prijava(protiv Trm~i}a) ima sedam kucanih
strana a ne pade joj u o~i da se Trm~i} tereti za 2 000 dinara", ka`e Trm~i},
u svom reagovawu.
Naravno da je novinarki " palo " u o~i i to. Po{to se kao autor nisam
bavila Bo`om, ve} Irisom, ostavila sam to za novu pri~u. A kad me ve} Trm~i}
vu~e za jezik da ka`em i to da se ne radi o 2000 ve} o 12 000 dinara. Te 1998.
godine iznos od 2000 dinara imao je za protivvrednost nov elektri~ni {tedwak
{to danas iznosi oko 600 dm, {to }e re}i da se radi otprilike o sumi od oko
3 600 dm. Stvar je li~nog odnosa prema novcu da li je to malo ili mnogo i treba
li za tako" malu " sumu progledati kroz prste bilo kome pa i Trm~i}u.
To }e re}i oni koji su nadle`ni. Oni su ti koji su pokrenuli istragu, prona{li
dokaze koji terete Trm~i}a i zakazali su|ewe. Ono je odr`ano 16. novembra kao
{to sam i objavila u tekstu na koji Trm~i} reaguje.
[to se ti~e izjave Trm~i}a da se u trenutku kada je on postao direktor Irisa
nije vodio krivi~ni postupak protiv wega, prihvatam da nam se datumi nisu "poklopili"
u nekoliko dana. Ta~nije Trm~i} je postao direktor Irisa 13. maja a krivi~na
prijava je podneta 25. maja 1998. godine i do dana dana{weg taj krivi~ni postupak
nije izgubio na aktuelnosti. Da krivica Trm~i}a nije dokazana to se ka`e i u
tekstu navo|ewem datuma su|ewa, ~ime se ka`e da je postupak u toku a ne da je
novinar Trm~i}a ve} osudio, kao {to Trm~i} re~e.
A kada je u pitawu konstatacija , "da se ni woj ( novinarki) niko ne me{a
u posao" moram da ka`em da se, samim tim {to je reagovao na nepobitne dokaze,
Trm~i} ipak ume{ao u posao novinara. Pod uslovom da se opet ne po~ne pozivati
na svoju istinu koja se mo`e demantovati ~iwenicama, bi}e mu zaboravqen ovaj
"ispad".
Memnuna Cmiqanovi}
RADNICI NE PRI@EQKUJU
BO@A TRM^I]A
Reagovawe na tekst "Radnici "pri`eqkuju" Bo`a Trm~i}a",
objavqen u listu "Polimqe" br. 1989.
Biv{i generalni direktor DP "Iris" gospodin
Bo`o Trm~i} javno se hvali{e i iznosi neistine na koje na{ sindikat mora da
reaguje.
Nije istina da ve}ina radnika Irisa pri`eqkuje gospodina Trm~i}a za ste~ajnog
upravnika a spisak koji je poslat Privrednom sudu u U`icu bio bi jako zanimqiv
za javnost jer na wemu su imena radnika koji su ve} du`e vreme na pla}enom ili
nepla}enom odsustvu i bolovawu a ima i penzionera.
Na~in na koji se do{lo do tog spiska je krajwe sumwiv jer su razne "delegacije"
pose}ivale potpisnike sa razli~itim obrazlo`ewima, tako da radnici nisu ni znali
{ta potpisuju. [to se ti~e voqe ve}ine radnika "Irisa" ~iweni~no stawe,
na dan 21.11 2001. godine, je slede}e.
Od ukupno anga`ovanih 317 radnika podr{ku Ivanu Quji}u za ste~ajnog upravnika
dala su 252 radnika, svojeru~nim potpisom. Ve}ina od preostalih 65 radnika koji
se nisu potpisali izjavili su da im je svejedno ko }e biti ste~ajni upravnik.
[to se ti~e raspodele plata, o kojima govori Bo`o Trm~i}, situacija je slede}a.
Za 3,5 godine svoje vladavine Trm~i} je uzeo oko 18 miliona dinara kredita od
~ega je za plate usmerio oko 16 miliona.
Ako ni posle ovoga Trm~i}u jo{ uvek nije jasno kakvo mi{qewe o wemu imaju radnici
"Irisa" podse}amo ga na slede}e :
- 16. avgusta 2001. godine radnice su ga izbacile fabri~kog kruga
- posle uvida u poslovnu dokumentaciju radnici su protiv wega podneli krivi~nu
prijavu zbog nesavesnog poslovawa
- UGS "Nezavisnost" poslao je zahtev Skup{tini op{tine da gospodina
Bo`a Trm~i}a razre{i svih funkcija na kojima se nalazi kao predstavnik "Irisa".
UGS "Nezavisnost" DP "Iris"
ZA GODI[WICU PRIJEPOQSKE
BITKE
NOVO SPOMEN OBELE@JE
I ove godine, u utorak 4. decembra, na dan kada se pre
58 godina odigrala ~uvena prijepoqska bitka, komemorativnim skupom kod spomenika
<4. decembar> evocira}e se uspomene i odati po{ta izginulim borcima.
O ovom istorijskom danu iz Drugog svetskog rata u kome je izginulo oko 500 boraca
Prve {umadijske, Druge proleterske i Tre}e proleterske (sanxa~ke) brigade i
drugih partizanskih jedinica govori}e komandant Prvog bataqona Prve {umadijske
brigade potpukovnik u penziji @ivorad Markovi}.
Komemorativni skup }e se odr`ati u 10 ~asova a istoga dana, sat kasnije, bi}e
sve~ano otkriveno novo spomen-obele`je kraj leve strane puta Prijepoqe-Ivawe,
ispod legendarne Sokolice, u znak se}awa na pale borce u prijepoqskoj epopeji.
Spomen-obele`je otkri}e i o juna{tvu boraca Prvog i Drugog bataqona Druge proleterske
brigade govori}e Mirko Rmandi}, predsednik Op{tinskog odbora SUBNOR-a.
M. T.
MILE[EVSKI KULTURNI
KLUB <SVETI SAVA> OBELE@IO DESET GODINA POSTOJAWA
NEGOVAWE TRADICIJE
Mile{evski kulturni klub <Sveti Sava> obele`io
je sredinom novembra desetogodi{wicu postojawa. U programu obele`avawa svog
malog jubileja, prestavqeno je Dru{tvo <Sveti Sava> iz Beograda sa kojim
je MKK uspostavio saradwu. U Muzeju je promovisana kwiga o ovom dru{tvu koju
je priredio wegov aktuelni predsednik dr Mihajlo Vojvodi}, kao i ~asopis Dru{tva
<Bratstvo>. O radu Dru{tva <Sveti Sava> koje je osnovano jo{ u 19.
veku, govorila je profesor dr Jasna Jani}ijevi}, generalni sekretar Dru{tva.
-Obnovqeno Dru{tvo <Sveti Sava> postoji evo ve} 7 godina, ali jo{ ne mo`emo
da ka`emo da je povratilo staru snagu i slavu kakvu je imalo pre rata, a kamoli
onu koju je imalo prvih godina svog postojawa. Upravo u tom periodu, od 1886.
kada je osnovano, pa do 1891. kada je wegov rad bio privremeno zabrawen, Dru{vo
je pro`ivelo svoje zlatno doba pod upravom Svetomira Nikolajevi}a koji je od
wega stvorio srpsku humanitarnu i kulturno-prosvetnu ustanovu prvog reda. Ali
kao i onda, tako i danas, kad god neko isko~i iz mora prose~nosti svojim sposobnostima
i svojom izuzetno{}u, bilo da je re~ o pojedincu ili dru{tvu, nailazi na prepreke,
na odbijawa, ponekad na zid }utawa ili ignorisawa, rekla je dr Jani}ijevi}.
Ove re~i mogle su poslu`iti i kao {lagvort za razgovor o temi < Svetosavska
duhovnost i moderni srpski identitet> koji je, kao okrugli sto, sutradan
(17. novembra) priredio Mile{evski kulturni klub <Sveti Sava>.
U radu okruglog stola u~estvovalo je vi{e nau~nih radnika iz Beograda, a moderator
skupa bio je profesor dr Milovan Mitrovi}. On je u uvodnom slovu izme|u ostalog,
rekao:
- Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet: ide li to dvoje jedno s
drugim? Da li je <ili-ili> ili < i-i>. Ja, naravno, spadam u one
qude koji bave}i se i jednom i drugom tematikom posledwih petnaestak godina
mislim da ne da mo`e, ve} da mora. Mi druge tradicije osim svoje nemamo, mi
ne mo`emo da budemo ni{ta drugo nego {to jesmo... Pri~a o identitetu, izme|u
ostalog, ima smisla i u tome da se promena izvede tako da ona ne zna~i nestajawe
onoga {to se mewa. dakle, da ostanemo svoji {to je mogu}e vi{e, svoji u promeni
koja je oslowena s jedne strane na tradiciju, a koja je s druge strane izazvana
nekim aktuelnim potrebama. Svetosavska duhovnost kao element na{e tradicionalne
kulture je ona komponenta bez koje mi ne bismo mogli da se kao narod odr`imo.
Sva izlagawa sa skupa bi}e objavqena u tematskom delu novog broja revije <Savindan>
koji Mile{evski kulturni klub priprema za Savindan naredne godine.
Gosti i u~esnici programa obele`avawa desetogodi{wice postojawa Mile{evskog
kulturnog kluba obi{li su sredwevekovne manastire u prijepoqskom kraju.
M. R. C.
NAGRADA <MILORAD
PANI]-SUREP> ZA 2001. GODINU STI@E U PRIJEPOQE
BIBLIOTECI NAJVI[E PRIZNAWE
Mati~na biblioteka <Vuk Karaxi}>
u Prijepoqu dobila je Nagradu <Milorad Pani}- Surep> za 2001. godinu.
Odluku o dodeli ovog najvi{eg doma}eg priznawa u bibliotekarstvu, doneo je Upravni
odbor Zajednice biblioteka Srbije na sednici odr`anoj 15. novembra.
Poveqa prijepoqskoj biblioteci }e biti uru~ena na Izbornoj skup{tini Zajednice
biblioteka Srbije tokom narednog meseca. Za nagradu <Milorad Pani}-Surep>
najstariju prijepoqsku kulturnu ustanovu predlo`ile su i ove godine, a po tre}i
put, sve mati~ne biblioteke sa podru~ja Zlatiborskog okruga.
<Ku}a kwiga> u na{em gradu ima, ina~e, dugu tradiciju. U Prijepoqu je
odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, 1919. godine, osnovana Gradska ~itaonica.
U Drugom svetskom ratu ~itaonica je stradala u bombardovawu Prijepoqa. U prole}e
1948. kao samostalna op{tinska kulturna ustanova, osnovana je Gradska ~itaonica.
To je i zvani~na godina osnivawa biblioteke ugra|ena u Statut. Biblioteka je
1953. godine dobila ime <Vuk Karaxi}>, a 1961. Gradska ~itaonica <Vuk
Karaxi}> je progla{ena za Mati~nu biblioteku <Vuk Karaxi}>. Danas nosi
isto ime i ima -58.000 kwiga, 1.700 ~lanova, 10 zaposlenih i sve to u sku~enom
prostoru od samo 220 kvadrata.
Biblioteka je do sada dobila vi{e priznawa. Nagrada <Milorad Pani}-Surep>
je svakako najzna~ajnije u toj kolekciji.
>Surepa> je 1983. godine dobila radnica prijepoqske biblioteke, sada penzionerka,
Hajrija Duran.
.M.R.C.
NAU^NI SKUP <KULTURNI
IDENTITET POLIMQA>
ISTRA@IVAWA TEK PREDSTOJE
Na multidisciplinarnom nau~nom skupu, u organizaciji Muzeja u Prijepoqu, podneto
ukupno 20 saop{tewa. Bez obzira na proteklo vreme i mnoge ulo`ene napore, nalazimo
se u ranoj fazi sveobuhvatnog istra`ivawa Polimqa, istaknuto u zavr{noj re~i
Muzej u Prijepoqu je od 15. do 17. novembra organizovao
peti, zavr{ni nau~ni skup ciklusa <Mile{evski zapisi>. Nakon stale{kih
skupova etnologa, istori~ara, istori~ara umetnosti i arheologa, nau~ni skup
<Kulturni identitet Polimqa> imao je multidisciplinarni karakter. Nau~ni
radnici iz desetak gradova Jugoslavije podneli su ukupno 20 saop{tewa koja se
bave istra`ivawem i prou~avawem bogate kulturne ba{tine Polimqa. Svi radovi
bi}e po~etkom naredne godine objavqeni u petoj kwizi <Mile{evskih zapisa>.
Govore}i o potrebi {to ve}eg prisustva nauke u prou~avawu kulturno-istorijske
pro{losti prijepoqskog kraja, Slavoqub Pu{ica, direktor Muzeja u Prijepoqu koji
je 1995. godine pokrenuo ciklus <Mile{evski zapisi> je ,otvaraju}i nau~ni
skup <Kulturni identitet Polimqa>, izme|u ostalog rekao:
-Ne postoji reka u Evropi na ~ijim obalama se nalazi toliko rimskih nekropola,
manastira i crkava, xamija i mejtefa, kao {to je reka Lim. Polimqe, naseqeno
jo{ u rimsko doba, ostavilo je brojne tragove civilizacija koje su vekovima
bile prisutne na ovom prostoru. To ogromno kulturno blago jednim delom je uni{teno,
jedan wegov veliki deo nikada nije istra`en, jedan mawi deo je za{ti}en, a samo
onaj najmawi je u potpunosti obnovqen. Pred istra`iva~ima i nau~nim radnicima
je velika obaveza na rekognoscirawu terena Polimqa, svestranom istra`ivawu,
za{titi i prezentaciji wegove kulturne ba{tine. A na wu su u svojim zapisima
jo{ od sredweg veka ukazivali brojni evropski putopisci, a po~etkom 20. veka
nastavili znameniti profesor pqevaqske Gimnazije Tanasije Pejatovi} i poznati
istra`iva~i Aleksandar Deroko i \ur|e Bo{kovi}. Pedesetih godina pro{log veka
u ovaj kraj dolaze prvi put stru~ne nau~ne ekipe i tako po~iwu prva istra`ivawa
na pojedinim lokalitetima. U Prijepoqu je pokrenut i nau~ni skup <Seoski
dani Sretena Vukosavqevi}a> na kome su iz godine u godinu, kroz brojna saop{tewa,
osvetqavani tragovi kulturne pro{losti Polimqa. Prijepoqski Muzej je svojim
osnivawem preuzeo obavezu prou~avawa, ~uvawa i organizovawa istra`ivawa teritorije
na kojoj on deluje. Uspostavili smo kontakte sa na{im najzna~ajnijim nacionalnim
kulturnim institucijama i uz wihovu saradwu pokrenuli smo i ove nau~ne skupove,
istakao je u pozdravnoj re~i Slavoqub Pu{ica.
Posle analiti~kih rasprava o svim podnetim saop{tewima koja su tretirala raznovrsnu
tematiku od problema istra`ivawa kasnoanti~kog i ranosredwevekovnog nasle|a
u Polimqu, do mogu}nosti digitalnih tehnologija u terenskim istra`ivawima, rezultate
nau~nog skupa <Kulturni identitet Polimqa> je, u zavr{noj re~i, sumirao
jedan od na{ih vode}ih arheologa, dr Marko Popovi}:
-Ovo je bio jedan vrlo sadr`ajan nau~ni skup. Saop{teni su vrlo zanimqivi referati,
a drugo {to ovaj skup odlikuje i ~ini ga boqim od mnogih sli~nih skupova to
je veoma plodna diskusija. U toj diskusiji bilo je vrlo zanimqivih ideja, veoma
konstruktivnih razmena mi{qewa i kada sve saberemo mo`emo re}i da je ovaj skup
prevazi{ao i ona na{a optimisti~ka o~ekivawa. Ovaj skup nije imao za ciq da
da kona~ne rezultate. O ovim istra`ivawima Polimqa ne mogu se donositi kona~ni
zakqu~ci, budu}i da smo jo{ uvek, bez obzira na proteklo vreme i mnoge napore
koji su ulo`eni, ipak u nekoj po~etnoj, ranoj fazi sveobuhvatnog istra`ivawa
Polimqa i wegovog stanovni{tva. Ovaj nau~ni skup je usmerio pravce na{ih daqih
istra`ivawa. Konstatovali smo da je neophodno detaqno rekognoscirawe sredweg
Polimqa. Sasvim jasno, treba nastaviti posao prou~avawa sredwevekovne ba{tine
koja je ovde zastupqena, relativno ~ak i dobro o~uvana, ali i u ru{evinama koje
tek ~ekaju svoje istra`iva~e i konzervatore. Tu je jedan veoma zanimqiv blok
pitawa koji se odnosi na sveukupno posmatrawe etni~kog nasle|a, etnologije uop{te
ovoga podru~ja koje je multikonfesionalno. Sasvim je sigurno da komponenta islamske
kulturne ba{tine na ovom podru~ju nije dovoqno istra`ena i da ona, tako|e, mora
dobiti ravnopravan tretman u sveukupnom posmatrawu kulturnog nasle|a Polimqa.
Posebno su, za mene , bili ispirativni referati koji su se odnosili na arhitektonsku
ba{tinu. To je jedno bolno pitawe u celoj Srbiji. Mi smo arhitektonsko nasle|e
predaka stra{no degradirali i uni{tili u nasilnom poku{aju modernizacije na{ih
varo{ica. Na{i gradovi su te`e postradali od posleratnih urbanista nego od nema~kih,
savezni~kih ili bilo kojih drugih bombardovawa. Na ovakvim skupovima se mo`e
dosta u~initi, mo`e se sa~initi gra|a i podloga za one koji }e projektovati
i ure|ivati naseobine, kako ovde u Polimqu, tako i {irom Srbije, rekao je u
zavr{noj re~i dr Marko Popovi}.
U okviru rada nau~nog skupa u Muzeju je odr`an i okrugli sto o temi <Kulturna
ba{tina Polimqa>, a u~esnici skupa su posetili i kulturno-istorijske spomenike
prijepoqskog kraja-manastire Mile{evu i Kumanicu i Veliku xamiju u Prijepoqu.
M. R. Cmiqanovi}
U FABRICI OBU]E
<LIMKA>
IZ [TRAJKA U STE^AJ
I pored apela radnici ostali kategori~ni u odluci da nastave {trajk
Sada je ve} sigurno da {trajk obu}ara koji traje mesec i po dna svi su izgledi
da }e dovesti do odlaska u ste~aj i zatvarawa ove fabrike. Naime, {trajk u ovom
kolektivu po~eo je kao kao podr{ka generalnom {trajku sindikalaca u Srbiji a
nastavqen kao obustava rada sa konkretnim zahtevima koji su se sastojali pre
svega u isplati zaostalih plata ali i ispitivawa zakonitosti poslovawa u proteklom
peridu.
Od po~etka {trajka do sada u ovom preduze}u odr`ano je vi{e sastanaka upravnih,
rukovode}ih i sindikalnih struktura i sa ovih sastanaka upu}eno je vi{e apela
zaposlenim da se prekine sa {trajkom i otpo~ne raditi, po{to se samo tako mo`e
stvoriti dohodak i isplatiti zarade.
U toku pro{le nedeqe Jusuf Mu{ki} potpresednik SO i Bo`o Trm~i} predsednik Odbora
za privredu odr`ali su sastanak sa predstavnicima {trajka~kog odbora, upravnih
i sindikalnih struktura u preduze}u na kojem je izneta ponuda SO i privrednka
na{e op{tine da se pomogne obu}arima i da je neophodno prekinuti }trajk i da
se problemi samo mogu prevazi}i sa radom .Takva ista razmi{qawa izneli su i
predstavnici upravnog odbora, sindikalne organizacije i Skup{tine preduze}a.Tom
prilikom oni su potvrdili da je {traj otpo~eo a da nisu ispo{tovani svi zakonski
okviri.Tako|e istakli su da u ovoj fabrici nije tako stawe kako pokazuju podaci
koje je izneo {trajka~ki odbor.Uz to oni su rekli da Limka ne zaslu`uje ovo
{to se sa wom doga|a.Jer, ovo je jedina fabrika u oblasti obu}arske i tekstilne
industrije u na{oj op{tini koja je poslovala samo sa jednim `iro-ra~unom.Tako|e,
kako su rekli, `iro-ra~un je blokiran tek nekoliko meseci a za vi{e meseci u
ovoj godini upla}eni su porezi i doprinosi za bruto zarade.Sa takvim ocenma
nije se me|utim slo`ila predstavnica {trajka~kog odbora isti~u}i da radnici
ne}e da prekinu {trajk a da im ~ak nijedna plata nije ispla}ena i da ne znaju
za koje su namene sve oti{le pare koje su stizale na ra~un.Na ovom zajedni~kom
sastanku predstavnika Limke i SO dogovoreno je da se o ovim pitawima odr`i jo{
jedan zajedni~ki sastanak na kojem bi u~estvovali svi ~lanovi Odbora za privredu
SO.
Nakon toga po~etkom ove nedeqe po pozivu {trajka~kog odbora ve}ina radnika do{la
je od ku}e po{to {trajk zaposlenih u ovom kolektivu traje u ku}nom ambijentu.I
na zboru koji je odr`an radnici su bili kategori~ni da {trajk treba nastaviti
i da ne `ele prekidati {trajk, a da nisu dobili nijednu platu.
Sa ovim ~inom obu}ari su se prakti~no opredelili za ste~aj.Uzaludni su bili
apeli odre|enih upravnih i sindikalnih struktura da je Limka ipak zdrav kolektiv
i da ne zaslu`uje ovakav kraj.Radnici su doneli odluku o nastavku {trajka i
oti{li ku}i.
I,A.
SE]AWE
GLEDA[ CIPELE I VIDI[ QUDE...
Fevzija I~eli} nije bio samo majstor. On je >izmi{qao< cipele...
Moram priznati da je moja qubav prema cipelama
opsesivna. Mo`da zato, veoma rano sam uo~ila da se qudi mogu zaista prepoznati
po cipelama koje nose. U izgledu tih cipela sadr`ana je i priroda toga ~oveka.
Mo`e{ da obu~e{ {ta ho}e{ ali cipele te odaju. One prosto brbqaju naglas o tebi!
Od kada znam za sebe, majstor za cipele u mojoj porodici bio je Fevzija I~eli}.
Naravno, i zato {to je bio pravi majstor ali i zato {to je umeo da >popri~a<
pri~aju}i o cipelama mnogo vi{e od mnogih koje znam, a koji se tro{e u praznom
brbqawu koje ni{ta ne ka`e... Imalo je ne{to i u toj ulici kojom se i{lo do
majstorove radionice, u vratima koja su jo{ imala alku, u avliji koja je kao
retko koja zadr`ala se}awe na neka tiha vremena...
Ja samo mogu da naslutim za{to je ~etrnaestogodi{wi de~ak, te davne 1950. godine
umolio svog strogog oca, ~uvenog prijepoqskog mesara Hanefiju, da ga da ba{
na obu}arski zanat. Pokolewima je ko`a bila prisutna u staroj gradskoj porodici.
Mada, majstor Fevzija }e kasnije pri~ati da ga je ba{ privla~ila obu}arska keceqa
i miris lepka. I bio je ponosan kada je posle tri godine, sa ura|enom cipelom
stao pred Komisiju koja mu je dala kvalifikaciju, a on postao kalfa. Radi}e
kvalifikovani obu}ar u Zanatskoj zadruzi a onda }e se ona spojiti sa opan~arskom
te }e nastati >4. decembar< a iz toga Fabrika obu}e >Limka< u kojoj
}e od prvog dana, dakle 1962. godine, raditi majstor Fevzija. Ali, ima to n
e { t o {to ~ovek nosi u sebi, pa je tako Fevzija I~eli} po~eo i da kreira cipele.
Zvalo se to modelirawe.
>Limka< je dobila Zlatnu medaqu potro{a~a na presti`nom Sajmu u Beogradu
i to je bila jedina za specijalizovan proizvod - mu{ku cipelu. Celu kolekciju
pripremio je te 1967. godine modelar Fevzo I~eli}.
1970. godine >Limka< }e osvojiti bronzanu plaketu na Sajmu obu}e u Beogradu.
Bilo je to ponovo za mu{ku cipelu ~iji je model izradio Favzija I~eli}. Tre}e
mesto je osvojeno u konkurenciji vi{e od 100 modela iz zemqe i sveta, a nagradu
su dodelili - potro{a~i. Znao je majstor meru qudi i kakva noga vaqa da stane
u cipelu.
I mogli bi mi o Fevziji I~eli}u, majstoru svoga posla jo{... Ali, ima tu jo{
jedna mala pri~a koju volim...
Kada je ono u Prijepoqu bilo Kulturno-umetni~ko dru{tvo >Branko Radi~evi}<,
bila je u wemu najaktivnija Muzi~ka sekcija. Nekako, ba{ u novembru 1958. godine
nastupi}e ~lanovi te sekcije ali }e publiku u prijepoqskom bioskopu najvi{e
odu{eviti nastup Fevza I~eli}a i Smaja ^i~i}a koji su izveli bosanske sevdalinke.
I kad se dru{tvu nazirao kraj, kad se u memqivim prostorijama po~elo retko okupqati,
i kad je ostalo jo{ samo pedesetak najupornijih, s po~etka {ezdesetih, kad je
grad ostao bez ritma i raznovrsnosti, u toj Muzi~koj sekciji ostala su samo
tri tvrdoglava ~lana: Vlado Dragovi}, Rasim ^i~i} i - Fevzija I~eli}... E, i
to je ono {to majstora Fevziju izdvaja. Taj ose}aj za gradsko dru`ewe, za meraklijsko
dokonawe, uz malo pesme i malo gitare...
Malo je i retko pri~ao javno majstor Fevzija I~eli}. Ipak, pre pet godina osta}e
zabele`eno u >Polimqu<:
-Mo`e{ imati lepo odelo ali ako nema{ dobre cipele - nema{ ni{ta...
Iznenada je od{etao majstor Fevzija iz ovog grada. Odnele su ga wegove dobre,
uredne cipele.
Ima tako smrti koje vas iznenade (a kad smrt ne iznenadi?!). Ali posle ne~ijeg
odlaska samo, tako, iznenada za}utite. To je, mo`da, dobro. Ni majstor Fevzija
I~eli} nije voleo mnogo da pri~a...
Indira Haxagi}
U SUSRET
REFORMI OBRAZOVNOG SISTEMA U SRBIJI
REFORMA [KOLSTVA-KQU^ DRU[TVENIH PROMENA
Vi{e od 100 nastavnika, u~enika, roditeqa, direktora i ~lanova {kolskih odbora,
na skupu koji je 15. novembra odr`an u prijepoqskoj Gimnaziji, razgovaralo na
temu < Korak ka reformi obrazovnog sistema u Srbiji> , uz nepodeqeno mi{qewe
o neophodnosti korenitih promena u {kolstvu
U Srbiji je po~ela {iroka javna rasprava o reformi obrazovnog sistema. Planirano
je odr`avawe oko 80 skupova na kojima }e u~estvovati desetak hiqada predstavnika
relevantnih interesnih grupa u sistemu obrazovawa i vaspitawa-u~enici, roditeqi,
nastavnici, direktori i ~lanovi {kolskih odbora. Jedan od takvih skupova odr`an
je 15. novembra u Prijepoqu.
Pozdravqaju}i u~esnike Budimir Radoji~i}, na~elnik Odeqewa Ministarstva prosvete
i sporta u U`icu, naglasio je da je reforma {kolstva kqu~ ukupnih dru{tvenih
reformi a ovakvi skupovi pre svega treba da omogu}e da se iz mno{tva ideja izvuku
one prave koje }e biti temeq budu}eg, reformisanog obrazovnog sistema u Srbiji.
<Sve na{e dosada{we reforme po~iwale su javnim raspravama a zavr{avale se
politi~kim odlukama. Kao posledicu toga imamo {kolstvo koje je siva eminencija
dru{tva u kojem `ivimo. Ono {to je uvek bilo kqu~no pitawe, a koje je do sada
potpuno ignorisano, je da reforma mora da krene od izvora-a to je {kola. Ovoga
puta takvu gre{ku ne}emo napraviti pa }emo otuda reformu temeqiti upravo na
idejama i predlozima koji se ~uju na ovakvim skupovima a wih }e u toku javne
rasprave biti vi{e od 80<, rekao je Radoji~i}.
Ina~e, razgovori su potrajali vi{e od ~etiri sata i dali su, prema re~ima Borisave
Maksimovi} koja je rukovodila ovim skupom, veoma dobre rezultate jer su u~esnici
ponudili na desetine ideja o tome kakva {kola treba da nam izgleda u budu}nosti.
Gotovo jedinstven stav svih u~esnika je da je {kolsko gradivo preglomazno i
optere}eno brojnim potpuno nebitnim sadr`ajima i da se samim tim mora drasti~no
smawiti.
Ipak, uslov od koga se mora po}i, kako je re~eno, je materijalni polo`aj prosvetnih
radnika i {kolskih ustanova u celini kao i permanentnog stru~nog usavr{avawa
nastavnog osobqa.
Od budu}e reforme se pre svega o~ekuje da da odgovore na ~etiri kqu~na pitawa:
kakve planove i programe `elimo, kakve nastavnike ho}emo, kako vrednovati obrazovawe
i kako demokratizovati {kolu? Ukoliko u tome uspemo onda smo na pravom putu
da u budu}nosti stvorimo {kolu primerenu savremenom trenutku i da ovo ne}e biti
jo{ jedna u nizu zapo~etih a nezavr{enih pri~a o reformi obrazovawa.
S. Maru{i}
GREJANjE:STARI
PROBLEM , NOVI NESPORAZUMI
ZAGREVANjE ZAKLjU^CIMA I SAOP[TENjIMA
Dok su radijatori u stanovima hladni, u punom zamahu traje ''rat'' zaklju~cima,
ultimatumima i saop{tenjima za javnost. U problematiku daljinskog grejanja u
Prijepolju uklju~ile se i politi~ke stranke i G-17 plus. Razli~ite informacije
o pro{logodi{njim donatorskim rezervama mazuta. U osnovi nesporazuma visoka
cena grejanja .
Problem daljinskog grejanja u Prijepolju u poslednje dve sedmice novembra gotovo
da je u drugi plan ''bacio ''sve ostale aktivnosti dr`avnih i drugih organa
pa i politi~kih partija .Izvr{ni odbor SO odr`ao je 16.novembra vanrednu sednicu
posve}enu samo ovom pitanju, sastala se potom i Skup{tina Zajednice stambenih
zgrada, upu}ena su dva pisma Vladi Republike Srbije, odnosno Slobodanu Milosavljevi}u
, republi~kom ministru trgovine, turizma i usluga a saop{tenjem za javnost oglasila
se i Kancelarija G-17 plus u Prijepolju. U me|uvremenu , pored Osnovne {kole
''Vladimir Peri} Valter'' i de~ijeg vrti}a grejanje su dobile samo one stambene
zgrade u kojima su stanari avansno uplatili novac za novembar .
IO SO je, na preporuku i zahtev Skup{tine Zajednice stambenih zgrada razmatrao
dopunu ponude ''Grafit projekta '' iz Nove Varo{i u vezi pru`anja usluga daljinskog
grejanja , nakon {to je ''primio '' k znanju izve{taj Komisije za ocenu valjanosti
dostavljene dokumentacije od strane ovog preduze}a , ocenio da nema dovoljno
potrebnih ~injenica i dokaza da bi korisnici usluga grejanja u kontinuitetu
i na zadovoljavaju}i na~in imali sigurnost u isporuci toplotne energije u slu~aju
ako bi se ovaj posao poverio ''Grafit projektu'' , na {to , zbog ponu|ene ni`e
cene insistiraju stanari stambenih zgrada , tako da je op{tinska vlada ostala
pri svom ranijem zaklju~ku da ovu uslugu za sada pru`a JKP ''Lim '' kome je
ovaj posao gotovo prinudno nametnut .
Na istoj sednici ~lanovi IO SO su informisani od Milutina Drobnjaka , predsednika
Izvr{nog odbora da je Vlada Republike Srbije donela odluku o usmeravanju i kori{}enju
sredstava bud`eta Republike Srbije za remont toplana u 37 gradova , prema kojoj
je za ove namene op{tini Prijepolje opredeljen iznos od 700.000 dinara , zatim
da je Komisija za grejanje , formirana od strane IO predlo`ila , a {to je prihva}eno
, da se sredstva teku}eg investicionog odr`avanja umanje za ovaj iznos i to
u delu koji tereti samo cenu stambenog prostora , tako da je efekat smanjenja
cene 5,70 dinara po metru kvadratnom za grejni period od ~etiri i po meseca.
Na ovaj na~in do{lo se do nove cene grejanja za korisnike stambenog prostora
od 45,30 dinara na {to se dodaje savezni porez na usluge od 3 odsto {to u krajnjem
slu~aju iznosi 46,60 dinara po kvadratnom metru .
Tri dana posle sednice IO SO odr`ana je pro{irena sednica Skup{tine Zajednice
stambenih zgrada na kojoj je ''... izra`eno veliko nezadovoljstvo odsustvom
volje i nesposobno{}u op{tinske vlade u pogledu re{avanja pitanja daljinskog
grejanja '' i kada je zaklju~eno da se od IO SO zahteva da nalo`i JKP ''Lim
'' da pusti grejanje u roku od 48 ~asova, a ako ovo preduze}e ne prihvati cenu
od 36 dinara po kvadratnom metru da se u posao uvede drugi ponu|a~ , odnosno
''Grafit projekt '' .Ukoliko IO SO i ovog puta bude ignorisao stavove Skup{tine
ZSZ usledi}e protesti stanara koji }e trajati sve do razre{enja ovog problema
'' , re~eno je na kraju saop{tenja za javnost nakon odr`ane ove sednice ..
Usledilo je potom i pismo Skup{tine ZSZ (22.11.) Vladi Republike Srbije na tri
stranice teksta , a koje su potpisali Manojle Glu{~evi} i Milinko Puzovi} ,
predsednici Skup{tine i IO ZSZ . Uz obilje podataka o ovom pitanju , pored ostalog
se isti~e '' ...da je SO jo{ pre jedanaest godina odlu~ila da JKP ''Lim '' uz
ostale delatnosti pru`a i usluge daljinskog grejanja, ~emu su se tada protivili
predstavnici ovog preduze}a , isti~u}i neprekidno sve do danas da imaju previ{e
problema na poslovima vodosnabdevanja , kanalizacije , javne gradske ~isto}e
i odr`avanja gradske pijace .Ovaj ~udni odnos u kome Skup{tina op{tine stalno
trenira svoju ''snagu-vlast '' kao osniva~ a JKP ''Lim '' iskazuje svoj otpor
i zahtev da ga te obaveze oslobodi, prerasta u stanje koje se prelama preko
le|a gra|ana i drugih korisnika usluga grejanja i to u vidu visoke cene ili
bez mogu}nosti grejanja ''.
Dan kasnije i Op{tinski odbor Demokratske stranke u Prijepolju sa potpisom predsednika
Slobodana Gojkovi}a obra}a se Slobodanu Milosavljevi}u , ministru trgovine ,turizma
i usluga u Vladi Republike Srbije u kome se tra`i energi~na i brza pomo} u re{avanju
problema daljinskog grejanja .Izme|u ostalog , i da se od Izvr{nog odbora SO
u Prijepolju tra`i zahtev za saglasnost na cenu grejanja , ponude JKP ''Lim
'' i ''Grafit projekta '' , zatim da se sredstva Vlade Srbije u iznosu od 700.000
dinara strogo namenski koriste i na kraju , da bud`etski inspektor Republike
Srbije izvr{i detaljnu kontrolu tro{enja sredstava bud`eta u op{tini Prijepolje
.
Zbog jo{ uvek nere{enog pitawa centralnog grejawa oglasio se Op{tinski odbor
Demokratske stranke Srbije saop{tewem za javnost u kome se navodi da i pored
inicijativa kako stanara i wihovog udru`ewa, tako i stru~ne javnosti, da se
formira javno preduze}e za pru`awe usluge grejawa, kao {to je praksa u ve}ini
op{tina u Srbiji, op{tinska vlast u Prijepoqu to nije u~inila iz neobja{wivih
razloga. OO DSS podse}a i da je pro{le zime, uz dosta problema, zahvaquju}i
pre svega mazutu iz donacija, na jedvite jade organizovano kakvo takvo grejawe
i to od polovine grejne sezone.
Svoj stav o ovom pitanju 26.novembra dala je i Kancelarija G-17 plus u Prijepolju
kra}im saop{tenjem za javnost u kome isti~e da se konfuzija i stihija povodom
pru`anja usluga grejanja nastavlja i u ovoj grejnoj sezoni .Umesto sistemskog
i zakonskog re{enja pribagava se pija~nom ube|ivanju ljudi da prihvate cenu
grejanja koja je apsolutno nerealna , ka`e se u saop{tenju za javnost Kancelarije
G-17 plus u Prijepolju .
Oslu{kuju}i sve ove razgovore i beskorisna preganjanja o grejanju , a u nemogu}nosti
da zbog bolesti , male dece i starih osoba a posebno niskih temperatura `ive
u hladnim stanovima , stanari 7-8 stambenih zgrada u Prijepolju prikupili su
potrebna avansna sredstva i uplatili ih JKP ''Lim '' ~ime su ispunili uslove
da im se grejanje ''pusti ''.Ostali se jo{ nadaju i istrajavaju u nameri da
grejanje dobiju eventualno po onoj ceni od 36 dinara po kvadratnom metru koju
je kao prihvatljivu ocenila Skup{tina Zajednice stambenih zgrada .
Izet Krije{torac
DONACIJA GR^KE
VLADE
''MINERALU'' BLIZU MILION MARAKA
Predstavnici Regionalne privredne komore U`ice i prof.
Panajotis Hristodulakis iz Instituta za ekolo{ka istra`ivanja (PAKOE) iz Gr~ke
, saop{tili su da je gr~ka vlada odobrila donacije u iznosu od oko 10,3 miliona
nema~kih maraka za realizaciju {est projekata u op{tinama Zlatiborskog okruga.
Od ovih sredstvava, u izgradnju deponije u U`icu bi}e ulo`eno 4,9 miliona maraka
, aerodroma na Zlatiboru pola miliona, ski-centra na Torniku 3,3 miliona, ribnjaka
u Katonu 390.000 , rezervoara za vodu u Po`egi 229.570 a za proizvodnju mineralne
vode u pogonu '' Mineral '' na Selja{nici skoro milion nema~kih maraka .
Vukoje Radomirovi} , potpredsednik RPK U`ice ka`e da }e realizacija odobrenih
projekata po~eti uskoro i da }e gr~ki Odbor za dodelu donacija uputiti svoje
stru~njake u Zlatiborski okrug kako bi se projekti prilagodila evropskim standardima.
Tako|e, Panajotis Hristodulakis ~iji je Institut posredovao kod gr~ke vlade
u odobravanju donacija, najavio je za mart naredne godine , realizaciju donacija
od 100 miliona dolara , koje je Vlada Gr~ke odobrila kao pomo} Republici Srbiji,
od ~ega je petina namenjena op{tinama sa podru~ja Zlatiborskog okruga.
I.K.
