Polimlje 1991


Broj 1990
30. Novembar 2001.

POLIMQE

 

ZAVR[ENO PRVENSTVO U SRPSKOJ [AHOVSKOJ LIGI
PRIKO U < ZLATNOJ> SREDINI
Ekipa Prika je, bez sumwe, jedna od naja~ih u srpskoliga{kom dru{tvu ali za ve}e domete nije dovoqna samo qubav prema <drevnoj igri>

Srpskoliga{ki {ahovski karavan okon~an je u Kraqevu zaostalim me~om izme|u doma}eg @elezni~ara i Prika. Susret koji nije imao nikakav takmi~arski zna~aj zavr{en je o~ekivanim rezultatom 3:3.
Prvi na ciq stigli su {ahisti <14. oktobra> iz Kru{evca koji su u furioznom fini{u ostvarili nekoliko iznena|uju}e ubedqivih pobeda i iza sebe ostavili Bajinu Ba{tu i FAP, koji je pre po~etka sezone slovio za glavnog favorita. Iz lige ispadaju Sevojno, @upa i Lipova, {to nije iznena|ewe, ali, niko nije o~ekvao da }e u ni`i rang Veteran iz Kru{evca koji je sve do {estog kola bio na ~elu tabele.
[ahisti Prika osvojili su {esto mesto, kao i u prethodna dva prvenstva, mada se procewivalo da ovoga puta mogu i neki korak vi{e. Ipak, s obzirom na uslove koje im nudi klub, i ovaj plasman je vi{e nego zadovoqavaju}i. Nema sumwe da je ekipa po kvalitetu uz rame {ampionskom <14. oktobru> ali za ve}e domete nije dovoqna samo qubav prema drevnoj igri.
Prvenstvo u Srpskoj ligi prakti~no je jedino ozbiqno takmi~ewe prijepoqskih {ahista u koje oni ulaze potpuno nepripremqeni jer klub nema sredstava da im obezbedi iole ja~i turnir koji bi mogao da poslu`i kao dobar trening. Besparica i na drugi na~in limitira rezultatske domete Prika, pre svega kroz termine po~etka prvenstvenih me~eva.
Poznato je da {ahovski me~evi po~iwu <strogo> u 10 ~asova, pa bi bilo normalno da igra~i no} uo~i me~a imaju hotelski sme{taj. Priko za takav <luksuz> nije imao sredstava pa se na daleka putovawa polazilo u ranim jutarwim ~asovima, {to se drasti~no odra`avalo na igru koja, kao {to je poznato, traje izme|u ~etiri i pet sati. Da ne pomiwemo da igra~i Prika jedini u ligi nemaju nikakvu nadoknadu od svog kluba.
No, pitawe je da li bi Priko uop{te u~estvovao u liga{kom takmi~ewu da nije bilo velikog razumevawa rukovodstva Tekstilnog kombinata koji je obezbedio minimalne uslove za funkcionisawe kluba.
KONA^AN PLASMAN: 14. oktobar (Kru{evac) 44, Bajina Ba{ta 40,5, FAP (Priboj) 40, Takovo (G. Milanovac) 39,5, Magnet (Po`ega) 35,5, Priko (Prijepoqe) 35, @elezni~ar (Kraqevo) 34, Prvi partizan (U`ice) 33,5, Vaqaonica (Sevojno) 31,5, Veteran (Kru{evac) 29, @upa (Aleksandrovac) 21, Lipova (Vrwa~ka Bawa) 11,5.
S. Maru{i}

 

ODR@ANA POSLEDWA SEDNICA IZVR[NOG ODBORA 38. ME\UOP[INSKIH OMLADINSKIH SPORTSKIH IGARA
MOSI SVIMA PRKOSI
Uprkos uo~qivo destruktivnoj atmosferi, brojnim protivnicima i podmetawima sa raznih strana, sportski radnici Prijepoqa uspeli da, posle desetogodi{we pauze, sportistima vrate wihove Igre i stvore uslove da one narednih godina ponovo postanu najve}a manifestacija u zemqi

Op{tina Prijepoqe preuzela je veliku odgovornost da u veoma te{kim ekonomskim i jo{ uvek nedovoqno precizno definisanim politi~kim odnosima, prva posle jedne decenije, okupi sportiste sa ovih prostora. Zadatak je bio jo{ te`i ako se ima u vidu ~iwenica da nikada u istoriji MOSI jedna op{tina nije imala tako malo vremena da pripremi uslove za wihovo odr`avawe. Mi smo imali samo ~etiri meseca jer je odluka o odr`avawu doneta tek po~etkom marta a Igre odr`ane po~etkom jula.
Uprkos tome, a po{tuju}i najplemenitije ciqeve ove manifestacije, i `equ ve}ine op{tina da ba{ Prijepoqe bude doma}in nismo imali nikakvu dilemu. Uz veliku pomo} Skup{tine op{tine, koja je izdvojila najvi{e sredstava, i radnih kolektiva, pre svega Tekstilnog kombinata i Grafokartona, podr{ku vlada SR Jugoslavije i Srbije i ostalih institucija, uspeli smo da stvorimo pristojne uslove za boravak i takmi~ewe oko 1.500 sportista iz 18 op{tina Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

VI[ESTRUKA KORIST

Iako je ekonomska situacija nalagala mo`da druga~ija razmi{qawa, Prijepoqe je imalo vi{estruk interes da bude doma}in. Na globalnom planu ova sredina dobila je veliki poen za napore u~iwene u povezivawu pokidanih veza me|u qudima nastalim vi{egodi{wim ratom i nestabilnom politi~kom situacijom na ovim prostorima. Gledano iz lokalnog ugla, zahvaquju}i Igrama u Prijepoqu je uo~qivo poboq{awe materijalne osnove za razvoj sporta i fizi~ke kulture. Rekonstruisani su brojni ruinirani sportski objekti koji bi bez dileme i daqe propadali i u vrlo kratkom roku bili neupotrebqivi. Primer stadiona ORSI najboqe govori u prilog takvoj konstataciji. Od objekta kojeg smo se do pre nekoliko meseci stideli dobili smo jedan od najboqih poligona za male sportove u Srbiji. U nameri da se pred gostima predstvimo u najboqem svetlu uradili smo veliki posao na adaptaciji brojnih objekata komunalne-infrastrukture tako da je Prijepoqe podse}alo na ona vremena kada su za ~isto}u, zelenilo i sve drugo {to grad ~ini gradom stizali samo komplimenti.
U organizaciji ove manifestacije kroz Organizacioni odbor, Izvr{ni odbor i komisije u~estvovalo je preko 200 qudi {to je brojka koja je sama po sebi na izvestan na~in garantovala da }e posao uspe{no biti zavr{en. Ipak, kqu~ni momenat da se Prijepoqe uop{te kandidauje za doma}ina Igara bila je odluka Skup{tine op{tine da se iz buxeta (po osnovu duga kojeg je prema buxetu imao Tekstilni kombinat) za organizaciju MOSI izdvoji 5. 200.000 dinara. Da nije bilo toga ne bi bilo ni Igara u Prijepoqu.

MALE PARE-VELIKE IGRE

U izve{taju koji je Izvr{ni odbor jednoglasno usvojio stoji da je ukupan prihod iznosio 6.781.000 dinara a tro{kovi 6. 795.000 dinara. Najvi{e sredstava ulo`eno je u rekonstrukciju stadiona ORSI, blizu 3.000.000 dinara, i izgradwu sportskih terena kod hotela <Mile{eva>, 1.350.000 dinara. Sve ovo govori kako je nagla{eno na sednici, da je Prijepoqe sa relativno skromnim sredstvima, koja su veoma racionalno tro{ena, organizovalo jednu veliku manifestaciju od koje je imalo vi{estruku korist.
I na kraju treba re}i da je Prijepoqe i u takmi~arskom pogledu bilo daleko ispred svojih rivala. Ubedqivo je osvojilo prvo mesto i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji a samim tim i u sveukupnom plasmanu.

S. Maru{i}


U BIJELOM POQU PO^ELO (PA PREKINUTO) SU\EWE NEBOJ[I RANISAVQEVI]U ZA OTMICU I LIKVIDACIJU PUTNIKA U [TRPCIMA
NASTAVAK SU\EWA 24. DECEMBRA
*Ranisavqevi} pori~e sve elemente optu`nice, isti~u}i da je u istrazi priznao u~e{}e u otmici i likvidaciji 20 putnika voza Beograd - Bar u [trpcima 27. februara 1993. godine pod torturom policije * Tokom dvodnevnog su}ewa, do prekida, saslu{ani Ranisavqevi} i ve}ina ~lanova porodica otetih putnika *Nastavak krajem decembra uz pretwu privo|ewa svedoka koji se, uporno, ne odazivaju sudskim pozivima

U bjelopoqskom Vi{em sudu, pred velikim krivi~nim ve}em kojim predsedava predsednik doktor Vukoman Golubovi}, u sredu, 5. decembra, po~eo je glavni pretres Neboj{i Ranisavqevi}u, 37 - godi{wem stolaru iz Despotovca, optu`enom za u~e{}e u planirawu i izvo|ewu otmice putnika iz voza Beograd - Bar u mestu [trpci u Republici Srpskoj, 27. februara 1993. godine. Optu`nica koju zastupa Milosav Velikovi}, zamenik Vi{eg tu`ioca u Bijelom Poqu, tereti Ranisavqevi}a za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva. On je, stoji u optu`nici, kao pripadnik paravojne formacije kojom je komandovao Milan Luki}, u~estvovao u planirawu, otmici i likvidaciji dvadeset putnika iz voza koji je saobra}ao na relaciji Beograd - Bar, 27. februara 1993. godine, u stanici [trpci.
Na po~etku pretresa predsedavaju}i ve}a, doktor Golubovi}, potsetio je da je prvi glavni pretres pred ovim ve}em optu`enom Ranisavqevi}u odr`an u maju 1998. godine, a potom u junu 2000. godine. Zbog toga {to je ve}i deo dokaza koje optu`nica navodi na podru~ju Republike Srpske, bila je neophodna saglasnost tamo{wih dr`avnih organa za obavqawe rekonstrukcije. Tako|e, rekao je predsedavaju}i ve}a doktor Golubovi}, nije bilo ni vaqane saradwe sa istra`nim organima u Srbiji. Sve je to uslovilo da izme|u dva pretresa pro|e vreme koje, po zakonu, name}e da glavni pretres, opet, po~ne od po~etka.
Optu`eni Ranisavqevi} je, prvog dana glavnog pretresa, zahtevao da mu se pro~itaju izjave date na ranijim pretresima.Potom je u celosti ostao pri ranije datom iskazu da nije, na bilo koji na~in koji optu`nica navodi, ume{an u planirawe otmice, weno izvo|ewe i likvidaciju otetih putnika.
* Kriti~nog dana, 27.februara 1993. godine, ja sam posle podne do{ao u Vi{egrad iz Despotovca, gde sam se nalazio nekoliko prethodnih dana. Nave~e sam po{ao u ku}u svoje devojke koju sam te ve~eri verio i kasnije je o`enio. Za doda}aj u [trpcima doznao sam tek sutradan, iz {tampe i iz pri~e nekih mojih drugova. Milana Luki}a sam upoznao tek nakon ovog doga|aja, a na brani kod Vi{egrada, tamo gde optu`nica tvrdi da sam pucao u qude, bio sam samo jednom u prolazu kad sam sa jedinicom i{ao na izvi|awe. [to se ti~e priznawa datog u istrazi, ono nije moje. Ja sam samo potpisao ono na {ta su me u policiji pod torturom prisilili, rekao je Ranisavqevi}.
Optu`eni Ranisavqevi} je objasnio, potom, da je u Vi{egradu `iveo i bavio se sitnom trgovinom kako bi obezbedio sredstva za `ivot. Rekao je da je prevarom, radi navodnog preuzimawa kafe i jo{ neke robe, 15. oktobra 1996. godine, domamqen do grani~nog prelaza blizu Rudog gde je, kako je dodao, otet od strane crnogorskih organa bezbednosti. Optu`eni je u celosti porekao delo koje mu se otu`nicom stavqa na teret.
Milka Zuli~i}, majka otetog Zvezdana Zuli~i}a, otetog u [trpcima, rekla je da zna ko su stvarne ubice ovih qudi i da je sme{no {to optu`eni Ranisavqevi} sedi ovde, {to samo navodi na zakqu~ak da je nekome stalo da se ovaj proces ovako odvija. [efkija Kajevi}, brat otetog Nijazije, rekao je da je nejasno za{to sud insistira na detaqima koji su, po mi{qewu rodbine otetih, nebitni. Zbog glasno izre~ene primedbe, nakon {to je svedo~io, predsedavaju}i ga je, potom, udaqio iz sudnice. Prvog dana saslu{ani su u svojstvu svedoka i Zahir Hani}, Ethem Softi}, Bahto Husovi}, Muslim Rastoder, Elifa Bakija, Ka}o Preqevi}, Refka Zekovi}, Atifa Memovi}, Koviqka Buzov i Sahret Baba~i}, koji nisu imali drugih saznawa od onih koja su ve} dali na ranije odr`anim pretresima.
Nakon {to je prvog dana optu`eni Ranisavqevi} odbacio sve optu`be, drugog dana glavnog pretresa bilo je planirano saslu{awe {est svedoka ali se nijedan nije pojavio u Vi{em sudu u Bijelom Poqu pa je predsedavaju}i ve}a doktor Vukoman Golubovi} istakao da }e za naredni pretres, koji je zakazan za 24. i 25. decembar, prisilno biti dovedeni svedoci koji izbegavaju dolazak na su}ewe, a bi}e saslu{an i jedan broj svedoka koje su predlo`ili punomo}enici o{te}enih porodica i branioci optu`enog.
Dogovoreno je da drugog dana pretresa, 25. decembra, u Vi{egradu bude izvr{ena rekonstrukcija doga|aja na Hidrocentrali u Vi{egradu i da woj prisustvuje svedok Du{ko Petrovi} iz Despotovca.
* Nama je stalo da se {iroka javnost, i jugoslovenska i me}unarodna, na pravi na~in informi{e o toku pretresa. [to se ti~e Haga, oni nisu zainteresovani za ovaj predmet i mi o~ekujemo od tu`ioca Karle del Ponte da nam odgovori ho}e li nam ustupiti neki od dokaza predmeta koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv Milana Luki}a, koji se pomiwe u ovom na{em pretresu*, rekao je doktor Golubovi}, predsednik velikog krivi~nog ve}a, obave{tavaju}i brojne novinare, svedoke i druge zvani~nike o zakazivawu nastavka glavnog pretresa.
Na slede}i pretres sudija Golubovi} pozvao je Du{ka Petrovi}a iz Despotovca, Dragog i Neboj{u Obradovi}a, Slavoquba Milutinovi}a i Radi{u Milo{evi}a iz Despotovca, Goluba Bulatovi}a i Branka Katala iz Podgorice, Zorana Udovi~i}a i Radenka Gruji~i}a iz U`ica, Hadiju Mujevi} iz Ulciwa, Slobodana Bi~evi}a i Pera Vukovi}a iz Priboja, Velizara Vrani}a i Marinka Zindovi}a iz Brodareva, Vuka Nin~i}a iz Prijepoqa, Fehima Ko~ana iz Godo~eqe kod Berana, [efkiju Avdi}a i Isa Sijari}a iz Bijelog Poqa, Marka Plazini}a iz ^a~ka, Miroslava Vrani}a iz Subotice, Rifata Ramovi}a iz Beograda, [efka Alomerovi}a iz Novog Pazara, Saniju Zup~evi} iz Danske. Neki od ovih svedoka bi}e privedeni prinudnim putem.
M.M.M.


* SARADWA

Predsedavaju}i ve}a, doktor Vukoman Golubovi}, otvaraju}i pretres istakao je da je saradwa sa organima Republike Srpske u istra`nom postupku na podru~ju Vi{egrada bila veoma korektna. Problema je bilo, posebno pre oktobarskih doga|aja, sa dr`avnim organima Srbije. Jedan broj svedoka nije se odazivao pozivu. Nije bilo ni dokaza da su pozivi bili uru~eni. Takva praksa je delom nastavqena, pa se Sud obratio pismom ministru policije u Vladi Srbije za pomo}.
M.

* TABU TEMA

- Ovaj slu~aj je za medije,i, uop{te u Srbiji, do oktobarskih doga|aja, bio tabu tema. Znam da je, ~ak, i istra`nom sudiji uskra}eno da u stanici policije u Despotovcu dobije tra`ene podatke, rekao je branilac optu`enog Ranisavqevi}a, advokat Goran Krsti}.
M.


* SU\EWE SA * UKUSOM* POLITIKE

- Ne mogu da se otmem utisku da je i ovo su|ewe zakazano u predve~erje nekih krupnih politi~kih zbivawa u Crnoj Gori. Po{to ovoga puta idemo u susret referendumu o samostalnosti Crne Gore, koji se na velika zvona najavquje, ne mogu ni sebe, a kamo li druge, da ubedim kako ovo su|ewe nema veze upravo s tim. O~igledna je, naime, politizacija celog tog slu~aja {to porodice o{te}enih te{ko primaju, rekao je Velija Muri}, punomo}enik porodica otetih putnika.
M.

 

TRIBINA DEMOKRATSKE STRANKE
BR@E SE NIJE MOGLO
-istakao Boris Tadi}, potpredsednik DS, govore}i na tribini u Domu revolucije o promenama posle 5. oktobra 2000. god. Vi{e od jednog ~asa potpredsednik DS odgovarao na pitawa gra|ana

Tribina Demokratske stranke na kojoj je govorio Boris Tadi}, potpredsednik DS, o aktuelnoj politi~koj i ekonomskoj situaciji u na{oj zemqi, odr`ana 5. decembra u Domu revolucije, privukla je dosta pa`we kako kod simpatizera i ~lanova DS tako i drugih gra|ana. Na po~etku svog izlagawa potpredsednik DS izneo je sve one zadatke koji su do sada realizovani na planu vra}awa me|unarodnog ugleda na{e zemqe. Tom prilikom Boris Tadi} je rekao da su od tri ciqa koja je DOS utvrdio u predizbornoj kampawi dva u potpunosti ostvarena dok je tre}i samo delimi~no. Po wegovim re~ima na me|unarodnom planu ostvareni su svi planirani zadaci, zemqa vra}ena u UN, tako|e, uspe{no su realizovani pregovori sa monetarnim organizacijama vezanim za otpis dugova. Jedini ciq koji nije u potpunosti ostvaren odnosi se na realizaciju dru{tveno-ekonomskih promena i wihovu brzinu.
-Od svih signala koje smo dobili od sveta mo`da je najzna~ajniji onaj koji se odnosi na zakqu~ewe ugovora sa Monetarnim fondom i Pariskim klubom. To je pogotovo zna~ajno jer ova se zemqa ne mo`e obnoviti bez stranih investicija. Zemqa je ispra`wena od novca i to najvi{e ratovima koji su vo|eni ali i kra|om. Tako|e, imali smo deset godina zatvorene ekonomije koja nije pogodovala rastu privrede pa je i to uticalo na te{ku situaciju sa parama, rekao je Boris Tadi}.
U nastavku svog izlagawa potpredsednik DS izneo je dosta pora`avaju}e podatke vezane za odlazak u inostranstvo najpismenijeg dela nacije kao i trenutno ni malo ru`i~asto stawe vezano za obrazovnu strukturu stanovni{tva: - Proteklih godina 300.000 najobrazovanijih mladih qudi oti{lo je u inostranstvo. U ukupnom broju stanovni{tva samo pet procenata je visokobrazovanih a 30 odsto sredweobrazovanih. Ostatak stanovni{tva ima zavr{enu osnovnu {kolu ili nema nikakvu. Po na{im saznawima skoro jedna tre}ina stanovni{tva je u funkcionalnom smislu nepismena i nije u stawu da svoju pismenost koristi u profesionalne svrhe. Ovakva situacija dobrim je delom posledica doga|awa u dru{tvu u kojem smo `iveli posledwu deceniju, koje je bilo lakirano i u kojem su glavni idoli bili mo}, novac i nasiqe, istakao je Tadi}.
Govore}i o politi~koj sceni Srbije on je rekao da DOS sa~iwava 18 stranaka koje su prili~no heterogene ali da, i pored evidentnih razlika, DOS mora opet biti zajedno. To se pogotovo ti~e odnosa DS i DSS kao i partija koje ih podr`avaju i gde je u posledwe vreme sve vi{e razlika.
Po mi{qewu Tadi}a strate{ki ciqevi na{e zemqe na planu razvoja su poqoprivreda, telekomunikacije, saobra}aj i energetika.
Nakon uvodnih napomena o dru{tveno-ekonomskoj situaciji u kojoj se zemqa nalazi, Boris Tadi} je vi{e od jednog ~asa odgovarao na mnoga pitawa prisutnih. Izme|u ostalog, gra|ani i ~lanovi DS pitali su za{to se toleri{e da u Prijepoqu sredstva od zakupa prostorija biv{eg OK SK ubira iskqu~ivo SPS iako je, kako su rekli, to narodna imovina. Pored toga, pitali su za{to se toleri{u kriminalne radwe u prijepoqskim preduze}ima kao {to su Iris, Tekstilni kombinat i Limka. Za{to Prijepoqci pla}aju najskupqe grejawe u Srbiji, bilo je jedno od pitawa. Pored toga, potpredsednik DS odgovarao je i na pitawa dokle se stiglo sa regionalizacijom Srbije isti~u}i da decentralizacija Srbije je pravi na~in za re{avawe pitawa Vojvodine, ali i Ra{ke ili Sanxaka, kako neko zove ovo podru~je. Odgovaraju}i na pitawa prisutnih, Tadi} je govorio i o odnosima Crne Gore i Srbije kao i o stawu na Kosovu koje je daleko od o~ekivanog i adekvatnog ali je jedino mogu}e u ovakvoj situaciji. Na mnoga pitawa lokalnog karaktera potpredsednik DS je odgovorio pitawem:- [ta ste vi u~inili na wihovom razre{avawu?
Jedno od pitawa odnosilo se na tempo promena u dru{tvu i da li se trebalo druga~ije obra~unati sa qudima iz biv{eg re`ima: -Mi nismo i{li na revoluciju i nismo bili za revolucionarne metode, ali s druge strane-ako je dru{tvo u takvom moralnom slomu kao {to je na{e bilo, onda je mo`da i trebalo to uraditi po{to se neke pojave i neki qudi ne mogu o~istiti osim revolucijom, rekao je Boris Tadi} na tribini DS.
I. Ali~kovi}

NA[A TEMA:SVOJINSKA TRANSFORMACIJA DRU[TVENOG KAPITALA
PRIVATIZACIJA-BUDU]NOST KOJU STVARAMO
Pi{e:Goran Sekuli}

O trenutno najaktuelnijoj temi, privatizaciji ili svojinskoj transformaciji dru{tvenog kapitala kako je prvobitno nazvana, na{ List je u vi{e navrata pisao.U nameri da ovaj proces {to vi{e pribli`imo na{im ~itaocima u narednih nekoliko brojeva objavqiva}emo priloge o tome kako je privatizacija po~ela, kakva su iskustva u na{oj sredini i koji su naredni planovi. Autor priloga je Goran Sekuli}, diplomirani ekonomista i finansijski direktor Elana.U ovom preduze}u, koje je prvo u na{oj op{tini zavr{ilo poslove privatizacije, Sekuli} je bio odgovorno lice za realizaciju tih poslova.
Procena kapitala, modeli svojinske transformacije, program transformacije, upis akcija, tender, aukcija, privatizacija, restruktuirawe, po~etak za imetak... su samo neki od termina sa kojima se sre}u oni koji se bave svojinskom transformacijom-privatizacijom bilo aktivno kroz u~estvovawe u transformaciji ili pasivno putem medijske prezentacije.
Poja{wewe ovih i drugih kategorija najboqe }emo uraditi ako se osvrnemo na institucionalna re{ewa kojima je definisana svojinska transformacija u periodu 1989.-2001. godina.
Svojinska transformacija u Jugoslaviji po~ela je da se sprovodi od 1990. godine dono{ewem i primenom Zakona o isplati li~nih dohodaka, sredsatava za neposrednu zajedni~ku potro{wu i sredstava za ishranu radnika u toku rada. Pomenutim zakonom uvedeno je ograni~ewe (takozvano zale|ivawe) li~nih dohodaka, odnosno deo pove}awa zarada (50 odsto) se ispla}ivao radnicima kroz interne deonice, uz osloba|awe od pla}awa poreza i doprinosa.
Slede}i institucionalni korak koji celovitije razra|uje ovu problematiku jeste dono{ewe Zakona o dru{tvenom kapitalu koji je prakti~no zna~io nadgradwu Zakona o prometu i raspolagawu dru{tvenog kapitala s kraja 1989. godine. Ovim zakonskim dokumentom prakti~no je pokrenuta transformacija kako je u javnosti prihva}en ovaj proces. I tada ne{to mawe od jedne tre}ine od ukupnog broja preduze}a u Srbiji je zapo~elo transformaciju.
Novi republi~ki Zakon o uslovima i postupku pretvarawa dru{tvene svojine u druge oblike donet je 1991. godine i znatno je poo{trio uslove privatizacije i to pre svega kroz smawewe popusta, skra}ewe roka za otplatu akcija, uvo|ewe procene vrednosti kapitala kao obaveze, i sve to se odrazilo na usporavawe ovog procesa. Nakon toga nezapam}ena hiperinflacija iz 1993. godine i izmena republi~kog Zakona uz uvo|ewe obaveze revalorizacije dovele su do potpunog marginalizovawa akcijskog kapitala u ukupnoj strukturi kapitala. Sa ovim je proces oprivatizacije prakti~no zaustavqen, a vi{e od 2000 preduze}a je moralo tra`iti pravni lek, najpre od privrednih a potom i od Vrhovnog suda. Verovatno zbog uticaja tada{we politike na sudstvo pravni lek je izostao i mnogim preduze}ima nije bilo ni do <lekova> ni do suda.
U 1997. godini usvaja se novi republi~ki Zakon o svojinskoj transformaciji koji se primewivao do izmena koje su usvojene u februaru 2001. godine. Su{tina ovog zakona ogledala se, pre svega, da su preduze}a mogla u}i u transformaciju ako u strukturi kapitala imaju dru{tveni odnosno dr`avni kapital, zatim da su preduze}e samo ili ovla{}eni procewiva~ procenom utvrdili vrednost ukupnog kapitala, vrednost dru{tvenog i dr`avnog kapitala i vrednost kapitala drugih vlasnika.
Prema ovom zakonu kontrolu procene i postupka svojinske transformacije vr{ila je Direkcija koja organizaciono pripada Ministarstvu za ekonomsku i vlasni~ku transformaciju. [to se ti~e kapitala, zakon je predvi|ao da se on transformi{e na autonoman na~in, prema posebnom programu i uz saglasnost osniva~a. Osnovni na~in je autonomna svojinska transformacija, dok su se ova dva druga na~ina primewivala kod 75 preduze}a sa liste koju je sa~inila Vlada Republike Srbije.
Kada je re~ o modelu autonomne svojinske transformacije zakon je predvi|ao prodaju akcija sa i bez popusta radi prodaje kapitala, zatim prodaju akcija radi prikupqawa dodatnog kapitala takozvanu dokapitalizaciju, kao i konverziju duga u akcije poverilaca.
Za ovaj celokupni desetogopdi{wi period u kome se sprovodi svojinska transformacija dru{tvenog kapitala karakteristi~no je da je bio obele`en ~estim promenama propisa kojima se reguli{e navedena oblast. Upravo ta stalna pravna nesigurnost uticala je na negativno raspolo`ewe stranih investitora i opreznost po pitawu ulagawa u na{u privredu.
Iako je proces svojinske transformacije zapo~eo jo{ 1989. godine ne mo`emo re}i da se mnogo odmaklo od po~etka. Jer, pored svojih nespornih pozitivnosti dosada{wi tok svojinske transformacije imao je i svojih mawkavosti. Naime, kapital preduze}a transformisao se tako {to su zaposleni i lica koja su nekad bila zaposlena u preduze}u dobijali 60 procenata vrednosti tog kapitala u vidu poklona. Istovremeno imali su pravo prvenstva kod kupovine kapitala. Ovde treba ista}i da naslednici onih zaposlenih ili biv{i zaposleni koji su umrli pre po~etka svojinske transformacije nisu mogli u~estvovati u procesu svojinske transformacije.
Kada je re~ o podeli besplatnih akcija zna~ajno je re}i da na taj na~in kapital dele oni koji su stvorili kapital jednog preduze}a.Istovremeno negativna je strana da podela besplatnih akcija ne zna~i obezbe|ewe sve`eg, dodatnog kapitala koji se mo`e obezbediti dokapitalizacijom. No u svemu tom postavqa se pitawe da li `eli inostrani partner da ulo`i dodatni kapital u preduze}e u kojem nije ve}inski vlasnik.
U dosada{wem procesu transformacije zaposleni su dobijali akcije koje im daju pravo na upravqawe i dividendu.
PORESKI SISTEM-DESTIMULATIVAN
Istekom roka od 5 godina od dana sticawa akcija mora se platiti porez na te akcije. To deluje prili~no destimulativno, ako se ima u vidu da se porez mora platiti i u situaciji kada se po osnovu posedovawa akcija neostvari dividenda.Tako|e situacija kada su akcije ste~ene po osnovu besplatnog upisa, sa neizvesno{}u da }e se po tom osnovu dobiti dividenda, a izvesno{}u da }e se platiti porez mo`e uticati da akcionari akcije prodaju u bescewe.
Kada je re~ o interesima treba re}i da je osnovni motiv akcionara da se ostvari {to ve}a dividenda.U periodu kada ve}ina akcionara stekne status penzionera normalno je da }e nastojati da se dobit i dividenda uve}a na ra~un relativnog smawewa zarada.
Na kraju recimo da do sada svojinska transformacija nije bila obavezna ve} dobrovoqna i neoro~ena. Na taj na~in preduze}a nisu bila stimulisana da zapo~nu privatizaciju.No sa dono{ewem novog zakona sve se mewa.Ubrzana privatizacija doma}ih preduze}a bi}e jasan signal za dolazak straonog kapitala.
Ova razmi{qawa o privatizaciji mo`da je najboqe zavr{iti konstatacijom poznatog teoreti~ara <Postoji budu}nost koja se stvara i budu}nost koju stvaramo. Prava budu}nost sastoji se od obe>.


/U slede}em broju:Iskustva AD Elan u privatizaciji/

FILM
STI]I DO APSURDA
>Ni~ija zemqa<

Najuspe{niji film sa prostora biv{e Jugoslavije ove godine je film >Ni~ija zemqa<, mladog bosanskohercegova~kog rediteqa Danisa Tanovi}a. Zlatna palma u Kanu za scenario je ve} bila sasvim dovoqna preporuka za ovo ostvarewe koje je nastalo u produkciji {est evropskih zemaqa (izme|u ostalog i Slovenije). Film je pozvan na sve svetske festivale i dobio je pregr{t nagrada, a na festivalu u Motovunu (Hrvatska) dobio je nagradu Me|unarodnog udru`ewa filmskih kriti~ara. To je drugi put da filmski kriti~ari dodequju nagradu mladom reditequ Tanovi}u koji je pre koju godinu za dokumentarni film o opsadi Sarajeva tako|e dobio nagradu na Evropskom filmskom festivalu.
U vreme kad je kanski festival bio aktuelan, ka`u izve{ta~i da je najpopularniji vic u Kanu bio upravo {tos iz Tanovi}evog filma >Ni~ija zemqa<. Naime, dva Bosanca, u rovu, na frontu u nekoj >vukojebini< razgovaraju. Jedan ~ita novine i odjednom uzvikne: >Pa, ovo je u`as<! Na to drugi pita: >[ta<? Prvi odgovara: >Pa, rat u Ruandi<!
Upravo, ta doza humora, koja je prisutna u >Ni~ijoj zemqi< otvara nam pri~u o apsurdnosti rata, uz zavidnu minucioznost, konciznost i odli~ne uloge Branka \uri}a, Rene Bitorajca i Filipa [ovagovi}a. Tanovi} otvara mnogo pitawa, ne `uri sa odgovorima ali vrlo eksplicitno preispituje ulogu Ujediwenih nacija u ratu u Bosni i Hercegovini. Onima koji su u stawu da u skladu sa svojim mogu}nostima bez pristrasnosti gledaju i cene doga|aje iz bliske pro{losti, ostaje da tuma~e sve mogu}nosti qudskog tela i duha ostavqenog da le`i na tempiranoj bombi. Svako pomerawe - zna~i stradawe.
Ina~e, ono {to je interesantno je da je ovo, posle skoro jedne decenije, prvi film jednog bosanskohercegova~kog autora koji je stigao u na{ bioskop. To je i prvi film, van podru~ja Jugoslavije (sada{we) koji se bavi ratom u Bosni. A, jo{ jedan kuriozitet: tog prole}a 1992. godine, u okviru repertoara prijepoqskog bioskopa najavqivan je film Bewamina Filipovi}a >Praznik u Sarajevu<. Pre filma stigle su slike rata iz Sarajeva. Film nikada nije prikazan.
I.H.

Povodom 58-godi{njice Prijepoljske bitke

ODR@ANE MEMORIJALNE SVE^ANOSTI

Ispred spomenika 4.decembar govorio @ivorad Markovi}, u~esnik Prijepoljske epopeje, komandant Prvog bataljona Prve {umadijske brigade i potpukovnik u penziji. Odata po{ta poginulim borcima i polo`eni venci i cve}e na Spomen- kosturnicu.U podno`ju Sokolice otkrivena spomen plo~a u znak se}anja na hrabrost i borbu za slobodu u~esnika bitke.

Na dan kada se pre 58. godina odigrala ~uvena Prijepoljska bitka, u kojoj je herojski palo oko 500 boraca Prve {umadijske, Druge proletereke i Tre}e proleterske ( Sand`a~ke) brigade i drugih partizanskih jedinica i ovog 4. decembra u gradu na Limu odr`ane su komemorativne sve~anosti.U prisustvu predstavnika SO Prijepolje, gra|ana, delegacija op{tina i bora~kih organizacija iz [umadije,Zlatiborskog okruga i severne Crne Gore memorijalne sve~anosti su po~ele himnom SRJ '' Hej Sloveni '' i polaganjem venaca i cve}a na Spomen kosturnicu. Vence su polo`ile delegacije Saveznog i Republi~kog odbora SUBNOR- a , Zlatiborskog okruga, SO Prijepolje, OO SUBNOR-a, op{tina i bora~kih organizacija Aran|elovca, Bajine Ba{te, Bijelog Polja, Kola{ina, Priboja, Pljevalja i Mojkovca.Minutom }utanja odata je po{ta svim borcima koji su poginuli brane}i Prijepolje i ranjenike u partizanskoj bolnici.
- U novembru 1943.godine Druga proleterska i Peta kraji{ka divizija NOBJ vodile su `estoke bitke protiv nema~kih i bugarskih okupacionih snaga, ~etnika Dra`e Mihajilovi}a i muslimanske milicije na prostorima Sjenice, Nove Varo{i, Prijepolja i Brodareva. Brane}i slobodnu teritoriju Ra{ke oblasti, divizije su stvarale uslove za preno{enje te`i{ta operacija u Srbiju - rekao je na po~etku govora @ivorad Markovi} i dodao da su Nemci zbog toga preduzeli krajem novembra i po~etkom decembra ofanzivnu operaciju sa ciljem da {to br`e ovladaju oslobo|enim teritorijama u Ra{koj oblasti i isto~noj Bosni kao i glavnim operacijskim osnovicama partizanskih snaga za prodor u Srbiji.
- Iskusna Prva nema~ka brdska divizija je krajem novembra zavr{ila sve pripreme za napad planiran za po~etadecembra. Imala je ta~ne podatke o broju, rasporedu i naoru`anju Druge proleterske divizije koje su prikupili nema~ki vojni obave{tajci i mesni agenti uba~eni u Pljevlja, Prijepolje, Priboj, Novu Varo{ i Brodarevo.Me|utim, i {tab Tre}e proleterske brigade preko svojih obave{tajaca dobio je ta~ne podatke o predstoje}em napadu, pa ih je 3.decembra u 22 ~asa dostavio {tabu Druge proleterske divizije - podsetio je Markovi} i konstatovao, da su nakon munjevitog napada nema~kih snaga pre svanu}a 4.decembra 1943.godine, u Prijepolju i okolini a naro~ito u zgradi Bolnice i na visu Sokolice, vo|ene ogor~ene i dramati~ne borbe u kojima su proleterski i {umadijski bataljoni pru`ali zadivljuju}i otpor nadmo}nijim i tehni~ki opremljenijim nema~kim snagama.Opkoljeni nema~kim pukovima i nabujalim Limom oni su se tokom celog dana 4.decembra herojski i juna~ki branili.Ginuli su sa pesmom i poklicima slobodi,svesno bez straha i panike.Pretrpeli su veoma velike gubitke.Poginulo je preko dve tre}ine boraca Prve {umadijske brigade dok je njen Tre}i bataljon gotovo ~itav uni{ten.Polovina boraca dva bataljona Druge proleterske brigade je tako|e poginula, naglasio je Markovi}.
- Posle napada na Prijepolje nema~ka Prva brdska divizija nastavila je ofanzivna dejstva i prema ^ajni~u, Vi{egradu, Bijelom Polju i @abljaku.Nemci su 4.decembra sa Luka~evi}evim ~etnicima zauzeli Novu Varo{ a 7.decembra Priboj.Ove gradove su branili delovi Kraji{ke divizije koji su se oko 10.decembra povukli na levu obalu Drine.S njima su se povla~ili partijski komiteti, pojedini odbornici narodne vlasti, ve}nici Zemaljskog antifa{isti~kog ve}a naroda Sand`aka kao i delovi PO iz novovaro{kog, pribojskog i mile{evskog sreza. Druga proleterska divizija se posle pada Pljevalja izvukla na levu obalu ]ehotine i tu organizovala odbranu.Time je zavr{ena Prijepoljska bitka - rekao je na kraju govora @ivorad Markovi},komandant Prvog bataljona Prve {umadijske brigade prilikom komemorativnih sve~anosti povodom 58 - godi{njice Prijepoljske bitke na platou ispred spomenika 4.decembar.
- U kra}em kulturno- umetni~kom programu nastupili su u~enici Gimnazije ''Prof. Branko Radi~evi} ''.
- Istim povodom u podno`ju Sokolice na levoj strani puta Prijepolje - Ivanje, 4.decembra otkrivena je spomen plo~a kao ve~no podse}anje na hrabrost i borbu za slobodu izginulih boraca,u~esnika prijepoljske epopeje.Govorio je Mirko Rmandi},predsednik OO SUBNOR-a u Prijepolju.
- Ostalo je u nezaboravu jutro 4.decembra 1943.godine kada je fa{isti~ka neman zasula Prijepolje i sva brda oko njega vatrom iz svih oru`ja i oru|a, a manje grupe uz pomo} doma}ih izdajnika ustremile se hladnim oru`jem na partizanske stra`are koji su ~uvali mostove i va`nije objekte u gradu. Na prilazima Prijepolju, Sokolici i Ko{evinama nalazile su se jedinice Prvog i Drugog bataljona Druge proleterske brigade, a u samom gradu Prva {umadijska brigada koja se ovde smestila par dana ranije da se odmori posle dugog i te{kog mar{a iz Srbije kao i jedinice koje su obezbe|ivale Prijepolje i komandu mesta.Brodarevski pravac branile su jedinice Tre}e proleterske (Sand`a~ke) brigade,dok se u susednim Pljevljima nalazio {tab Drugog korpusa i bolnica sa oko 4000 ranjenika.Ovde, na legendarnoj Sokolici, Ko{evinama i Ivanju bataljoni Druge proleterske brigade su desetkovani.Na ovoj znamenitoj litici Prijepolja pali su i Milan Raki},komandant drugog bataljona Druge proleterske brigade i njegov zamenik Du{an Je~menica,koji su progla{eni za narodne heroje.Herojski je palo jo{ blizu 500 boraca Druge proleterske, Prve {umadijske,Tre}e proleterske (Sand`a~ke) i drugih partizanskih jedinica u prijepoljskoj epopeji u ~iju je slavu podignut spomenik 4.decembar i kojima danas otkrivamo i ovaj znamenj- krajputa{ ispod Sokolice da ve~no podse}a mlade generacije na njihovo juna~ko delo i `rtvovanje za slobodu svog naroda,rekao je Rmandi} koji je potom,zajedno sa Milenkom Jovanovi}em - Mikotom,u~esnikom bitke,otkrio spomen plo~u palim proleterima.

Izet Krije{torac