|
|
POLIMQE
SPORT
IMPOZANTNI REZULTATI PRIJEPOQSKIH SPORTISTA U 2001.
GODINI
GODINA VELIKIH REZULTATA
Protekla godina osta}e upam}ena po tome {to su, posle desetogodi{we pauze, ponovo
odr`ane MOSI. Atleti~ari na ~elu kolone uspe{nih
Godina koja je za nama osta}e upam}ena po jednom impozantnom
doga|aju, posle punih deset godina pauze, ponovo su odr`ane Me|uop{tinske omladinske
sportske igre. U Prijepoqu, naravno, a gde bi drugo. Manifestacija koja je izazvala
nostalgi~na ose}awa onih ne{to starijih qubiteqa sporta, sportisitima pru`ila
priliku da se dru`e i takmi~e sa onima sa kojima je punu deceniju bilo "zabraweno"
dru`ewe, organizatorima pome{ana ose}awa zadovoqstva i zebwe. Oni koji su posle
mno{tva poku{aja uspeli da "otmu" Igre od zaborava delovali su pobedni~ki.
Povratak MOSI na scenu izazvao je razli~ite reakcije. Neki su bili odu{evqeni,
neki ravnodu{ni, ali je bio i znatan broj onih kojima se ova ideja nije svidela.
No, bilo kako bilo, mora se priznati da su Igre bile veliki izazov, krupan zalogaj
i poprili~an rizik. Sportski radnici Prijepoqa uz punu podr{ku lokalne vlasti
i privrednih kolektiva, bili su odlu~ni u svojoj nameri i na kraju su odneli
veliku pobedu. Ne samo sportsku. MOSI su ponovo me|u nama. Vreme }e, u to ne
treba sumwati, potvrditi zna~aj onoga {to je ura|eno.
KRUPAN KORAK ATLETSKI
Ako neko odlu~i da sprovede anketu o tome koji je sportski
kolektiv bio najboqi u 2001. godini sigurno je da ne}e imati te`ak posao. Po~asno
mesto bez ikakve dileme pripada Atletskom klubu "Polet". U potpunoj
senci mladi zaqubqenici u "kraqicu sportova" vredno su trenirali posledwih
nekoliko sezona da bi wihov talenat eksplodirao ba{ u 2001.
Ekipa predvo|ena Spasojem Petri}em i Marijom Divac osvojila je gomilu medaqa
na raznim takmi~ewima. Ali, ne na bilo kakvim takmi~ewima. Najpre su na sebe
skrenuli pa`wu na Kupu Srbije da bi na Kupu Jugoslavije u Senti prosto zadivili
atletske stru~wake. Uz to, najboqi prijepoqski atleti~ar Spasoje Petri} dobio
je veliko priznawe po{to je uvr{ten u spisak kandidata za junirsku reprezentaciju
Jugoslavije koja }e ove godine u~estvovati na Balkanskom {ampionatu. Posle ovih
rezultata ni brojne medaqe na MOSI nisu vi{e bile iznena|ewe.
Jo{ jedan klub o kome se malo zna bele`io je rezultate sli~ne atletskim. Kik-boks
klub, u godini u kojoj smo u ovom sportu postali svetska velesila i bili organizatori
Svetskog prvenstva, postigao je vredne rezultate. Ekipa predvo|ena mladim borcima
Vojislavom Isakovskim i Vladanom Zindovi}em donela je pregr{t medaqa sa mnogih
takmi~ewa.
"PUTEVI" PONOVO U ELITI
Odbojka je i daqe na{ presti`ni sport. Odbojka{i FAP
Livnice "guraju" drugu drugoliga{ku sezonu mada su ove jeseni rezultati
poprili~no mr{avi pa u narednu godinu ulaze pre svega sa ciqem da obezbede opstanak.
Odbojka{ice Puteva vratile su se tamo gde im je i mesto- u Drugu saveznu ligu.
Iako novajlije, "ne brenuju" previ{e svoje rivale zvu~nih imena pa,
ukoliko se ne dogodi ne{to posve nepredvi|eno, ne}e morati da brinu za drugoliga{ki
status. U 2001. godini dobili smo jo{ jednu odbojka{ku ekipu- `ensku ekipu OK
"FAP Livnica". Za sada se marqivo radi i ~eka da ekipa poraste za
velika dela.
Rukometa{i su postali stabilan drugoliga{ a nije malo onih koji smatraju da
se mo`e i korak vi{e. Za sada su to nerealna predvi|awa. Ipak, ono ~ime se rukometa{i
mogu pohvaliti je ~iwenica da su najgledaniji od svih svojih sportskih kolega
u Prijepoqu.
U fudblaskom klubu "Polimqe" izgleda da su pre`iveli strmoglavi pad
od Druge lige do Zone. Klub je konsolidovan, ekipa je talentovana i za ovaj
rang veoma kvalitetna, pa se ve} sada, uprkos velikom bodovnom zaostatku, razmi{qa
i o Srpskoj ligi.
[ahisti Prika zavr{ili su sezonu u skladu sa o~ekivawima. Sredina srpskoliga{ke
tabele domet je koji se u ovakvim uslovima mo`e smatrati uspehom.
KOLIKO PARA TOLIKO MUZIKE
Godina koju ispra}amo bila je izuzetno uspe{na za prijepoqske
sportiste ali u`asno te{ka za qude koji vode klubove. Onima koji bar malo poznaju
neka kretawa u sportu nije zapravo jasno kako su svi prijepoqski klubovi uop{te
uspeli da zavr{e takmi~ewa. Jer, sredstva koja se iz buxeta izdvajaju za sport
sme{no su mala ~ak i za dva, a da ne govorimo za dvadeset sportskih klobova.
Qudi koji vode klubove na ivici su strpqewa jer vi{e nemaju ni snage niti im
dostojanstvo dozvoqava da svakodnevno sa ispru`enom rukom obijaju pragove prijepoqskih
preduze}a i mole lokalne gazde da im udele neki dinar za ne{to {to smo ve} odavno
proglasili op{tim dobrom. Ne sme se ni pomisliti {ta }e se desiti sa prijepoqskim
sportom, a {to naravno nije iskqu~eno, da i ovo malo sportskih entuzijasta digne
ruke od svega. Zbog toga sugestija, molba, upozorewe onima koji odlu~uju za
malo elasti~niju raspodelu buxetskih sredstava. Sportu ne treba mnogo ali sa
ovim sa ~ime sada raspola`e ne mo`e dugo.
Putevi jesu va`ni, va`ni su i kontejneri, va`ni su i trotoari. Ali {ta }e nam
trotoari ako wima mlade generacije ne budu hodale uspravno, zdravo, dakle sportski,
ve} ne daj Bo`e korak levo-korak desno.
S. Maru{i}
NOVEMBAR KAO OKTOBAR
Prose~na neto zarada ispla}ena u novembru u op{tini Prijepoqe iznosila je 4.757
dinara i mawa je za 0,8 odsto od oktobarske. Na nivou Republike prose~na novembarska
zarada bila je 6.869 dinara tako da je ve}a od prijepoqske za 30 odsto.
Na podru~ju Zlatiborskog okruga Prijepoqe je po novembarskim platama na posledwem,
destom, mestu, mada je pad zarada zabele`en i u op{tinama Ariqe, Bajina Ba{ta
i Priboj. U Prijepoqu je bruto zarada iznosila 6.825 dinara. U ^ajetini je iznad
10.000, U`icu preko 11.000 a u Kosjeri}u 15.439 dinara.
M. T.
KONTEJNERI POKLON HUMANITARACA
Op{tinska uprava je u saradwi sa humanitarnom organizacijom MERCI KORPS ugovorila
isporuku 268 kontejnera za potrebe gradskih i prigradskih naseqa Prijepoqa,
Seqa{nice, Kolovrata, Ivawa, Velike @upe i Brodareva. Nabavkom komunalnih kontejnera
obezbedi}e se uslovi da se organizovanim izno{ewem sme}a obuhvate i prigradska
naseqa i mesne zajednice u kojima do sada to nije ra|eno, a {to }e doprineti
poboq{awu komunalne higijene i ekolo{ke za{tite reka u op{tini.
U ciqu realizacije ovog posla, kako je zakqu~eno na posledwoj sednici IO SO,
deo nov~anog u~e{}a od 25 odsto u odnosu na nabavnu vrednost kontejnera obezbedi}e
se uplatama gra|ana. Gradska direkcija }e u ovoj godini izdvojiti za ove namene
150.000 dinara.
I. K.
ZAMENA STARIH NOV^ANICA
Stare nov~anice od pet, deset, dvadeset, pedeset i sto dinara prestaju da budu
zakonsko sredstvo pla}awa od 1. januara 2002. godine.
Nov~anice se mogu zameniti do 31. decembra ove godine u svim poslovnim bankama
i filijalama Zavoda za obra~un i pla}awe, saop{tila je Narodna banka Jugoslavije.
Posle tog roka zamena starih dinarskih nov~anica mo}i }e da se obavi jo{ u naredna
dva meseca na ograni~enom broju {altera Narodne banke Jugoslavije i ZOP-a, navodi
se u saop{tewu.
M. T.
ZA OBVEZNICE U U@I^KU BANKU
Distribuciju obveznica stare devizne {tedwe za {tedi{e biv{e Pribojske banke
u Prijepoqu obavqa}e U`i~ka banka-Poslovna jedinica Prijepoqe, koja sada posluje
u sistemu Vojvo|anske banke.
Iako je do sada relativno malo interesovawa za podizawe obveznica stare devizne
{tedwe, sve {tedi{e koje podignu obveznice mogu izvr{iti wihovo evidentirawe
i deponovawe u Slu`bi za platni promet Narodne banke Jugoslavije i posle odabirawa
zastupnika ponuditi ih na berzansku prodaju.
I. A.
JUGOBANKA U SISTEMU JUBANKE
Re{ewem Privrednog suda u Beogradu, od polovine ovog meseca filijala Jugobanke
u Prijepoqu, odnosno Osnovna banka u U`icu, posluje u sistemu Jubanke AD Beograd.
Ovo pripajawe, koje se o~ekivalo ve} du`i vremenski period, izvr{eno je u skladu
sa reformskim zahvatima na planu ukrupwavawa kapitala i po{tovawu zakonskih
uslova u poslovawu osnovnih banaka. Tako }e sada filijala nekada{we Jugobanke
u Prijepoqu poslovati kao filijala Jubanke, dok }e se glavna filijala nalaziti
u U`icu.
U ovoj bankarskoj ku}i procewuju da }e ulazak u sistem renomirane Jubanke omogu}iti
jo{ ve}u stabilnost u plasmanu kredita i pru`awu drugih bankarskih usluga.
I. A.
MANASTIR MILE[EVA
KA NOVOJ MONOGRAFIJI
Neophodna nova istra`ivawa celog kompleksa Mile{eve i preispitivawe do sada
donetih zakqu~aka, ka`u nau~ni radnici
Na svim nau~nim skupovima koji se bave na{om bogatom
sredwovekovnom kulturnom ba{tinom nezaobilazni su referati o manastiru Mile{evi.
I skoro svi, donose}i nove podatke i pitawa vezana za ovu "carsku srpsku
lavru", name}u na kraju zakqu~ak o potrebi novih, svestranijih istra`ivawa
kako bi se do{lo do potpunije istine o zna~aju Mile{eve i wenoj ulozi u istoriji.
Tako je bilo i na nau~nom skupu "Kulturni identitet Polimqa" koji
je Muzej u Prijepoqu organizovao sredinom novembra 2001.
O Mile{evi su podneta tri saop{tewa. Prof. dr Ivan \or|evi} sa Filozofskog fakulteta
u Beogradu svoj rad naslovio je "Ka novoj monografiji o zidnom slikarstvu
Mile{eve". Isti~u}i potrebu za pisawem nove monografije, prof. \or|evi}
je naglasio da Mile{eva nije do kraja ispitana i da temeqno treba pretresti
gra|u starih istra`iva~a. Prof. dr Branislav Todi}, tako|e sa beogradskog Filozofskog
fakulteta, saop{tio je "neka nova zapa`awa o programu fresaka u Mile{evi",
dok je dr Danica Popovi} sa Balkanolo{kog instituta SANU govorila o najnovijim
otkri}ima u kompleksu mile{evskih pe}inskih isposnica. Sve ovo je uticalo da
Mile{eva i u zavr{noj re~i skupa dobije posebno "slovo".
Nagla{avaju}i da u Polimqu treba nastaviti posao prou~avawa bogate sredwovekovne
ba{tine, dr Marko Popovi} ( Arheolo{ki institut SANU) je istakao da je ona ovde
relativno ~ak i dobro o~uvana, ali i u ru{evinama koje tek ~ekaju da "vaskrsnu
iz zaborava", kao {to je to prijepoqski Muzej u~inio sa Davidovicom i Kumanicom.
U zavr{noj re~i dr Popovi} se posebno osvruno na Mile{evu:
- Ovde je iskristalisana jedna ideja koja mora da se preto~i u ne{to {to }e
biti obaveza. Manastir Mile{eva, kao jedno od kapitalnih dobara iz nasle|a na{ih
predaka, ~esto je bio tema nau~nih radova. Me|utim, sasvim je jasno iz onih
saop{tewa koja smo ~uli, da se manastiru Mile{evi mora ponovo nau~no pristupiti,
da se doneti zakqu~ci moraju preispitati i da se moraju izvr{iti dopunska istra`ivawa
koja se ne mogu odnositi samo na `ivopis, ve} na celinu manastirskog kompleksa.
Mislim tu na isposnice i na sve ono {to je do sada istra`eno a nije publikovano.
A da ne govorim posebno o `ivopisu koji stvarno zahteva, da ne ka`em, reinterpretaciju,
ali u svakom slu~aju ima tu puno novoga {to se mo`e saop{titi. To je, na primer,
jedno od kapitalnih dela na kome treba raditi, rekao je dr Marko Popovi} u zavr{noj
re~i.
U svakom slu~aju, novi podaci i pozivi na preispitivawe pojedinih rezultata
dosada{wih istra`ivawa govore o jo{ uvek nevalorizovanom velikom zna~aju i ulozi
Mile{eve u istoriji i potrebi da se sve to u dogledno vreme osvetli u novoj
monografiji koju zaslu`uje, i dugo ~eka, ovaj manastir s po~etka 13. veka.
M. R. Cmiqanovi}
KULTURA U 2001.
GRAD BEZ "LUDE"
"Svako selo ima svoju ludu koja je wegova radost i nije selo ako je nema.
I grad ima svoju ludu. To je pozori{te i ako ga nema onda i nije grad".
Ovim re~ima je najavqena radost {to Kawi`a najzad postaje
grad jer je dobila pozori{te. Prijepoqe ime svoje "totalno pozori{te",
"politi~ko pozori{te" i "teatar apsurda". Ima i svoj "festival
malih eksperimentalnih scena" koji se odigrava tokom cele godine,naj~e{}e
iza kulisa. Ali, uprkos svim ovim "ozbiqnim" pozori{nim `anrovima
i "cewenom" festivalu nema svoju ludu, nema svoje pozori{te. Imalo
ga je, pre i posle onog prvog i onog drugog svetskog rata. Sada ga nema. Imalo
je, pa vi{e nema, ni Republi~ki festival amaterskih pozori{ta kome je samo za
neupu}ene odrednica "amaterski" umawivala zna~aj za ovu sredinu. Danas
su ve}ina tih "amaterskih" ansambala koji su gostovali na festivalu
u Prijepoqu postali renomirana profesionalna pozori{ta. To je slu~aj sa Kikindom,
Vrawem, Vaqevom...Sa tim se sastavima prijepoqsko AP ~esto nadigravalo na sceni,
ponekad i pobe|ivalo. (Amatersko pozori{te Doma revolucije je kao republi~ki
pobednik u takvoj konkurenciji leta 1989. predstavqalo Srbiju na saveznom festivalu
(velike Jugoslavije) u Trebiwu.
Prijepoqe ne samo da nema svoju ludu, svoje pozori{te, nego nema ni ludu k.g.
(kao gosta), nema pozori{nih predstava u svom kulturnom kalendaru.
Ne mo`e se, naravno, pozori{nim ar{inom meriti nivo kulturnih dostignu}a u jednom
gradu. Ali, sumirawe godi{weg bilansa u kulturi prilika je da se uka`e na zabriwavaju}u
ti{inu koja se odigrava pred ve} godinama spu{tenom pozori{nom zavesom u Domu
revolucije. (Mo`da gradski oci koji iz buxeta deo "kulturnog kola~a"
izdvajaju i za rad pozori{ta i ne znaju da pozori{te u Prijepoqu ne radi).
Kulturni pe~at 2oo1. dali su pojedini programi u prijepoqskom Muzeju i projekti
koje na za{titi na{e kulturne ba{tine vodi ova ustanova i delatnost Biblioteke
koju je na pravi na~in prepoznala {ira stru~na javnost dodeliv{i joj najvi{e
priznawe u bibliotekarstvu, nagradu "Milorad Pani}-Surep". U vi{e
izlo`benih prostora prire|eno je tokom godine tridesetak postavki, u Sopotnici
i Prijepoqu odr`ana je prva radionica performansa u nas, aktuelni filmovi ~esto
su vrlo brzo stizali na repertoar Doma revolucije. Organizacijom kulturnih sadr`aja
oglasilo se i novoformirano Dru{tvo za nauku, kulturu i umjetnost Bo{waka "Ikre",
a Muzej i Mile{evski kulturni klub "Sveti Sava" koji obele`ava deset
godina rada u~estvovali su u produkciji dokumentarnog turisti~kog filma "Svetibor".
Dvanaestominutni film rediteqa Dragomira Zupanca u~estvovao je na brojnim festivalima
u zemqi i inostranstvu. Na svim oven~an nagradama, na najboqi je na~in promovisao
kulturne i prirodne znamenitosti prijepoqske op{tine.
Na kraju treba, kao vredan, zabele`iti i podatak da je Gimnazija posle dosta
vremena, posle obavezuju}eg {kolskog zvona, otvorila svoje dveri i za kulturne
sadr`aje. U~inila je to simboli~no u zbornici, promocijom kwige "Ti{ina
je mirisala bosiokom" svog nekada{weg |aka, kratko i profesora, Velibora
Jovanovi}a koji `ivi u Priboju. Gimnazija je, kao nekada{we kulturno `ari{te,
tako prekinula svoju ti{inu ispoqenu u kreirawu kulturnog `ivota u Prijepoqu.
M.R.Cmiqanovi}
HUMANITARNA POMO] PRIJEPOQSKOM
ZDRAVSTVU
"CESVI" POMOGAO SA 90.000 MARAKA
* Italijanska humanitarna organizacija pomogla u ovoj godini prijepoqskom zdravstvu
u dovr{etku gra|evinskih radova, nabavci opreme i materijala, obnovi voznog
parka i stru~nom usavr{avawu osobqa
Zdravstvene organizacije u op{tini Prijepoqe i ovu godinu zavr{avaju u znaku
zna~ajne humanitarne pomo}i kako preduze}a i pojedinaca iz zemqe i inostranstva
tako i humanitarnih organizacija i institucija. Zna~ajnu pomo} prijepoqsko zdravstvo
dobilo je od UNICEF-a, direktno ili preko humanitarne organizacije "CARE"
koja obezbe}uje gorivo za grejawe Bolnice i Doma zdravqa. Treba pomenuti uvo}ewe
"Baby frendly" programa u porodili{tu, organizovawe {kole roditeqstva
ali i akcije "[kola bez droge".
Od humanitarnih organizacija koje su pomogle prijepoqsko zdravstvo doktor Volo|a
]ukovi}, direktor Doma zdravqa isti~e francuski Crveni krst koji je isporu~io
pe}i na ~vrsto gorivo za sve terenske ambulante i organizaciju "Nova frontiera"
~iji je delokrug rada ku}no le~ewe i patrona`na slu`ba. Wihova pomo} se sastojala
u opremi, priboru i potro{nom materijalu za pomenute slu`be i bila je isporu~ivana
nekoliko puta tokom godine, ka`e ]ukovi}.
- Ono {to sa posebnom zahvalno{}u nagla{avam je pomo} italijanske humanitarne
organizacije "CESVI" ~iji je predstavnik Alberto Odjero u stalnom
kontaktu sa nama i koji je zna~ajno doprineo da se ova humanitarna organizacija
vi{e puta pojavi kao donator prijepoqskom zdravstvu. U periodu od aprila do
decembra ove godine ova humanitarna organizacija, ~iji je donator Humanitarni
biro Evropske unije (ECHO) pomogla nas je sa ukupno oko 90.000 maraka. Najve}i
deo pomo}i pripao je Domu zdravqa a ona se sastoji od finansijske podr{ke realizaciji
gra|evinskih radova, nabavci medicinske opreme i materijala, obnovi voznog parka
i stru~noj pomo}i, isti~e ]ukovi}.
[to se ti~e gra|evinskih radova ova humanitarna organizacija pomogla je da se
uradi termoizolacija nose}ih stubova Doma zdravqa, renoviraju o{te}eni podovi
u slu`bama oftalmologije i stomatologije, kompletno adaptiraju sanitarni ~vor
i prostorije u Rentgen slu`bi i izgradi nova kartoteka u Slu`bi op{te medicine.
Italijanski humanitarci su nabavili reagense za oko 15.000 razli~itih biohemijskih
analiza i oko 10.000 analiza za hematolo{ki analizator, zatim spektrofotometar,
sterilizator, automatske pipete i komoru za razvijawe rentgen filmova. Osim
{to su finansirali popravku kompletnog voznog parka i wihovu pripremu za zimsku
sezonu, ova humanitarna organizacija je, pre desetak dana, poklonila novu "Ladu
nivu" Domu zdravqa za potrebe terenske ambulante. Isto tako "CESVI"
je finansirao u~e{}e medicinskog i rukovodnog osobqa iz Doma zdravqa na dva
seminara - o adekvatnoj i neadekvatnoj upotrebi antibiotika u sektoru primarne
zdvavstvene za{tite i o menaxmentu u zdravstvu.
- Isti~emo visoku profesionalnost svih ~lanova ove humanitarne organizacije,
kako operativaca na terenu tako i slu`benika, wihovu efikasnost i temeqitost
u svim etapama rada, od procene stvarnih potreba do realizacije pomo}i i evaluacije
wenih efekata, ka`e dr. ]ukovi}.
M.M.M.
Re{ewem Privrednog suda u Beogradu, od polovine ovog
meseca filijala Jugobanke u Prijepoqu, odnosno Osnovna banka u U`icu, posluje
u sistemu Jubanke AD Beograd. Ovo pripajawe, koje se o~ekivalo ve} du`i vremenski
period, izvr{eno je u skladu sa reformskim zahvatima na planu ukrupwavawa kapitala
i po{tovawu zakonskih uslova u poslovawu osnovnih banaka. Tako }e sada filijala
nekada{we Jugobanke u Prijepoqu poslovati kao filijala Jubanke, dok }e se glavna
filijala nalaziti u U`icu.
U ovoj bankarskoj ku}i procewuju da }e ulazak u sistem renomirane Jubanke omogu}iti
jo{ ve}u stabilnost u plasmanu kredita i pru`awu drugih bankarskih usluga.
I. A.
Posledwe zasedawe so u 2001.godini
Buxet "te`ak" 124 miliona
Op{tinskom odlukom iz buxetskih prihoda u narednoj godini
ustanovama i preduze}ima iz oblasti dru{tvenih delatnosti raspore|eno ne{to
preko pedeset miliona dinara, za op{tu komunalnu potro{wu ~etrdeset dva i po
miliona a za rad organa uprave dvadeset pet miliona dinara. Ovogodi{wi buxet,na
osnovu rebalansa, uve}an za osam miliona i tri stotine hiqada dinara. Za rad
politi~kih stranaka i partija u 2002.godini opredeqen iznos od 610.000 hiqada
dinara. SO donela program rada u narednom jednogodi{wem periodu. Visoka ocena
odr`anim "38 MOSI" koje su po~etkom jula ove godine odr`ane u Prijepoqu.
Skup{tina op{tine Prijepoqe na sednici koja je odr`ana 24.decembra (predsedavao
Stevan Puri}, predsednik SO) donela je odluke o buxetskoj potro{wi za narednu
godinu, rebalansu buxeta za 2001.godinu, zatim, Odluku o finansirawu politi~kih
stranaka i partija i razmotrila vi{e drugih pitawa iz svoje nadle`nosti.
Iako je bilo predvi|eno da sednica po~ne u 11 ~asova kasnilo se blizu pola sata
zbog ~ekawa odbornika SPS koji su bili na odborni~kom klubu, dok se na rad po
dnevnom redu pre{lo tek u 12 ~asova nakon razmatrawa vi{e predloga za wegovu
dopunu. Skup{tina je jedino prihvatila predlog Bo`a Trm~i}a, odbornika SPS da
se, zbog izutetno te{kog stawa u prijepoqskoj privredi, ve} na narednoj sednici
razgovara o ovom pitawu.
Pre dono{ewa Odluke o rebalansu ovogodi{weg op{tinskog buxeta, koji je uve}an
za 8.328.700 dinara u odnosu na prvobitno utvr|en plan, kra}e uvodne napomene
dala je Svetislavka Kokovi}, na~elnik Odelewa za buxet, finansije i privredu
SO isti~u}i da je od ovih sredstava za finansirawe MOSI igara opredeqen iznos
od 5.200.000 dinara, 1.230.000 za potrebe osnovnog obrazovawa i za komunalnu
potro{wu 1.563.000 dinara. Dodala je jo{ da je "iznos od 200.000 dinara
od sredstava namewenih za MOSI igre preusmeren (zakqu~kom IO SO) za finanirawe
izgradwe repetitora na Milov~e brdu - u Brajkovcu preko teku}e buxetske rezerve".
U kra}oj raspravi Dragan Svi~evi} je rekao da se rebalans buxeta radi zbog toga
{to je plan bio lo{ i da se u krajwem slu~aju radi o prevari na {ta je u ponovnom
javqawu reagovala Svetislavka Kokovi} re~ima da ona na taj na~in nikada nije
radila, dok je Stevan Puri}, predsednik SO rekao da je predlog rebalansa op{tinskog
buxeta za 2001.godinu ura|en prema slovu zakona i da u vezi toga nema nikakvih
problema. Aziz Haxifejzovi} je bio mi{qewa da se buxetska sredstava ne koriste
na vaqan na~in i da odborni~ka grupa SDA ~iji je on predsednik, ne}e glasati
za predlo`enu odluku. Ipak, ve}inom glasova SO je donela Odluku o rebalansu
op{tinskog buxeta za 2001.godinu.
U nastavku sednice donete su odluke o izmenama i dopunama Odluke o pla}awu i
na~inu kori{}ewa poraza na fond zarada za teku}u godinu, finansijskog plana
prihoda i rashoda JP Direkcija za izgradwu "Prijepoqe" u 2001. godini,
Odluku o pla}awu i na~inu kori{}ewa poreza na fond zarada za 2002. godinu i
Program rada SO u narednom jednogodi{wem periodu. Predlog odluke o finanirawu
politi~kih stranaka u 2002. godini izmewen je, nakon izre~enog stava odborni~kog
kluba SPS, u delu ukupno opredeqenih buxetskih sredstava za ove namene, tako
da }e politi~ke partije dobiti 610.000 dinara. Ova sredstava bi}e im raspore|ena
srazmerno zastupqenosti wihovih odbornika izabranih u SO Prijepoqe.
- Ukupno pove}awe prihoda i rashoda buxeta op{tine Prijepoqe u 2002. godini
iznosi 62 odsto u odnosu na prethodni period, {to zna~i da se predla`e buxet
od 124.181.940 dinara, rekao je u uvodnom izlagawu Milutin Drobwak, predsednik
IO SO i napomenuo da su prihodi od taksi (lokalnih, komunalnih, op{tinskih,
administrativnih i boravi{nih) planirani skoro na nivou iz prethodne godine.
Rast li~nih dohodaka, predvi|eno je, da se pove}a za 30 odsto u odnosu na novembar
2001. godine dok se planira pove}awe materijalnih tro{kova svih buxetskih korisnika
u proseku od 58 - 62 odsto, naglasio je Drobqak, dodaju}i da su ispo{tovani
svi kriterijumi za raspodelu kao i specifi~nosti u pojedinim oblastima buxetske
potro{we.
U diskusijama odbornika o ovom pitawu nije bilo nekih ve}ih primedbi , ve} i
pohvala na predlo`eni dokument, osim {to je Dragan Svi~evi} tra`io da se posebno
iska`u zarade funkcionera, Radojko Petri} da se kod opredeqenih sredstava za
{tampawe lista "Polimqe" naglasi da je to za sedmi~no izdavawe novina,
a Aziz Haxifejzovi} da se smawe op{tinski tro{kovi reprezentacije sa predlo`enih
490.000 na 400.000 dinara i da se sa ne{to ve}im iznosom finansira JIP "Polimqe"
po{to buxet daje sredstava za samo pet (od ukupno {esnaest) plata zaposlenih
u ovoj informativnoj ku}i. Negde u ovom delu sednice, kada se razgovaralo o
"Polimqu", Stevan Puri}, predsednik SO je izneo svoje li~no mi{qewe
o lokalnim novinama re~ima: "Nit smrde nit miri{u". Odbornik Mile
Puzovi} je, govore}i o osnovnom obrazovawu, rekao da su predlo`ena sredstva
nedovoqna da pokriju ni najosnovnije potrebe i da bi trebalo na}i na~ina da
se {kolama i zaposlenim u wima pomogne. Na kraju je doneta Odluka o buxetu op{tine
za 2002. godinu u formi i u iznosu kako je predlo`eno od strane IO SO Prijepoqe.
Odbornici SO na ovoj sednici usvojili su Izve{taj o radu u radnoj 2000/2001.
godini pred{kolske ustanove De~ji vrti} "Mi{a Cvijovi}" uz ocenu da
su u potpunosti realizovani svi programski zadaci i obaveze i da je uspe{no
ostvaren program pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa.
Iako je u raspravi o organizovawu "38. MOSI", koje su od 5.do 8.jula
2001. godine odr`ane u Prijepoqu, bilo razli~itih tuma~ewa i mi{qewa, posebno
u istupima Aziza Haxifejzovi}a i Safeta Plani}a, bilo da je re~ o tro{ewu para
ili u~esnicima na igrama, pa sve do naknada za rad slu`benim licima, ipak su
na kraju Igre dobile izuzetno visoku ocenu odbornika uz konstataciju da je op{tina
Prijepoqe kao doma}in igara obezbedila dobre uslove za wihovo odr`avawe i da
su ispuwena o~ekivawa op{tina - u~esnica i {ire javnosti. Konstatovano je i
da su Organizacioni odbor i wegova tela u veoma kratkom roku obavili te`ak i
odgovoran zadatak kvalitetno, a da su sredstava kori{}ena namenski i racionalno.
I. Krije{torac
PRIVREDA U 2001. GODINI
[TRAJKOVI, HEMI^ARI I LIVCI
U prvoj godini novog milenijuma ~ije posledwe dane upravo
odbrojavamo, i koja je ujedno i prva novoreformska godina posle oktobarskih
doga|aja iz 2000. godine, uglavnom je produbqen jo{ ve}i jaz izme|u uspe{nih
preduze}a i onih niskoakumulativnih iz oblasti tekstila i obu}arstva. Naime,
dok su <Elan> i <Livnica> kao najuspe{niji prijepoqski kolektivi
napravili jo{ ve}i iskorak na planu uspe{nog privre|ivawa dotle su <Limka>
i <Iris>, uzdrmani {trajkovima i sumwama u nezakonite radwe, tonuli sve
dubqe u vode ~ija ih bujica nosi u ste~aj. Tako|e, neizvesna je situacija i
sa najve}im prijepoqskim kolektivom Tekstilnim kombinatom <Qubi{a Miodragovi}>.
Godina je, ina~e, po~ela montirawem novonabavqene opreme u Tekstilnom kombinatu
koja je stigla iz Gr~ke. Istovremeno, u <Elanu> su nastavqeni poslovi
na transformaciji dru{tvenog vlasni{tva. Sredina godine, pa sve do po~etka jeseni,
u oblasti privrede osta}e upam}ena i po nemilim doga|awima u <Irisu> gde
su radnici tra`e}i isplatu zarada, ali i realizaciju drugih zahteva, danima
{trajkovali. Na kraju, kada ni{ta nije pomoglo, radnici su primorali direktora
da napusti kancelariju i direktorsku fotequ. Nakon toga brigu o prijepoqskim
konfekcionarima preuzeli su inspektori i sudovi. Me|utim, ovom kolektivu ne
ide u prilog ~iwenica da su wegovi dugovi ve}i od ukupnog kapitala.
I dok se u <Irisu> stawe kako-tako smirilo i proizvodwa nastavqena, a
~ekaju se odluke suda, u Fabrici obu}e <Limka> situacija je sasvim neizesna
i preti potpuni ste~aj ovog preduze}a sa vi{edecenijskom tradicijom. Obu}ari
su pre dva i po meseca otpo~eli {trajk kao podr{ku generalnom {trajku sindikalaca
u Srbiji a nakon toga {trajk su nastavili sa jasno profilisanim stavovima koji
se ti~u iskqu~ivo wihovog preduze}a. Tra`ili su isplatu zaostalih zarada, toplog
obroka i regresa ali i obelodawivawe stawa na `iro ra~unu kao i obaveza i dugovawa
i nenapla}enih prihoda. Po{to im rukovodstvo kolektiva nije moglo garantovati
brzu isplatu zaostalih zarada radnici su nastavli {trajk sve do kraja godine.
I za ovaj kolektiv, kao i za <Iris>, upu}ena je prijava Privrednom sudu
u U`icu za uvo|ewe ste~ajnog postupka zbog vi{emese~ne blokade `iro ra~una.
U svemu tome ostaje nedoumica da prijepoqski obu}ari odlaze <pod led>
iako novi rukovode}i qudi, ~lanovi Upravnog odbora ovog kolektiva, tvrde da
situacija nije tako alarmantna i da re{ewa postoje. No, radnici su ostali nepokolebivi
u odluci o nastavku {trajka.
Posledwi kvartal 2001. godine osta}e istovremeno zabele`en i po doga|ajima koji
su u{li u istoriju prijepoqskih hemi~ara. <Elan> je u ovom periodu izgubio
status dru{tvenog preduze}a i postao prvi privredni subjekt u op{tini Prijepoqe
sa akcijskim kapitalom. Tako|e, u ovom periodu AD <Elan> je u veoma o{troj
konkurenciji dobilo plaketu za kvalitet kao najzna~ajnije priznawe jugoslovenskog
udru`ewa za sistem kvaliteta u konkurenciji malih i sredwih preduze}a.
Kraj ove godine obele`en je i novim izvoznim poslovima <Livnice sa nadgradwom>.
Re~ je o isporuci dobo{a za stare poslovne partnere iz Nema~ke kojima }e dobo{i
biti isporu~ivani u kontinuitetu u naredne tri godine. Livci su napravili i
dobar posao sa ameri~kom humanitarnom organizacijom MERCI KORPS.
I prijepoqski najve}i kolektiv TK <Qubi{a Miodragovi}>, izja{wavawem na
Skup{tini preduze}a da se otpo~ne sa procesom privatizacije, napravio je prve
korake na ovom poslu koji u nekoliko narednih godina ~eka sve dru{tvene subjekte.
Sam kraj godine osta}e upam}en i po zaista optimisti~koj vesti o donaciji gr~ke
vlade za investiciju-proizvodwu mineralne vode u Seqa{nici. Gr~ka vlada je za
ovaj projekat odobrila donaciju blizu milion nema~kih maraka. Sredstva za ovaj
projekat tra`ilo je preduze}e VK <Mineral> iz Beograda.
Tako je uglavnom izgledao kalendar najzna~ajnijih privrednih aktivnosti zabele`enih
na stranicama Lista i u programima Radio Polimqa u 2001. godini. Koliko }e sve
to biti aktuelno i u ovoj drugoj godini novog milenijuma ostaje da se vidi.
I. Ali~kovi}
IZ "LIVNICE SA NADGRADWOM"
SME]ARE SVE TRA@ENIJE
Sve tra`eniji proizvod "Livnice" iz oblasti
specijalnih nadgradwi su sme}are. Naime, "Livnica sa nadgradwom" za
potrebe ameri~ke humanitarne organizacije MERCI KORPS proizvela je tri sme}are
koje je ova nevladina organizacija kao donaciju poklonila komunalnim preduze}ima
u Ivawici, Ra{koj i Aleksandrovcu.
Vrednost ovog posla iznosi 400.000 DM. Prema informacijama koje smo dobili od
@eqka Ru`i}a, komercijalnog direktora, postoje dobri izgledi sa se saradwa sa
ovom ameri~kom humanitarnom organizacijom nastavi i u narednoj godini.
I. A.
BAJRAM U PESMI I STIHU
U organizaciji Islamske zajednice i Dru{tva za nauku, kulturu i umjetnost Bo{waka
"Ikre" odr`ano tradicionalno bajramsko ve~e
U Domu revolucije 17. decembra, drugog dana Ramazanskog
bajrama, u organizaciji Islamske zajednice i Dru{tva za nauku, kulturu i umjetnost
Bo{waka "Ikre", odr`ano je tradicionalno bajramsko ve~e,-Bajramluk,
na kojem je u nadahnutom muzi~ko-poetskom programu nastupilo tridesetak izvo|a~a
amatera iz na{eg kraja. Sve~anosti posve}ene ovom velikom islamskom prazniku
prisustvovali su pored velikog broja gra|ana i predstavnika Islamske verske
zajednice i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i lokalne samouprave sa predsednikom
SO Prijepoqe Stevanom Puri}em.
Pored sevdalinki i monologa iz dela ]amila Sijari}a i Me{e Selimovi}a, kazivani
su i stihovi Alekse [anti}a, Abdulaha Sidrana i drugih pesnika. Scenarist i
rediteq programa bila je novinar Indira Haxagi}.
Uspe{nost ove manifestacije koja je odr`ana u dva termina, u 18 i 20 ~asova,
i koja je do posledweg mesta ispunila veliku salu Doma, umawena je onim {to
je Dom revolucije ponudio-ledenom (nezagrejanom) salom.
I. A.
Povodom novogodi{njih i bo`i}nih
praznika
^ESTITKA STEVANA PURI]A
Povodom predstoje}ih novogodi{njih i bo`i}nih praznika gra|anima Prijepolja
i pripadnicima pravoslavne veroispovesti ~estitkom se obratio predsednik Skup{tine
op{tine Stevan Puri}.
-Po{tovani sugra|ani, uz iskrene ~estitke povodom novogodi{njih i bo`i}nih praznika
, `elim da naglasim da je godina koju ispra}amo protekla u znaku velikih napora
najve}eg broja `itelja na{e op{tine da obezbede minimum `ivotnog standarda za
sebe i svoju porodicu. Radni kolektivi na{e op{tine su, u izuzetno te{kim ekonomskim
prilikama, poku{avali da obezbede kakav - takav nivo proizvodnog procesa kako
bi svojim radnicima obezbedili elementarnu egzistenciju.
Ono {to sa zadovoljstvom i ponosom mogu da istaknem je, da je uprkos takvim
okolnostima, 2001. godina u Prijepolju protekla u po{tovanju osnovnih ljudskih
vrednosti , toleranciji i me|usobnom uva`avanju. Po tim vrednostima op{tina
Prijepolje poznata je {irom zemlje a potvr|ivala ih je i u najte`im trenucima.
O~ekujem da u Novoj 2002.godini u~inimo bar jedan korak ka boljem `ivotu - ka`e
se u novogodi{njoj i bo`i}noj ~estitki predsednika Skup{tine op{tine Stevana
Puri}a.
